Студент

Противречмости код неких коиуниста Стручни и идеолошки рад

(Наставак са 1 стране) Али, то је само једна страна проблема. Друга, шшало безначајна је дабшгшено-ноамгтачка активност комзгнисга у Савезу студеката. Јер, морило снаге ор ганизације Савеза комуниста

пгретставља стање и активност масовних организација у којима комунисти раде, у овом случају Савеза студената, Посматран из тога аспекта оаај проблем доводи до закључка да. комунисти овог факултета имају још много да раде, јер у Савезу студената има много тога према чему комунисти не би смели бити равнодушни. Примера ради, навешћемо само неке појаве, које су на овом факултету, више него на ма којем друтом, апсурдне. Ради се управо о случајевима празноваша религиозних празника, (чак се колачи носе и у лабораторије и ту се честитају празници и славе у присуству комзгниста), одлажењу студената у цркву, (две студенткиње физичке хемије!! пре полагања испита пошле су у цркву да се помоле свевишњем), ношења крстића пред испит код професора (!) код кога би то могло произвести добар ефекат, одржавање журева у просторијама друштвеног клуба где се иза закључаних врата плешу самбе и уз живо настојање да се створи темпераментна јужњачка атмосфера итд. О случајевима фрајерштине, монденства, ••аполитичности" једног дела студената из „бољих“ породица да и не говоримо- пошто би то одузело прилично тпростора- а уосталом, они нису ретки ни на осталим факултетима, што значи нису ни непознати вашој студентској јавности. И поред оваквих и оволиких, да употреоимо већ познату фразу- нама туђих појава и схватања, комунисти- тако стоји у реферату, остају пасивни??!!> не потстичу дискусије> не настоје дг изнесу своја схватања. После свега овога патетичан узвик једног дискутанта ,д/риродњаци морају овладати дијалактичким материјализмом“ звучи прилично парадоксално. Било би много реалистичније рећи: комунисти морају водити борбу мишљења, морају своја маркоистичка схватања> ако их имају изграђенаоштро супгпоставити тим, најблаже речено, у нашим условима преживелим схватањима, како је у својој дискусији истакао други дискутант. У оеталој дискусији вредна је помена реч професора Грозданиha о сарадњи професора и студената. Она се по њему. углавном састоји у томе што студент дође пред професора на испит и дрхти. Професор Грозданић је даље оштро критиковао студенте комзшисте који слабо учекампањски спремају испите, што као логичну последицу повлачи за собом да одлазе као лоши стручњаци са факултета. Природно је да овакви студенти не могу имати потребан ауторитет чланова Савеза студената. Уско повезано са овим и питање освежења научних кабинета, односно довођења у њих младих, способних и напредних људи. Али> и ту се појављује противуречност. Неки комунисти су међутим. слаби стручњаци. А неки студенти који су добри стручњаци нису напредни. Решити овај проблем, за комзчшсте значи сести и озбиљно учити, ако хоћемо, а то морамо- да престанемо из једних оџбеника учити дијалектички материјализам. а из других науку коју студирамо. М. Д.

Slika gore: Вога Raševski, as! stent Prirodno-matematičkcg fakulteta: Naš nepcsredni zadatak je prihvatanje studenata prve godine. Slika dole: Referat je bio pažljivo saslušan.

УМЕТНИЦИ припремају публику

Иако ће можда неко сматрати да је неумеснР говорити о чисто техничком успеху конференције Савеза студената Ликовне академије, ипак је веома велика посећеност као и евидентно интересовање присутних за рад конференције, квалитет који лсжи у основи свих осталцх. Из четири тачке дневнога реда, могло се сазнати доста: могло се сазнати да је основни недостатак рада у току прошле године (иако рада који је донео доста завидних резултата) у томе што успех има да се захвали неколицини људи, члановима руководствр ове организациie, док је већина чланства остала сасвим ииертна и незаинтересована за било коју форму делатности. Изгледа да је ‘ово основни проблем. Кроз читаву дискусију, кроз реферат, кроз став људи, који су говорили о овоме.

провејавала је забринутост и напор да се пронађе начин како привући људе и како их активизирати* Из овога произилази једна сасвим природна жеља за образовањем људи кој и ће једнога дана да буду њихова публика. У том смислу је доста урађеио. Одржан је низ предавања у дпуштвеним клубовима разних факултета (свих оних који су показали минимум ксеље за озакву врсту сарадње). Сасвим 1е на месту константа тежња ове организанше за организовањем ов=>кве восте ггоедавања која ће. бар у пепспективи. да се прошипе не само нз све Факултето Реоградског тета. већ и на разна предузећа и радне колективе. Нлтавно бт-тло .ie слабостт-т рекао ie реФеоент и дискутанти. кч oie реФе гчвтт т и лискутанти. сти коlи т‘е био сасвим запостављен. Уажу да се она свела на noccT'e Фискултурног референта Универзитетском одбору и његове noKvraaie да лође до реквизита Koie касније ните хтео ни да узима зато што, због опште незаинтересованости, није имао на шта да их употребиБлагајник је огорчено прокоментарисао чињеницу да студенти дугују на име чланарине око 40.000 дин.; да половина рамова које је организација купила због организовања изложби у унутрашњости. недостаie да нема две лампе из радиа. На крају је изабрано рукободство. Симптоматично је да је од списка дванаест људи који су предложени за кандидате, изабрано првих седам. С.

Пред шташтање листа одржана је годишња конференција СК Фнлозовског факултета. У идућсм броју донећеио наттнс о љој.

GODIŠNJA SKUPSTINA RUDARA

Rudari su u nedelju ujutro kon ferisali u svojoj udobnoj zgradi na uglu Đušine i Dalmatinske. Evo fragmenata sa te godišnje skupštine SSJ fragmenarfca iz referata i diskusije: Ideološko politifki rad je stagnirao u početku školske gođine. Postojala su shvatanja da posle preorijentacije rada Saveza etudenata nisu potrebne konferencije i predavanja, јег je svaki sposoban da sam prati političke promene u zemlji^ Ova anarhična teza dovela je do umrtvljenja rada, ali kasnije se živnulo tako se sećamo da je prošle godine prva univerzitetska javna diskusija o stačaju Đilasa održana pred prepunom salom baš na Rudarškom fa kultetu. Ipak dehatni klub i vanredno uređenje klupske prostorije nisu u dovoljnoj meri iskorišćene za ove svrhe. Rukovođenje se svodilo isključivo na članove fakultetskog odbora i to ne na sve. Posebno pitanje pretstavlja рго blem odabiranja drugova koji odlaze na praksu u inostranstvo. To kom školske godine bilo je oko toga, nemilih prepirka koje su se mogle izbeći da su se pojedine go dine kolektivno konsultovale o đavanju mišljenja za odlazak, i da su konkretno na petoj godini komunisti dali principijelniji otpor izvesnim »-malograđanskim shvatanjima. Generacija prve godine bila je u većini sastavljena od tehničara iz proizvodnje. Ijudi odviknutih od sistematskog učenja. Za njih je matematika, bauk bila i od nekih njih potiče krilatica: »Kakvi sastanci kakav SSJ, idem da radim matematiku 1 i 2.« Diskutanti sa lanjske prve godine obećali su da će se u ovoj školskoj godini više založiti na na svom političkom uzdizanju. Nemamo prostorija, novaca, ni foto aparata, zato ne možemo uspešno da radimo. Ako dobijemo 40.000 dinara od Saveza za tehničko vaspitanje, sve će кгеnuti nabolje, izjavio je pretstavnik foto kluba. Pretstavnicl fiskulturnika i ferijalaca kritikovali su odbor što u izveštaju nije njih pomenuo i što im pomoć nije ukazivao. Jedino što imamo futbalsku ekipu (negde na sredini Univerzitetske tabele) i to je sve. Nema ko da pogura druge sportove. Onda je pala još jedpa oštrija kritika na rad fakultetskog odbora: Bio je uzak u svome radu. Repertoar delatnosti udruženja bio je siv. neinteresantan, nije se tragalo za novim oblicima koji bi privukli studente. Tra dicionalni skok ргеко kože ako se reformiše i prilagodi programu i ciljevima Saveza stuđenata, mogao bi da postane jedna ođ najkrupnijih manifestacija rada stu denata rudarstva oko koje bi se okupilo svih 200 i nekoliko članova SSJ. Na kralu nešto o famoznom ispitnom 3 + 1. Rudari traže a mislimo da nisu oni jedinl, na Beograđskom univerzitetu da se dozvoli neograničeno polšganje ispita jer je očigledno neracionalno da ieđan student četvrte ili pete godine koji ne može da položi neki ispit u četiri uzastopna polaganja bude isključen sa fakulteta a zajednica je na njegovo školovanje potrošila mno go sredstava. Stuđenti treće godine za vreme pauze rekli su da će moliti dekanat za još jedan гок za matematiku ove godine, pošto inače mogu izgubiti dva semestra. M. M.

ГОДИШЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА И САВЕЗА СТУДЕНАТА

Godišnja konferencija veterinara

REVIZIJA NASTAVNOG PROGRAMA NA VETERINARSKOM FAKULTETU

Udruženje stuđenata veterinar ske medicine održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu. Izveštaj odbora udruženja dotakao je niz uspeha i propusta u prošloj školskoj godini. Posebno je istaknut rad stručne komisije koja je imala pred sobom ozbiljan problem revizije nastavnog plana. Na zajedničkim sednicama sa nastavnicima, detaljno je prodiskutovan svaki predmet ponaosob i doneti su važni zaključci, prema tim zaključcima obimnost stuđija tre ba skratiti ukidanjem nepotrebnih ili manje potrebnih predmeta, kao i skraćivanjem materije iz pojedinih predmeta. Tako je botanika kao nastavni predmet ukinuta, a neophodna materija kcja se i dalje mora proučavati prebačena na srodne predmete sa sličnom materijom. Detaljnom i svestranom analizom došlo se do zaključaka da skraćivanje predmeta anatomije neće krnjiti struč nu naobrazbu stuđenota. Central no pitanje pored stručne naobraz be, kako je istaknuto na konferenciji, jeste političko uzdizarije studenata na nivo savremenih promena i društvenog zbivanja u zemlji i svetu. Veterinarski struč njak nije samo uzani praktičar. Nije dovoljno steći kvantum znanja na predavanjima i otići u komunu na obavljanje svoga poziva..

studenT

ПРИРОДЊАЦИ И РЕЛИГИЈА

3