Студент

ldeo!oško-pdlitički rad traži novi kvalitet i f orme Za novog pretsednlka Izabran Milojko Drutovfć

& nastavak sa str. 1 upravljanja i rešenja mnogih ekonomskih pitanja, stvorene su veće mogućnosti da se Savez studenata pretežno orijentiše na ideološko politički rad, ali pri tome neće se zapostavljati ni druge delatnosti, O dosadašnjoj političkoj aktivnosti može se reći da je bila uspešna, ali da su se ispoljila i pogrešna shvatanja kod jednog broja studenata: da se naš privredni pa delom i društveni život kreće i razvija sarao automatizmom privrednih mera l uredbi, da je materijalna zainteresovanost dovoljan regulator socijalističkog razvitka, da je ргеma tome uloga svesti svedena na minimum. Ovakva shvatanja istakao je referent Nikolić, uz još neke uslove ulaze u svest pojedinaca brišu u njima mladalački entuzijazam i idealizam i potpomažu oformljenje čoveka kome životni pogledi i rnerila po-

laze 1 završavaju se samo na ИСnoj, materijalnoj zainteresovanosti na dinaru«. Drugi problem ogleda se u nepravijnim shvatanjdma socijalističke demokratije koja se naročito izražavaju u slabljenju društvene odgovomosti. u pogrešnim pozicijama sa kojih se napada birokratizam, a često i u nepravilnoj oceni šta je birokratizam. Tako se neki problemi pokušavaju rešavati sukobom sa školskim vlastima, organizuju se nepotrehni bojkoti i si. A danas kada društveno upravljanje fakultetima postaje stvamost i kada to upravljanje pruža mnogo povoljnije Uslove bržeg i uspeŠnijeg rešavanja pitonja školstva i nastave, mi smatramo rekao je drug Miša Nikolić, da više nema mesta bojkotu kao sredstvu preko koga bi Savez stuđenata uticao na normalizac'ju prilika na Univerzitetu.

PLENUM CENTRALNOG ODBORA SAVEZA STUDENATA

Ne gledati „studentskim" očima

U poslednje vreme ispoljavane su i neke manifestacije nedovoljnog razumevanja mogućnosti naše đruštvene zajednice, Jedan deo naših studenata ne poznaje ili prelazi olako ргеко privred’Hih i uonšte materijalnih moguć* Hosti ппбз zemlje, ne vidi ili zaboravlja ts.škoće i odricanja najih radnih Ijudi u izgradnji sotijalizma. Kođ tih stuđenata cformljuje se jedno shvatanje da je zajednlca dužna da svakom studentu potpuno obezbedi školovanje počev od stipendija, ргеko smeštaja u dom, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, do besplatnog školovanja. Oni na taj način nepravilno postavljaju pltanje svog životnog standarđa van okvira živctnog standarda naših radnih Ijudi uopšte. Savez studenata Jugoslavije mora, polazeći od onih materijalnih mogućnosti koje daje ili koje može da da društvena zajednica nastavio je dalje drug Nikolić, da traži rešenja koja bi üblažila današnje teškoće. On je to đuž-an kao organizacija koja vodi brigu o vaspitanju i životu najvećeg đela jugoslovenskih stu denata i članovi Saveza studenata Jugoslavije to 'S pravom treba da očekuju od svoje organizacije. BORIČEMO SE ZA STVAR SVIH STUDENATA U referatu o međunarođnoj ak tivnosti SSJ. koji je podneo član pretsedn : štva CO Gavro Cerorović, istaknuto je. pored ostalog, da je Savez studenata razvio vrlo široku aktivnost na međunarodnom planu. Ova aktivnost se, pre svega, ogledala u novim oblicima saradnje i u sve široj razmeni studenata, Naši pretstavnici prisustvovali su гаznim međunarodnim konferencijama i uzeli aktivnog učešća na njima. Ostvaren je zratan napredak u sarađnji *a stuđentskim organizaciiama u Inđoneziji. Burmi i Indiii, dok je i Socijalistička omladinska internacionala na poslednjem kongresu promenila stav prema nama. Održan je i jedan sastanak pretstavnika Jugoslavije, Grčke 1 Turske na kome se raspravljalo o praktičnim pitanjima saradnje. Iz điskusije o međunarođnim pitanjima donosimo u izvodu samo one delove o kojima nije pisano ili se radi o novim postavkama. Na Plenumu Je điskutovano 1 o privatnim odlascima u inostranstvo kao 1 o tome za koje svrhe treba davati devizna sredstva. Zaključeno je da to bude centralizovano 1 da jedlno Centralnt ođbor 1 univerzitetski odborl vode politiku Saveza stuđenata prema inostranstvu. Kao Jeđna od osnovnlh slabosti Istaknuta Je neorganizovanost i stihljnost u povezlvanju 1 razmeni sa inostranlm studentsklm organizacijama. Osim toga treba istaćl slab kriterijum programa 1 prlprema za odlazak u inostranstvo, đok se kao problem Istlče slab Izbor kađra za rađ sa stranclma. Übuđuće će Savez studenata snosltl troškove samo za delegaclje sluŽbene pretstavnike na konferencljama, nekim seminarima 1 slično, a izdatke za sve ostale vlđove razmene treba da snose sami učesnici. MEĐU.VARODNE KONFERENCUE X SPORTSKA TAKMICENJA Neophođno je da se formlra jeđno centralno koordinaciono telo u koje bi uSII pretstavnlcl CO S"SJ, naclonalnih komlteta organlzaclja za struć nu razmenu 1 pretstavnici državnih i đruStventh organizaclja koji se interesuju za međunarodnu aktivnost stuđenata. Јег bl se na ovaj način saradnja uspešnije odvijala. Slična tela treba formlrati i u unlverzltetskim centrima. U toku ove gođlne u našoj zemlji biće organlzovana razna takmičenja kao 1 konferenclja za kulturnu sarađnju studenata koju SSJ organizuje u okviru svoje đelegirane ođ- j govomosti preko KOSEK-a. u martu ' će na Jahorini bltl organizovana treća međunarodna zimska sportska nedelja a u Beogradu takmlčenje u hokeju i klizanju na ledu. Referent Cerović je obavestio Plenum da je pre kratkog vremena primljen poziv od Svetske federacije demokratske omladine i MSS-a da naši pretstavnici učestvuju na pripremnom sastanku na organizovanju međunarodnog festivala koji će se održati avgusta шезеса iđuće godine u Varšavi. Odgovor na ovaj poziv još nije upućen, a ne postoje ni potrebne informacije kako će festival biti organizovan i ko će sve na njemu učestvovati. Pretsedništao će. i daljo

ti razvoj đogađaja i prema potrebi obaveštavati Centralni odbor. Dlskutujućl o međunarodnoj aktlvnosti SSJ, pretseđnik Centralnog odbora Mlka Trlpalo, pored ostalog, Je rekao: »Današnji međunarodnl studentskl pokret karakteriSe se nejedlnstvom, Jer postojl težnja za formiranjem blokovskih organlzaclja s Jedne strane MSS, a sa đruge KOSEK. AU bez obzira na to, Sa-

vez studenata će se borltl za stvar svih studenata. Kod nas postojl mnogo nediscipllne i neodgovornosti u pogledu sprovođenja zajedničklh principa na međunarođnom planu. Potrebno Је napravltl reglstar organlzaclja koje prlpremaju radne akclje 1 datl naše ocene o tlm organlzacljama. Drug Trlpalo Je takođe Istakao d» sportskl odbor Centralnog odbora

Ima pogreSnu orljentaclju. On ћо4* da ugovara nekakve međunarodne utakmlce, a ne vodi računa o tome, da je stvoren đa radi na razvljanju sporta na Univerzitetlma. Übuduće treba Ići samo na velike međunarodne utakmlce i manlfestaclje, a nlJe potrebno organizovatl susrete ea pojedlnclma kako Je bilo, naprlmer, sa Francuskom, Sarom, Grčkom 1 sllčno.

Gavra Cerovlć. Mika Tripalo i MUoš Nikolić

Kvalitetniji ideološki rad

Organlzaclje Saveza studenata na fakultetima malo su činile na objašnjavanju privredne problematlke. Nijedan odbor udruženja nlje organizovao predavanja preko kojih bi stuđente upoznao sa teškoćama sa kojlma se naša zemlja bori zbog ovogodišnje suše i otplate đugova inostranstvu. Apolitičnost ođnosno nelnteresovanje za politlčka i društvena pitanja je problem kojl postojl u našlm j organizacijama. Na pojedinlm fajtultetima vrlo malo stuđenata Je obu' hvaćeno pojedinim vidovima aktivnostl. Jedan broj studenata, nosloca | apolitičnostl radi pođ parolom, đa Je I »sad ipak vreme da svako gleda sei be« (a to značl dobro mestašce u Beogradu Ш Zagrebu, dobra zarada i sl.). Sirenje malograđanskih i građanskih shvatanja sa Zapada potpomognuto je često I ideološkom zbrkom koja postojl kod nekih naših aktivista u pitanjima književnosti i umet nosti uopšte. To što se ml ne borlmo dovoljno za naše stavove u književnostl, đovodi do toga da su, naprimer. kroz »Viđike«’ književnl list studenata fllozofskog fakulteta u Beograđu, pojedinci, raspređajući položaj čoveka pred problemima beskonačnog vremena i druga slična larpurlartistička iživljavanja, sejali sumnju, bespomoćnost i sve ostale komponente Jednog pesimističkog i egzistencijallstičkog shvatanja života, a sve to u ime nekog modernizma. Ovde posebno treba naglasiti člnjenicu da je većina naših organizacija zanemarila borbu za izučavanje marksizma i usvajanje materijalističkog pogleda na život. Mlade generacije nemaju gotovo nl osnovnih znanja iz marksizma. Zaključujući điskusiju đosadašnjl pretsednik SSJ Mika Tripalo Је između ostalog гекао: »Naš cllj u ideološko političkom radu je da studentl usvoje našu ideologlju i pogleđ na svet. Postoje 1 anormalna shvatanja o dobrovoljnosti ovog rada, nema Jasne orijentacije rukovodećeg kadra đa taj rad bude stalan i sistematski, a da ne zavlsl od stihijnostl. Neka se radi i sa manje članstva, ali se taj rad mora organizovat. Slabo se rađl 1 sa prvlm godinama. Znatan broj rukovodllaca koji dolaze iz sređnjlh škola pasivizira se, izgubi na Unlverztetu. NJlma treba poklonitl više pažnje, Jer od prihvalanja ovih. zavisi -budućnost rada

naše organlzaclje. Takođe prlbllžavanje socijalistlčke stvarnostl treba vršitl na fakultetlma u tom smslu Sto če, naprlmer, agronoml upoznavatl probleme poljoprlvrede, fllozofl školstva Itd. Studentl u unutraSnjosti treba više đa uče na terenu nego da budu »prosvetlteljl«. UPOZNAVATI STUDENTE SA NASOM STVARNOSC'U U zaključclma o zadacima SSJ na razvijanju poltlčke 1 vaspitne aktlvnostl Između ostalog, Je rečeno ds Je dosadašnja aktivnost Saveza stuđenata u cellnl blla pravllna, all đa vellki broj novouplsanih studenata zahteva preduzimanje mera koje bi razvile Siri interes za politlčku druStvenu aktivnost kod njlh. Ova Clnjenica donekle traži promenu metoda našeg političkog rada. Plenum Je obavezao sve organizaclje Saveza studenata da rade na organlzovanju širokog i raznovrsnog ideološko polltičkog rađa. U tom smislu treba objašnjavati i tumačiti našu socljalističku stvarnost, upoznavati studente sa socijalističkim demokratizmom sa principima i ustrojstvom narodne vlasti, posebno sa radom 1 razvitkom komune, politikom na selu 1 nlzom važnijih zakona i uredbi iz oblasti privređe. Paralelno s tim treba nastaviti objašnjenje naše spoljne polltike. Treba razvijati sve moguće oblike rada, naprlmer, predavanja. đlskusije u stručnlm i đebatnim klubovlma 111 udruženjima, društvene klubove, usmene novine. Posebnu pažnju treba obratiti na učešće studenata u rađu SSRNT 1 zborovima blrača, sarađnjl sa raznim stručnim 1 profeslonalnim organizacijama i ustanovama, pfeorljentisatl sad dosađašnjih klubova i struč nih sekcija, kao i stvoriti niz novih. Takođe treba razvijati rad udruženja studenata u unutrašnjosti. U postojećim đruštvima i klubovima treba obraćati stalnu pažnju moralnom vaspitanju studenata, a osobito se angažovatl na organlzovanju đruštveno politlčkog žlvota u domovlma, Za pravilnu borbu mišljenja Na plenumu je posebno bilo reči o borbi mišljenja koja se ponekad pogrešno postavlja i ne shvata se uvek kao borba za nalaženje i usvajanje socijalistlčklh stavova 1 misll. Uzmimo naprlmer pitanje stavova u umetnostl l knjlževnoeti. Za razvija-

nje borbc mlšljenja po praktlčnlm pitanjima moraju vlše da se angažuju tidruženja Saveza studenata 1 da ona budu nosilac i organlzator raznlh oblika aktlvnostl kroz koje treba izgrađlvati stavove. ZnaCaJan doprinos dall su studentl u opštem i druStvenom poiitlCkom žlvotu zemlje. NaClnl na koje su to oni Clnlll vrlo su praktiCni 1 te forme treba 1 dalje razvijatl. O ovome najbolje govore raznl festivall, kontaktl sa radnlCklm savetlma, narodnim univerzltetlma posete selima, ustanlCkim krajevlma, tzv. partlzanskl marševi, velike akclje stručne pomoći Itd.

V. MICOVIC

Izmene u Centralnom odboru Saveza studenata

Na plenumu Centralnog odbo га Saveza studenata Jugoslavije izvršene su neke izmene u CO. Na mesto jednbg broja Clanova Centralnog odbora koji su diplomirali ili ctišli ga druge dužnosti kooptirani su novi drugovL Tako su umesto Vlade Bezdnika, Željka E>ežmara, Josipa Franlća, Đoke Mitevskog, Đure Nikolandića, Branka Raosa, Ljupča I. Stavreva Centralni odbor izabrani sledeći drugovi: Stane Маг kić, Antun Milušić, Mžlojko Drulovič, Dimitar .Gerasimovski, Jovan Marjanović, Blaž Matejić i Tomislav Cokarevski, Data je i razrešnica starom i izabrano Pretsedništvo u koje su ušli: za pretsednika Milojko Dm lovič, za potpretsednike Ivo Bojanić, Stan e Markić j Miladin Šakić, a za ćlanove Miša Nikolić, Gavro Cerović, Voj a Josimović, Vukašin Stambolić i Dimitar Gerasimovski.