Студент

univerzitetska hronika

ЗАПИС ИЗ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА

TPИ ПРИЈАТЕЉСТВА

Л>уди склапају пријатељства. Сва ки човек носи са собом макар једну иитимиу жељу, једну радост, једну мисао која га тишти. А пријатељ Је тај који може да разуме и радости и тешкоће. Не једмом, доживи човек у животу, хтео или не, да се изјада пријатељу и скине жеравицу са душе. Обинан сам студент. Кисам ни приолушкивач, ни тужитељ ни једно ни друто мм не лежи у души. А не волим ни да сведочим о о«ом што људи у различитим расположен.има чине. Ако тре&а још да објашњавам и њихове психолошке побуде онда Је то мукотрпна работа и ја Је се керадо прихватам. 1 Па, ипак, постао сам то и ттротив своје воље, И није никакво чудо. Тамо где су стометарски ходници налик на тунеле метроа и где су хиљаде врата нанизана као штипаљке ниЈе нимало чудно. Познавао сам их и раниЈе, али не као приЈатељ. пријатељство су скло пили у разоноди ... Седели су ћутке за столом и игра ли шах. Он у мокром капуту, а она у лаком мантилу од сивог штофа. Овлаш наслоњен на прозор гле дам их. Пред њима хаотично размештене фигуре на плочи и свака смера нешто. Дуго размишља Ју. Потом се рука лагано диже фигура се поиера споља на поље. ДевоЈци изби искра у оку, разли се по читавом лицу, па се на краЈу претвори у широк осмех танких усана.' Мат, рече исто тако тихо Младић протрља чело, промрља нешто неразумљиво, па се грохотом засмеја ... Устали су и без буке изашли напоље. Корачали су Једно уз друго. у ритму корака рамена су им се додирнула. Он Је био нешто виши од ње. МашуНи руком, причао Је нешто дубоким гласом. После је погледао ма сат и журно су заронили за сиву зграду . .. ПриЈател>и. <r Кашгије, срео сам их поново баш у часу када су се њих двоје сретали. Она му Је уз осмех пружила лимене порције с ручком. Разговарали су нешто тихо. НиЈе се могло чути ништа. И растали су ce, а Ја сам о приЈатељству. < п < I Ово „приЈатељство" разликује се од првог по много чему. По свему < позиавао сам скоро ове такве. НиЈе ; их било много неколицина њих. i Да се на прсте изброје. А сва су i та „пријатељства" била иста и сва < налик једна на друго... Седео сам на тераои. Преко пута i још 150 тераса. Био Је оунчан дан i и на свакој тераси било Је их по i три. По три девојке и по троЈи- < ца мушкараца. И са свих 150 тераса су људи гледали како се мр- < ко-црвени „кадилак* окретао у дво- i ришту нечуЈно као да се прикра- i да.. • Она је изашла високо ди- ( гнуте главе. Познавао сам њен из- i ношен капут, али није била у ње- j му. Одважно Је докорачала до с отворених врата и ушла. Гледали i смо то нас хиљаду са тераса. Не, i она није ушла. Зграбљена за руку i улетела Је у његово наручЈе. „Ка- < дилак“ склизну - чинило се као да i побеже. Вукети песница полетеше < за њом. Постиђени, људи су немо s стајали на терасама хиљаду њих « на броју. i Страмац Је. Има мрко-црвени „ка- i дилак и златом опточен буђелар. ’ СвеЈ«Јдно што се можда не зна Је- i

зик. А она га је знала... Питали смо се гласно. А ми? Ко смо ми што Још чувамо ту „преживелу старудију" то Јадно људско достојанство? * Чг Не сеђам се тачно колико, орео сам Је касније. Била је поново У свом старом, изношеном капуту. Под пазухом носила Је замотаЈ у отрцаиоЈ хартији. Продавала Је при јатељев поклон ... Уопште, приЈатељство се исплати, а ником није ни пало напамет да напише закон против пријатељства. Ш Ово треће приЈатељство ниЈе 6ило слично ни првом ни другом, Шегов сведок постао сам случајно док сам пролазио полумрачни ходник што заудара на устаЈалу прашиму. Застао сам да ослушнем лаки жамор окупљених људи. Било их Је петнаестак. Међу њима и четири девојке Неки су махали нешто рукама и борали лица. Други су мирно седели около на столицама и замишљено посматрали. Ocehao се тежак истрошен ваздух и опор задах олаЈа ка патосу. Кад се сцена заврши, Једна девоЈка спусти књигу краЈ себе, опусти руке и уморно рече. Не могу више, зло ми Је. Сви заћуташе за треиутак, а девојка обриса зноЈаво чело. Још једну сцену па смо готови. предочи руководилац. Она га само тужно погледа и погну < главу. Друга девоЈка устаде.

Само тренутак, рече. Пет минута касније вратила се с поморанџом у руци. рво he да те освежн. Присутни са олакшањем дочекаше. Расекоше сочну кору. И док девојка срче сок, сви чекају заузети својим мислима, сгрпљиво. ** * , Ту су три пријател»ства. Можда и нису тако типично и среКно изабрана, али она су ту, пред нашим очима. О њима судимо ми обични посматрачи који некад више, а некад мање запажамо. Из године у годину генерације про лазе људи схватања и различитог менталитета. Прво млади и неуки спремни, понекад, да приме све оно што пролази за нашим леђима, а после понекад с баластом изопаченрсти. Често смо таквим људима навикли да гледамо кроз прсте, да нас не интересује оно што они раде. Ретко коме Је од нас пало напамет да затражи од таквих људи да положе рачун о ономе што су све примили из шареног мозаика наше средине. То Је напоолетку и учињено. И то оног трвнутка када су људи затражили да ступе на снагу и прописи против „приЈатељства“. Почело се од Филозофског факултета. Надамо се да he пример филозофског факултета постати пракса таквих разговора и на осталим факултетима.

Љ. Станковић

АЛОЈЗ ЗАВОЛОВШЕК: ПОРТРЕ ДЕВОЈКВ

naučni feljton

ДРЖАВНИ

ОДРЖАЊЕ И НЕГИРАЊЕ

Државни капитализам, као релативно нова друштвено економска појава у историји друштвеног развитка, несумшиво Је Један од наЈактуелнијих савремених проблема, који мора сам по себи да заинтересуЈе сваког човека који прати друштвени живот и не остаје инди! ферентан према њему. Његова анализа ниЈе тако проста ствар, посебно што проблематика законитости у развитку друштвено економског живота претставља Један од најтежих проблема. Но, данас је сасвим јасно да државни капитализам, или барем шегове тенденције постаЈу у ммогим високо развиЈеним, а у неразвиЈеним земљама не само масовна већ и нужна, законита поЈава, настала не као производ воље појединаца или извесмих друштвених групациЈа, већ првенствено као резултат диктата обЈективне економске стварности. ПоЈам државног капитализма. Ако посматрамо прсизводне снаге нашег времена времена XX века, ту неисцрпну покретачку и импулсивну снагу друштвеног развитка, пада нам одмах у очи да Је њихов развитак огроман и убрзан, значи скоковит и револуционаран. Неминовно је да такав развитак производних снага, које су за собом повуклв и џиновски развитак у области материјадне друштвене производње, повлачи за собом и висок степен концентрациЈе и централизације друштв е не производње. значи висок степен подруштвљавања производње. На тај начин, основна противуречност капиталистичког на чинап роизводње противуречност између друштвене ироизводње и

приватног присвајања, довија све јачи, све шири размах. Како таЈ замах, замах продубљење основне противуречности капиталистичког система, може да узме озбиљне и катастрофалне размере најбоље показује Велика Криза 1929 —1933 год., у којоЈ је капитализам показао да је неспособан да Је преброди дотада познатим и уобичаЈеним средствима. 1. Капитализам Је у свом развитку, помоћу своЈе приватне иницијативе и слободне конкуренциЈе, својом либералном фазом, довео до таквог џиновског пораста производних снага, да оваЈ неминовно изазива концентрациЈу и централизациЈу производних средстава у све мањи броЈ руку приватних власника. Но таЈ процес процес прерастања либералног капитализма у приватно-моноролистичку фазу, означавао Је веК почетну негацију н,ему иманентних основних принципа, баш оних принципа на коЈима с е он и развио. Производне форме коЈе су никле у тоЈ фази акционарска друштва, монополи итд., означаваЈу с Једне стране негацију слободне конкуренције и приватне инидиЈативе (немонополисаних, ман»е кругших произвођача пошто они биваЈу просто сатрвени од ових гиганата), означавају и зачетке пла нирања у оквиру предузећа тако џиновских размера да обухватаЈу и по неколико производних процеса: с друге стране. те форме означаваЈу и диктат објективне економске нужности да с е са производним снагама поступа све више као са друштвеним производним снагама, уколико Је то уопште могуће у ок-

виру капиталистичких односа. ТаЈ процес џиноВског развитка производних снага и признавања њима све више друштвеног карактера, донео Је Једног дана (1929 —1933) у развитку савременог капитализма на видело, да Је приватни капитал са њему својственим начином производње и расподеле и њему својственим економским заксхнима, сувише узак оквир за даљи развитак производних снага и обављања проширене друштв е не репродукциЈе неопходне за опстанак и даљи развитак људског друштва. Но, процес се не зауставља на томе, већ се он логично наставл>а. Производним снагама се Још више мора признати њихов друштвени карактер. Тако долазимо до државно капиталистичког монопола, или ДРЖАВНО - монополистичког КАПИТАЛИЗМА. Приватни капитал је принуђен на уступке да би бар у целини обезбедио својим носиоцима владајући положај. али и то само привремено. На позорницу развитка капитализма ступа сада Једна „ванекономска“ снага држава, коЈа лагано почиње преко интервенционистичких м е ра да продире у економски и друштвени живот капитализма, лагано почиње да испољава тендвнциЈе а преко њих и да заузима и стварне позициЈе Једне силе коЈа преузима руководеhe и регулаторско место у економском и политичком животу друштва. 2. За савремено друштво карактеристично је да улогу покретача, регулатора и организатора процеса

производн>е и расподеле (за коју се улогу приватни капитал показао носпособкимр и делокутшог друштвеног развитка, почиње да преузима једна „ванекономска“ сила, која самим преузимашем те улоге стиче и своју економску подлогу, а на бази ње и своје посебне економске интересе, те тако сада постаје и нова „економска" сила. Та нова „екомомска" сила држава, не претставља слугу приватног капитала, већ Једну посебну и самосталну силу са н>оЈ одређеним и иманетним законима развитка. Све се ћодређује свеобухвакнном државнсм монополу коЈи планира дру штвену репродукциЈу, стиче неограничену економску моћ (на бази постепеног укидања привакне својине над капиталом и његове друштвене самосталности; на бази постепеног урастања средстава за производњу у државни монопол), рађа и Јача развитак нове друштвене групациЈе која ступа, тј. већ се налази ма челу тог државног монопола бирократију. У тоЈ делатности, држава мора да крњи многе привилегиЈе буржоаске класе, која на тај мачин бива лагано истискиван са свога места у производном дроцесу, те тако лагано губи и свој друштвено економски значаЈ и примарну улогу у животу друштва. Тако се државни интереси, мада држава у основи жели да извуче буржоазију и финансиску Олигархију из ћорсокака, ти њени посебни интереси на бази њене економске подлоге коЈу остваРУЈе сво Јом економском делатнош-

Дипломирали су...

На Пољопривредном факултету: Долен Северин, Љубиша Љу&омир Слепчевић, Љубица Јовановић, Миливоје Аћимовић, Слободан Јованов, Велин Младенов, Јездимир Крсмановић, Надежда Митрашиновић, Момир Милошевић, Андрија Вереб, Звездан Недељковић. На Економском факултету; Драган Томић, Исмет Кукић ( Благоје Трифуновић, Предраг Орловић, Синиша Орловић, Јоже Коротец, На-

дежда Михајловић, Владета Радосављевић, Мила Радичевић, Благослав Давидовић, Драго Милиновић, Тонида Албалеже, Димитрије ВелиМитар Пиштиљатр, Бранислав Стојановић, 'Борђе Шокић, Јаска Јирзисик, Витомир Валчић, Ђукије Доротић, Војиша Доброта, Милан Дукић, Станко Коггривија, Драгољуб Стоиљковић, Петар Чворовић, Станко Велушек.