Студент

univerzitetska hronika

ZAŠTO SU APSOLVENTI IZVAN RADA SAVEZA STUDENATA

Disfcusije koje su vođene ovih đana o raznim problemima Saveza studenata 6esto su zastajale pred problemom apsolventskih organdzacija. Razlog tome nalazi se u posebnoi strukturi i posebnim uslovima rada tih organizacija. Pokušaćemo u ovom na pisu da pckažemo sa kakvim se raznovr&nim problemima sučeIjavaju ruikovodstva Saveza studenata u njihovom rešavanju. Uzećemo kao primer organizaciju studenata na Pravnom fakujtetu. Prema poslednjim pođacima, na Pravnom fakultetu ima ukupno 1337 apsolvenata. Po godiinama raspoređeni su na sledeći način: apsolventi od 1946 godine 12. od 1947 godine 232 od 1948 godine 119, od 1949 godine 96, od 1950 127, od 1951 godine 86, od 1952 godine 142, od 1953 godine 159, od 1954 godine 364. Ovim podacima nisu uzeti u obzir predratni apsolventi, јег tačni podaci o nji ma ne postoje iako i takvih apsolvenata ima. Od tog broja u članetvu Saveza studenata nalazi se 266 članova. Pregleđ polaganja ispita, maкаг i samo na osnovu jednog ispitnog гока, otkriva i druge ргоbleme. U februarskom ispitnom roku diplomiralo je: 1 apsolvent iz 1945, jedan iz 1947, jedan iz 1948, dva iz 1950, tri iz 1952, četiri iz 1953, 11 iz 1954 i 23 iz 1955 godine. Pregled sasvim jasno po kazuje da normalno studiraju i diplomiraju oni studenti koji su neposredno ili skoro heposredno 1 završili redovno školovanje, đok starija godišta diplomiraju samo pojedinačno ili su praktično napustili studije i zaposlili se. j Takva situacija otvara po našem mišljenju đva pitanja koja se u ovom napdsu samo naznačuju, a čija rešenja treba tek naći. Prvo, izgleđa da je neophodno taćno utvrditi gde se nalaze i kakav je njihov sadašnji odnos рге ma studijama stariji apsolventi. Po svoj prilici veliki deo od njih nema nikakve svrhe smatrati studentima i računati na njih u ukupnom članstvu Saveza studenata. Drugo, očevidno je da u or ganizovanju rađa u takvim orga nizacijama ne mogu važiti svi

oblici i forme primenljivi i uspešni u organizacijama redovnih go dina. Treba naći odgovarajući, posebni sistem. Međutim, upravo taj posebni način prilaženja teško je videti u praksi Saveza stu denata apsolventskih organiza-

’ cija. U tome se, po našem mišljenju, i nalaze osnovni razlozi stagnacije članstva u tim organizacijama i njihove praktične ; odvojenosti od društvenog rađa. I

INDEX

НАШЛЕ CE'.. По свршоном првом семестру почеле су сеобе. Највише се селе са Медицинског и Техничког факултета. Пре неки дан у ходнику Филозофског факултета пред огласном таблом дошло је до чудног сусрета, а ми смо имали то задовол>ство да му присуствујемо. Једна девојка средших година збушено је пришла табли са распоредом. Покушала је да га разуме Није успела Обратила се једној де војци која је стајала поред ње. Другарице„- да ли би могли да ми покажете распоред... Овај. ја сам прешла... Са кога сте факултета дошли? упита ова љубопитљиво. Ја са медицине! О, па ми смо колегинице-.. И ia сам са медицине, Скоро су се загрлиле и пошле а на распоред су заборавиле. Апдра ЈЕФТИЋ

СЛИКА НЕДЕЉЕ

Централни одбор ССЈ и Униврезитетски одбор Савеза студената Београдског униврезитета у прошли петак приредили су пријем у просторијама Клуба за међународну сарадшу за бурмакске студенте који су недавно стигли у нашу земљу ради студиран»а на разним факултетима Београдсгсог универзитета. Пријему су поред чланоза ЦК НОЈ, ЦО ССЈ и ског одбора присуствовали су и претставници Бурманске амбасаде- Са економског факултета

ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ У ТРЕПЧИ

Економски факултети већдве године узастопце одржавају сво је фестивале: 1953 у Љубл>ани и 1954 у Окопљу. На међуфакултетској конференцији економских факултета је дошлодо закључка да се фестивали из универзитетских центара пренесу у индустриске центре радницима. Та се з*мисао спроводи- Врше се припремеза фестивал у Трепчи који ће се одржати од 26 априла до 2 маја. У Београду су се на дан 3 марта састали претставници удружења економских факултета и водили разговоре о припремама за фестивал. Одлучено је да се настзгпи са: културно-у-метничким програмом драмама, „Мртви не плаћају порез", „Плави бјели оток“ и „Мла дост пред судом"; фолклорним групама, народним м класичним песмама; књижевним вечерима на којима би се говорило о: Романтизму у реализму. Реализму у Хрватској са освртом на Крлежу. Реализму у Босни са освртом на Андрића, Реализму у Словенијии са освр том на Прешерна и Савременој Македонској књижевности. Предвиђена су и популарна предавања: „Друштвено управљање", „Платни систем и цене“, „Друштвени план за 1955 годину", „О комунама". „Школство у ФНРЈ са освртом на самоутгрављање", „О мувици" „О сликарству" и многа друта. Инжењери Трепче he одржати два предаван»а учесницима фестивала

„О развоју и перспективи Трепче и „О богатству и развоју Космета". У готово свим спортским дисциплинама he доћи до такмичен»а. У појединиим дисциплинама he се такмичиити самоони факултети који у тим дисциплинама имају најбољу екипу. Такмичиће се са одговарајућим екипама „Трепче“, „Вардара" и „Работничког" из Скопл>аА. Ј.

VESTI

OVIH dana ofrmljen Je odbor za streljaštvo pri Univerzitetskom sportskom odboru. Ođbor ima za zadatak đa obnovl rad na streljaštvu na Univerzitetu. U tom cllju Odbor predvlđa univerzitetsko prvestvo u etreIJaštvu, a 1 pripreme streljačke reprezentaclje našeg Unlverziteta za međuuniverzitetsko streljačko prvenstvo. ★ Предавање o проблемима изградње комупа код нас, одржао је друг Милентије Поповић, претседник одбора за привреду Савезног већа Савезне народне скупштине. Предавање је одржао у прошли петак на Правном факултету пред оно триста студената.

IZ RADA DRUŠTVENIH KLUBOVA

Poboljšati sadržaj rada

Pitanje sadržaja rada društvenih klubova na našim fakultetima još uvek, u većini slučajeva, nije našlo najcelishodnije rešenje. Pojedini klubovi, kao napriшег onaj na Pravnom fakultetu, isključivo se ograničava na šah, štampu i radio, s motivacijom »pravnike najviše interesuju žučne diskusije«. Na Rudarskom fakultetu stvar stoji mnogo bolje, Društveni klub mada neredovno organizuje predavanja i muzičke večerL Pri tome se oseća nedostatak jednog ma i perspektivnog plana. Ima se utisak da se sve organizuje ne kako u poslednjem trenutku. S obzirom da ima razglasnu stanicu. Društveni klub Prirodno-matematičkog fakulteta vrlo se mnogo orijentiše na nju. Emisije Radio Beograda zauzimaju najveći deo programa rada. Ovde je ušlo u praksu da se organizuju serije predavanja iz jedne oblasti, Pitanje je li je ovo naj celishodnije i da li su teme uvek najsrećnije odabrane. Sto se tiče sađržaja rada, DruStveni Klub studenata tehnike svakako najbolje stojl To se ogleda kako u broju predavanja, koja se sistematski i sa planom organizuju tako i po raznovrsnosti i njihovom kvalitetu. Pored predavanja. muzičke i dramske večeri i povremenog organizovanja izložbe. omogućavaju studentima da prema interesu i sklonostima nađu nešto za sebe. Na sadržaju rada, klubovi će se ioš morati mnogo pozabaviti đa bi ovaj u proseku dostigao za đovoljavajući kvaVtet

Milan POPOVIC

ДРУГА УНИВЕРЗИТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ОДРЖАЋЕ СЕ У ЗАГРЕБУ 7, 8 И 9 АПРИЛА

Према одлуци прошлогодишње иитеруниверзитетске конференције, одржаће се у Загребу конфереетција преставника свих универзитета у земљи. У раду конференције учествоваће ректори, претседници универзитетских савета, цретставници удружеша универзитетских наставкика и друти. Дрема предложеном плану, ова конференција he расправљати о спровођен,у у живот Оттштег закона о универзитетима, о изради републичких закона о универзитетима и универзитетских статута, о организацији научног рада на универзитетима, о подизању млађег наставног и научног кадра, о ггр иватној доцентури, о хабилитацији и другим питан>има. Претставници нашег Универзитета иступиће са рефератима по неким питашима, а о осталим проблемима су припремљени посебни кореферати. Конференција ће ое одржати 7, 8 и 9 априла. Очекује се да ће ова конференција донети значајне прегторуке за даљи развитак нашег високог школства. У следећем броју „Студент“ ће донети ошпирне извештаје о раду конфернције и њеним закључцима.

ИДЕОЛОШКО ПОЛИТИЧКИ РАД НА ВПШ

СПРЕМАЈУ СЕ ЗА СВОЈ ПОЗИВ

Дутогодишња пракса рада на ВПШ показала је да се идеолошки и политички рад најправилније одвија у оквиру стручних групи; због тога је и тежиште рада пребачено на стручне групе. У оквиру група организују се предавања и дискусије два пута месечно. Поред тога постоје и разиа ванредна предавања која организују стручне групе или друштвени клуб за целу школу. Предавања по групама одржавају сами студенти са тих група, док се за општа предавања ангажују наши истакнути политички радници. Навешћемо неколико тема о којима су држана предавања и дискусије. Пзмеђу осталих било је и оваквих: „Лик просветног радника“, „О колхунама", „Просвета и комуне, „Париски опоразуми“, „Пут друга Тита у Индију и Бурму“, „Информације о спол>нополитичким догађајима", „Реформе школства" и др. Теме се бирају по жел»ама студената и баш зато интересовање за оваква предавања је велико. Дискусије су други вид идејно политичке делатности. Како се воде дискусије? Неколико студената постави тезе о којима he се на следећем састанку дискутовати. Студенти се спремају за тај састанак дискусију а они који оу поставили тезе опремни су да своје мишљење бране. Плодови оваквог рада су се већ показали. Већина студената, који у почетку нису били нарочито заинтересовани за ова предавања, сада се и сами јављају да их држе. Оформити лик новог наставника, који he бити достојан свога зваша и положаја у друштву, је циљ сваког студента ВПШ-а. У том правцу сваки сту дент настбји да обогати своје знаше. Није редак случај затећи групицу студената у ходнику или у некој празној слушаоници како дискутују о разиим политичким збивашима и поставкама научном материјализма. Воље има, жеља за усавршавање је велика; потребна је само још већа помоћ истакнутих политичких радника коју су они увек пружали и резултати оваквог систематског рада ће бити још значајнији.

Страхиња РИСТИЋ