Студент

Титова непосредност ме освојила

Студент I годипе књижевности испричао је: Имао сам један дан. Внгае од десет дана u пре u после њега мислио ссич непрестано о Титу. Био сал код Тита са некол делегацијол. Odj<tax пошто се вратио из Енглеске. Спрелио сал био и у лхигол прсту понео леђуиародну ситуацију. Тито се понагаао као долаћин. Понудпо нас, рекао лени (био сал лу најближи): „Седи друже“. После... не, нисал се збунио. То је друго негито. Као кад ролантичар изађе пред сунце и удахне јутарњи ваздух. Разговор је текао, а ја никако нисал логао да пласирал своје знање. Залисли да тебе пита Тито: „Какав си ђак?“ И бгиго ли је слешно и neпријатно што је наш професор на Титову непосредност одговорио некол, нала туђол, снисходљивошћу.

Титов глас ме увек понесе

Један студент са Новог Београда испричао је: Претпрошле недеље враћамо се ја и мој ци.мер из Београда. Чини ти се да звучници потскакују одмах види.чо, Титов глас. Нас двојица идемо, јер гласови из многих звучника допиру. Ћутимо и слугаа.мо. А кад смо догили пред улаз у зграду, погледали смо се и v/имер ми рече уз неки осмех, као правдајући се: ~Да седнем,о.“ Сели смо на бетонску греду. После смо морали да се стискамо наишли су нови.

Непомућена cpeћa

Један од наших омладинских руководилаца nnceтио је Тита са делегацијом Народне омладине 1952 године. Само у почетку осећао сам се као на игла.мм. После нисам мислио где ћу са рукама, као што хе у таквим приликама дегаава. Кад је требало да се слиггамо стао ссим, до Тита. Али он се разуме у фотографију и предложио је да због светла пређемо на друго место. На тој фотографији ја са.м, иегде у углу, али ми је она сигурно најдража.

Zbor mladih Beograda

(Nastavak sa 1 str.) шо našlh p>obeda i uspeha, smatrarn da danas vLše nego ikada treba da izrazimo našu Ijubav i naše priznanje drugu Titu koji je imao najviše zasluga za sve naše pobede. Naš dug prema drugu Titu i Beneracijama koje su stvarale ovo što danas imamo. najbolje odužujemo time što volimo i što ćerno voleti ovu zemlju i žrtvovati se za njenu sreću. onako kao što su je voleli i kao što su se žrtvovali za nju drug Tito i generacije čiji primer sledimo: što ćemu euvati jedinstvo narođa i omladinc onako kako su se oni za njega borili i čuvali; što

ćemo sa takvoin strašću učiti i osposobljavati nove snage koje će raditi na podizanju napretka | zemlje i blagostanja naših na- | roda. To je dug prema prošlim generacijuma. čijim primerima idemo. to je najvernijj ј pravi izraz Jjubavi nrema drugu Titu. to je naš zavet na 10-gođišniicu oslobodenia i rođenia naše nove. slobodne socijal’stičke Jugosla- j vije Izražavajući žclje svih па ч za J zdravlje •’ dug život dru?a T,ta ia kličem - da živi drug ТРо sim 1 bo] na.ših pobeda. naše srećnc mladosti j naše još lepše budućMosti!« 1

univerzitetska hronica

Нацрт републичког закона o универзитетима РАЗНИ АСПЕКТИ ПОСМАТРАЊА

Универзитетски савет: научни рад задатак универзитета и факултета Универзитетски одбор: За учешће студената у раду управа

Истош дана, оамо Ј разл ичито време, одржана су два састанка о једном истом гогган>у. Нацрт републичког закона о универоитетивла б«о је предмет дискусије на оедници Уииверзитетског савета н на свстанку универзитетског одбора Савеза студената. Исти предмет, али дискусије разлинитс. Примедбс на мацрт које су ова два тела послала Изврпгном већу Србије имају врло мало додирних тачака. Док се на седници Савета дискутовало о нацрту са аспек та наставника, јер су седници ггрисуствовали скоро само про фесори, дотле је Универзитетски одбор посматрао нацрт кроз призму студснтског гледања ка озакоњење живота на Универз . итету. i Заиста је штета. што ссдници Савета нису присуствовали и i чланови именоваиих од Скуп- i штине. Неоспорно да ће они у- ; чествовати у претресању нацрта i у скупштинским телима и самој ; скупштини, али је било кори- ; сно већ сада чути шихсво мишљење, Свакако да би у том случају и примсдбе Савета на нацрт биле мало разноврсније. а неби се односилс. само на питања научног рада, наста ßCj * испита и избора наставника. i ( НЛСТЛВА ЗА ( ДОКТОРЛНДЕ БЕЗ i РЕЗОНА < Академик Сшптша Станковић : је покренуо питање организаци- < је научног рада на Униперзите- ; ту, По његовом мишљењу, са < којим су се сложили сви при- i сутни, проблем научног рада ни- < је разрађен у мери коју налажс i важност ове материје. Нацрт : ставља у задатак наставницима, : да се старају о унапређењу на- < учног рада, а тај задатак треба i ставити Универзитету и факул- , тетима као установама. Доктор Александар Белић, сма тра да питању постдипломског ( студирања треба дати више ме- : ста у закону, него што је то , нацрт учинио. Савет се сложио са њстовим и joui неким ми- f шљењима, да треба прецизирати ( услове за организоваше курсева с научног усавршавања и специ- * јализације. а наставу за докторанде и не предвиђати, јер је, као таква, непотребна. Наиме, за израду докторске тезе, настава < по шаблону, не може да буде од i помоћи кандидату. Закон треба да обавеже Универзитет и факултет, да они омогуће канди- f дату рад у универзитетским и Ј факултстским научним установама. А да би се обезбедило кан дидату ширс познавање материје из које спрема тезу, трсба условити давање тезе успеппптм завршстксм јсднбг од предвиђених курсева постдипломских студија. ИСПИТНА КОМИСИЈА7 Када се дискутовало о исггитима, нису се сви сложили са мишљењем доктора Мићовића да се испити полажу прод комисијом од најман.е два члана. Доктор Мићовић сматра да настазник-поје.динац није довољма гаранција за кандидата и друштво и то не због сумње у савесност испитивача, већ треба узетн у обзир разне моменте чисто субјсктивне ттрироде као: депресију, расгколожеше, умор итд. Као протуаргумент истакнуто је да би <Зило немогуће спровести такву одрсдбу jcp на Универзитету и оиако чема довољнб наставника. Стало се на стаиовиште да ту материју требв гтрепустити факултетима који he

I Је регулисати у статутима сагласно . својим могућлостима. Према неким мишљењима, нацрт . Општи закон о универзитема, Други су опет предлагали да се заки. ном одреде факултети на којима може бити изабра« за уииверзитетl ског наставника кандидат са свршеним факултетом и примљеним l хабилитационим радом. Добија се утисак да је ово мишљењс прихваj ћено у Савету, али Савет није ди-’ . скутовао да ли би таква одредба i била у сагласности са духом ОУЗ. ; Код' питан.а колико пута кандиI дат има право да полаже испит из 1 > једног предмета, преовладало је • . мишљење да треба усвојити систем i „3 плус 1“, мада је било и су- ( t протних мишљења која смаграју ! да спроаоћсње опог прииципа прак- • тичНо негира све добре стране кбје : му се теоретсхи приписују. i Може се роћи да је већнна чла- ( [ нова Савета била против озакон.ена дисциплинске казне доживотног ' ■ удаљаван.а са Универзитета. Сматра 1 се да ова одредба не би бнла у скла ј ду са читавим нашим правом које у казии гледа васпитну меру. ПРИМЕДВЕ СТУДЕНАТА На састанку Унивсрзитетског одбора Савеза студената, усвојене су, иа осиова предлога и .ставова које , су доставиле организације Савеза студената, следеће основне примедбе на иацрт рспубличког закона ( о универзнтетима: i Наи.рт р«пуГјшчког закона. р .] универзитетима не формулише сасвим јасно, као ни Општн закон о универзитетима, на шта се оДносе * одредбе којима се предвиђа одобра- ’ ван.е рада и правила слудентским i организацијама од странс друштвених органа упрвљања на универзитету. Тако пргцизпрање је неоп- 1 ходно извршити, јер је јасно, да : се одредбе закоиа нс могу односи- j ти на организације Савеза студената, чрј и је програм и статут, као и свим осталпм друштвеним организацијама одобрен савсзним « закоинма и посебном одлуком. По мишљењу Савеза студеиата, поменуте одредбс о нацрту закона могу се односити само на онс стручнс, спортсхе и културне организацијс које делују самостално на универзитету; У Пацрту рспубличког злкона о универзитету у уводним одредбама говори се о бризи универзитета за васпитање студената као свесних грађапа социјалистичкс заједнице. Мсђутим, разрађују сс у Ј

> лаљим члановима иапрта само одредбе коЈе говоре о бризи и материјалне проблеме студената. Савез студената предлаже, да се, адекват, но основним хнтеицијаиа, форму- лациЈа тнх чланоим прошири и иа културна, здравствена и гпортока [ питања из живота ■ рада студената; » Кроз жпву дискусиЈу о учешћу 1 студеиата у систему упралл>ан>а на ниверзитету, а нарочито у актии, нијем студената у распрамл>ан>у питаља од мнтереса за студенте у органима уииеверзитетске. односно факултетске упрвве, уемојене су примедбе, коЈима се залазне за право предлога, и право умошћа у разроди студентежих upo блема који се расправл>аЈу на еастанцима ојргана управе. По мишљењу Гавеза студената, ггригније учешће студената, када е« рмсправља о шиховим прмблеиплш, може да буде од значгаЈне кериеж за успетано решаваи>е тмх проблома; Нацрт републичког закоиа товори о колективним оргавжма у* правл>ан>а у универзитетским и фокултетским установама, чкме се, у суштини, и на н>их, иако не правно сасвим јасно формулиоано npo ширује систем друштвеног управљања. Мсђутим, нацрт захона н« одрећује у бпло комс облику право учешћа студената у тим opraнима; Савез ■ студената Је против •*редаба које, супротно духу Општег закона о универзитетима, сужаааЈу реизборност насгавника ■ дозвол>авају могућност постојагва на унм верзитету и таквих професора ■ доцента, који нс би имали ни дксертацију ни хабнлитациони рад; Савез студсната се залаже з» могућност неомстаног упоредиог студираи.а сродних група предмета на два факултета, и за омогућаван>е прелаза студентпма прве године са јсдног факултета на други до краја уписа у летњи семестар. Поред ових осиовних, било је ■ других прпмсдби којс се поклапају са примедбама које је „Студент* у претходним бројевима, разматрајући ову проблематику, већ изнео.

SLIKA NEDELJE

Precl zcrradom Tehničkih fakulteta п radne dane uvek je nmogo studenata. Majsko sunre je I ovu grupti izazvafo đa u pauzi između predavanja proćaska (Snlmic Sava Anđelkawi6)