Студент

Anketa studenta

univeryitetska hronika

ДА ЛИ СЕ XРАНА по бољшала

ТИЧЕ СЕ МЕНЗИ

Управа за материјална ггитања j студената доделила је за агтрил и i мај месец ншим мензма дотације у износу 600 динара на сваког або- ; нента. Пошли смо дв проверимо i да ли су ове дотације утицале н» с побољшање хране и при томе смо : хтели да чујемо и званична и „не- с зваГнична" шшивења. У „ВЕРИ БЛАГОЈЕВИВ« Пронашли смо унравника мензе. Он да се храна побољшала јер су у оброцима повећали количиЈне меса и масти. Са друге стране, тврди, да набављачку службу јако ограничава тржиште, Јер је на н»ему засада једино могуће куповати спанаћ услед високих цена осталим артиклима. Узгред Је напоменуо, да су се делом добијеног новца покрили расходи који се пре дотација (!) били већи него приходи абонената. Нарочито Је истицао ггитање нестручности особља које кува. То долази отуда, што су, по његовом мишљењу, плате мале крећу се испод 9.000 са дотациЈама те квалификовано особлл одлази на места где Је плаћено мно го боље. ria крају нас Је позвао да пробамо пасуљ да бисмо проверили квалитет хране. Били смо толико увиђавни, да смо изашли усусрет његовј жељи пошто се и иначе хранимо у овој мензи. АБОНЕНХИ, КАЖИТЕ И ВИ КОЈУ РЕЧ Воља храна? Не! Нема ни више масти Ни више меса. Прошле године у ово доба била је боља. Знам да је скупо тржиште, али зашто нијс масније? Зашто се хлеб чссто даје бајат за ручак и вечеру? То нам Је рекао Један студент Електротехничког факултета. Једна симпатична колегиница са филозофиј«. иначе станар Дома „Вера Благојевић" била Је кратка: Храним се већ дуже време у овоЈ мензи. Овог пролећа је најслабија храна од како Ја знам. Не зНам ни за те дотације од 600 динара за бсљу храну у последња два месеца. Управник нас ниЈе обавестио. Ми девојке узимамо по две једну порцију, а за остатак новца купимо нешто и додамо храни, Јер не можемо издржати са овим. Некипут је, рецимо, пиринач или кромпир страшно сув, а меса има увек мало, сем када су ћуфте. Могло би бити маскије, и са више меса ако ништа друго. То шгЈе само моје мишљење. Овако нам Је одговорио једаи студент Машинског факултета: Нисам осетио да се побољшала храна. Неки пут Је има доста количижжи, кажем Неки пут, иначе чешће мало. Нарочито Је мало сада у пролЕће пред испите. Мислим да ипак маст и месо могу да извуку свако Јело и сад у мају кад заиста нема великог извора, већ само кромшгр, пиринач пасуљ и неке комбинације. Пасул Је трипут недељно, то знате. Ја га али и њега у последње вре-

ме деле у тањирима, а не чиНијом i на сто. Ето толико. : Управник баш кије сасвим радо i прихватио нашу идеју да пораз- i говарамо са абонентима. Каже, да i одговори зависе од оног на кога . наиђемо, да ли ће објективНо да i оцени, или само да се Јада. Ми- i слимо, да нисмо наишли баш на ; такву колегиницу и колеге. У мензи Филозофског факултета Пред улазом у мензу стајала Је група студената. Неки од њих су чачкали зубе. То су они који су ручали закаснили смо. Од улаза доле води узани и не баш осветљени ходник. Скрећемо лево и спуштамо се киз врло стрМе и олињале степенице. Мрачно је. Посрнуо сам и сударио се са једном колегиницом. Казала је нешто. И наставила пут. Ушли смо у салу за ручавање. Једва смо се провлачили између групе студената (око сваког стола шест до седам чека на ред). У тоЈ општој гужви и галами чују се за нијансу јачи гласови сервирки: „Чувај се! Склони се с пута!“ Нисам стигао да се склоним и супа ми се разлила по капуту. Један Је добацио: „Немој да бринеш, није много масна.“ Кад су сазнали да смо из редакције „Студента" окупили су се око нас. Мишљења о храни су подељена. Једни кажу да је добра, други да не ваља. Ипак, први су у већини. Један револтирани студе!нт, који Је сигурно подуже чекао ручак, каже: Пишите о овоЈ „лепој" мензи и реците сваком ко жели да дође овамо, нека дође у радничком оделу или са оклопом. Оставили смо их да дискутују о својим бригама и о последњем колу футбалског првенства. Разговор са управником мензе био Је врло кратак и везан за дифре. Ево шта цам Је он рекао: Пре додељивања дотациЈа да' вали емо Једном недељно колаче ■ и два компота, сада два пута не; дељно колаче и четири компота; ' за ручак смо давали 60 грама ме-1 са сада 120. Масти 20 грама, оада 30—35. Дотације подмирују режиске Ј трошкове, тако да 3000 динара кос лико абоненти уплаћују, иде на ■ храну. СанитарНа комисија, која - Је била марта месеца, утврдила Је, 1 да Је калоричност хране задово-3 љавајућа. Калоричиост хране сада * износи 3400 према 3000 калорија ко-3 лико Је било пре додељивања до-1 тација. Велика твшкоћа је због малог броја седишта, тако да се ручава у девет смена, што редовнс ствара велике гужве. Менза преко пута за дијеталце Ј« ‘ у бољој ситуациЈи, Јер се не чекг а На ред. Међутим, храна Је скорс ' иста иако абоненти уплаћују . 300( " дииара плус 600 динара дотациЈг Савезног већа плус 1000 динара до " тација Поликлинике. У 5.000 у дефицит дневно i, ■b Ресторан дома „14 децембар" им а просечно 700 абоНената на ручку j- док хх -је на вечери много мање

што, ако додамо и стање на тр- , жишту, неминовно води у дефицит. Ова диспропордија се могла ( избећи само обавезним уплаћивашем оба оброка, па опет не би било сигурно да ли би се избегао дефидит. По оваком або!ненту дате су дотације у износу од 600 динара, што се oceha у побољшашу хране у квалитету, док је квантитет остао исти. Абоненти се жале, да се премного троши пиринча, али су углавном задовољни, објективно гледано колико се може дати за уплаћену суму. Ресторан послује изнад капацитета, што отежава рад, али режије се неће повећавати. Имамо резерве Управа дома „Лола Рибар“ истиче да за свој ресторан има још резерве извесних артикала, па није упућена на тржиште. Обавезно је уплатити ручак и вечеру, na верују да иеећ бити дефицита. Менза такође послује преко капацитета. И овде се храна побољшала после дотација, али абоненти указују на шену једнообразност и питају зашто нема новог поврћа. Уггравник је рекао да им калкулисашем месо испадне јевтиЗније од грашка у махунама, пошто за килограм грашка треба три у махунама. У ресторану има увек два јела за оброк. В.С. Ј.В. С.Р. м.

РУЧАВА СЕ У ДЕВЕТ СМЕНА

Рад удружења у унутрашњости

ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ

Отуденти неће прекинути зл вре- » ме фернЈ алног распуста ; са својим з друштвеним радом. Наставиће га преко удружења студвмата у уну- 5 тра!ш*>ости. Као раније, и овог фе- j ријалног распуста, удружен.а пред- { виђају разноврсне активности. j i . < Промене у начину рада j ■ ' ■ i Нрошле године је био фестиаал. Удружења су сву своЈу активност усмерила на н>егове припреме, док j се на осталим пољима скоро ништа кије радило или се свело на , решавање неких економских пита- , н>а. Очигледно Је, таква Једностраност није много користила, Јер Још увек има случајева да се удруже- ’ ња нису снашла у • својим градовима. Понегде ое удружеша не сматраЈу као политичка оранизација, већ као клубови коЈима Је у ' првом плану забава. Али, већина удружења се афирмисала и створила добре односе са друштвеним организацијама. Пошто овога лета неће бити фестивала, морају се извршити промене у начину рада. Више се мора осетити политичка, друштвена функциЈа удружења. ПостоЈе, у овом случају. две оправдане боЈазни. Многа ће удружења схватити ову промену тако да he сузити рад и ићи Још више у Једностраност. А, вероватно ће бити случајева, и да he се рад расплинути. Средину наћи биће . најбоље- А каква ће она зависи од услова места и снаге у> дружења 2 . Не прецењивати снаге Ј У већини градова ВоЈводине, а и неким градовима у СрбиЈи, удруе жења не претстављају важан ина телектуални, и уопште културни и друштвени чинилац. У тим градоs вима постоји одређен друштвени живот вишег нивоа и студемти ту у нису ни у ком случају у могућности да створе нешто изнад тог ггросека, а често ни просечно. Има примера да удружења из таквих градова постају трома и не[. довољно еластична у избору рада

Iли, што је Још горе, раде цриinnteo слабо и губе углед. Конкретан је пример организовака сцортских студентских игара ужног Баната доје ове године тре >а Д а се одрже у Панчеву. Пмтане Је, да ли те спортске игре по :војим квалитетима могу достићи -шво спорта Паннева, који је веорисок. А постоје мишљења да ге игре не само да неће бити изаад просека, већ неЈ>е моћи достити ни просек. у том случају, оправдано је питан»е н>иховог одржаваша. Јер оне, уколико чак ни просек не могу да достигну, неће користити. па ни сама удружења, неће тим играма повећахи свој углед. А и панчевачка публика неће имати користи. У крајњој линији она he штетити јер Jie за своје организовање гховући извссца финансиска средства која би се много боље могла искористити. , _ - Постоји и друга могућност. Р»није игре које су одржанв у Ковину и Белој Цркви имале су ефекта, Јер су квалитетно биле изнад могућности места. И ове године могле би се организовати, ако не у Панчеву, где видимо да нв би користиле, оно у неком мањем месту среза где ће значити заиста много. Не значи, ако удружења не могу деловати у градовима на друштвеном пољу, да немају шта да раде. Таквим удружењима мања места и села су поље делатности, а постоје велике могућности за забавни живот у сарадњи са радничком и школском омладином. Рад студената са села до сада студенти са села били су углавном по страни. Удружења их нису могла активирати из више објективних разлога. Села су удаљена од градова, а и начин живота је друкчији. А могућности за рад има. Најбољи пример су студемти лозничког села Хруњана, који су у току прошлог лета развили садржајну активност која је имала резултата (поред осталог, посетили су и Зајачу). Универзитетски одбор због тога сматра да у селима где има више студената, а нарочито по комунама које обједињују више треба организовати секдије, које ■ би само по неким организационим принципима биле у вези са удружењима. Те секције би својим радом помогле селима, јер ти студенти заиста тамо много значе Оне би у заједници са осталим друштвеним организацијама претстављале по• кретаче друштвеног живота. , i

Развијати и забавни живот Појачаваше политичког рада не значи да удружеша треба да запоставе и забакни живот. Организовашем разноврсних културних и спортских приредби, студенти ће створити присније везе са осталом омладином, а појачати живост у градовима у којима је за време лета обично „мртва сезона". Логороваша на којима ће се Још више зближити омладина, значе и као ранијих година важан задатак удружеша, Посебан вид рада овог лета, noшто нема фестивала, претстављаће узајамне посете удружеша. Циљ тих посета Је зближаваље студената. Милош ЈЕВТИТж

КОНКУРСИ У ОКВИРУ ФЕСТИВАЛА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ п НАГРАЂЕНИ СУ СЛЕДЕЋИ РАДОВИ: ' а I награда од 12.000 динара „Интеграција западне Европе“, рад НИКОЛЕ ЈОВАНОВИЋА, ст. IV године. w V II награда од 10.000 динара „О геноциду“, рад ВОЈИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА. ст. IV године. с Две 111 награда по 6.000 динара „Заједничке карактери- i стике локолних самоуправа ФНРЈ, Велике Британије и САД“, рад АЛЕКСАИДРА СТОЈАНОВИЋА, ст. IV године и „Рехабилитације“ рад СЛОБОДАНА ПЕТРОВИЋА, ст. IV године. IV награда од 5.000 динара „Имплементација права чо- : века“, рад МИОДРАГА ПАВЛИЧЕВИЋА, ст. IV године. < V награда од 3.000 динара „О заједничкој имовини су- 1 пруга“, рад М. ТАСИЋА, ст. IV године. 1 VI награда од 2.000 динара за „Србија и револуција 1848 године“, рад М. ПЕТРОВИЋА, ст. II године. Похваљен и награђен кшигама је рад „Кривична дела извршена у пијанству“ ЧЕДОМИРА МАТЕЈИЋА, студента IV године. РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА СТУДЕНТСКЕ СТРУЧНЕ РАДОВЕ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ Стручна комисија при Секретаријату Медицинског факултета коју су сачињавали проф. д-р СИНИША БОГДАНОВИЋ и доцент д-р БОНХЕ ОРЕШЧАНИН - ХАРИСИЈАДЕС предложила је за награду ЉУБИШУ РАКИЋА. апсолвента, за рад „Прилог техници методе одређивања крвног шећера по Крецелиусу и Зајф^рту“,