Студент

UNIVERZITETSKA HRONIKA

ПРАВНИЦИ ДКСКУТУЈУ 0 СТАТУТУ

(Еаставак cm стр. I) прам. Иако црп годква иретстп* ља увод у правие наукв. и» нла се BCfe студевги сзгсрећу са два тешка м апстрактна предмета Теориајом државе х провв и Политичко« екоетомијом. Порвд тога, обизлност и тежииа Рмжког м Исто рије државе м права аоред Јаш два предмета, довели су до предлога, да ce Половжмка ековомија сведе ка једау годмну х да ое предаје ва другој ш трећој. Прва годима Gk у том случаЈу довипа нов предмет Основи друштвених ваука. С Задие страме, то ви педагошхм било оправдало, звог апстрактнос каражтера Политичке екошмаИје. Алн с друге стране, неопје стећи ocHOsna звања из те иауке, без коЈмх се савремеии правник не да замислити, пре него штч) се приђе изучавашу позитивнот права —■ грађанског, кривичног, уставног м других грана. Иако Је У предвацрту предвиђено сажимање економије I и П и свођење иа предиет Једне године, ипак је дискусија истакла, да то морају остати два одаоЈеиа предмета и иђи по досадашњем плану, а да бм у том случају отпао предмет основи

друвпвеох sajxa, твориЈа права мора оетмш мв првој годиик, Има предлога, да се теориЈа дрзваве пребаци ка четврту годшгу, • ва првој изучава модерна социологија. Одржањсм статус КВО-а у Полгиткчхој екоиоасији м увођеаем Вкооонске политике ва трећој годхвж. хоЈа се досада изучавала као прсдмет друте, ова вајтежа година, на хоЈоЈ се изучавају трм натична предмета права (Грађанско, Кривично. Уставио) била 6и вешто o'лакша На. Као што се већ може видети, настава Је ва појединим годинама развородна. То повлачи поЈединачао полагање испита. Поред усмевог, на краЈу прве године полаже се елимиНаторни писмени испит из Једног предмета. На осталим годинама полажу се практични кумулативии писмени испиги. Дмпломскн рад и нова улога ceммнара Преднацрт статута предвиђа у»ођен>е дипломског рада. Студент тогз може бити ослобођен ако je Урадио д»ц» повољно оцењезга семкнарска рада, или добио награду за темат за 29 новембар. О дипломском раду било Је различитмх мишљења. Верује се, да би то оживело рад семинара и то Је, можда, једино позитивво. Дли ако ce тиме жели содићи стручиост студената

ш разршм tnrw м научни рад, ва Факудтетзг овакво прирцде, то се дипломгжим радом ае бм поаплзама. Проф. Bopa Ниагпкмић 7 «*° Joj дискусиЈи ва ону тему нзнео Је 32ШММАММ предлоп да со ®а осми семегпф ш предв»*аЈУ мижнква нјllџцп«м ■, мећ само обавезвв дискусиЈе ж два обавезиа семивара зз csaarer студевта. Међутнм. прмчг—r3H,fi nnair^ — r предаога захтевало бк ново пламираље целокупне ааставе, вове едементе, ако не и eeсвмм другм окстом jf даоааоЈ ваставк. Мсето мвстжтутт ■ погреба за мрах тнчном ваетааон цвспстутм су предмнђе« као х*ад тар научног рада. Рад 7 њлша не би требадо да ое свадо вв катедру, већ да оа огаоре врата м ваучаитрди вав факултета. Посебио ое веће укључиваже студеujm у мвститутсхи рад- Досадашље стручне групе требало бм да УђУ 7 н>ихов оквкр. Те новкао повдаче за еобом пмтав.е ооционих предмета. Ови су уведенм ради опредеље»« студеиата за одређене граке права. Међупш, везМатам Је броЈ студеиата, хоЈмна Је то мотмв одлучиваља. Већмна бмра ваЈлакши од ««ционих предмета хао Један испит више коЈм се иора положигиРазвијање рада у инстктутима привухло би студенте који ииају етвар Но шгтересовање и опредољуЈу се за Једну грану. На овај начин било би стечеко много солхдниЈв ввам. Иетакнута Је велкка потреба за практичним радом: студенти полажу етварМо право, а да ниоу ни ви

поступак ва оскову предадзња. а да кису внлели како ов стварво тече. Предвацрт Iфезржђа увођење оважввх чвеова, ва жофша ви прех строгчнацм ваа факудтета, а таксђе подаукда волиху шпребу за тммк, \ И ДОКТОРАТ Мада ее о томе вхЈе джжутовадо toa конференцмјм, предвацрт статута вредаиђа спецмЈалне курееве слушаоцима,' ко)м egr дмгшоммрали на правшш факудгету. Двктореки хуре се оастоЈв нз два дела: уоееног мевмта м кзраде и одбраке дисертациЈе. Кандидати обавезно олушаЈу даа семестра специ Јалне хурсеве Jcsntoe <w пет група. Обавезнх су да за то врене израде два повољно оцењвна сенинарска рада. Усменк мелит полажу из предмета одређеае групе и најман>е дра предмета по избору хз специјалних хурсева. Љ. Р. У четвртак 10 saaprra, одржаће у Клуву за УН студената Беспрадског ункверзитета друт Фраао Ракић, секретар у СИП-у предавање са темом. ЕКОНОМСКО СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА НА XX ЗАСЕДАЊУ ОУН. Предаваље he се одржати аа Правном факултету (амф. П) са почетаом у 17 часова. Упра-ва КУН-а

Зимска активност шабачких студената

"* малх броЈ шабачккх етудеката 6о > рааио Је м време зимског семестраЛнот распуста у родном месту. а ипак ое нлхово присуство осетило у раду Удруженл. Одбор удружеља У заЈедниди са органима Народне власти решавао je економска питаља студената. У ту сврху одржан Је заједнички састанак народких посланика, претставмика Савета за просвету, секре таријата ГО ССРНЈ, директора поЈединих продузећа и претставниха нашег Удружеља на ко*е Је дискутовано о досадашњем начину давања стипендија и како 6и то у будуНвости требало да буде. Том приликом многе примедбе и предлози нашег Одбора су усвојеени. Св« дискутанти залагали су ce за доношење Јвдног општег закона о стипендијама. Студеити су одржали четири кн.и жевне вечери и Једну књижевну емисију преко разгласне стаииде. две књижевне вечери одржане су у граду, а по једна У школи учекика у привреди и у Лозници. На свим овим приредбама било Је присутно око 1000 слушалаца. Један студент шумарское факултета одржао је на омладинској катедри народног универпитета предавање „О хортикултурама са посебним освртом на зелепе површине Шапца". Студенти су били активни и на спортском пољу. Одиграли су једну кошаркашку утакмицу са домаћим „Партизаном" и победили га са 52:4#. У екипи студената играо Је ИНдус, Цандер Сатиапал инжењер .хемије из пријатељске Индије који борави на пракси у фабриии „Зорка“. Одбор удружења организовао је »имски одбојкашки турнир, иа коме еу учествовале екипе: ОК „Раднички". ЈНА и студенти. Пооеднику турнира, екипи „Радничкрг“. Одбор удружења предао је шлому за освоЈено прво место. Крајем апџила једна група старијих студената из нашег удруткења посетиће шабачке матуранте н том приликом упознаће их са условима Рвда и живота на факултетима Београдског универзитета.

Сава НОВАКОВИЋ

Jедан дан са „шумарима"

Тек ове године Шумарски факултет је добио сооју зграду. Раније се налазио, зајвдно са Пољопривредним, у Земуну. Али нова зграда донела je и доста новина, најчешће непријатних, као виша математикарецимо. И те новине, тешкоће бол»е рећи. обузимају сваког студента, па и бр>уцоша. Све интересује. када he бити отворен друштвени клуб, читаоница... Сама згр-ало још није готова, све у н>ој, па и оиа сама, одише недовршеношћу. Због тога се много ради и што не би требало*... Венац тешкоћа се овим не завршава, то је само почетак. До крунице има доста... О простору и још нечему... Нема просторија. У слободком времену студенти остају у ходницима.

Друштвеног клуба нема, а ни библиотеке. —Скоро сви факултети имају своје библиотеке, Како им је лепо... Некад одем тамо само да уживам како други учејадами ми се један од њих и У очима му блесну недоречена туга и завист до злобе. Библиотека треба да се отвори. кажу, а дотле-они he ићи по факултетима и завидети својим срећнијим колегама. Ех што нисмо сви као праввици!). Због свега тога, .због просторија кајвише (рецимо - истгити из „Ловне прквреде" одржавају се у просторијама комитета). Савез студената се мучи и бори, стаје, иде напред... Јер факултет је удаљен од града, а студенти. велика већина бар. станују још увек у Земуму или ва Новом Берграду... (Добили су и дом. Зграде треба само реновирати, обнови-

ти... И није далеко дан кад ће сви шумари бити заједно ( и цретстављати јсдно). Само у т ту пробаве по два сата ито кад су им аутобуси наклоњени, а често и вишс. На факултету према распореду греба да су етално, јер предавања еу преподне, а вежбе носле... Тако за друштвеми рад и нема времена практично оно и не постоји. И тако због удаљености нарочито. 800 студената и апсолвената' овог факултета живе посебно, скоро еваки за себе и немају колектива, свог, младић ског, поносног.. . Оправдани застој? Активност Савеза студеиата сведена је на предавања, а она се одржавају по годинама... И све је то, осећа се из разговора, недоречено, а жеља има много код ових младића („Девојака скоро и нема“ жали ми се са скривеном тугом познаник) Највише се жели колектив, онај прави (са домом, надамо се, он ће доћи). Али има ту нечега што забрињава. Јер у скоро читавом списку активних друштава и сетсција. које су другови навели, није било културно уметничког друштва. Раније док су 6или у Земуну, имали су зајдничко са атрономима - „Соњу Маркнковић", али раздвајањем, пошто је оно остало у Земуну, агрономско, остали су без њега. То потсећа на сивост и ограничавање. Jep ловачка секција најбоље ради-то му дође као стручност, ограничавање, а катедра за опште образовање нема. —Није се дискутовал о отоме, -кажу. И да ли је то оправдано, па и тај застој?

Јевтић МИЈЈОШ

СЛИКА НЕДЕЉЕ

Почело је згписивање летн,ег сечестра. Са упнса на Медидинском факултету

Povodom „indiskretnih razgovora na Pravnom fakultetu"

Pošto je moj članak »U гпаka februarskih i&plta« u »Studento« br. 3 od 23. II o.g. Iмzvao veoma burne dlskusije studentima prava, a delimično i oštre osude pojedinaca, i pošto mi je usmeno prebačeno sa više strona da imao neke zadnje namere kođ pisanja tog članka i da sam ке ogrešlo o izvesna naба nepisana faknltetska interna pavila, iznoseei na javnost samo neke negativne poјате na faknltetn, i da sam neođgovorno spominjao detaЦе 1г žlvota pojedinih stndentkinja, želeo bih ovim putem đa dam izvesna razjašnjeпјд. Prvo; menl i te kako leži na srcu ugled i napredak Pravnog fakulteta i nije mi ni na kraj pameti bilo da o svome fakultetu bilo šta sa lošim namerama napišem. Karakter pravnih studija je ттlо speoifičan i taj momenat sasvim opravdava pojavu da se na nekim našim ispitima vode prave polemičke i govorne rasprave Između profeeora I studenta, п izvesnim teoretskim ili kakvim drugim pitanjima, pa se ocena đobija tek onda kada je profesor steклл übeđenje da je kandidat raščistio sa jednim određeinim pitanjem, tezom ili temom koji su mu postavljeni. Naravno da je tako kroz svestrano ispitivanje moguće da se obelodanii ncukost Ш neupućenost pojedimh studenata na nekom naučnom polju, pa pošto se 4o dešava, zašto onda na to ne ukazatj i o tom© ne pisati. Ta je pojava veoma korisna ! možda bi bilo vrlozgodnoda se na naš Pravni fakultet pokuša uvesti jedan sasvim eksperimentalnl vid nastave i i® pita kojl se upražnjava n nekim stranim zemljama. Taj Eksperlmentalni oblik studija ogleda se u pretvaranju učionica u sudnice, arbitražna veća ili berzanske pultove « kojima studenti praktično nastupaju u ulogama sudija, ađvokata. pravnih zastupnika i pcsrednika itd. I na taj nacin sa više lakoće ovladavaju obimnim gradivom koje iskreno rečcno zna na mahove da buđe veoma suhoparno, naročito kada su u pltanju dugi zakonski tekstovi koje je potrehno memorirati i doslovno izučavati. Drugo: izvinjavam se koleglnicama koje sam spcmenuo, mada je to spominianje bilo sasvim dobronamemo naročito studentkinji sa mesta 409 iz biblioteke, pošto su podaci napisani o njoj bill, kako sam kasnije ustanovio, sasvim netačni. Treće: članak je iz tehničkih razloga morao biti u štampariji prilikom preloma znatno skraćivan, pa su zbog izbaeivanja pojedinih pasusa izvesna mesta postala nejasna i mutna. Cetvrto: veća grupa studenata u kuloarima biblioteke zahtevala Je da se što više podvuče aktivna radna atmosfera koja prcžima i naš fakultet i veliku većlnu ijudi u njemn i da se istakne ne na posiednjem mestu da stndiranie pravnih nauka zahteva i iziskuje danas neuporedivo veće i kvalitativne i kvantitativne napore, nego što to van fakulteteka javnost često zamišlja i smatra. Mislim da smo u tomp svi jednodušni.

Marlnko MRĐANOV