Студент

„ЊИХ ДВОЈИЦА“

Филм „Њих двојица" један је од ретких (мислим: врло ретких), наших филмова који, када их гледамо или приликом оцењивања, не траже да се узме у обзир да у старо) Југославији . . , да имамо младу кинематографију итд. Овај је филм, мислим, допринео да се учини беспредметним питање: можемо лн ми, побогу, направити филм. И такође, страх који )е све више чинио садржину овог питања. Све више, кажем, тако да )• прерастао у сујевер)е и апати)у. ““V Према сценари)у С. Јанковића чи)а се литерарна вредност 6es обзира на неке недостатке, ни у једном моменту не може довести у озбиљну сумњу Ж. Скригин направио )е веома добар филм. Животна уверљивост ситуаци)а чини функционалном драму и унутарње превирање оног што претставља суштину човека. Зато: и на)трагични)и тренуци, када процес деградаци)е човека

стиже ло поживотињења лишени су патетике, исфорисираних поза, које могу бити ефектне, али и обавезно, штетне по аутентичност. У моменту када Илија прими смрт ‘свога пријатеља као довољан доказ своје беде и када је коначно пред алтернативом: земља и крава (. . . „ја hy пре дати главу него своју музару“...) или бар донекле опрати савест узаврелу и бесну од оптужбе да је крив за смрт свога пријатеља, разумљив је, човечан и по сто пута могућ- (ма како изгледао парадокса-, лан на први поглед) пораст Илијин од кукавице. коЈа- .дрхтп пред „војводом" до борца спремног да пуца на десет бандита са митраљезом. Прелаз може изгледати нагао. Кажем. може изгледати; уствари )е трагично полаган, тврдоглаво мучан. Сељаку Илији треба добар разлог да схвати како због земље не сме да постане животиња, не сме да прода свога пријатеља. Нужно је да се измени природа, појмови, наслеђе, све што је чинило свет овог сељака, свет о коме је он имао своју истину да би могао да види једну другу ... а да Је ни онда не схвати сасвим. И таЈ разлог Је дошао: пред њиговим очима убили су му приЈатеља (субјсктивно он зна да Је крив за његову смрт) и Илија гледа и не може да поднесе да гледа његово згариште. Несхватљивс су примедбе неких критичара овог филма да је немотивисан пристанак Стојанов (Стојанов син Је партизан) да сакрије рашеног партизанског командира. Рецимо да је то инерциЈа критичара коЈи је навикао на „немотивисаност као озбиљан аргуменат у нападима на наше филмове (не кажемо даје то, врло често. било без основе). Иначе, тврдња Је апсурдна. Филм „Њих двоЈица" расте у драму која узбуди разбесни и поучи. Нијанса баналности у дијалргу у шуми и нешемативна документарност неких кадрова ишчезава потиснута животним током наредних сцена. Има се утисак да Је и режисеру и глумцима било потребно мало времена да осете обрнуто деловање материЈе коЈу су почели да раде. И онда: до краја нема пада. Убледи понека слика, поклекне понекада осећање за могућу реакцију спонтаиог сељака на одређен повод. Али радња филма читава драма развија се снагом сељачке спонтане природе и мучног живота Снагом коЈа заНемаруЈе питање: како изгледам и да ли сам погодио? Детаљи показуЈу жив дух и осећање за психологиЈу сељака коЈе Је могуће развити не само за оно што Је него за нешто што Је блиско: Сто Јан разговара са женом о рату, партизанима. политици и онда . сети се да то нису ствари о коЈима треба разговарати са женом: Ти да ћутиш о томе Ретко Је на нашем филму. са мање средстава снажниЈе оживљена трагедиЈа изгубљеног човека коЈи је ту. а не зна због чега и мада зна да то није право место. не зна или нема енаге да га потражи (четник кога на краЈу „воЈвода* хапси) Глума МиливоЈа Живановића је таква да чини могућим поређеље еа глумом Живановића рецимо. у Јегору Буличову Тадиђ Је наЈслабиЈи на почетку Регистар израза (на тим местима) сужен Је. а тон не потврђуЈе увереност у мисли коЈима барата као своЈим Чини се. да је наЦачи управо онамо где му је снага наЈпотребниЈа у моментима када драма истакне његову личност на иаЈистурениЈа места. И то Је свакако, врло добро. N Фелба је имао мучну улогу човека позваиог да бриис о другима, а лишеног могућности да се стара и о себи Страх од самође и влажне земље у земуници. нервни потрееи, људски су и Фелба је показао да је то осетио Намерно не иистистирам нарочито. на филма Рецимо; блели лик СтоЈанове жене. или помало депласирана гцена око утврђивања мираза В 11.

KULTURA i UMETNOST

НАЈЗАД ЈЕ КРЕНУЛО

Тек када je ушла у десету го дину свог дугог детин>ства, наша кинематографија почела је судећи по неколико последњих филмова да дајерелативно интсресантне филмове који могу да задовол>е један ниво нашпх очекиваша. Истина је да још не претставл>а ствар нарочите храбрости рећи Да досада нисмо видели домаћи филм који би нас задовољио у мери у којој то знају да учине велики филмови, као што је и чин>еница да нисмо имали филма који би нашу кинематографију шире прочуо ван граница. Али је чињеница и то да сада већ на домаће премијере можемо ићи без великог страха, а и обавезе на предусретљивост пре ма свему што није филмска неспретност најниже врсте. То може бити последица тога што су наши филмски мајстори најзад увидели да се одједном не може створити филм који ће ући у историју ове уметности и почели да праве просечне и добре филмове (тај донедавно тако презрен посао у нашој кинематографији) који ће Јгнтересовати публику и свидети јој се. Добар део заслуге за овакав став према домаћем филму има Предузеће УФУС. Од четири играна филма овог младог преД5 т зећа ослобођеног у највећој мери административне укочености и стеге (рђавих) традиција, три сваки на свој начин спадају у мали број најбољих филмова који су код нас онимл>ени. Ту је убројан и филм „Њих двојица“. То је узбудљив филм који се свидео п> г блици, уједно филм који је свој занимљив прсблем решио на доследно уметнички начин. „Крвави пут“ је филм потресан и хуман. Филмови се не дају ређати као тркаћи коњи: па чак и кад бих пренебрегао ову ограду опрезности тешко бих изабрао бољи од ова два филма. „Крвави пут“ има јачих места и упечатљивији је „Њих двојица“ психолошки боље образложен од почетка до краја. драмски боље компонован и генерално пати од мање недостатака. „Девојка и храст“ је најпретенциознији цодухват и отуда гледајући од онога што се хтело не само највећи него и тоталан неуспех; из позе гледаоца кога се то што се хтело не тиче (а то право гледаоцу увек и у највећој мери треба призна вати) то је незанимљив и празан Љилм. СЦЕНАРИО Столета Јанковић )е један од осмове успеха „Њих двојица". То није посао високих литерарних вредности, али )е писац показао солидно познавање две ствари: филмске драматургије и психологије и језике нашег сељака. Успевао је најчешће да се обузда када у нашем филму омиљене „дискусија" нема више функције и прети да досађује. Дијалог није увек блештав али има места правог народног духа: „Кад се руши мост пита се народ".. . „Побили су све људе и запалили кућу. Право су и имали. Шта ће куће кад нема људи“. Евенсму је несумљиво бољи литерат, али је био задужен фактима. Главни ток радње се пробија кроз мноштво детаља; који су истини за вољу често и уметнички јачи и уверљивији од саме драме. НаЈслабији Је, гледајући стога шта филм захтева, сиенарио Мирка Божића. Може Мнрко Вожић бити и добар књижевннк, мада диЈалог ниЈо ни литерарно паљан. али јс показао слаб ocehaj за филм. Пршапши од врло лспс 'нлеје, Божић Је смислио исувише мало ствари

за филм од деведесет минута. Можда су у „Јадран филму“ када су решавали да реализују овај сценарио мислили да би РЕЖИЈА могла да начини од шега добар филм. То и није далеко од Једне претпоставке на месту. Али уз још једну претпоставку редитељ ванредне инвенциЈе, који би смислио бар још онолико филмских решења и филмског текста колико у сценариу има литерарног. Испоставило се да Голик није био тај редитељ. Он је једноставно више (избор глумаца и амбијента) или мање коректно (никако не можемо да утврдимо приближан просторни однос цзмеђу објеката) дао да се сними оно што је писало у сценарију. А тиме ниЈе добијено много. Чак ни онолико колико ми гледамо на платну. Режија у филмовима „Ших двоЈица“ и „Кврави пут“ имала Је пред собом филмскије сценарије и отуда лакши посао. Она га Је обавила углавном коректно. СлабиЈе су режиране сцене у баракама у „Крвавом путу“, тако да личности не добијају своју физиономију, а многе ствари остају нејасие.

КАМЕРА Фрање Водогтивца у „Де војци и храсту" је посебан доживљај. Њој треба захвалити што овај не спада у наше лошије филмове него у просечне. Ако „Девојка и храст" има да захвали што није доживела потпуа неуспех камере, за свој успеае филм „Ших двојида" много дугуј« МУЗИДИ Бојана Адамича. То је н< само наша најфилмскија музик* досада, него и појединачно, можда и најбоље обављен посао у кашсЛ филму. ГЛУМА у три најновија фнлма доказује да питање глума никада код нас није било питање глумаца, него питање избора и режисера. Најуспелија улога је Јанко, младог Милана Милошевића дат интелигеитно и непосредно. Миливоје Живановић (у оба филма) најзад је уз веште редитеље нашао себе и на филму. На добром путу, на путу филмске глуме су Драгутин Тодић, Тамара Марковић, Љуба Тадић, Стојан Аранђеловић и на свој начин Лаза Лазаревић.

Душан СИМИЋ

СЦЕНА ИЗ „КРВАВОГ ПУТА“

КОНКУРС

Редакција „Студента” расписује конкурс за кратку приповетку, Прва награда 10.000 динара Двс друге награде 5.000 Две треће награде по 3.000 Четврта награда 2.С00 ” Право учешћа у конкурсу имају сви чланови Савеза студената Југославијс. Радове слати потписане шифром ка адрссу: Рсдакција „Студент” Балканска бр. 4/IV, са напомсном да се упупћује за конкурс. По објављивању резултата, награђени аутори поднеће дупликате конкурсних радова. Максимална дужина радсва je 4 стране са проредом. Радови се примају до 20 априла 1955 године. Састав жириа бићс накнадпо објављен. Рсдакција „Студента”

ИЗПВАIАМО ДЕСЕТ ГОДИНА ЈУГОСЛОвенске кинематографије