Студент

POVODOM RASPODELE POMOCI REPUBLICKOG IZVRSNOG VECA Brzo - nedovoljno pripremljeno

(Nastavak sa 1 strane) • Skala dodele pomoći izgleđa ovako: student čiji ukupnl prihodi ne dostižu 1000 dinara, dobija 2300 dlnara; sa prihodom od 1000 do 2000 dobija 2000 dinara pomoć, sa prihodima 2000—3000 dtn. 1500; prihodl od 3000 —4000 pomoć 1000 đinara, a prihod do 5000 pomoć 500 dinara. Kao opšte može se reći da su nesrazmerno pomognuti studenti ćiji su rodltelji poljoprlvrednici ili samostalne zanatlije. U svakom slučaju greška Je u tome što su prihođi porodice dodeijeni na sve Clanove i deo koji (matematički) pripada studentu u svim slučajevima dodavan sumi đečjeg dodatka, tj. i u onim siučajevima gdc je logično da porodica ne može da odvoji ništa studentu od svojih prihoda. Koliko Je ovaj način, primenjen generalno, nepraviian pokazuje sledeći primer: student ima majku koja prima 4000 din. pcnzije i 3000 dečjeg dodatka za sina. Komlsija đeil 4000 na dva dela, 2000 dodaje sumi dečjeg dodatka, doiazl do zakljnčka da stuđent ima prihode 5000 i dodeljuju pomoć od svega 500 din. Dakle. komisija «matra da ta žena, negde u unutrašnjostl. može da živi sa 2000 dinara. 0 Za prihođe poljoprivrednih i zanatiiskih domaćinstava uziraana su uverenja u kojima je naznačen godišnji prihod domaćinstva. Svakome je jasno da ovi prihodi, koji se izračunavaju na bazi katastra ill ргоcene poreskih komisija, nisu apsolutno tačno kao prihodi porodica koje primaju platu. To je jasno naročito sada kada cene poljoprivrednih proizvoda i zanatskih usluga rastu. Pa ipak, komisija je uzela da su ove procene tačne i prema njima dodeijivala pomoć. verovatno nemajući druge pogodne elemente ocenjlvanja pri ruci. Zbog kasnih priprema došlo se u situaclju da su spiskovl o dodeljinoj pomoći bili završeni tek krajem novembra, a konferencije studenata na kojima je trebalo diskutovati o svakom pojedinom slučaju držale su za vreme praznika. Kako je veliki broj studenata tada bio van Beograda, a 1 zbog same nepripremljenosti konferencija i stuđenata, one nlsu dale očekvane rezultate: nisu poslužile, bar donekie. kao korekcija zakijučaka koje je komisija učinila, raspolažući samo đokumentima. Komisija nije dovoljno vođila raCuna ni o učenju stuđenata. Ima primera da su pomoć dobili i oni stu-

đenti koji su zbog slabog učenja izgubili pravo na stipenđiju ili dečji dodatak. Na kraju treba istaći đa su i sami studenti dosta učinili da dođe do ove zbrke odugovlačenja, br svega onoga što ona povlači i bom. Ogromna većina njih nije ua vreme pođnela uverenja, ili su ta uverenja nepotpuna i netačna. Ove greške stoje. O njima se đanas naveliko diskutuje među studentima. Ali po grupama. Zaista je. šteta šio se o tome nije diskutovalo ramje, ili bar na konferencijama. U svakom slučaju treba još od sada razmisliti naći nov ključ raspođele, i izbeći sadašnje greške prilikom budućeg odmerivanja. MILORAD STOJANOVIC

Студентски фолклор у западној Европи

UNIVERZITETSKA HRONIKA

Сазнајемо да' фолклор Културно уметничког друштво „Бранко Крсмановић“ полази данас на тромесечну турнеју кроз Западну Европу. Фолклор је позван од стране Француске студентске уније на основу успешне турнеје ансамбла по Израелу и Турској када је фолклор овог студентског друштва стекао и међународну репутацију. После првог концерта у Паризу двадесетосморо студената наставиће турнеју по Западној Немачкој, Данској, Шведској, Норвешкој и завршити је иступом у Енглеској. Ансамбл воде Д. Љубојевић и П. Правица, а као уметнички руководилац одлази Бранко Марковић. У просторијама Друштва последших дана владала је живост. Сређивла су се питаша студија од којих ће чланови ансамбла задуго бити одвојени. Надамо се да ће ансамбл поновити своје пређашше успехе и западноевропској публици живо и верно приказати наш фолклорни ритам и мелодије. Р.

Посете професора међународног права прошлог месеца

Прогилгог месеца боравмо је у БеФраду професор Универзитета Међународног јавног права у Ексан Прованс-у стручњак за ратно и ваздухопловно право као гост југословенског удру жења за међународно право. У Југословенском црвеном кр сту одржао је предаваше „О ме дицинском праву“, а претходно је одржао консултовање са докторантима у Институту за међу народне студије на Правном фа култету о извесним питањима у вези са Женевским конвенцијама од 1949 године и другим питањима из области међународ ног јавног права. Професор Ла Прадел посетио је и Загреб, где је такође одржао предавања из Међународног јавног права. В.

INDEX

Službenik dekanata Filozofskog fakuiteta, vratar pred administracijom čini »uslugu« studentima na ovakav način: kupio je Citave hrpe obrazaca prijava za dobijanje novih mesečnih karata za Gra Uski saobraćaj i đačkih objava za putdvapje kućama i prodaje ih ispred kanceiarije administracije prijave po pet i sedam dinara (a kupio ih je kođ Gradskog saobraćaja po dva đinara komad) i objave po 20 din. komad, a na železničkoj stanici sfaju 5 dinara. S obzirom na broj studenata na fakultetu, ovaj će čovek raoći da zaradi đobre pare. Interesuje nas samo ko mu je dao ili ođobrio ovakvu ideju? Blagica RAJCIC, student Filozofskog fakulteta

Подела помоћи у општој студентској мензи

У студентском ресторану број 1 у улици Светозара Марковића храни се око 1900 стдената са разних факултета. Од овога бро ја је око 450 другова добило дотације за побољшаше исхране. Важно је изнети неке појединости о начину поделе ових средстава. Комисија која је радила на одређивашу висине дотације сваком појединцу, имала је велики, веома деликатан и незахвалан задатак. На крају када су поједине молбе решене, комисија је сазвала састанак оних другова који су добили " r -''ir T је. На том заједничком ' који је одржан у недељу Ј м. са свим друговима који су били истакнути на списку, било је неколико исправних примедби на рачун израде скале. Углавном, било је највише онихкоји су тражили објашшеше због чега су одбијени. Комисија овог ресторана је давала увек исти одговор: „По скали не можете добити. јер ваши лични приходи прелазе преко 5000 дин. итд. итд.“ Но, ипак су на крају решени и они случајеви који су по документима имали лични приход до 5.000 дин, а дефакто га нису имали, јер се на лични приход студената додавао још и део прихода очеве или мајчине плате која је добијена када се очева или мајчина плата дели са бројем чланова. Ово је најслабија страна ове расподеле тако се бар видело из дискусије. Pla овај начин су другови који су заиста сиромашни и који живе можда само од стипендије деканата или дечјег додатка били погођени. Но, и ту се нашлр решеше, да се друговима помогне. Тако је око 450 студената који се хране у студентском ресторану број 1 добило просечно по 1800 дин. Највећи број дотација и у највећој висини добијали су већином студенти прве године.

Стеван ВАЛЧИЋ

Ispravka

ODGOVORNOM UREDNIKU LISTA »STUDENT« i Moli se Uredništvo da na osno vu čl. 10 Zakona o štampi objavi ispravku koja se odnosi na uvodni članak »Izigravanje ured be o slobodnom upisu«, otštampan u listu »Student« br. 20, od 3 septembra 1954 godine, sa potpisom M. S. U navedenom članku netačno su pretstavljene činjenice o upisu svršenih učenika srednjih i stručnih škola na geografsku grupu Prirodno-matematičkog fa kulteta u Beogradu. U članku se tvrdi da su na geografskoi grupi od 300 kandidata svršenih učenika srednjih stručnih škola, položili dopunski ispit samo tri, deset. Međutim, po spisku Dekanata taj ispit trebalo je da polažu 294 kandidata. Na ispit je došlo sv r '"'! 136 svršenih učenika sređ’ stručnih škola od kojih su 23 kandidata položili ispit iz geografije, a četiri kandidata nisu položili ispit iz geoiogije. Prema tom e đopunski ispit za upis na geografsku grupu položilo je devetnaest kandidata. Za katedru geografije Prirodno-matematičkog fakulteta, B. 2. Miiojevič, prof. Suvišno bi bilo da ponovo pišemo u đva broja smo tj činili o dopunskim ispitima na -Prirodno-matematičkom fakultetu. Ispravka i n e pokušava da pobij e naš e osnovne primedbe. Ona čitav problem svodi n a broj čanu tačnost, zanemarujući sve ostalo. Očevidno, zato ima dovolino razloga. Sta se ispravlja u pogledu broj ki? Umesto našeg podatka da je od 300 kandidata položilo 30 daje se pođatak da je bilo prijavIjeno 294, a da je položilo 19! Sasvim je razumljivo što je na ispit izašlo samo 136 svršenih u£enika srednjih stručnih škola. Ostali su iz prethcđno dobiienih obaveštenja i sami zaključilj da nema svrh e polagati tako postav Ijen ispit. Zakon o štamni obavezuj e Redakciju »Studenta« da rbjavi ispravku. Redakcija »Studenta« bi to učinila i bez pozivanja na Zakon jer smatra da ispravka sama za sebe dovoljno jasno govori. Redakcija »Studenta«

SLIKA NEDELJE

Neka vas ne čudi ova gužva! To naš kolporter, pored »Studenta«, prodaje i bioskopske karte za studentske pretstave, koje se na ovaj način rnogu dobiti lakše, jevtinije i za sve premijerne filmove.

Varijacije na rudarske teme

Velika nova siva fakultetska zgrada na uglu Dušine i Dalmatinske ulice vrlo kratko je tiha preko dana. Možda samo nekoliko noćnih sati. Sada je jutro! Pola sedam! I to je već ono vreme kada njeni hodnici počinju oživljavati. Pristižu prvi studenti. Lica su im rasanjena i nerasanjena, i još se jedva naziru u onom čudnom atmosferskom amalgamu jutarnjeg polumraka i guste palilulske magle. Eh raz mišljaju oni sada možda, a naročito ponekad tako u neko poslepraznično jutro kad su od neke sdnoćnje igranke neispavani i pomalo zlovoljni: : da li znaju spavači sa drugih fakulteta kako izgleda ovaj reski ranojutar nji i pozno jesenji vazduh beogradski. Inženjersku spremu i titulu, teže je i napornije dobiti nego mno go drugu. Majstorstvo je, stotine metrra se strmoglavljivati liffovima u dubine prošarane krtič'astim katakombama starih I no•/ih vekova. Јег tamo dole u večoim mrakovima, slabo razbijenim -lepirn živcima rudarskih lampica, vrebaju otvoreno ili potajno najraznovrsnije sile stihiske. I za*o nije prijatno čestc puta čuti romantični žubor vode nekog pod zemnog potočića koji bi nas go-

ге na površini sigurno razdragao. Jer žubori su u dubinama često vesnici i simptomi nenadanih kataklizml i poremečene ravnoteže podzemnih blokova Zato rudari i oni sa titulama i oni bez njih, gaze po podzemIju napregnutog sluha. a često možda i mahinalno. opipavaju nežno svojim tvrdim prstima u prolazu, uzgred jake hrastove okovane podgrade na novim i sta rim potkopima. da li su dovoljno jake i da li su dovoljno okovane. Ali stop. Stanimo. Čuje se glas zvona. dug i prodoran pun strepnje. I bat mnogih koraka. To je sigurno uzbuna. U nekom oknu se desila nesreča ... Treba spasavati... Neko me hvata za rame. Kolega kakvo okno spominjete, sva su okna na prozorima zatvorena! Ili, možda vežbate ulogu, za skok preko kože najlakše čete se spasti ako požurite na predavanje. već je zvonilo za početak. Cekajte. čekajte. Ja sam se izgubio u nekim asocijacijama. Ja i nisam rudar. Došao sam zapravo samo da pišem o vama i setio sam se jedne posete pjdniku i ovo vaše zvono me je uzbunilo. А šta ste to hteli da pišete o nama? Pa spremate skok preko kože o kome se na đrugim fakultetima malo zna. Treba im razjasniti. Nego možda bi mogli da mi pomognete! Odvedite me u vaš fakultetski odbor. Jednom rečju pomozite mi da nešto napišem. A zašto baš vi da napišete sve? Zar ne bi mogao naprimer i ja naemejala se upitno apsolventkinja sa kojrm sam razgovarao. Utoliko bolje. I tako smo pošli duž dvestometarskog hodnika kome se jedva kraj dogledavao. Samo poneki zakasneli student ulazeći na prstima u učionice narušavao je tišinu. Ušli smo i mi na jedan čas. Sala prepuna. Glave pognute nađ sveskama po kojima ravnomerno šetaju olovke. Je li to slučajno ovako puna sala? Ne odgovara koleginica rudarka šapatom u tome se mi razlilcujemo od drugih. Nama s u dolasci na predavanja ušli u naviku i neku vrstu samođiscipli* ne. Јег. bez ređovnog pohađanja nema ništa ođ ispita Nama izpleđa neshvatljivo kada neko sa drugog fakulteta kaže da ne poznaje drugove sa svoje godine,