Студент

РRO et CONTRA

levi rakurs

ФИЛМСКА НЕДЕЉА

ПОЗИВНИЦА

Ова 'филмсха кскмедија дово- Не мора да буде ни много Bipeди- у- недоумицу: богатство идан. Важно је да је препреден, разноврсност духовитих оитуа- шжретан и доброћудан... Зато ција ретко је. Отсуство шабло-при гледању филм треба рачуна и познатих трпкова у ства- нати са много тога што је, ако раау комичних заплета и нео- не би била комедија апсурдно. чеошвани обрти делују симпа- Међутим, филм нема претензитично уварљиво и у, иначе, ју да решава проблеме. Намера немогућим ситуацијама. Запра-да се публиха пријатно и весево, већина ситуација немогућа ло забави остварена је са мноИне само ситуација и дета- го духа. Извештачене ситуациљи. Оновна мисао: друштвено је и односи, бар док их гледапризнање и богатство може по- мо, невидљиве су захваљујући стићи и у аристократско-бур- необичној и истовремено прижујском друштву и син праље. родној глуми Алек Гиниса.

НОВЧАНИЦА ОД МИЛИОН ФУНТИ 7

Када се зна да је овај соли- жује далеко већу похвалу. Али дно урађен филм, адаптација филм у коме је све дослвоно и истоимене Твенове причице, он- доследно преточено из литераДа уствари не би имало шта да туре, у коме је реч заменила се каже о самом филму, него само одгсеарајућа слика, никаби пре требало говорити о. Тве- ко ни је у филму оно што је новој литератури. Овај филм прича у литератури. Филм је рађеи је са толико позиате еи~ већ одавно аутонмна уметност глеске пажљивости и солидно- и отуда озакве адсптације, чак сти да није ништа ни додато ни и када их раде велики мајсто* одузето овом великом духу ио- р И) не могу бити оцељене боље вој великоЈ сатиричноЈ лите- мада №е maiy ратури. , „ „ своЈе велико практично справМожда ће отуда некога зачудити оцена овог сђилма. Твено- Дање, значајну уметничку улова при Чица у литератури fy ' и допадљивост.

ОДА ДВОМИЛИОНСКОЈ БЕДИ Бети Смит: ЈЕДНО ДРВО РАСТЕ У БРУКЛИНУ

Књига „Једно дрво расте у Вруклину". припада нашој читалачкој публици још ненознатом аутору Американки Бети Смит. Рођена 1904 године. она спада у новију генерацију савремених америчких романсијера. До 1943 године позната као драмски писац. На идеју да пише роман стимулисана је Вулфовом књигом „О времену и реци“. Једно дрво расте у Вруклину“ изашла је 1943 године и одмах постало једно од бестселера. Аутобиографског ка рактера. „Једно дрво расте у Бруклину* помало изненађује комотно наративним маниром писца коме је далеко ближи Џорџ Елист од рецимо Вулфа, Фокнера или Саројана. Без икаквих ггре тензита за савременијим изразом, Бети Смит се једино труди ла претстав(и ттнтимно доживл>авање мале сензибилне Франси Нолан које. пишчевом смтпљеном конпеппијом нераскидиво псзано за живот два милиона становника њујоршког предграђа Бомклина. претставља на јелан сигуран, поштен и летаљан начин живот друштва v коме се кпеће Франси Нолан Питтгчево перо овлашно прелази преко вохунских задовољстава мале Франсисе која се састоте v капиталу од пет пенса. исто толико свемопет пенса. исто толико свемоћних колико и неприступачних у ништа скупљој лутрији или жељи да ce купи макар једна једина књига (идеал сасвим недостижан). гтв-ко матке ко,lа мо ра да ради због тога што отац пије, не доноси ккћи довољно новаца, преко стотине малих свакидашњих ттроблема обич-

них сиромаха педвосмислено стварних у свом титшчно свакидашњем и детаљном аспекту, прелази преко горких појединости неминовних пратиоца беде без горчипе, без трага намвре да се у фактима које пружа књига аткрије револт против дпуштвене неправде кота дкктира ове мале несреће. Иза релова убедљивих оттиса читалац HennecraHO назире бла го и сетно ласмешено лице Бети -Смит - старије Франсис Нолан која са задовољством евоцира мале непријатности улепшане неумитним ружичсстим ореблом успомене. Да није савршене детаљне убедљивости описа, догађајнс историје у роману која је реали* стички примерно адекватна, када би се ослонили на став аутора према овим догађајгша, који може без тешкоћа да се установи, роман би ттретстављао поетизирану истопију фактичког сирпмаштва. Франси Но лан констатује још као сасвим мала девојчица да је новац дивна ствар, и писац и читалац су свесии да Франсис Нолан нема ни новаца ни нарочитих изгледа да их стекне, али се ипак кроз редове пЈх>влачи зву чни, замишљени. смипени лајт мотив: како је било летто кад сам ia била мала и сиромашна. Врло је сиЈлтггоматично за овакав став. намере и третман једне реалистички глелане теме. и веома неубедљиви амерички хепи енд. зарпшетак реалистичке еnoneie i-штимно идеализираног сиромаштва који више не може да схвати као нефункционални сентиментални став аутора. већ претставља недостојно от-

ступање од поштеног пресликавања животних чињеница из Бруклина. Треба помекути изразито хумане тенденције аутора изражене више кроз психолошку него друштвену коицепцију Франсис. Она је у односу према св!има које среће у овом, по броју личности, не малом роману спремна да тражи само оне чињенице и особине које одговарају њезиној претстави о дрбром човеку. Што се тиче стила, реченица је богата, тече гголако, без задржавања и без недостатка у изразу. Вети Смит се ни у једном моменту не плаши претеране опширности. Она читаоцу неће да ускрати ниједну дескрипцију. Казаће у свакој прилици шта је њен јунак мислио, шта радио, зашто радио или зашто није радио. Догађаји су претстављени многсбројношћу карактеристичном за реалан детаљан ошгс типичног реалистичког писца. И ако треба да се напише било какав закључак, треба констатовати три основне особине које карактеришу жанр, стил, манир, књижевне и друштвене ггретензије Бети Смит: једна дубока хуманост која се протеже подједнако на све људе, поштетго реалистичко ггриказивање онога што је аутор доживео колико својом интелигенцијом, толико и непосредно емоцијама и благо, без јеткости, приказивање живота које би могло да буде јетко и никако да не буде благо због своје садржине и због тога што га је аутор сам проживео.

С. Селенић

KULTURA i UMETNOST

ЕВО ДОБРОГ РОМАНА Добрица Ћосић: „КОРЕНИ " , Просвета 1954

Прошла кшижевна година, која је била обележена берићетоад романа (Ивањи, Ол>ача, Потрч, Вучо, Јара Рибникар), Десан ка Максимовић и др.), хтела је да се високо позлати. Њеног по следњег дана У књижарским излозма појавило се друго књижевно довинуће већ познатог пера Добрице Ћосића. Засада је неважно где се родио и како се школовао (сви српски писци доиста имају жуљевите руке животних искустава). Важно је да се родио један несвакидашњи роман, моћан по замисли. богат у податку, модеран у најздравијем смислу те речи. Педагошки речено, нови Ћосићев роман обрађује породични и политички живот у српској провинцији крајем прошлог столећа. Конкавну сочивост, окосницу романа, њену уметничку базу чигаи изразита породица Катићевих, породица која се дукатима озидала и натрунила политичким страстима радикалског доба. Али, сочиво је само гпривидно прикупило светлост једног сировог буржоаског раста. Иза масовних сеоских збитија, живот се разлива иеобично густо у више праваца, у више вертикала, а да се прнповедна целина не посиви. Причање је скоковито, са изражајним балагасом гарвога Р«да. Из швора ликова би,lе и њихов тамни неизговор, Аћим Катић, богати и трезвени сељак, радикалски посланик са свим менама политичке борбе оног времена, уткива се у лизсове својих, светом њихових идеја и примисли, отуђених синова. Ста рији син, вредан као дабар (пошто прекомерним радом троши своје срећно бивање) већ утро-

жен импотвнци јом и отсуством свкае сигурне љубави; други син Вукашин, типски постављен, али психолоошси добро осенчен, ђак је био, па студент париски и најзад београдски чиновник, отсечно равнодушан за очеве политичке игре. Са необичним реалистичким еланом дочарана је Симка, Ђор ђева жена која је вична доадаћица и бреме недосан»аних љубави. Она иде у ону високу уметничку лозу наших жена, чији је модеlрни видик отворен Давичовом „Песмом“. Чудесно искуство крви и очију сложено је у личности бескућног надничара Николе. Из заседе свог густог искуства, он ће кадикад прекинути течну фабулу да би дошапнуо елипсе древног српсог хуманизма. Роман „Корени" доиста коренује једну типичну грађанску породицу чија he лоза иритирати градозе и чинити кроз генерације скокове који ће доћи и

Д. Љубојевић:

до свилених хаљина, салона и клавира са потискиваним прасећаЈвем на чудног деду, находа Луку дошљака. Али, богатство Катићевих никако није на линији глембајевског сељака који злочином у реметинсој шуми долази до дуката. Моравски се' љак је првобитно глађу, па голим рукама, радећи и недељом, дошао до хрпице марјаша да би, бацивши се на трговину, ситним крађама на кантару дошао до капитала који отвара свет, али и потресе, психолошке и имовинске. Реализам Добрице Ћосића има једну јуришну, активистичку моћ: то је пир видовитости над прошлим спољаппвим подацима и течни спектар кроз целу личност, У развојном огледу од романа „Далеко је сунце“ до „Корена“, извршен је непобитни пораст садржинског ткква и технологије писања, која изви* ре из српске литературе, али је надмоћно надраста. Ако се најбоље приповетке наше, које су блиставо истрошиле дарове Лазар>евића и Станковића, могу назвати дукатом нашет реализма, онда је ово Ћосићево ткиво дукат, али истопљен у високим пећима маштене Србије. Права је еволутивна cpeha мла дог писца што се тако стваралачки односи према материји и

што преображај врши у крајњим грапицама моћи. А те границе дивно су померене овом књигом. Има романа који почетком својим депују густо, да би касније пали у ток разводњеног млека. Ћосићев роман је само привидно такав. Иза чудшачког летописа надничара Николе, долази фабула са блиским додиром свесељачке природе одређеног краја са низом узбудљивих сукоба. Али, Ћосић није затрпан податком који му први пада под перо, већ се будно реалистички надноси над кошмар ским нужностима својих личности. Роман је писан течно, али има тежину жив'та и нервну. сложеност cejr-- који је још и разнолико r и шумадиском сеоском архплелагу. Писац није наметљив на начин ситнореалистичког приповедаша, не кроји и не прекројава ликове. Да би извојштио уметничку сабирност ликова, учио је на зрег

лим текстовима садашњице, а том учешу српски роман дсскора није био стваралачки вичан. Има у роману и неlисцрlпне дра матуршке снаге. Свака јарко из говорена или прошаптана реч кр>енула је у сукоб. И ноћу се јунаци ове књиге шетају двориштем Јсроз тамни оркестар сенки топола и јасенова. Аћим Катић има довољно полотичког ината, чак и кад не зна за зреле начине борбе. Окупљатћи се љаке пред општином. он их припре.ма на буну и сечу која се неодређена у смислу дотиче са бесмисленошћу. Сјаlна лотерарна монтажа изведена је у описима оне ноћи када се отац, и не желећи тб. орућује од својих синова. О, Ћосићевој уметничкој инвенцији може се са уживањем писати и то писати много. Он ванредно гтисно oceha срогски предео, његов метафорични сјај у сељаковој дутпи и његово тајно преоблачење које и човеку крза тргјање. Има понегде и ма ло маиирисаног завршетка, сит" не сличице заснеженог друма или пробојног лајања сеоских паса, који затамнују већ тамне сукобе и агоније тек обогаћене патријархалне куће. Уверл>ивост виоског кванта ломашена је у опису расточеног и сувиш(Наставак на 5 страни)

МОТИВ ИЗ ВЕНЕЦИЈЕ