Студент

Универзитетски савет

(Наставак са стр. 1) није израђен, па следствено томс, ни Статут Универзитета), Савет је био принуђен да доноси припремне прописе’- Привремени пословник свога рада и Правилник о дисциплинској од говорности студената. НАЈВЕЋИ ДЕО ПОСЛА СЕ ОБАВЉА ПРЕКО КОМИСИЈА Обзиром на велики број предмета који захтевају хцтно решаваше са детаљном разрадом проблема Савет је већ на првој седници решио да формира четири комисије и то: за наставу и научни рад, за персонална питања, за економскосоцијалне и здравствене проблеме студената и коми Сију за буџет и и финансије. За рад комисије нисмо ни тражили детаљне информације, али према ономе што је решавано на седницама Савета, може се закључити да су комисије са успехом решавале постављене им задатке. Једино се о комисији за наставу и научни рад не може, на овај посредан начин, дати слика рада,

jep je Савет до сада решавао само два питаља из њене делатности и то, са гледишта Универзитета као целине, питања периферног знач а ја (оснивање физичког института на Фармацеутском факултету и издвајање Оторимоларингологије од Катедре за хирургију на Медицинском факултету). Обзиром да смо н а почетку буџетске године, комисија за буџет и финансије имала је пуне руке посла. Задатак све комисије није бцо ни мало лак ни једноставан. Тр.ебдло је наћи начин за усклађивање нараслих потреба за материјалним средствима (у вези са огромним приливом студената) са реалном могућношћу друштвене заједнице да те потребе задовољи. Ова комисија је расправљала и о перспективном плану подиздња Универзитета. На бази врло исцрпне документације садашњих и перспективних потреба. Савет Је расправљао и о начину за растерећење Универзитета. Савет је овај проблем изнео и пред републичко Извршно веће, а републичко веће је формир а ло једну посебну коми-

сију која има задатак да испита стање на Универзитбту. НАЈЗАД СВА СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА СТУДЕНАТА У КАДЛЕЖПОСТ РЕКТОРАТА Ile може се рећи ни за економско-здравствена питања студената Да су nornj’Mo решена. УОст а лом то су такви проблеми које треба решавати у дужем, периоду, па да ипак не буду апсолутно решени. За нас је важно да су ок а почела Да се решава. Ју. На бази Једне врло исцрпне информације Унисерзитетског одбора Савеза Отудената, комисија за студентска питања је поднела Савету низ корисних сугестија. Сви чланови Савета су са нарочитом пажњом и ин тересовањем пратили извештај ове комисије. Сем тог а , као резултат ове дискусиЈе на Савету постоје данас и два опипљива резултата. Прво, решено Је да универзитетćKa управа што пре формира ЈбДно посебно тело које he водити бриry о свим економским и здравственим проблемим а студепата у смислу закључака Скупштине Савеза студ*!ипта Бесгралскбг универзптета. Ово тело 5и имало задатак да

води н а дзор над радом студентских домова и ресторана, над радом студентских домова и ресторана, над радом поликлинике, да се стара о подели стипендије и других новчаних ддваша студентима. Једном речју. оно he бити дужно да поменуте проблеме решава комплексно чиме he се Савез студената и његови економски органи ослободити непосредног решавања практичних питања. И комисиЈа за персонална питања има задатак да реши валикм број То нарочито зато што се према новом закону мења начин избора универзитетских наставника према коме Савет треба да даЈе сагл а сност на сваки избор. На краЈу треба напоменути да о досадашњем раду Савета Јавност ниЈе бил а довољно упозната. Пре свега, пре две седнице нису биле отворене ни за нОвинаре. Сем тога, Савет није решио на који начим да обавештава Јавност о своЈим одлукама и з а кључцима. Нама се чини да неће бити довољно ако се о овим одлукама пише у штампи, Јер Је то непотпун начин обавештавања. Изгледа да би било наЈцелисходније да Савет своје сдлуке штампа у потпуности.

М. СТОЈЛНОБИЋ

ПРАВИЛНИК о дисциплинској одговорности студента

(Наставак са стр. 1) појави. а шегова се изјава не може никако прибавити. Претрес је по правилу јаван. Изузетно може се огласити тајним. Окривљени студент има право на браниоца из редова студената. наставника и факултетских сарадника. Против одлуке декана ступент има право жалбе Управи (+»акултета. а против пресуде ПрвоСтепеног дисциплинског су па Другостепеном суду. Савет Универзитета већ је и"■збпао пва члана Другостепеног cvja: Драгослав Јанковић. доцент Правног факултета за претСтанко Мирић. доцент Пољопоивредног факултета његов таменик Урош Мартиновић асистент А.РХитектонског факултета за члана Ана Јурин. асистент Поавног факултета за заменика. Конференција студената чланова факултетских савета и Универзитетског савета пред"ожила ie студенте: Добривоја Ћулафића, студента права; Јовицу Мишковића, студента *>илозофије за његовог заменика. Љ. Р.

Срдачна честитка

(Наставак са стр. 1) Иако је посета била наЈављена, студенти су мислили да će мапо задрже. како не би дуго задржававали старог професора. Међутим. он је врло расположен. на време и не обраћа пажњу, а у разговору се сав унео. Суштина његовог излагања састоЈи се у томе. да је Основно оспособљење наших људи Добри стручњаци не одлазе из своје земље, већ слаби који се, нажалост. скупо плаћају. Ми сада немамо ниједног страног инжењера. Успеси наших људи достојни су пажње и при знања.

Душу железница може познавати само инжењер који разуме екомомију Код нас свака железничка пруга мора да има своје потпуно економско оправдаше, а саобраћаЈ је функција многих фактора и дело више струка. Деценијама сам пројектовао и градио железнице, а никада се ни сам позивао на прописе. Зашто не пројектовати пруге са великим нагибом? Добра је свака пруга чиЈа Је експлоатација рентабилна ...

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

UNIVERZITETSKA HRONIKA

Prvi projekti statuta fakulteta

Наставни планови и режим студија - најактуелнија питања за студенте

На свим факултетима и школама у току су припреме за доношење статута. После семестралног распуста, ово је, опет, међу првим питањима на дновном реду. Студенти се највише интересују за део који говори о наставним плановима и протрамима, и нарочито, о режиму студирања. На Природно-математичком 'факултету о овим питањима дискутовало се већ и на конференцијама студената. У целини је заузет .један средњи став? да треба да постоје одређене обавезе, мада је било извесних тежњи и код неких наставника и код студената, да се унесе пре више либерализма студирање без икаквих баријера. У секцији наставника, где на захтев наставника учествује и хгретставник студената, дискусија је у току. Треба напоменути, да су старији наставници са овог факултета показали сла бо интересовање. Много више

c ангажовао млађи помоћни наставни кадар. Од Правног факултета с правом се очекује да њихов статут дође међу првима, да буде нека врста примера за углед. Али правници. који мере сваку реч и питање статута у неку руку схватају као питање професионалне части, допустили су да нски факултети оду и даље у припремама. Засада су код њих подељена питања по главама, али правно још нису формулисана. Почетком марта биће заједнич ка конференција наставника и студената, на којој ће се дискутовати о оним питањима најосетљивијим за студенте наставним програмима и режиму. Остале ствари могу се формулисати и без тако широког учешћа „јавности“. О њима се може расправљати и кад пр-еднацрт буде оформљен. Љ. X.

Ne samo apotekari sa Farmaceutskog fakulteta

Komisija Farmaceutskog fakulteta je završen prednacrt još prošle gođine i prćđale ga na điskusiju nastavr.icima, studentiTna i zainteresovanim strukovnim organizacijama. Statut Farmaceutskog fakuiteta kao i statut drugih fakulteta, govore o: sistemu studija, ođređlvanju tzv. barijera. programu i planu nastava i o orijentaciji na uzđizanju visokokvalifikovanih stručnjaka opšte prakse. Sistem studija je pet godina i điplomski rad. Za prve đve godlne rokovl su ođređeni, a za ostale godlne su slobođnl. Takozvane barijere se sastoje u ovome: po starom statutu nije mogla da se upiše druga godina bez likvidirane prve, a sada može. Ovo važi 1 za druge godine. I u programu Je došlo do izmerie. Za prvu godinu je uveden pređmet

u vezi sa organskom hemijom gravimetroja. Do ipnena je đošlo i u programu vežbi. Do izmene u prđgramu i planu nastave došlo je zbog želje za svestranijim uzdizanjem visokokvaiifikovanih stručnjaka opšte prakse Do ove godine svršeni studenti Farmaceutskog fakulteta su postajali najćešće apotekari Sađa se pnpremaju nastavom da zauzmu položaj i u hemisktm industrijama laboratorijumima u koje su do sada odlazih većinom svršeni studentt Hemije ili Tehnologije. Statut Farmaceutskog fakulteta po mišljenju Milenković Dragoljuoa. člana Fakultetskog odbora : Saveta farmaceutskog fakulteta iako je tek u obliku pređnacrta u cćlini odgovara novim uslovima đruštvćrtog upravljanja fakultetima . . Organizacija društvene uprave fakultetom biće organizovanija, a kadrovi spremniji.« Statut još nije potpuno oformljćrt. Još se vođe điskusijć koje rteke Stvari dopunjuju. a neke menjaju Uskoго će se održati diskusija Saveta Farmaceutskog fakulteta.

А. Jeftlf

Медицинари дискутују о правилнику студија

На Медицинском факулте ту ггоново је оживела дискусија о доношењу правилника студи ја. Досад је учињено нешто, али су многа питања остала прилич но далеко од неког реалног решења, односно, ствари се још увек дискутују. Ево како би требало да изгледа будући пра вилник. Прва година као досада оба везно полагање физике, хемије и биологије у летшем и јесењем року. За друту годину усваја се у пројекту да се анатомија може полагати у јануарском року, а физиологија и хистологија као задњи рок у јануару треће године. Без ових испита не уписује се у шести семестар дакле, ради се č баријери. Микробиологија, патофизиоло тија, патоанатомија и фармако* логија полажу се у слсбодним роковима, али се без ових испита, 1и гволоженог испита из неког страног језика не може уписати у једанаести семстар. Овде је јако спорно питање колоквијума, интерне и хирургије које предлажу неки наставници. Углавном, ради тога јер постоји могућност да се такви колеквшуми трансформирају у теоретске испите. И неки други разлози говоре да би колоквији трсбали бити факултативни, а то ј и мишљење УСМ-е. Шеста година је по неком магловитом пројекту година праксе на клиникама са радним временом од 8 до 14 часова и то: интерна два месеца, инфективна пола месеца, хирургија један и по месец. гиникологија са акушерством два месеца, педијатрија два месеца. Сем тога у шестој години слуша се судска медипина. Овде се ствар поново запетљава у ве зи са претходним баријерама: обзиром на почетак школске године у месецу новембру или окто (?), може се десити да неко полаже задњи испит за баријеру (фармакологија), десет или месец дана после почетка године. Треба ли тај студент да губи годину кад постоји могућност Да му ое одобри да вежба неки

од горњих предмета. Говори се и о унакрсном уписавању семестрs. Дискутује се о могућнбсти да се шеста година продужи за пар месеци више, па да се тај период згбраја у регуларни лекарски стаж. Интересантно али за сада још само дискусија. За умирење; предвиђају се прелазне уредбе. Баријера шесте године важила би за садашњу четврту годину (без страног језика), а остало за садашњу прву и другу годину. Питање латинског језика (тај исти проблем мучи и Загрепчане) за ученике средњих медицинских школа. Градиво које су учили из латинског језика је много мање од оног гимназиског али је то градиво примењено на медицину (уџбеник латинског језик уопште учили. Интересан-

школе редакција доцената Боголепова издање „Медицинска књига“ 1947 годиие). УСМ-е сматра да према томе полагање латинског језика важи само за сне који нису taj језик уопште учили. Интересантно је подвући да СУМ-е једногласно сложило да се направи баријера за шесту годину. Ово говори колико објективно и зрело гледају студенти на шг тање доношења правилника. Та озбиљност гарантује да ће само уска сарадња и измена гледишта наставника и студената омр гућити да се донесе један реалан правилник који ће онда служити и даљим генерацијама у склопу нов-ог статута факултета. Димитријс КАТАЈШНИЋ.