Студент

UNIVERZITETSKA HRONIKA

DRUŠTVENA AKTIVNOST STUDENATA

Oglasne table po aulama, fabričke hale I pioniri

U sekcijama i klubovima

Već smo na ulazu u Međicinski fakultet. Levo je oglasna tabla. Ispred nje stoji dvometarski čovek sa plakatom u rukama. Prišli smo mu s leđa i zapitali ga, gde će staviti tu plakatu kad je tabla već puna. Odgovor je bio svakidašnji: More, ne brini sve će to brat da skrpi.« Na tabli zeleni, plavi i beli listovi pak-papira uglavnom predavanja iz privređe, politike, umetnosti, priredbe, izleti, takmičenja i drugo. Vi ste sigurno iz tehnićke sekcije upitali smo ga. Ja, jesam. Sigurno da imate mnogo posla? Ima more da se radi, jer ako hoćete da vam kažem sve ovo što vidite na ovoi tabli, svugde na ulazima instituta, klinika i dekanata na po dvađeset takvih plakata delo ie tehničke sekcije. To je naš svakodnevni posao. Pošli smo u dekanat da tamo nešto »uhvatimo«. Cim smo , se popeli uz stepenice, s ]eva nam se ukaza jedna, a s desna druga tabla. Hajde da vidilo. Izgleda da su oni iz foto sekcije skinuli one slike sa letovanja. Pa i red је. Već dosta dugo su stajale. Žurimo, idemo u potporno. U potpomom nas је dočekao »čuveni« Jova. Interesuje nas koliko ste podelili novaca ove školske godine »oko 4 miliona« ! odgovorio je. Pcšli suio u ođbor USM na IV internoj. Već je bilo dvanaest. ! U odboru smo našli drugaricu Mariju. Upitali smo je, gde bi rnoglj da dobijemo registar sekcija Saveza studenata. Izvolite, poglcdajte šemu na j zidu, pa ćete vldeti rekla je. I zaista, na zidu u sekretarijatu visi hamer papir na kom e je šema sekcija na medicini. Ako bi počeli da ih ređamo onako kako su one poređano na šemi, trebalo bi da nam zeuzmu jeđnu »šlajfnu«, ali umesto šeme napisaćemo nekoliko pojeđinosti o najaktivnijim. Danas, na međicini sp zna da najbolje skuplja članarinu druga godina, da su strelci osvojili na

poslednjem takmičenju Beograđa 716 krugova što je i do danas vrhunac uspeha beogradskih stre laca. Da sekcija za stručni rad pored već nekoliko uspelih anketa, namerava da od 15 januara sprovede još jednu važnu anketu u kojoj će dčestvovati oko 150 medicinara mahom studenata pete godine i apsolvenata, među radništvom nekoliko inđustriskih preduzeća. Foto sekcija uskoro otvara svoju prvu umetničku foto-izložbu. Od sportista »Medicinara« jedino se mogu pohvaliti rukometaši, јег su ov e školske godine ostvarili turneju po inostranstvu i u takmičenju postigli đobre rezultate. I o šah klubu mož e se reći dosta, jer je njegov rađ veoma plodan: svakcg đana održava se poneki turnir, bio to brzopotezni ili za osvajanje kategorija. Društveni klub so smatra као centar medicinara gde se diskutuje o politici, književnosti, filmu, muzici, likovnoj umetnosti, privrednim problemima i mnogim đrugim stvarima. Јег društveni klub svojim radom to pruža studentima medicine. Bojim se da čemo zaboraviti da napišemo i to da KUD »Mika Mitrovič« preživljava »nešto«, јег kruže priče na fakultetu da pojedini članovi uprave društva »nisu našli sebe«. Ko zna koliko bi se još moglo đa piše o svakodnevnom životu i radu sekcija Saveza studenata medicine da se ima vremena i prostora. I koliko bi vremena trebalo da se obiđe svaka sekcija medidnara koie su smeštene u posebnom gradu velegrada u krugu Medicinskog fakultetu. S.VALCIC L. MIRKOVIC

SLIKA NEDELJE

U subotu, 26 decembra prošle gcdine održan j e tradicfonalni skok preko kože studenata Rudarskog fakulteta. Karnevalska povorka koja je ispunila ulice izgledala je vrlo pompezno i slavljenički. Na slici: deo povorke.

ПРВИ ПУТИ УСПЕ Л О

Сала. Свечано украшена, са лампионима. Унутра весеље, радост, лица озарена. Музика свира, час лагано• час брзо; парови се окрећу и они: час лагано, час брзо... Рекло би се: дочек Нове године као и сви остали, по кафанама, школама, факултетима. Али не! Није све исто. Разлика је нема алкохола. Јасније: у чптаоници опште студентске мензе стг/дентска секција трезвењака организовала је дочек Нове Године. Био је то npeu скуп у Београду, а можда и у нашој земљи, да се Нова година дочекује без алкохола. СУМЊЕ Интересовања су билп велика. Мишљења подељена. Еећина је веровала да све то неће успети. Где може чуо сам једног студента да се дочека Нова година без впке< na то ће бити кап на некој даћи. Верујемо, многи су били његовог мишљења, na чпак 31 децембра у 20 часова сва места у сали била су заузета, а велики број њих стајао је no страии. Hajnpe је Сулејман Нуховић Отворио вече и поздравио npuсутне. Затим је дошао краћи уметнички програм, невешт. недовољно припремљен, али драг, јер то су све колеге< позианици, пријатељи и не можемо им ништа замерити. „ДА НЕ БУДЕ КАО КОД „СКАДАРЛИЈЕ “ У међувремепу док су се napoeu окретали у ритму румбе, разговарао сам са другом Нуховићем. Hajnpe сав задихан од умора, рече ми он хтели смо да покажемо да је могуће организовати дочеке, уопште друскупове без имало алкоI хола. До cada су скупови овакве јврсте на факултетима пој/лло \личили на теревенке ... ПЕРСПЕКТИВЕ, Одмах после овог дочека који је потврда трезвењаштва, организоваћемо активе трезвењака no свим факултетима. nnслаћемо и делегацџје и нп ЋПШ V Нигиу, Крагујевцу, и Нозом Саду. А чланови? У почетку ће их бити cenкако мало. Можда чак nn vnTшс п т у једном акти°н. 4 је ће се повећати. Није ли ово

доказ? И показа руком на салу. - Да. Још нешто: узели смо обавезу на себе> da идуће годиие организујемо дочеке Нозе године на свим факултетима бгз икаквог алкохола. Да не буде као у „Скадарлији “ РАСПОЛОЖЕЊЕ А у сали весела . атмбсфера обузгЛа је све. Бифе (да. постојао је и бифе) је опседнут. Нема ракије, вина, већ воћни сокови. воће (поморанџе су биле no 45 дин.), колачи ... Долазе и сниматгљи „Филмских новости“. Jar.a светлост рефлектора засењује. Главе се окргћу, а зујање камере оставља траг о овом првом јединственом скчпу у Београду. И ф>оторепортери навраћају. За једним стслом сликају са флаишма и чашама (то су безалкохолна пића). Колегиница са фармације Вида, „енглескиња“ Деса и мала Бела поијатно су се провеле к ажу. И остали су радосни. Задовољни. Милош ЈЕФТИЋ

Vece učešće u samoupravljanju

(Nastavak sa 1 strane) forma je napuštena i u tu svrhu preduzimane sii razne mere. Odr žavane su otvorene sednice upravnog odbora, osnovane knjige primedaba, sazivane konferen cije po fakultetima, ali nijedna od ovih mera nije uspela, đa zainteresuje studente. Međutim, uporedo sa nezainteresovanošču razvila se i jedna negativna pojava kod studenata đa šalju anonimna pisma upravniku Grada sa raznovrsnim pređlozima. Ima ih koja su puna malograđanskih uvređa, alMh ima i takvih koja zaista sadrže konstruktivne ргеdloge. I zaista, neobjašnjiva činjenica kada se zna da ie upravni ođbor pređuzimao sve mere da uspcstavi kontakt sa studentima. SVAKI PETNAFSTI STUDENT AKTIVISTA U domu, prema povcčanom kamcitetu nd proš’e godine, stami’e o v o studenata. SabTajući sve one koji aktivno sude-

luju u životu doma, se poražavajuća cifra: u domu je aktivan svaki petnaesti s tudent. Gd e su ostali studenti? Da Ц su ovih četrnaest studenata između svakog petnaestog toliko vezani za fakultet da im dom zaista služi kao hotel, samo za prenocište. Ovakvo stanje u domu nameče ozbiljno pitanje; šta treba učiniti đa se stuđentj osete odgovomim u domu isto kao što se osećaj u odgovomi ina fakultetu. Taj problem je uočen i u tu svrhu je oformljena organizacijg Saveza studenata u domu. Ali to nije dovoljno. Fakultetske organizacije Saveza studenata treba više pažnje da posvete studentima u dcmu. A to se bez velikih napora može postići. Veča kontrola i odgovorniji stav fakultetskih odhora Saveza studenata mnže učiniti da stuđenti ne shvataju dom kao običan hotel, jer kad im је zaieđnica dodelila d~m na upravIjanje, onda istinski treba njime upravljati.

LJ. STANKOVIC

I van fakulteta

Aktlvnost studenata na Filozofskom fakultetu ograničena je, kako su nam rekli u Uđruženju stude- j nata, na rad po sekcljama. lako je raštrkanost prostorlja velika sme- j tnja u radu studentske organizacije, ne bl se moglo rećl da je rađ slab, 1 naprotlv, oglasi i plakate u aularaa svakodnevno zovu na predavanja, ' književne večeri . . . Ova aktivnost ponekad prelazi okvlre fakulteta .. . VOZ JE ISAO ka Zelezniku Jeđnog prijatnod decembarskog đana studenti engleske grupe ргоšli su kroz hale ogromne fabrike

*lvo Lola Ribar«. Ostajali su pogledi na tamno sjajnlm gvozdenim kolosima. lako su satima bili u halama: »Nismo sve uspeli da vidimo« kažu nam. A nlje to prva fabrlka koja prima stuđente engleske grupe, niti je ovo prva godina saradnje ovlh mladića i devojaka sa radnim kolektlvima. Možda bi trebalo reći da je ovom posetom samo obeležen ovogodišnji početak stare saradnje. U prijatnoj je uspomenl ostalo prošlogodišnje pređavanje o knjizl. koje su studenti ove grupe održali u fabrlci »Anđa Ranković«. Ali ргеdsvanje o knjizi nlje ostalo samo to. ono je kao i ova poseta Zelezniku postala most obostrane korisne saradnje. Utisaka je mnogo: —To je bilo najprljatnije što sam doživela, kaže koleginica i ostaje na tom mestu prekinuta novlm utlskom: I putovanje je bilo divno. Sunćani dan, harmonika. u furgonlma. A tamo su nas drugarski đočekall. Puno nam pokazali iz procesa proizvodnje . .. Mladić je ušao u seminarske proštorije: E\'o, i ovaj đrug može da vam priča. kaže đevojka u crvenom. Jcš puno njih je prošlo i svi su nam piičali. Posle svake ovakve posete u seminaru je žlvo na nekakav poseban načln. A čuli smo da i kolege sa istorije umetnosti ođlaze u radne kolektive. »TATA BELJINSKI« Književno veče na fakultetu. j Slušamo điskusiju. Drug koji govori Je starijih godina. Doblja se j utisak da je đošao, da sa jedne vl; soke tribine održi predavanje brucošima. kako treba pisati. Pomenuo jЗе doslovnc i »Tatu Beljinskog«, i ilustrovao ga sa nekoliko naučenih I fraza. Zatim je uzgređ dodao da pročitani rađovi nisu dobrl 1 to je bilo sve. Međutim, još jeđnu karakteristiku otkrilo je ovo književno veče: VI sa desete grupe . .. A vl sa ... Otkrilo je da postoje frontovi između grupa. j Ako treba pozđravltl društveno kulturnu aktivnost, njihove nove obltke saradnje van Filozofskog fakulteta. isto toliko trcba osuđiti nezdrave pojave koje se javljaju na 1 tom radu u slušaonicama fakulteta.

Pioniri i i tehničari

Ulazittio u učioniću đok prozivka još traje. Skoro sva mesta su zauzeta. Odmah postajemo centar pažnje. Najzađ i lormalnost oko prozivke je završena i jeđna vrlo energična devojčica, pretsednik debatnog kluba, učenica škole .»Petar Kočić« u Zemunu, autoritatlvnim gla scm otvara sastanak kluba. »Otvaram naš dahašnjl sastanak na kome će nam naši stariji drugovi, studenti tehnike govorlti o našlm ođnoslma sa Sovj*tskim Savezom l istočnim zemlj ama. Mališani od svojih trinaest 1 četrnaest godina pažljivo prate svaku reč pređavača koji biranlm rečlma spustivši se na njihov nivo znanja, izlaže materiju. Pored najbolje volje izmakne se neka nerazumljiva reč. Te sve zemlje su satellti Sovjetskog Saveza, izlaže predavač Ođjednom glaslć iz publike. A šta Je to satelit? Sads se prekida prvobitna nit misll, predavač objašnjava ovaj nerazumljivi izraz, a zatlm sve teče normalno đo sličnog slučaja. Izlaganje Je završeno 1 mališsni postavljaju pitanja kakva se ne bi očekivala da mogu postavita u svojim godinama. Zašto je uklonjen Berija? Da U je u SSSR-u socljallzam ili kapitalizam? Zeleo bih da znam nešto o devetom zasedanju OUN. Njihova radoznalost je najzad zadovoljena. No ovo nlje sve. Zeleli bl da vas još kojl put vidlmo među nama. Sta ih Interesuje? Najzađ su se ođlučill za predavanje o organlzaciji UN.

Milan POPOVIC