Студент

(NastavaJc sa strane 1) ecajconjenje onoga što su oni i mnija čimli. U dosadašnjem rađu Savet je imao вашо đva sastanka. Od кхирпШ pitanja rešen je problem ftnansiranja praJctične nastave studenata. To je prvi krupan uspeh 1 opjpljiv reesuitaA rada Saveta pri čecmi je đošlo do potptmog razumevanja privrede za pro bleme fakulteta i njena spremnost da te probtene üblaži. Za studente geologije najznačajnija laboratorlja je teren. On ne može da savlada naetavu nIU da bude dobar stručnjak eko ne uči na licu mesta. A odlazak 1 rad na terenu, zajedno sa nastavnicdraa, zahteva ogromae fmansiske hodatke. Skromna sredstva koja faloiitet dobija budžetom sa nedovoljпа da se praictičnl deo nastave sa uspehom obavl. •—J SPECIFICAN. NACIN RAĐA SAVETA Speefcftčnoet fafcuiteta uslovila je i svedfičan način rada samog Saveta. Savet kao celtna rešava samo najkrupnija pitanja, a sve ostalo prepušta faknltetskod upravl. Ne oseća se potretoa za lormiranjem posebnlh komisija Saveta. Јег, svi članovi saveta (sem onih koje je imenovala Narođna skupština Srbije), su članovi uprave. To značl da onl kao članovl uprave rešavaju probleme fakulteta. Nedoetatak prostorija je akutan problem ovog Bogate zblrke mlnerale stoje zatvorene u sanducime, te su neprlstupačne studentima. Izvesnl glomazni aparatl feojima Je Jedlno me*to u laboratoriji, nalaze se Još uvek u kabinetima naetavnifca, člme Je otežana obuka studenata, a individualan naučni rad nastavnlka skoro onemogućen. Prema proceni fakultetske uprave Geološkom fafcultetu neđostaje oko MOO mJ prostora da bi se podmirile momentane potrebe za normalno izvođenje nastave. M. S.

Praktična nastava uz pomoč privrede

Постоји ли потреба за увођењем пријемних испита

(Каставак са стране 1) ничара велико (на Маигинском 80%), с друге стране, што привреда тражи знатно већи број средњетехничких кадрова, него нгго их данас има. Закључено је, да се тражи и од Друштва инжешера и техкичара мишљен>е о овоме. Кандидограње прелаз с при ■ФРемног у стручни део студија. 'lo је било друто важно питање У дискусији. И досада су овде постој ала ограничења ко после петог семестра не положи п Рве две године, не може ићи даље. Неки су дискутанти истакли да ову баријеру треба везати за четврти семестар, јер многим студентима пети семестар прође у припреми ис пита, Да би могли угтисати шести. Ово he сваки факултет решавати према својим условима. Доеадашњи члзн 8 одређивао је, да студент губи право на студије. ако за три и по године не заврши припрсмни део. Сматра се, да ће ово бити правилније решено општим прописом о стату.су студента; год»ша се може понављати само једном и само за то време залржава се статус студента и све бенсфиције (додатак, повластице за вожњу. ослобођење од нојне обавезе). Што се тиче статуса апсолвента, његову дужину факултети треба сами да одреде. Одредбе о полагању истгита .8+1“ треба да отпадне као неоправдана. јер је чисто административког кар'гстопг. Н-м - 'сто тога. заоштри кп-.сгијум, нгго he кандидатима показати

да једино савесним спремањем испита могу да их положе. Слободни рокови су досада постојали у стручном делу студирања. Посоји јединствени став, да овакве рокове имају апсолвенти. али за остале студенте остало би факултетима, да сами рвше, Треба напоменути, да је било код неких наставника тежњи за увођењем строго школоског

ситема. Неки примери: ако ое не положе сви истшти са прве године на крају, ниште се и они положени оцена из марљивости итд. С обзиром, да су о®о мишљења одвојена од услова студирања, од наших сопствеких искустава, одбачена су као неоснована. Љ. Р.

8 МАРТ ДАН ЖЕНА

ТРИ УТИСКА HA ДОХВАТ

Нема праве љубави према м«дицики( без праве љубааи за човечност. И ту плвменжггу љубав, која је на ггрвом месту потребка једном будућем доктору, оии поседују. Студенткмае Медшрснског факул тета ау прнреднле другарско вече у част Дана жена за своје другове, а сав прихсд су дале доасу за ратну сирочад. За мог ггркјатеља даким Велика сказаљка на зидиом кафанском сату шжазује осам часова. УлазНа вртешка се лагано окреће. Улази се. Дуж огледала се поређала група девојаха које ау стављале суперкорекциЈе на своје лице поггрављале су своЈу нацртану двпоту, која се можда изгужвала у тролеЈбусу или трамваЈу. Свм столови Још нису испуљени, а мИизти су резервисани. За кога Је резервисан овај сто? упита апсолвент проређене косе. За мог пријатеља дежана лично, одговори му упитани. Мн емо куатурвк људн У програму су учествовали између осталик и Културно уметмичко друштво ,Горан“ са фолклором и млади талентовани пеаач Филтнповић драгутин. На подиЈум Је стао реномирани радио пввач и рекао Је да Је међу нама и група уметника радио певача и члаккжа Веселе вечерн који су добровољно дошли да увеличају овај скутх. Замолио је одмах после тога за тмипету на врло чуд axf начин: „Мене неморате да слушате, али моЈе колеге мопим вас... " А људи вечерас као да нису били расподожени да ћуте, свако је био спреман за добар виц. Овда Је и друг који програм објављује покушао да ое нервира и да упозори, па Је узвикнуо: ПГта значи то звиждање? (Неко Је био „одушевљен"). Ми смо културки људи, мајка му! (алал вера друже). Нисмо чули све уметкке коЈи су дошли. Заиста, недоетустов сд-

вос студеаата преш својкм гостима —< уиетницииа и приаштивно реаговањс конфсранскјеа према својим колегама. Била Је vo секка. Мушке шале са брадои на рачун жена Иако oeo ввче приређују студенткин>е у част Дана жена, бпло их Је мало. Има доста столооа за којииа седе саик> мушкарциНа стоду ]е ракија ... Седе загрљемо пријатељски, погледи им шврл>ају лево десно, као да нешто траже. Разговор је жив. као кад се срешу двв прнјател>а после дужег расташса. Баш Је тахо: Шта, бре радиш ти, нека те, не виђаш ми се нештоТ утшта један друта који Је sаш тог тренутка дошао. Ожевасо сам ое. Сад ретхо излазим. Жена ми Је у друтом еташу ... каже упмтакш замишљено. Знаш да се х Пера ожекмо, упаде трећи. Ма неввој ... већхна мојих другова се поженхла, Јер шта ћеш кад желиш да свршиш медицину и да останиш поколенае за собом. Али он није слободан као тм. Жена га притегла. УстаЈе у четири ујутру, иде на пијацу, кува јој хафу, и дојноси у кревет. —Ј« бкх... знаш шта бих јој ]а радио ... Ја бих Је хватио за косу, na б*п ]е трвснуо о' зид, <хада би ЈоЈ поделио Један дан с Једне, а други с друге стране... Јер хао што је рехао Валзак, жене ако се не укроте оне нагоНски постају деспоти. Тада је почео Да претражује neпове. Нашао Је. Био Је то леп нотес са залеахљеним мислзша великих. И почео Је да просипа: „Женско срце Је провалиЈа* А. Мисе. „ПостоЈе три ствари коЈе жена може да створи Ии од чега: шешир, салату и брачну сцену.“ Марк Твен.

Д. ЈЕФТИЋ

Б. ЈОВАНОВИЋ

Za opštu kulturu

PERSPEKTIVE ZA RAD U DRUGOM SEMESTRU NA PRIRODNOMATEMATIČKOM FAKULTETU

Stara engleska poslovica kaže: »Izučavati nauke samo radi toga da bi izoštrio шп, a bez želje za popravljanje naravi i oplemenjivanje srca i dnše, je pozlaćivati jedan sud pun smrada.a SUčno tome je težiti samo uSenju fakultetskih pređmeta bez želje za proširavanjem opštih znanja. Polazeći sa tog stanovišta, Fakultetski savet Prirodnomatematičkog fakulteta je još od početka nastave počeo sa organizovanjem predavanja, diskusija i drugarskih večerL U drugom scmestru se samo nastavlja 1 proširuje Mpočeto delo iz prvog semestra. Drnstveni klub Prirođnomatematičkog fakulteta Društveni klub Prirođnomatematičkog fakulteta priprema za đrugi semestar čitav ndz predavanja iz raznih oblasti: cdklus predavanja o seksualnom vaspatanju, »Savremeno raketno naoružanje«, »Uticai Narodnooslobodilačke borbe na akcije vrhovne komande italijanske l nemačke vojske«, »Kako objašnjavaju francuski generali zašto su izgubili rat od Nemaca«, »Savremeno vazduhoplovstvo«, »Atomska energija i naoružanje bazirano na njoj«, »Savremen« oklopne jeđinice«, o muzici; poređ toga mnogobrojne zalbavne večerj na kojima će učestvovati članovi Vesele večeri i pevači Radio Beograda. Sekcije Pored del.-Jtnosti đruštvenog kluba Prirodno-matematičkog fakulteta postoje i razne sekcije po grupama. Od 11 stručnih grupa, postoji 10 sekcija. Po sekcijama se takođe održavaju pređavanja koja sprema ili neki stručniak ili stuđent. Predavanje je obično kratko. Posle predavanja se razvija diskusija. Treća i četvrta godina održavaju svoja predavanja zajedno. Ne forme.. * Prirođa materije koju izučavamo vezana je za marksističku filozofiju. Fllozofi su obično dopunjavali i branili svoja mišljenja preko prirodnih nauka, A mi smo prlmorani izučavamo marksističku filozofiju. đa preko mnogobrojnfh predavanja i diskusija zadiremo dublje u našu stvamost i da ie bolje razumem.o А. JEFTIC

Мислимо да латински не треба учити

(Наставак са сграие 1) радио две године као и у гимназији (први и други разред средшемедицинске школе, а сед ми и осми разред гимназије). У гимназији са два часа недељно кроз два разреда, а у средн>емедипинској пжоли у првом peзреду три часа недељно. а У другом разреду два часа недељно и у већем обиму него у гимназији. Например, поред истоветног протрама са гимказијом, у средњемедицинској школи учила се и деаипшација грчких речи. рецешура. уоотреба заменица у рецептури, клиничка терминолостфl. сви латииски називи ко(}€ лекари употребљавају у току рада или који се употребљавају у фармацеутској терминологији итд. Оцене из лативсвог језигка свршени ученици средн»ежедицинскнх школа имају У годишн>им сведочанствима, а не у допломи с обзирои да се разред ке оцене не уносе у дипломе сходно распису Савета за mродно здравље и социјалну иолитику НРС бр. 8163/61, као што је то случај у сведочанствима велике матуре где ое Уносе годишн»е оцене из осмог разреда. Применом овог проииса, а услед админисграптног шаблона, дошло би до непопггован»а равноправности студевата. Поред тога кроз цело шковгован»е у средњемедицинској пж>ли ученицк су били у сталном контакту са латинским зезивом. јер учење клиничких средмета није се могло ни замислити без познаван»а латинског језика. Поред тога већина је после завршетка птколе била у здравственој служби где je обављатући послове проширивала и продубљивала знан,е из латинског језика које је специјално потребно за студије на Медигхинском факултету. Исто питање поставили смо и пред удружење универзитетских наставника Медицинског факултета где смо наишли ка подршку од стране појединих наставника и сада очекујемо правилну и коначну одлуку.

Љубиша Р. РАЈИЋ

Студент медицине

INTERFAKULTETSK А SKUPŠTINA VETERINARA

Pojačati međusobnu saradnju

U prisustvu đvadeset delegata zagrebačkog, sarajevskog i beogradskog Veterinarskog fakulteta 4 o- ш. završila je dvodnevni rad interfakultetska konferenclja stuđenata veterine. Pred konferencijom se nalazilo niz pitanja, koja su kroz plodnu điskusiju uglavnom rešena. Pošto je istaknuto da rad neđufakultetskog odbora koji je imao za zadatak da koordinira rad sva tri uđruženja nije zadovoljio, jer uđruženja nisu imala u toku ргоtekle gbdine dovoljno jaku međusobnu vezu, došlo se do zaključka da se putem pisama i raznih takmičenja neminovno mora pojačati postojeća i ostvariti još tešnja saradnja. Po drugoj tački d.nevnog reda. pitanju reorganizacije nastavnog n l ana i programa na veterinar-kim fakultetima u zemlu vode-*a ie đuga i po svemu intere~antna diskusija. Naime, u Zagrebu je novi

nastavnl plan, u čijoj su izradi učestvovali i studenti i koji je zadovoljio ranije zahteve studenata, već stupio na snagu. U Sarajevu i Beogradu takođe postoje nacrti za izmenu nastavnih planova. No bitno u ovome, kako se pokazalo na konferenciji, je činjenica da se planovi međusobno razlikuju. Tako je naprimer na Zagrebačkom fakultetu na prvoj godini ukinuta fizika, dok recimo u Beogradu nije, ili u Zagrebu su pređmeti: mleko i ргеrađevine mleka i meso i prerađevine mesa spojeni u jedan predmet, dok su to u Beogradu i dalje dva predmeta- Sasvim je razumljivo đa je to rezultat samo nedovoljne saradnje, ali takvo stanje stvara problem kod stuđenata koji bi u toku školovanja prelazili iz Zagreba u Beograd. Govoreći u diskusiji o ovom pitanju, dekan beogradskog Veterinarskog fakulteta je

гекао đa on smatra da se taj problem može rešiti tako što bi se u tim slučajevima dozvolilo studentima da naknadno polažu one ispite koji su im uslovni za đalje školovanje na dotičnom fakultetu, a koje nisu imali na fakultetu u kome su se ranije školovali. Pokazalo se da je u sva tri nova nastavna plana praktiČan rad u odnosu na teoretski znatno povećan. što će se svakako pozitivno odraziti u daljem radu. U pogledu novog nastavnog plana istakao je dekan prof. M. Radojčević, da pojeđini ргоfesori daju izvestan otpor koji je onda kada potiče iz konzervativizma neopravdan, ali dodao je on, vrlo često su i primedbe ргоfesora opravdane. On je naveo primer da student veterine za za prve dve godine nema praktično nikakve veze sa studijama same veter’ne. Konferenclja je dalje donela

ođlufcu o pokretanju stručnog časopisa »Veterinar« koji će izlaziti u početku jedanput u semestru a finansiraće ga sva tri udruženja, kao i to da se na engleskom jeziku izda jedan bilten koji će obuhvatiti i prikazati život i rad studenata veterine u Jugoslaviji. U međunarodnoj razmeni studenata nije učinjeno mnogo. Ona će se vršiti na bazi reciprociteta, tj. koliko naših studenata ode u neku zemlju, toliko studenata iz te zemlje đolazi kod nas. Prl tome troškove oko smeštaja snosi fakultet-domaćin, a troškove puta gosti. Na kraju je konferencija saslušala i ođobrila odluke sportske komisije. Tako je ođlučeno da se održi tromeč studentskih л^'; ра sva tri veterinarska fakulteta. Vlada MILETIC