Студент

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

САРАДЊА СА НАПРЕДНИМ СНАГАМА СВЕТА ЗАДАТАК МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Пише: МАРИЈА ВИЛФАН

Они ретки Југословенски студенти који су у тридесетим годинама имали прилику да путују у иностранство нису могли да се поносе својом земљом. Југославија је тада била у свету позната као полуфашистичка земља са много тамница, пуних револуционара. У иностранству смо тада одржавали предавања о вашој беди, о националном угњетавању, о диктатури. У Азији и Америци, а и у неким европским земљама, само су ретки људи знали и за само постојање Југославије. Глас нове Југославије зачуо се за време рата. Сазнање о једном малом народу који се У срцу поробљене Европе дигао у одбрану слободе убрзо се проширио. А када је тај исти народ 1948 године пркосно рекао „Не!“ новим покушајима да буде лишен своје националне независности, још више је порастао наш углед у свету. Данас се у читавој светској штампи бе|леже речи друга Претседника, доносе бројни коментари о нашој спољној политици, а за милионе радних људи Југославија значи доброг и искреног пријатеља. Није нескромно ако кажемо да ниједка земља у данашњем свету са таквом географском величином не ужива већи углед од наше земље.

У немалој мери тај углед проистиче из значаја који има Југославија у савременом радничком покрету. Делегате Социјалистичког савеза радног народа Југославије са пуно признања примају у далеком Чилеу, као и у Рангуну. Сматрају да заслужују њихово живо

интересовање наша искуства, искуства радничког покрета једне неразвијене земље. која је успела да избори и сачува своју независност у тако тешким условима и која изналази нове, оригиналне путеве за развитак социјализма. Позивају нас на своје конференциЈе. траже наше стручшаке, интересују се за наша мишљен»а. Исти је наш углед и у радничком покрету европских земаља. У последњој години је у радничком покрету у свету нарочито пор>асло интересовање за наше друштвено уређење. Државни капитализам, са свим рђавим последииама аДминистративног руковођења привредом, није >само особеност Совјетског савеза. Он се у већој или мањој мери појављуЈе у свим развиЈеним и неразвијеним земљама. Пред свим социјалистима се, дакле, отвара проблем даљих перспектива друштвеног развитка. Налазећи се пред овим проблемом, социјалисти ниједне земље не могу да се оглуше о југословенска искуства. Данас, у условима извесног попуштања међународне затегнутости, свуда траже алтернативу „блоковској политици", алтернаТиву подели света у два непријатељска блока. која,vctieit хладног рата ‘ и трке у 'оне&гогућује споразумно решавање најкрупнијих горућих међународних проблема. У .Јеку хладног рата су многи европски социјалисти прихватили сарадњу у западном блоку као једини'спас од агресије. Данас, када је таква „блоковсда" политика очигледно превазиђена, међу европским социЈалиртима расте интерес за наше схватање коегзистенције, која одржава позитивна струЈања у међународном животу. Све то. а и многи други разлози, довело је до тога да су у последње време огромно порасле и ојачале вере југословенских политичких организација са организацијама радничког покрета у иностранству. Наши синдикати примају све већи боој страних посетилаца коЈи студирају радничко управљање, Норвешка радничка партиЈа шаље свог специЈалисту да у нашој земљи студира то питање. Прошле Јесени Је код нас бооавио францмски социЈалиста Андре Филип, коЈи Је у своЈоЈ књизи о проблемима савременог сопиЈализма посветио три главе ЈугославиЈи. Овог лета ће британско Фабијанско друштво организовати Један од своЈих летњих семинара на Црве-

ном отоку код Ровиња и посветити га питањима радничког Социјалистичка и синдикална штампа у иностран ству, а не само она. донела је пелики број чланака и коментара о радничком и друпгтвеном управљању у Југославији. а у написима о путу друга Претседника v Индију и Бурму посветила ie нарочиту пажњу наше спољне политике. Можемо очекивати да ће се везе са напредним снагама у свету у скорој будтћности још више прошипити. Beh ове године наступиће неколико новина v cmhctv ппоширења и омасовљења тих реоа. Лок се досада саралња ССРНЈ и сопијадистичких покрета у великој мери одвиlала преко делегапиla. ове гопине ће доћи до раз?тене актт-гвиста измећу нас и ’-шза гопиталистичких паотита. Тако ie. наггоимер. лабуристичт'а опганизапита ггада Manrei-з пс-чрала v госте активисте а чланови сопиталдег»артиlе среза В в плаг н®мачусг покг>атнни Хес°н voMVHe. Ра■?vwe се дз he наши гпалови vtvtttth позттве за узвратне по'*атО( Тдтгоће. ће се потачати размеппелавача. Сопиl слистички — --i оо rttjor напопа Југослави' i ~‘ ппапдо неколико —.Ј-.ТТ т-гота дл пке гогмне одп--- пл в дава«-а v др_ љи, било о проблемима својих

i пунимо и продубимо своје звање о пбјединим аспектима из историје радничких покрета. Иi сториски семинари на нашим универзитетима у том послу могли да много допринесу и да, можда, постану и прави центри таквих студија. И савремени раднички покрет претставља широко пол>е рада за студенте разних грана и специјалности економских наука, студенте филозофије, педагогије, студенте који се спремају да постану социЈални радници итд. Криза управљања национализопаном привредом, криза менаџер>оког управљаша инду стриЈом, коЈа се све више назире и коЈа Је предмет великог јЗроЈа научних и публицистичких радова у целом низу западних земаља, сазнање о зависности производности рада од личне инициЈативе радника и сви многоброЈниЈи проблеми коЈи произлазе из те чињенице итд., итд. ево предмета' коЈи заслужују да им се посвете студентски стручни кружоци и семинари. Јер, искуство еве више показуЈе да политика социЈалистичких партија и радничких покрета може да се осветли и објектирно оцени само у контексту опште економске и друштвене проблематике у поЈединим земљама, а не кроз пуко прикупљање цитата из њихових публикациЈа. Једино у том светлу биће могуће да истински осветлимо и разне покушаЈе филозофског ревизионизма у данашшоЈ социЈалистичкоЈ литератури, и интересантни проблеми чиЈе решење изискУЈе развитак социјализма У нерћзвиЈеним земљама Ази Је. Сви ти, и _многи други, проблеми могли би да буду предмет истраживања и дискусија на нашим универзитетима. У том погледу студенти ри могли да дају много већи допринос. , нашоЈ публицистици, обЈављујући своје радове, ћи на дискусије и обавештаваЈући Јавност о пОЈединим, досада недовољно расветљеним питањима. И досада Је верк>ватно било на нашим униве(рзитетима учињено понешто врло вредно у том правцу, само ствари, нажалост, нису долаЗиле у Јавност. Било би од велике користи када би наша студентска омладина, расправљаЈући о свом стручном раду, размислила и о томе како да се такви усамљени индивидуални покуотаЈи што боље искористе и како да се интересовање за ту проблематику, коЈе на нашим универзитетима без сумше НОстоЈи, претвори у Једну врло корисну делатно Ст.

земаља, било о међународним проблемима. а и низ нашпх друтова одазваће се позивима Других социјалистичких партија и институција. У извесне земље биће послати другови ради изучавања појединих проблема. То нлрочито важи за низ земаља које су тек недавно стекле своју независност, а наше позкавање проблема њиховог развитка би могло да се битно побољша разменом стипендиста итд. Све то намеће нам крупније и теже задатке. Њихово остварење и даље развијање сарадње биће могуће само уколико се све шири круг наше јавно-

сти буде бавио проблематиком савременог радничког покрета. Стога морамо да се запитамо да ли се у довољној мери спремамо да одговоримо тим задацима. Проблематика тих покрета била је досада махом препуштена дневно-ј штампи. која је текуће догађаје и проблеме регистровала, а мање анализирала. Наше ревије посвећивале су ioj минималан боој страница. Настале потребе нужно траже много систематичнији рад како на студирању проблема савременог радничког покрета и услова у којима се одвија његова делатност. тако на упознавању наше јавности са резулетудија. ■ ♦ ... * " Мислим да је наша омладина мождт недовољно свесна улоге коју и она мора већ данае и коју he морати у будућности па одигра у овом погледу. У оквиру студија не посвећује се довољно пажње проблематици рапничког покрета. Док у иностранству излазе нове и нове студије из историје радничког покрета. а то чак и као резултат рада буржоаских института и теоретичара. ми CBoie знање углавном још увек црпимо искључиво из стандардних књига. уџбеника и подемика. а не покушавамо да се воатимо на саме извопе и да упот-

»JABUKA JE CRVLJIVA«

ASTA-INFORMATIONEN

NEMACKA. Studenti iz Indije, Indonezije, Zlatne Obale, Velike Britanije i HoUndiJe đlskutovali su krajem decembra рго Sie gcdine u Gelzenkirhenu sa članovima Nemačkog socijalističskog studentskog saveza na temu »Buđenje Azije i Afrlke 1 evropski socijalizam«, 8110 Je velikih razmimoilaženja u mišljenjima o najboljcm načinu savlađlvanja kolonijalnog sistema. Učesnlci su preporučivali prijem NR Kine u UN 1 pozdravili Kolombo-pian kao prvl когак ka podizanju nerazvijenih zemalja. Od socijalističkih saveza studenata Evrope zahtevano je da prilože stipendije za afričke i aziske kolege.

Student Mirror

ENGLESKA. Uprava HildaKoledža u Oksfordu zabranila je Ijubljenje i grljenje u parku koledža. Principal koledža molio Je devojke da pomognu da se održi dobro Ime'i glks koledža proteravinjem parova iz рагка. BRAZILIJA. Studentska nacionalna unlja Brazlllje obrazovala je nedavno Blro za putovanja. Cilj ove organizaclje Je da preduzme potrebne mere za pomoć stranim studentlma u Brazllijl, da pomaže brazllljansklm studentima i prlpreml im putovanje n inostranstvo itd. Takođe je zamišljeno da Biro izdaje llstove kao i druge publikacije, a povremeno i plan svoga rada.

LUTTES

FRANCUSKA. Mnogim afrićkim studentima otkarane su sobe u Parizu zato što boja njihove kože nlje bela. Mada ova pojava na sreću nije česta, ne bi bilo potrebno da je pomaže Parlskl komitet rada kojl prima adrese soba čij! vlasnicl a priori odbijaju da prime »obojene« studente.

U. G. E. Organe de l’Union des Grandes Ecoles

PARIZ. Francuski internacionalni klub koji je u januaru 1934 godine stvorila grnpa francuskita i stranih studenata, ima za cilj da omogući stranlm studentima direktan Uontakt sa svoj'm trancuskim kolegama. Klub raspolaže prostorijama п »Maison des Lettres« i održava veae sa AIESEK ош Uniom velikih škola (U.G.E.) i ostalim studentsklm organizacijama. Prostorije kluba su otvorene jednom nedeljno od 18 do гг časa. Za to vreme studentl se mogu u klubu zabavljatl па najraznovrsnije naćlne. U mesefnim programima kluba postoji takođe po četiri pet znaćajnih aktivnosti, kao: (liskusionl sastanci. filtnske projekclje, muzifki programi, šetnje kroz Pariz sa posetama izložbi 1 razgledanjem spomenika, ekskurzije « tuHstlćka mesta itd. Drugi planovl se odro se na studlje I onl su takođe zm Čajni.

ВЕСТИ

У четвртак 24 марта у 19,30 часова у ЦЈафариковој улици бр. 7, Клуб за мећународну сарадњу организује рече цндиске уметности. У прсграму учеству 'ју индиски • сликар-G. Тагора, Цндуси-студенти' Есоградског универзктетгг и студенти Музичке и Позоритчне академије Бе оградског универзитета.

У четвртак 24 марта у 17 часова у амфитс-атру, П на Правном факултету, секциј а за међународни суд хтрФзде КУН-а организује предавање' са темом: ..О међународном суду пранде". Предавач докторанд Правног факултета А. Алексић.

Нд Медицинсксм факултету Београдског униЕерпггтета врше се припреме за трећи међународни семинар који ће се одржати у Београду септем бра месеца озе године. Семинар је из области инф сбласти. На семтстару he учествовати 2Ћ учесника из свих земаља Европе.