Студент

KULTURA i UMETNOST

Од завичаја, од сна

Јосип Рестек. загребаЧћи сликар који је своје сликарско школовање завршио уочи рата, а који је већ посејао визије свог сеоског, поетског света на изложбама прекоокеанским и европским, донео је и у Београд једну вредну ликовну тековину. Његова ул>а имају ахцију разведраваља, колористичку бујност и један шагаловски елан за лик и његову раздраганост у простору. Од „Пролећног утођаја", једног ружичасто посутог кристала који враголасто игра у ваздуху, до платна „Моје село“ које литерарну позадину претаче у вретенасте рибл>е облике, може се назрети један врсни и растући ликовни језик са жаркоцрвеном пређом од ноћи и дана. По пашама и по говедима расипа се сабл»асто осветл»еи>е са танаишм зајмовима из фолклора. Оно хоће да буде водећи фрагмвнат на повезачи хрватске сел>анке, оно је читава сановита пројекција друмских кућица, лицидерских колача, усамљених сунцокрета, засићеног градског неба, материнског профила све то на платну „Полазак у град“. Код Рестека деца се играју сунцем и месецом и то је њихова најсталнија ихра која им даје безимене новости. Изложене графике такође сведоче укус и оштроумност. Овог мразовитог марта Иван Рестек донео је у Бгоград једно своје поетско сунце које наклоњено апстракцији ипак уме да осветли и лаичка лица.

М. МИРКОВИЋ

СВЕЖИНА Књижевни часопис „Дело“

С великим закашн>ен>ем у киосцима се појавило „Дело“. После става писаца окупљених око „Савремешlка“ очекивали смо противна мишљења, И, заиста, нашли их. На уводном месту штампаао ie неколико игара Васка Попе. чини вам се да су боље од осталих оне Клина, Семена и Пепела. У скици „Сусрет у Москви" Добрица Ћосић износи имлресије сусрета са Леонидом Леоновим. Надамо се да ће у доцни-

Ж. Б.

Акт

јим написима извадити из путкичког ковчега и зашшљивије скице за нас. Синтетички проблем издавачке делатности који је наизглед апсолутно нерешив са двојаких разлога: с једне стране интерес издавачких кућа за материјалним ефектом, а с друге стране љубав већине читалаца за ону врсту нелитературе одомаћене под називом „шунд“. Душан Матић Је покушао да рашчлани чи њенице и да донесе интересантне мотиве за решавање овог тако болног питања. Милован Данојлић је доказао у „Урођеничким песмама“ да Је прележао пе риод младокултурних стиховаи овог пута донео аутентична осећања у мисленом стиху. Жељно очекујемо следеће напоре и мислимо да квартет добија принову. Петар Џаџић је међу првима прелетео широко Језеро почетних белешки о „Коренима", доказао Је огољеност и спасење од мита Срба-сељака у Тдосићевом делу и ухватио основну амбицију њихову: „трајати, трајати, наставити се.“ Али прслаз у људи ма-Србима када из кућице сопствене крену пред смрт, оваЈ готово митски колшлекс одбрана и напада откривсн Ћосићем и после Џаџића остао нам Је недовољно објашњен. Надамо се У његове нове напоре Жика Стојановић је донео про зу модерну фактуром, интересантну у третману експлоатисаних тема. Марко Ристић опет смирено испире тоне наслага, по кушаваЈући да опере ту тако злорабл>ену реч модернизам. КрлежиЈански развијајући реченицу асоцира дивне аргументе из културног наслеђа света уопште, што би могло евентуално да се упрости ако Је то могуће на „цивилизација XX века битно се разликује од свих ранијих." Зоран Мигоић Је штампао скипу. Бора Ћосић пар речи о филиу, Влада Барбуловић импресије о песничким речима Грбића и Ђоновића, Оскар Давичо разматрања о Констатиновићевом роману „ДаЈ нам данас“ затим Миодраг Протић, Светлава Велмар-Јанковић итд. „Дело" несумњиво претставља свеску јасно омеђених ставова и претставља потребну конфронтацију писцима окупЈг#:\шм око листа „Савременик".

Д. КАВРАН

Књижевни клуб на Новом Београду

Друштвени клуб Студентског града на Новом Београду је последњих дана развио широку активиост. Настојање да се дру штзеним животом обухвати што већи број сгудената. већ показује своје резултате. Тако је Књижевни клуб имао своје вече испуњено поезијом и прозом и захвалном публиком. ђројни аллаузи означ-или су зрелост књижевних остварења и спремност заинтересованих студената да овакве вечери постану облик друштвеног живота. Песници Вук Крњевић и Сташопа Тошић донели су поезију лепих фигура и разноврсности у избору поетских третмана. згуснута и мелодична реч је у обојице сигурно средство којим изхрађу ју сво ј е преокупациј е. 'Прича Драга Ранчића обележила је сигуран старт овот почетника. Иницијатори клуба обећали су да ће се састанци одржавати једном недељно. То би било похвално обзиром на реаговање публике које је. v овом случају, ретко озбт"

М. Милорадовић

ПОЕЗИЈА

jesen

Ležim u žitu dufaokom do pojasa, ranjen u grlo goluba Za bregom mahne sunce шеш i dobrim šumama ~. Zateknem sebe usnulog kako pevušim lagano tvoje korake, Marija. Od povetarca tanji sam dok drumom nekim odlazim (u toplom mraku aj, žrulo jedna srebrnal) Znaju me dobro koeačl: sa brda jeđnom slšao u dfi plavook vlnograđ. А1 ja sam tužan ko niko moj večeras... zaspim u žitu dubokom, senke me pokriju Slroke, zateknem sebe vsnulog kako pevušlm lagano tvoje korake, Marlja.

Aleksanđar RISTOVIC

kontrasti

Vrcme se taložl u meni na račun mene. Taloženje je život, ponavljanje i oživljavanje. Umlranje me potseća da sam živa. Ako zaronim u prošlost, biću tužna i stara zbog želje da nju podmladim. Zbog suza voiim radovanja, a sastanke zbog rastajanja. Sa svakom noći u oku mi se istopi pregršt zvezda koje najviše volim; a žalost zbog toga kratka je ko put suze na obrazu, Svaki dan odnosl sadašnjost da bi doneo nelzvesnost. Gleđam kako se moja senka stapa sa tuđima da bi me lakše napustila. Sama sam kad sam bez senke. Usamljenost volim samo kad nemam ništa da volim. Zbog bola hoću da prekrijem lice nebom i đa osušim suze zvezdama. Vreme Je moj zaborav, moje sećanje 1 moja tuga.

Zora DŽMERKOVIC

одведена девојка

При липи је крчла Зидови су од жутог дрвета У крчми је Магда очи су јој плаве Ја не подиосим вино али сваке вечери пијем Доноси ми га и гледа ме плавим очима Онда дође лекарски помоћник који ставља уље у косу (треба у очи да га стави да ублажи ceoj отровни поглед) Ја вино заиста не подносим али те вечери пијем врло много и ако ми га не доноси и не гледа ме плавим очима

Рагаа ПОТТОВ

л УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОДБОР ССЈ У БЕОГРАДУ РАСIШСУЈЕ КОНКУРС 1. Право учешћа имају сви чланови Савеза студената Београдског ушшерзитета, вишкх педагошких школа Србије и академија. 2. Радове предати до 13. IV. 1955 године Секретаријату Универзитетског одбора, Балканека бр. 4TII. 3. Уз радове дати само шифру. Имена чланова жириа биће објавл>ева истовремсно са награђеним радовима. Унхверзитетски одбор ССЈ