Студент

>iy, почињу да се косе са интересима буржоазије као владајуће класе Дакле, држава постаје самостална економска сила над друштвом. Она ствара и Јача нову друштвену групациЈу која лагано преузима место Суржоазије у друштвеном животу бирократи Ју. 3. Државно-монополистички капитализам Је уступак приватног капитализма у оштром сукобу између огромно развијених матери Јалних производних снага. коЈе захтевају социЈалистичке продукционе односе. и капиталистичкот начина производше, а све то у цил»у одржаша капиталистичког поретка као владаЈућег система, Битне карактеристике државномонополистичког капилаизма. ПосматраЈући досадашши развитак савременог капитализма и могућно сти његовог даљег развитка, а на бази теориских закључака извучвних из живота поЈединих наЦ'/%налних економика. дошло се до три његове битне карактеристике. коЈе га не само карактеришу као таквог, већ му даЈу основни печат Једн е нове законите друштвене поЈаве и квалитетно (у смислу ланчаног степеновања капитализма) га подвајају ор развитка досадањег капитализма: 1. Планирање Је обЈективна нужност у државно-монополистичком капитализму ради нормалног обављања проширене друштвене репродукциЈе. Производни процес, услед силног пораста прозводних снага н. на бази високог техничког

нивоа производње, условљавају за обављање несметаног тока производње извесну целовитост, општу повезаност услед техничке погонске в е зе, деобе рада. специЈализациЈе, концентрациЈе итд. Дакле, с Једне стране развитак савременог капитализма нужно, економски тражи да се производња унапред плански регулише, а с друге стране, веома подруштвљена производња, на бази високе технике и омогућуЈе да то држава може да учини. У таквоЈ ситуациЈи, Једина Способна снага да оваЈ посао обави Јесте лржава. Једино оиа може пре ко својих д е таљних мера захтевања у целокупну економику Једне земље да оствари свесно управљање материјалном производњом друштва. 2. Државна своЈина le неопходни постулат за успеигно обављање процеса планирања од стране државе. Осим тога. приватни капитал je данас веома мало расположен, услед политичких разлога (подела света на два блока, нестабилност политичких режима у иногим земљама, револуционар«о врење у великом д е лу света итд.) да врши инвестиције на међународном плану. А оне су неопходне у данашњмм условима међународие поделе рада и спедијализациЈе. Стоra и на том плану држава мора да иступи као актер, да се и сама поЈави као инаеститор, како на уиу-

трашн.ем тако и спољном плану, и да се тохом времена развија каб власник у процесу производше да стиче државну својину. 3. Бирократија je такође нужан услов. Оваква државна интервенција и овакво детаљно регулиса»е привредног живота од стране државе, захтева огроман државни апарат. Стога небројено расте армија службеника, чиновника и плаћених намештеника. Они стичу основну друштвену функцију функцију регулисан.а друштвеног и политичког живота заједнице. На бази тога стално расте и н>ихова моћ. како економски тако и друштвено-политички, те се они лагано формирају у нову владајућу и експлоататорску формацију. Историско место државно-монополистичког калитализма. Оно што је за нас битно и наЈважниЈе, то Је да он претставља Још капитаЛизаи. Додуше, нешто квалитетно ново, али у капиталистичким оквирима. То ново Је Још увек само у тенденцији, а остваривање тенденЦиЈа Је опет ствар одређених, конкретних и историских услова. Државно-монополистички капитализам претставља нов квалитативан ступан, у развитку савременог капитализма нову фазу у шеговом развдтху. идрасдЈС на лрива-вдог мо-

нополизма. Он у суштини негира приватну својину и на бази тога, на н,оЈ заснован капиталистички начин производље. У осиови он продужуЈе жмвот капиталиергчком систему али не више у правцу његовог успона, него баш због тога што ,му „продужује“ живот, он га одржава на светскоЈ позориници окрњеног и примораног да се постепено лишава Једног по Једног од својих битних своЈстава. Ом Је форма коЈа треба да прилагоди капиталистичке продукционе односе нараслим производним сиагама, које саме себи тако нарасле одбацују такве односе. Он и успева да га прилагоди али привремено и по цену великих жртава. Због тога он означава корак напред, а два назад у правцу одржаша капитализма као владаЈуher система. Државно-монополистички капитализам прегставља уступак капитализма пред џиновски нараслим материјалним производним снагама и њиховим захтевом социЈалистички продукциони односи којим се кашстализам и н»ему своЈствен капиталистички начин производње покушаваЈу да прилагоде нужноЈ закоиитости објективне економске стварности и дијалектичхог развитка друштва.

Никола ЈОВАНОВИЋ

НЕЗВАНИЧНИ РАЗГОВОРИ

univerzitetska hronika

БЛИЖИ СЕ ЈУНИ

Јуни се ближи. Предаваша су опустела, а паркови се испунили. Учи се... Главе се филују знањем. Тај живи кондензатор треба добро напунити, а после испита га што пре испразнити и створити могућност за ново септембарско пушење. Пошли смо на разне стране да би смо осетили још боље ту атмосферу јуна у мају... ЕХ ТИ ПОТПИСИ!.. Пред кабинетом професора на Техничком факултету се отегао ред, и то мали ред, Протеже се дуж читавог ходника. Шта да вам причам много! Замислите две стотине студената како стоје један по један. А студенти шта би друго, него држећи се онога: „Удри бригу на весеље“. разбијају мучну атмосферу. Један наилази и пита: Да то можда није ред за брашно? Ма јок. овде се деле паланчинке за Први мај одговара шеретски други из реда и стрпљиво чека. Ред брзо одмиче. Професоров кабинет je широм отворен. Кабинет као и сви други: с орманом. за књиге. цртежима који висе по зидовима и писаћем сто

лу у углу за којим седи сам про фесор. Како који студент прилази, индекс се нађе у професоровој руци. Пошто се утврди довољна подударност два лика, природног и оног на индексу, што има да се захвали експрес фотограФу и шеговој вештини, професоров испитивачки поглед пада на место где треба да стоји н>егов потпис и са неколико потеза испушава рубрику. Ето, тако вам је то са потписима. БРУЦОШКО ЈАДАЊЕ А шта је било са испитима? Да видимо шта бруцоши мисле о н»има. Они су најреволуционар нији; пуни бунтовничког духа са много комбинација и нада. У паузи између два часа групица бруцоша претреса своје муке. Ето. слушаш ову биологију и треба после да полажеш. Не знам како то. али ја не могу да пратим предаваша изражава сво је незадовољство бруцош који је у гимназији научио да му се све сажвакано да. Није ствар у томе. Него из чега да учиш. На то ће други који по свему судећи наилази на факултет само кад скупља потписе. Ма, и да имаш из чега, кад немаш времена, јер сваки час схгремаш неки колоквијум, семинарски рад. а на вежбама мораш да си увек уттада трећи. Ипак, изгледа да је најгоре то што се испити полажу у јуну, а не тамо негде у октобру. Овај мај нам много смета. БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА Учиш ли ти нешто? Па... учим. Не посећујеш ПЈ»едава№а. Верујем да то време не губиш узалуд. Шта ћеш пријавити?

СВ€. Није могуће? Скувам ја то за недељу дала. Немаш да бринеш. Шта има ту да се мучим као ти? Ти идеш на десетку, а мени је доста и шестица. Ја идем на сигурно, а не знам колико је теби шестица сигурна, Такав разговор се водио пре неки дан на Вишој педагошкрј школи. Сличан се разговор во дио између мог пријатеља Милета и једне колегинице. Миле. млад човек и вишегодишн»и броцош. иначе прави таленат за музику, глуму и спорт. Похађао је предавања у гсрвом оеместру прилично редовно. али ово пролепве сунце поче јаче да греје, и шега ни рд корова. Млад је. талвнтован, па и заљубљен. Највећи део свога времена улаже у префињена осећања. Његова високоорганизована материја мозак, је стално оптерећена у исто време и сладуњавим и тешким мислима и разноразним питањима као: „Јесам ли љубоморан?" Или. Да ли ме она воли?“ Он је таленат и још више ге-

није. He само заљубљеност до ушију, него ни глума у једном аматерском позоришту, ни дуге бесане ноћи испуњене пољупцима и вином, ни разне друге „ситнице“ не сметају му да пријави свих шест испита. Истина, Hijje знао да се већ пријављују, и кад је пре неки дан случајно навратио у друштвени клуб сазнао је да је задн»и дан. Пошто je претходне ноћи потрошио и последњи динар почео је да мољака своје колегинице за 200 динара. Када су паре биле у џепу испречила се нова незгода. Индекс. који је дао неком да му покупи потписе није могао да нађе. Није знао како се зове тај неко. Ипак, некако се снашао. Пријавио је испите. Најзад, после кратког увода ево разговора: О здраво Миле, изгледа ти стварно озбиљно учиш? упита га колегиница. Мани ме, пропадох од учења. Добио сам главну ролу у новом комаду. па по цео дан стојим гсред огледалом и читам . Ниси ме разумео. Ја сам мислила да ли спремаш испите. А то, па... читам понешто у слободном времену... Али брате не иде, немам одакле да учим! као наљути се Миле. Ево. ја ћу ти дати потсетник... А то нећу да полажем. Како? па ти си пријавио све... Да, алм полагаћу само три. Још су iHeuiTo разговарали. али у целој овој ствари то није важно, важно је само да he јесенас Миле конкурисати на Академију за ггозоришну уметност, а ако га тамо не приме, на Правни тамо има места за све. Следеће године би опет покушао да буде примљен на Академију... Тако све до 27-ме године свог безбрижног живота, када he као војник покушати да изучи какав занат. Боље ишта него ништа. УГОВОР НА ОСАМ ГОДИНА Стара зграда Филозофског факултета коју je отачаству дао Миша Настасијевић Је доста мрачна.

Дворишни зидови бацају сенке у којима седе студенти у белим мантилима. ОдмараЈу се. Недалеко од њих нижу се групице на сунцу. Главну реч води висок младић са „Филмским светом*" у руци Дошао )е у посету друговима. Он Је са медицине Не знам... Замисли, хтео сам да пријавим хемију за десети... Кад они мени; неможе. Сад полажем првог. Hehy да учим Оставићу за доцни Је. Нема везе Ћале ми Је дозволио да студирам осам годинв. Са н.им имам и писан уговор. Поштено. Јер, знате моЈ деда Је мога ћалета натерао да учи Војну академију, иако је он волео медицину. Ја сам желео да идем у Војну академију, а они мени... медицину. Шта heiu, све су то секирациЈе... Идем сад кући, да читам ове журнале и да слушам неку музику. Отишао Је готово трчећи. Његови другови су наставили разговор, у хемиском смислу. Нисмо могли да издржимо. Ј. П. V.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Састанак претседника и секретара удружења студе ната из унутрашњости одр жаће се у петак 20. V. 1955 године у 19,30 часова у сали Универзитетског одбора, Балканска бр. 4, На овом састанку говориће се о организационим питањима, текућим задацима и о неким конкретним питањима. Пожељно је да састанку присуствују и чланови одбора удружења. Универзитетски одбор (из комисије за унутрашњост)

INDEX

ЧЕТВОРИЦА У COĐff „Четворица у соби м . Т9 је драма из сгудентског живота, а и скорашњи догађај на Филозофском факултету. Било је то овако. .. На предавање Јаше Дaeuча „О инструментима у шшој привреди” било је oeeга четворо. У тај су 6pof урачунати u оргапизагорлл. којих је било двоје, и предавач... а и публика, наравпо један слушалац је domao* и... предавање је одложеио „ Да не буду само „четворпца' у соби” Интересантно је рзгред рећи да на Филозрфском факултету има преко 5.000 студекаата. М. Ј.

КАПИТАЛИЗАМ КАПИТАЛИЗМА

naučni feljton ; — : ; ;