Студент

Репортажа студента

ПУТУЈУЂИ КРОЗ ...

ИЗРАЕЛ

СЛИКЕ У СРЕДИНИ. ПРОЈЕКТИ НОВИХ СТУДЕНТСКИХ ДОМОВА У ИЗРАЕЛУ

ВИТАЛАН НАРОД У ПУСТИЊИ

Уђосмо у једну од собица мале куће на крају насеља младић стави кофер на под, објасни ми најближи пут до мензе и оде. Били смо управо стигли у погранични кибуц „Хацерим*' у северном Негеву. Бацих поглед око себе уски кревет испод прозора, пар столица, сто натрпан свескама и часописима, а у ћошку радио и мала библиотека. Ту, где пре неколико година није било живе душе, уредно сложека стајала су једна поред других дела Маркса и Енгелса, чланци Бен Гуриона, студије о француским импресионистима, упутства из агрономије и Библија, књига у Израелу цењека као значајно књижевно дело и историски докуменат. Седећи те вечери у кругу чланова „Хацерима** и слушајући дивне мелодије песама из јеврејске прошлости, борбе за независност, изградње, посматрали смо млада лица преплакула од пустињског сунца и нехотице се питали шта је навело ове младе људе да напусте удобан живот у граду, студије и друга занммања и да га замене тешким и оскудним животом у пустињи? „Најстарији члан нашег кибуца нема више од 30 година,“ причао нам је бивши студент права Еерл Јудглман. „Живимо као једна велика породица. Све је заједничко - имовина, рад, одговорност према колективу." Усељеник из Јужне Африке, Берл је заједно са својом женом, студенткињом архитектуре, дошао у „Хацерим" rrpe шест годика. Да ли му је жао студије, има ли намеру да их заврши? „Жалим само што нисам студирао неку практичну струку да би више помогао своме кибуцу. Сада је најважније створити нова насеља и освојити пустињу. Иначе, редовно пратим догађаје и читам савремену литературу.** Путујући кроз друга пољопривредна насеља широм Израела срели смо многе Берле. „Хацерим" је један од бројних кибуца подигнутих дуж израелских граница онда када је било потребно стварати услове за живот оплодити земљу, и истовремено је бранити од свакодневних вапада суседа из арапских земаља. Пре две године протекле су у биткама са Египћанима. Сам састав земљишта у том крају оазе са мањим или већим наслагама соли онемогућавао је пољопривредну производњу и доводио у питање опстанак кибуца. „Интензивним наводњавањем убудуће ћемо моћи сасвим отклонити знатне количине соли са земље. Већ сада са успехом гајимо поврће, маслине, датуле и друго, рекли су нам при одласку из кибуца. Као и у свакој пустињи. тако је и овде главни проблем вода. Довођењем воде из северних крајева и изгпадњом разгранатог система, преко 1,000.000 људи моћи he дз живи у Негеву кпји заузима 40°/о укупне површине Израела. КУЛТУРА И ОБИЧАЈИ ИЗ 74 ЗЕМЉЕ „А шта сам сада написала?" питала је учитељипа стојећи пред црном таблом ишараном белим речима. Кпупне тамне очи младе девоже пажљиво су пратиле свако слово, лтше ioi се пс<~гепено лазвсдравало и натззд она ce пригутленом радотттћу. по лусрамежљиво прочита своје име. Пре месец дана

живела је у пећини, негде у Јемену, рекли су нам. А сада са својим вршњакшнама и старијим седи у слабо осветљеном собичку нагнута над свеском исписаном необичним знаковима, који откривају један нов, н»ој досад непознат свет. Од постанка нове државе, 1948 године, па до краја 1953 у Израел се уселило преко 700.000 нових усељеника, доносећи собом културу и обичаје из 74 разне земље. Много се разликују схватања, менталитепг, степен образовања, итд., Јевреја који су низ година провели у Немачкој и оних који су живели у Персији. Развитак снажног пионирског покрета за иасељавање Негевске пустиње, претварање Јевреја у радни народ и стварање јеврејске нације са јединственим језиком то су главне тачке у програму социјалистичке партије МАПАЈ-а, која се валази на челу коалиционе владе у Израелу. Одлучујућу снагу за остварење ових циљева МАПАЈ види у најгипкијем и најбројнијем делу становништва омладини, и због тога на њу систематски врцги утицај кроз своје омладинске покрете, кроз Хистадрут (Ошита федерација рада), школу и војску. ДЕВОЈКЕ ВОЈНИЦИ Пут на север ка Јерусалиму освежавао је послв равног, монотоног пустињског пејсажа. Слична ДУгој белој пжнтљици, цеста се извијала и увијала око брда и благог зеленила. Пролазећи поред расхрснице на којој је неколицина људи чекала да их повезу аутомобили, заустависмо кола и примисмо новог сапутника младу девојку у униформи Израелске армије. Била је „сабра" из Јерусалима и ишла је кући на неколико дана осуства, (Означавајући Јевреје домородце, назив „сабра" дошао је од истоименог пустињског кактуса чији је спољки део бодљикав и храпав, а унутрашњост испуњена слатком белом течношћу. Исто се тако каже за „сабре"; груби су по спољашности, али у суштини добри људи.) Рекла нам је да је студент хебрвјског језика и књижевности и да у војсци предаје језик младим усељеницкма. Одгајање младе генерације у духу одбране, војне готовости и сталне мобилности почиње још у средњој школи преко „Гадне" (предвојничке обуке) и продужује се обавезним отслужењем војног рока, који траје две године за неудате жене, а две и по за мушкарце. За то време обвезници проведу један период на пољопривредном раду у насељима, ВЕЋИНА СТУДЕНАТА ЗАПОСЛЕНА Са „Куле Христа“, највише тачке у граду, може се видети цео Јерусалим са околином. „У зони налази се део града који је стар више од 2.000 година. Погледајте," показивао нам је тумач, „тамо на брду Скопусу налази се болница „Хадаса", а до ње стари Хебрејски универзитет са библиотеком од 500.000 књига. Двапут недељно кола УН пребацују Израелце у тај крај.“ Нови Хебрејски v-ниверзитет, на коме данас студира више од 3.000 студената, смештен је у 50 зграда у јеврегском делу града. Налазили смо се у Јерусолиму управо кад се завршио највећи студентски штрајк, који је избио поводом повишења шко-

ларине са 100 на 200 фунти. Услед тешких економских услова, већица израелских студената. око 90°/о, запослена је, те је и активност студентске уније углавном усмерена на решавање економских проблема студената. Студентска берза рада обухвата 800 студената широм Израела, омогућавајући им 60.000 радких часова. Седамдесет студената запослено је у студентској штампарији за издавање скрипата и књига које су 40% јефтиније од оних у граду. У студентским мензама и домовима такође раде сами студенти. 17 ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА Идеолошка разједињеност (изражена у великом броју партија има их 17) карактеристична за политички живот Израела, oceha се у разинм омладинским покретима па и међу студентима. На хебрејском универзитету, где се руководство студентског удружења бира пропорцијално према Јачини политичких група, поред Мапајеваца постоЈе групе Мапамоваца, Општих циониста, коминформистичке партије Маки, као и низ религиозних м других група. На универзигетским центрима у Хаифи и ТелАвиву политичке активности такорећи нема, јер су удружења против мешања политике са радом студентске организациЈе, која се код њих бави чисто економским питањима и културно-уметничком делатношћу студената. Међутим, ни у Јерусалиму где Је она наЈживља, политичка борба не захвата шире размере. Ни сами Мапајевци, који су најбројнији и наlутипаЈниЈи на универзитету, не воде никакву бопбу sa идеЈност наетаве. Студент друштвених наука у Јеруеалиму, иначе Мапајевац, причао нам је да му је иаставник политичке економиЈе Један амерички професор који не предаЈе по Једној одгЗђеноЈ теорији. ПроучаваЈући најразличитиЈе теориЈе студенти сами закључуЈу коЈа Је наЈбоља. На иаше питање коЈу он лично теорију прихвата није могао одређено да одговори. НА ПРИЈЕМУ КОД ШЕИКА Пели смо се уз уске, стрме и блатњаве сококе. пуне деце коЈа су радознало пиљила у нас. Ишли смо на ггриЈем код шеика Еминтерифа у Једном друском селу недалеко од Хаифе. Црномањасти младић у нашоЈ ггратњи напоменуо ми Је да се не РУкујем са шеиком. јер верски обичаји Друза забрањују руковање са женама. Окружен своЈим вернипима стари шеик, достојанствен са својом седом брадом и црном ризом, срдачно нас је дочекао и угостио. Тумач нам Је после обЈашњавао да је бели свилени турбан на његовоЈ глави, коЈи се разликовао од осталих, значио да је шеик завршио наЈвишу школу у Либану. „Често се деси да се иеко заљуби у нешто rme него што то види. Тако сам се и Ја заљубио у Југославију када сам све о њој чуо,“ рекао Је шеик ЕминтериФ поздрављаЈући нас у име 17,000 Друза. „Ваш вођа, маршал Тито. мудар је човек и велики борап за мтго у свету. Много сам о њему читао. Хвала вам што сте дошли Д д нас посетите. а марнарода." Ксенија Гаћиновић