Студент
Nastavna I studentska pitanja u prvom planu
(Nastavak sa 1 str.) va Savet. Na taj način, Savet se obezbedio od toga da bude stavIjen pred svršen čin, da dobije gotov prednacrt koji u tolikoj meri ne bi odgovarao potrebama fakulteta da bi bilo nužno vraćati ga na ponovnu izradu. Sem toga Savet je uspeo da privoli fakultettsku upravu da u komisiju i podkomisije za izradu statuta uđu i studentski pretstavnici kao ravnopravni članovi. Komisija za studentska pitanja več je jednom podnela izveštaj Savetu o studentskim problemima. Savet nije bio zadovoljan ovim izveštajem, jer je komisija operisala uopštenim stavovima bez argumentbvanog materijala. Zato je rešeno da se sprovedu ankete o uslovima života i O uslovima za studiranje. Prva anketa je sproveđena pri upisu u letnji semestar februara 1955 godine. Iz čitavog niza pitanja na koji je bio dužan da odgovori sva ki student, a posle sprnvedene analize ove ankete, đobiće se dragocen materijal o stanbenim prilikama studenata, o h'gijenskim uslovima pod kojima oni žive. o njihovoj materijalnoj obezbeđenosti- o zdravstvenom stanju itd. Rezultati ove ankete prelaze okvire fakulteta, jer đosada tako deta’ina anketa nije sprovedena na Un'verzitetu, te će rezu'tat! ankote sa Elektrofakulteta poslužiti bar kao približna s.l.'ka o stanju svih stuđenata, a to će pomoći i univerzitetskim vlastima, a i brr*an ; zaciji Saveza stuđenata u vM n n,Hi ekonomske politike. Pitanta o uslovima za studiranje još nisu konačno formulisana, ali iz onoga što je dosada učinjeno, zapaža se da je cilj ove ankcte da se sazna mišljenje studenata o pojedmim predmefma: o korisnosti učenja i po’aganja, 0 ili pre o pojavarna đvmlirania nastavs, kao 1 o ličnim u-’ov ma za stud’ranje. (knjige, sk-.-ipta. ■ male’rjial. nrostorije itd ). Meo-tmrno, rezuUati ove ankete će korismo roslužiti pri izradi faku’tetskeg statuta, a narorMto onog dc’a koji se odnosi na pitanja nastavnog plana i programa. »Dupli kuTS« nastave Preko 700 novoupisanih studenata pretstavljalo је ozbiljan problem zbog nedostatka pogodnih prostorija da prime toliki broj slušalaca. Rešenje ovog problema nađeno je zavođenjem tzv. »duplog kursa«. Za nastavnika je na porno da svako predavanje drži po dva puta. ali je ta žrtva korisna za studente. su nastavnici pomogli i uvodenjem posebnog (večernjeg) kursa elementarne matematike- ier se osećalo da kod mnogih studenata postoje praznine koje ometaju normalno praćenje nastave. Savet veliki deo vremena provodi u izboru novih nastavnika koli su potrebn' za sadašnju završnu godinu. To је razumljivo. Ođ ove godine na osmom semcstru su uvedeni izborpi predmeti kojih na otseku jake struje ima 11, a na otseku telekomunikacija 19. A obezbeđiti đovoljno strućnih nastavnika za ove specijalistićke predmete, i provesti ih kroz zakonom predviđenu proceduru je teški posao. M. S.
UNIVERZITETSKA HRON1KA
DISKUSIJA O STATUTIMA SA FARMACIJE
(Nastavak sa 1 str.) ’ vojnička obuka kao nastavnl predmet, obavezno se Izučava u prve tri godlne. Oko slušanja matematlke se vodl diskusija, profesorski kolegljum Је u većinl da se ovaj predmet sluša jednog semestra, a stuđentl i nekl profesori da se sluša đva semestra. Sto se tiče upisa semestara ođređeno je sleđeče: treći semestar mogu upisati samo onl studenti koji su položiii sve ispite iz prve, a peti samo onl kojl imaju sve položene isplte iz druge gođine stuđija. I kao ćreća barijera je upis đesetog semestra, kojl se može upisatt samo ako Je stuđent u saglasnosfcl sa nastavnikom uzeo diplomskl rad. Ukoliko рге završetka đesetog semestra student ođbrani svoj diplomskl rad, Istovremeno mu se overava đeseti semestar. Ispiti Ispiti se iz jedne godine ne mogu polagati dok se nlsu položili svi ispiti iz prethodne godine, što važl u toku celih studija. Ispit iz istog predmeta kandidat može slobodno polagatl trl puta, a četvrti put dekan određuje komislju Kanđldat koji pad ne 1 četvrtl put. gubi pravo na dalje školovanje na Farmaceiitskom fakultetu, što važi samo do slobodnih гоkova. Stuđenti počev od četvrte godlne stiču pravo na polaganje ispita u slobodnim rokovima u toku cele godine. Apsolventski staž studenata počinje posle završenog đesetog semestra i traje godinu dana uz zadržavanje svih prava studenata. Obavezno lekarsko uverenje pri upisu U razgovoru sa pretstavnlkom udruženja studenata farmacije Milenkovićem, saznali smo da ima u nacrtu đosta noviteta. Mnogi su predlori usvojeni, kao naprimer: pri upisu na Farmaceutski fakultet obavezan je lekarski pregled i primajb se samo oni studenti koji budu zdravi. To Je preduzeto radi toga što sada ima na studljama farmaclje veiiki broj studehata bolesnih i po lečilištima. Pošto je u drugoj godini četiri ispita, a samb dva roka, to je rešeno da će studenti druge godine imati i »đopunski« rok u oktobru mesecu pored normalnog septembarskog. Kako se dcšavalo da pojedini stuđenti ne uspevši ovđe prelaze u Zagreb i obratno. ako Su im uslovi za upis boljl jer pravllnici nisu isti to je rešeno da je prelaz moguć samo ako kandiđat zadovoljava uslove oba fakulteta. Udruženje je dalje
nastojalo da se i zvanično u statatu smanji гок ponavljanja ispita, клк> što se to u stvarnosti dešava, a ne kako se pređviđa pravllnikoim da je taj гок jedan do tri meseca. Ali u tome Još nlje postlgnuta saglasnost.
L. MIRKOVIC
S. VALCIC
2ипло мирали сџ На Машинском факултету; Сретен Радовић, Петар Радошић, Милош Жижаков, Светислав Левковић, Милош Радовић, Првослав Деспотовић, Верида Јовановић, Владимир Благојевић, Бранко Ћоловић, Мирослав Алимпић, Душан Перић, Боривоје Петровић. На Електротехничком: Мирослава Миливојевић, Марко Јелић, ЈБубин ка Алексић, Осман Латић, Божидар Аничин, Љубомир Мићић, Алек сандар Живановић, Бранислав Ћурић, Агоштан Виг, Петар Павловић. Studentski list
NA TEIINICKOM FAKULTETU se već duže vremena vodi diskusija o statutu, kojl pored ostalog treba da reguliše i organlforme fakulteta 0 kojima postoje razlićita mišljenja kako pojedinih otseka, tako i pojedinih nastavnika. Do danas su iskristalisala kroz diskusiju tri predloga. Prvl je za jeđiristveni tehnički fakultet sa osam otseka drugi za osamostaljenje svih otseka i njihovo pretvaranje u fakultele 1 trećl đa se spajanjem srodnih otseka stvore tri fakulteta. Diskusija je u toku. IDEOLOSki RAD na sveućilištu je oživeo. Novi potstlcaj ovom radu dale su teze druga Karđelja o socijalističkoj demokratiji koje su besumnje izazvale najživlji interes i najvatrenije diskusije. Pokažalo se da je politički rad žlvlji na fakultetima koji su dalje od nauka, dok su teze druga Kardelja ostale, naprimer. nepoznate čak I neklm eminentnim proiesorlma društvenih nauka. NA FESTIVAL STRUCNIH MEDICINSKIH FIL.MOVA otputovala je delegacija medicinara Sveučilišta kao gost medicinara bnselskog Univerziteta. Za vreme svog boravka u Briselu, zagrfcbačk stuđenti će voditi i razgovore o mogućnostima razmene mediclnara putem stručne prakse. OSNOVAN JE POLJOPRIVREDNI MUZEJ na Inicijativu Društva agronoma NRH. Muzej je otvoren u okviru Foljoprivrednošumarskog fakulteta! On će kao kulturna institucija svakako doprineti proučavanju istorije poljoprivrcde, njene prolzvodnje i tehnike. NAJSTARIJI STUDENT MEDICINE je Surija Jožica, rođena u Blatu (Korčula) 1899 godine. Upisala se 1947/48 apsoivirala 1952 godine i sađa polaže hirurglju. Dobar Je dak. POZIV ZA USPOSTAVLJANJE SPORTSKIH VEZA primio je ovih dana Sportski ođbor Sveučilišta od više škole za fizičko obrazovanje iz Parira i Univerziteta iz Liježa (Belgija). Ima i»gleda da će poziv biti prihvaćen.
tribuna LIST STUDENTOV LJUBLJANSKOG UNIVERZITETA
DISKUSIJA O FAKULTETsKIIVJ SIATUIMA se odugovlatt. Bitan razlog trenutnog zanfemarlrivanja ovog važnog pitanja je sta рапјг i fuzija nekih fakulteta. 21 PRESERNOVA nagrada dodeljena ле studentima za najbolje naučne 1 umetničke radove. Ovakve nagrade se dodeljuju jedanput godišnje. AN JE KLUB ZA UN na Pravnom fakultetu, sa ciljem da upozna što širi krug javnostl, pre svega omladinu, aa radom l stremljenjima ONU. BILTEN na engleskom jeziku је izdao međunarodm odbcr Saveza studenata u Skoplju. Ovim biltenom Odbor namerava da upozna međunarodnu students.ku javnost sa uspesima 1 probiemima skopskih atudenata. ' UKUPNO SEDAM STUDENTSKIH LISTOVA izlazi redovno U našoi zemlji. Najveće tradieije imaju »Student« i »Tribuna«, zatim »Sfudentski list« koji posle izvesnog preklda opet izlazi, kao i »Tribuna«, dva puta meiečno. *Naši dani« u Sarajevu su se već afirmirali. a »Stuđentski zbor« u Skoplju se još bori sa početnim teškoćama Studenti Primorja izdaju »Naš gias« kao mesečni prilog »Primorskih novina«. a mesečni prilog »Dolenskog lista. je »Dolenskl student*. V. м.
ИЗ МЕДИЦИНЕ
ШЕСTA ГОДИНА КАО СТАЖ?
Пошто је студиј медицине веома тежак, а позив тразки пуну спремност, то се посветила велика пажња стварању једног најпогоднијег статута и зато се дискусија још не зазршава. Бројност на овом факултету је забрињавајућа и зато долази до разних предлога Тако смо сазнали да је у вези са бројношНу један део професора предложио да се продуже студије, али пошто је то законеки неоствар љиВо, то су мислили да при упису на факултет сваки кандидат положи „пријемни" испит из физике, хемије и биологије у оквиру градива потребног за слушање анатомије, физиологије и хистологије који би се слушали у првој години. До остварења ове замисли
неће доћи, jep би то наново мен.ало читав систем студија медицине. Што се тиче баријера, оне остају као што је ггредвиђено, тј. пред тређим, шестим и једанаестим семестром. С том изменом што је за анатомију задљи рок септембар, јер је и н»ој дато три рока као хистологији и физиологији. За упис једанаестог семестра, пошто тада већ Почињу радови на клиникама, а за то је потребно теоретско знање и морају се псложити предмети: иикробиологија, патофизиологија, патоанатомија, фар макологија. Сматра се да се ова Четири предмета могу положити, за две и по године. Било је говора да се уз то уведу и колоквијуми из интерне и хгтрургије, али мада би то било потребно, вероватио се на томе неће инсистирати. Што се тиче страног Језика, н.егово увођење као обавезног неће се спровести, јер за то нема законске подлоге. Нарочито се дискутовало око садашње rpehe године, чији су студенти имали гамо три испитна рока за предмете друre године док сада остали имају за исте ггредмете чСтири рока. Стало се на становиште да су Се •ht испити могли положити за три рока и зато ни и>има неђе бити дозвол,ек бити упис у шести семсстар, без ових испита. Што се тиче шесте године, она се састоји од осам месеци клиничког вежбан,а и предвиђа се да она буде као стаж. Али глсдаЈући на квалитет лекара опште пракСе, Удружење и Један део професора Је мишљења да се Она не рачума у стаж, веђ да ст-аж од године дана буде после. Док би се шеста roдина рачунала у годмну приправничког рада, чиме би се државни испит могао полагати непосредно после стажирања. Још уврк се нацрт статута креше, дорум,ује и дискутује. тако да није Још cse свршено, али се сматра да до в.ећих промена неће доћи.
Л, Мкрковић
С. Валчић
С. АНЂЕЛКОВИЋ; ГЈИМСКА ШЕТЊА