Студент

COSEC-ova misija u Africi

IV međunarodna konferencija nacionalnib unija studenata udruženih u okviru COSEC-a koja je održana početkom januara 1954 god. donela je, između ostalih, i odluku da se u Afriku uputj delegacija u cilju upoznavanja stanja na postojećim univerzitetima, kao i uopšte studentskih problema. Sprovodeći ovu odluku, COSEC je odredio svoju delegaciju u sastavu: Harald Aars (Norveška),

Guilermo Campbell Stibble (Kostarika), Laurence Cabot Howard (SAD), Geoffrey Kean (Engleska) i David Martines (T’ilipinii). Delegacija se već duže vremena nalazi u Africi, odakle redovno šalje izveštaje o rezultatima svoga rada. Donosimo informacije o priiikama na afričkim univerzitetima na osnovu izveštaja delegacije.

Zgrada Međiclnskog fakulteta u Dakaru Senegal

ZLATNA OBALA: UNIVERZITET U IZGRADNJI

TJnlverzltetski život u Zlatnoj Oba-11 se uglavnom odvija na kole<ižu u Akri kojl pretstavlja oerednju naučnu ustanovu 1 na Tehničkoj vlsokoj školi u Kumasl. Univerzitet koji Je робео sa rađom 1948 gođine Je kao 1 drugd u tesnoj povezanosti sa Lonđonskim univerzltetom. Trenutno se nalazi u okvlru Achlmota škole koja se smatra najstarijom visokom školom Zlatne Obale. Usdooro 6e se Unlverzltet ргеseliti u nove prostorlje sedam kilometara udaljenee ođ grada. Međutlm, dok se nove unlverzitetske zgradee Јоб grade, prvi studentski dom »Lagon Hall« Je već završen. Ova zgrađa je po mlšljenju mnogih studenata najluksuznijl 1 najkonfomiji studentskl dom ne samo u Afrlci nego i u svetu. Na univerzitetskom koledžu »Zlatna obala« u Akrl studlra 471 student 1 27 studentkinja. Svakako ovaj broj ne zadovolijava. Вгој stuđsinata u cdnosu na 4 miliona stanovmka Je naročito nizak. Pored toga većl broj studenata studira na pedagoškom inetitutu. Najbrojniji fakulteti su ekonomskl i tehnički. Pored toga je veći broj studenata upisan 1 na za školovanje učitelja. Studentima kojl stuđlraju na tom fakultetu posvećena je velika pažnja, јег se od njih očekuje đa će u najkraćem vremenu preuzeti ulogu prosvećivanja naroda. Pored toga što Tehnička visoka škola postoji več trl godine, nisu lzgrađene još sve prostoiije koje su neophodne za uspešno studlranje. Tek nedavno su bile završene zgrade za Farmiceutski i Tehnlčki fakultet. Isto tako je oeetno pomanjkanje studentskih domova mada se očekuje đa će i oni biti übrzo podignuti. Тгеnutno broj stuđenata visoke škole Je 491. Očekuje se đa će se u idućoj gođdni upisati 800 novlh. Studentski život organizuje opšte studentski odbor kojl uz pomoć »Ad. visory council« koji je sastavljen od studenata i docenata, koordinira ođnose između studenata l univerzitetsklh vlasti. Velika Je aktivnost NUSGC. Ona vodl vrlo uspešnu aktivnost u nscionalnim razmerama. Sa raznim dlskusljama spremaju studente da pravilno gledaju na svoje probleme. Nacionalna unija uspešno nastupa i na međunarođnom polju, gde spada u najmlađe studentske unlje na svetu. Pre svega je ova organizacija poznata kao vrlo borber.a 1 monolitna 1 koja nikad ne klone 1 do кгаја se bori za svoje ciljeve. Poređ toga se stvara za studente i njihov položaj.

Štuđenti Zlatne Obale su stvorili sebi vellki ugied u svetu. Njihov lik *| najbolje karakterlše izjava članova Z delegacije koji kažu da dok postojl Z takvih studenata, može Zlatna Obala >» bezbrižno naetavljati svoj put ka pu- “ noj nezavisnostl. “

UGANDA: sporovi oko ishrane

»Масатеге College Guild« u Kam- “ pali, Jeđina visokoškolska naučna u- 5 stanova, priredUa nam je posebno iz- 2 nenađenje. Tu smo sreli pored pet Z stuđenata iz Azije, 1 situdentkinju iz Z Engleske koja je došla ovamo рго- ™ šle gbdine, 1 veliki broj đomaćih stuđenata koji su poticall iz ništa ma- “ nje nego 25 raznih cmačkih rodova Z iz Kenije, Ugande, Tanganjike i Ju- z žne Rodezije. Zapazili smo da su kul- “ tume suprotnosti Jako izražene. Sećam se zadnje međunarodne stu- dentske konferenclje u Istambuiu 5 Januara 1954 godine. Na toj konfe- S rencijl su studenti Ugande izrazill Z želju da sudeluju sa studentskim na- ; cionalnim unijama u raznim aktivnostlma. Univerzritetska zgrada Macarere “ College Guild je vrlo zanimljiva po « svojoj arhitekturl. U studentskoj » menzi koja je svakl dan u podne 1 “ uveče zborište studenata, vode se žive di&kusije o načinu ishrane. U “ čemu je suština tog spora? Većlna Z stuđenata, kojl su uglavnom domo- Z roci, naviknuta je na domaču hranu “ koja se sastojl od slatkog krompi- га, kukuruza 1 bamana. Ali nekl stu- C đentl, koji dolaze Iz večih mesta, da- Z ju prednost evropskoj hrani. Aziski studentl, pa i nekl afrlčkl su vege- “■ tarijancd. Brojnim ukuslma Je teško ugoditl. Tako je đošlo konačno do Z nekog poluevropksog kompromlsa “ koji studentl ne smatraju dobrlm. 5 Drugo poglavlje ove dlskusije je čl- Z stoća koja Je po mišljenju stuđena- “ ta nezadovoljavajuća. To Je izazva- lo 1952 godine jedan studentskl S štrajk. Z Posebna svečanost Je većera. stu- z denti se na znak zvona skupljaju u trpezarijl obučenl u crvene narodne Z nošnje. Stoje 1 Cekaju đa uđe рго- ; fesorskl zbor 1 kada ovl zasedaju na počasna mesta, večera počinje. Taj Z formallzam studentlma ne godl. Sma- Z traju da је teško đov'estl tu formal- *| nost u sklađ sa nimalo prijatnom Z navikom da se sva hrana servlra u jednom tanjiru.

РОMAH У НАСТАВЦИМА

Велики шеф СПАСАВА ЗЕМЉУ

ЉУДИ ИДУ СА ПОГЛЕ ДИМА УПРТИМ НЕГДЕ ГОРЕ.ТАМО ВИСЕ АТОМСКЕ БОМБЕ. И ЉУДИ НИСУ СИГУРНИ ДА СУ САСВИМ ДОБРО ПРИЧВРШЋЕНЕ.

СТРАХ ОД АТОМА ПОМУТИО ЈЕ ДУШУ И РАЗУМ ЉУДИ. РЕДАКЦИЈЕ ДНЕВНИХ ЛИСТОВА ШТАМПАЈУ, једна за ДРУГОМ РОМАНЕ „ПРОИЗВОДЕ НАЈЖИБЉЕ МАШТЕ“, „ОЈЕЗИВИМУЖАСИМАКОЈИ ОЧЕКУЈУ НАШЕ ПОТОМКЕ, КОЈИ ТРЕБА ДА ДОЂУ РАВНО ПОСЛЕ ДВИЈЕ ХИЉАДЕ ГОДИНА. И ТРЕБА ПОМОЋИ ТИМ СИРОТИМ ЉУДИМА. ДА НАС СЕ ПО ДОБРУ СЈЕЋАЈУ. РЕЋИ ЋЕ: „БИЛИ СУ ПРИМИТИВНИ, СА ЛОПШМ УКУСОМ, АЛИ ИМАЛИ СУ ДОБРО СРЦЕ“.

СРЕДИО; ВАСИЛИЈЕ ИВАНОВИЋ ИлустрациЈе М. Марковић

Хуманизам прије свега гесло је и наше редакције. И ми смо забринути. И хтјели би, жарко би хтјели да и ми задужимо генерације које стижу. Али ми смо недељпи лист. А ко ће у недељном листу набројати све страхоте, ужасе и патн>е које очекују јадни свијет- Зато смо одлучили да направимо избор из трудбеника на овом нлеменитом послу. У копродукцији ј учествују: Питер Чини, Едгар, : Валас, В. Такер, Питер Ханлајн. i Тако је уз нашу сасвим скром ну номоћ настао овај роман... Ужасно, узбудљиво до сржи. То ће вас понијети. Али храбро: правда ће побједити закон је јачи.

I ГЛАВА НБМА ЛАБАВО Језиво завијање у стомаку тргло Је Сама из сна. У, првом тренутку, Још бунован, Сам помисли:... „Ух! та проклета менза“... Онда се лотсмЈехну сам себи: већ вјекопима не постоје иикакве мензе. Задњи пут се мензе помињу, ако се Сам добро

сјећа, негдје 2345 године. То су виле неке студентске меизе. Осталих је нестало много ранмје. Сам је због тога еазнаша био веома задовол>ан, чудећи се истовремено како страх од нечега може да се засади дубоко у душу људи, тако дубоко да се, ето, страх од мензе сачувао кроз толико генсрација... „Јадници"... рече Сам ссћајућц, се својих далеких предака... ...Оно зврјање у стомаку било је, уствари, телефонски позив тајне секције којоЈ је припадао Сам. Да се механизам смјести у стомаку била Је генијална идеја и иначе, генијалног и необмчног шефа. Он вијс био необичан зато што Је био генијалан. Зна се да су, углавиом, сви шефови генијалви. А велики шеф био Је необичан. Видјеће се зашто... Предност ов е инсталациЈе била Је у томе, што ar снт позван на овај начин, вије могао да се оглуши о позив. Механизам би завијао све док се агент не 6и одазвао или би полудио. ... На телефону, био Је велики шеф лично: „Дођавола, Саме, одмах овамо!" ...Шеф Је како се види бно шеф... Мрзио Је формалности. ... Сам на прстима прође кроз заједнич-\у кухињу у коЈој је спавала газдарица...! п Ол раЈт“ ...помисли Сам. Није пробудио газдарицу. Не толико због газдарициног ммра, већ због оног што би дошло после. ...„Опет прекид струје" огорчено помисли Сам. Погледа лифт као на непотребну ствар и трчећи попе се на 237 спрат. Одатле се лако провуче на кров. Одвеза ланац којим су летећа кола била причвршћена за оџак. Оџак, дабоме, никоме ниЈе био потребан. Загрејавање Је вршено помоћу атома. Сам, лично, смислио Је да употриЈеби овај грађевински анахронизам као камуфлажу. ■ Свитало Је... Улицом, враћало се кући неко всссло друштв&. Сам, мада Је чуо само одломке, препознао Је тада врло популарни шлагер: „шсст дана раднм да зарадим 300»."

И тренутак касније: „Пет бавки због ремећења јавног мира". И вишв није чуо ни одломке. „Узех им мјеру помисли Сам. Затим уђе у кола. После веколико тренутака, Јурио Је пуном брзином кроз безваздушни простор. На пола пута до штаба секције, тачно извад сазвежђа Великог медведа, Сам примјети да њему усусрет лети контролор градског саобрађаЈног предузећа. Пошто, као и обично, виЈе имао карту. Сам, из малог џепа извади падобран и привеза каише себи о врат. Управо у тренутку када је отворно врата да искочи сјети се да Је у своЈим колима. Одахну са олакшањем и кроз отворева врата показа „шипак" коитролору. Пеколико тренутака након тога, Сам Је био пред зградом у којоЈ се налазио штаб секциЈе. Сам паркира кола испод зграде... Из обзира конспирациЈе, темељи зграде били су ископани у ваздуху на једно пет до шест метара висине. Ова обазривост чинила се понекада Саму донекле непотребном, пошто Је зграда била невидљива. Но, призвавао Је опрезност виЈе сувишна. На згради, дабоме, ниЈе било врата. Сам премаза очи хемикалијом чиЈа Је формула С. Т. Р. 23 чувала у наЈвећој таЈности. Тек онда се указаше облици фасаде. Већ Је речево да зграда нпје имала арата. То је тако изгледало само необавиЈештенима. Сам Је, иеђутим, зиао да врата постоје. Само, врата су била потпуно зазидана армираним бетоном, као и остали дЈелови зграде, па Је нзгледало да не посто Је. И то Је била замисао великог шефа... Сам се пун дивљења, осмјехну довитљивости свога шефа: „Страшан Је“... помисли. Затим из кола извуче ручни компресор и двеста килограма динамита. Направи рупу на камуфлираним вратима, положи експлозиЈу и баш кад Је упалио фитиљ... прим Јети да према њему лудачком брзином Јуре три полицаЈца којима Је, очигледно, било суињиво Самово пословање у тако рано Јутро. Они, наравво, нијесу били упућени у ствар. ... Сироти људи. Помисли гануто Сам. Затим Једним хицем из атомско водоничко-непалског в Још некаквог пиштоља, удеси полицајце ко Панта бабу. ... У међувремену, експлозија Је отворила рупу... тј. врата на згради. Улазећи, Сам зачу како људи из Градске чистоће купе биЈедне остатке полицајаца псујући што поново мораЈу да перу улице. Шеф Је стајао на средини кабинета. У руци Је имао штоперице. ... м О кеЈ... вије лоше, има добро вриЈеме“... рече велики шеф не погледавши Сама. Тек што Је Сам сјсо у фотељу коју му Је показао шсф, поново се отворише врата.

Овог пута, улазио је Дик. „Касни двије секунде и три десетинке укљецкај га Мерм!" одлучи шеф. Из угла бљесну електрични пиштољ. Дик показа блокеје. Сам, тек тада примјети ону коју је велики шеф пазвао „Мери“. Љупко вездушасто створење, дечачки невина израза, сједело Је искрено у саиои углу. Истини за љубав ваља призндти да је Сам прије запазио дуге фаптастично извајане иоге (а Саму се може вјеровати), него израз лица. На тај начин Сам Је евоје личио задовољство ставио нзнад дужности. С ам, строго укори севе због тога. (Наставнће cej