Студент

СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА НА ХИНДУ УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕНАРЕСУ

НЕХРУ: живот се не може упознати само из књига

(ТТисмо из Венареса) За живље разумеваље студентске адсладаше на Хинду универзнтету коЈи je по значају највећа универзитетска средина у Индији потребно Је осмотрити основне смернице које су му дали творци и културнх и политички вођи нове ИндиЈе. КндиЈа Је изборила политичку слободу. Али, њена социјално-економска револуциЈа и даље траје. И као што у погледу спољне noлитике Индија корача средњим путевима, између блокова, водећи конструктивну споразумну политику, тако мисли да на исти начин изводи ову револуциЈу. Тако Индија у свом препороду и реко«струкциЈе иде средњим путем Она се чува екстремног капитализма исто тако као и централистичке демскратиЈе или тоталитаризма. Ганди Је показао средњи пут децентрализоване демократије. Тим средњим путем Индија корача напред. Пошто садашње политичко вођство Индије и садашња генерациЈа политичких и културних вођа и неимара нове Индије има огромне послове које не може решити без сутрашњих младих генерација, пред новоиндиском омладином стоје велики задаци у образовању и залагању. Млади људи који he имати толико удела у изградњи каквом Је замишља садашња генерација руководилаца oceha величину свога посла. На њој Је да се разноврсно и широко образује у корист будућности. Из старе обамрле културе треба изградити нову и виталаду з«Једницу, треба омогућити напредак и благостање једног дугомученог народа, а пошто тај процес не може бити завршен у садашњости, њему се морају даровати и жртвовати све снаге и сви стваралачки дани које индиска омладина има. Погледајмо шта о задацимв студвнтске омладине и о улози Универзитета у изградњи нове Индије мисле њени највреднији политички и културни вођи; Ганди, Тагоре, Неру и Радакришна. ШИРОКО ГЛЕДАЊЕ НА СВЕТ Махатма Ганди је у говору „дужности ст>'демата‘' изложио мисао да се студенти морају спремати за ковођење на различитим пољима друштвене делатности. Он Је сматрао да студенти неће имати потребе да учествују у сшакодневноЈ политичкоз акцији, већ да he за будућност земље бити најкорисније ако буду богатили своја знања и искуства и ако буду имали визију велике прошлости човечанства Социјална и економска знања такође би морала да уђу у велико. студентско образовање. а да се на свет не гледа кроз интересе провинције или касте, већ из великих перспектива, из перспектива Континента милиона људи. Шта о томе мисли Нехру. У говору „Дужности омладине у новој Индији" изразио Је следеће мисли. Млади људи данашњипе биће сутра вођи. Омладина ГЕндиЈе мора се припремати за одговорну улогу вођења Индије џиновским путем напретка. Зато омладина треба да развиЈа снажни дух, пожртвовање. стваралаштво, истрајност и друге особиме омладине коЈа има историску мисију. Будуђност земље зависи ол радних квалитета младих људи. За народ Је одлучујућа вредност сдааког младог човека и свих младих колектива. Посматрам увек младе људе који лолазе у водеђе генераците. Понекад сам охрабрен а понекад разочаран Ценим ентузијазам младих људи, јер он треба да храни интелигенцију. Али, sоли ме кад видим и чуЈем ла стулентске органЈиације траће своје време у

Пише:

МИЛАН СТАНГЕ

празним дебатама и ситним спорогдима. Ускост глед-ања Је највећа иесређа код младих људи. Омладина треба да гаји широке погледе на свет. Економска прегнућа ИндиЈе не треба упознавати само из књига, веђ из свакодневног живота. Учешђе студената у животу своЈе сред Ине, треба да буде наЈстварнији студиј. Политика се не састоји у томе да се иде по улицама горе доле и да се учествује у гтолитичким литијама. Треба се сетити како су наши студенти живо и борбено гледали на политику за време Енглеске владавнне. Излазеђи из Универзитета, они су увек улазили у борбему стварност и народне немире Сада када су се прилике поправиле, будуђност земље не зависи само од ггрвих бораца и руководилаца, већ од квалитета сваког младог човека. Омладина мора бити на Јасном путу и да на шта може дати и шта очекивти од будућности. Ђачки темперамент и хитање ка новим знањима треба да буди читаву студентову личност. Др. Радакришна у чланку „Потреба за високим квалитетом" поново поставља захтев за високим стручним образовањем. Он говори да студентска омладина своје погледе треба да упире напред, а не назад и да тим духом прогреса треба напојити све универзитете. УказуЈући на високи историски чин азиских народа у нашем столећу, Тагоре каже да је мисија универзитета постала огром на и да она треба да унапреди све интелектуалне снаге народа. Универзитети треба да буду осовина интелектуалног живота људи. Дух разумевања, сарадње. иркрености треба развити широм индиског полуострва, а ентузијазам , за остварење новог требз учииити прворазредном врлином здружене омладине. У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ СТУДИРАЊЕ А НА УИНВЕРЗКТЕТУ СПЕЦИЈАЛИЗАЦША Али, једно су беседе и жеље. а друго гграктичан рад ПогледаЈмо како стоје ствари на Хинду универзитету у Бенаресу и како се студентске снаге осећају у животу. Овде пре свега треба подвући напор студената и професора на унапргђењу школско и научног делања које 1е почело да се размахује 1949 године. У Индији се посвећуЈе велика пажња питању како повећати 6poj студената теничких наука 1948 године била Је образовзна комисија на чијем челу ie стајао др Радакришна. КомисиЈа је утврдила извесне заосталости у школском систему и наложила је влади да реконструише универзитетско васпитање. прилагоди га и упути потребама нове Мпди:е досада Је већина научног кадра образована на факултетима. Али, требло би студирати већ у гимназији, а да циљ садашњег универзитетског школства буде уЈедначеност у настави и омогућавање спе-

цијализацгцје. Само тако owory*ut ће се масовни квалитет. Много се инвестирало м учинило за помагање домаће музичке и пле сне уметности. "Усттостављене су културне везе и размене са многим државама. Индија шаље своје културне публикације у многе градове Азије као например у Техеран, Џакарту, Токио, а индиска литература врши продоре и у Персију, Авгаштстан, Бурму итд. Сваке године све већи број студвиата из суседних и далеких земаља долази да студира у Индији, добиЈајући стипендиЈе и топло домаКинство. И шадиски професори за културу и уметност имају широко поље рада и одлазе у велике музејске и археолошке центре, у иностране градове испитаних и неиспитаних култура. Тако се шадиски стручњаци идуКи за високим послом налазе у Пекингу, Риму, Берлину, у ТасманиЈи, Авганистану, Малаји и Етиопији. Установљеи Је институт за индиску уметност која Је тако дуга и богата. Гради се модерна галерија и образован је фонд за откуп уметничких дела. Забрашено Је извозити, злоупотребити драгоцене уметничке тековине. Индиска влада преузела је на себе оргаиизацију проучаваша филозофије целога света. На том послу суделоваће око шездесет научника са свих континената. Напори које индиска влада чини на културном успоне најбоље се огледају у разлици инвестиција које даје она сада и које је давала енглеска управа у своје време. Године 1946 —47 Енглеска Је инвестирала 250 милиона руггија за образовање, док Је 1951 52 године влада нове Индије инвестирала охо 500 милиона рупи Ја. БОРБА ЗА ОТВАРАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕНАРЕСУ Прву идеју о отварашу универзе у Бенаресу, центру хиндустанске културе, изложио Је Пандит Мадан Мохам Малавија, године 1904 Ту идеју први Је поздравио и помогао сам махараџа из Бенареса. На конгресу у Алахбату написана Је посланица која Je упућена свим културним , круговима ИндиЈе са молбом да помогну акцију за образоваше и изградшу Универзе у Бенаресу. Међутим, добар почетак ометали су политички догађаЈи и буре у Индији између 1906 и 1910 године Интезивно политичко буђеше Индије и репресалије енглеских осваЈача, онемогућили су редован ток изградше. Коначно 1911 био Је учвршћен програм за подизање нове универзе Пантид Малавија поставио је следеће тачке програма; 1) Проучаваше Дарме основна је ствар универзе 2) проучаваше Хинду културе и литературе 3) Гајеше позитивних наука 4) развијаше техничке културе. (Наставак у идућем броју)

»links« 1951

Jubilarni sastanak generalne skupštine UN

U Njujorku se nastavljaju pripreme za jubilaml sastanak Geu»ralne skup Stine. Ovaj sas'tanak će se održati u San Francisku povodom Ifc-godišnjice postojanja Ujeđinjehlh nacija.

kroz stranu studentsku štampu

Problemi reforme školstva u Francuskoj

■ v 1 Ekonomski i školski problemi [francuskih studenata su vrlo Kom.plikovani i nj.hdvo rcšavanje koje je danas aktudlno. često dovodi i do zaoštravanje odnosa lizmeđu pojedinih stud.entskih i iomlad nskih organ'zacija. One koriste svaku priliku da ističu svoje zahteve i napadaju one koje smatraju nepravilnim. S takvim cilj'Cm je nedavna Nac onalna konferencija Socijalističke omladine pored ostalih rezolucija donela i ovu : »Nac onalna konferencija Socijplističke omladine čestita socijalističkoj parlamentarnoj grupi što ie prcdala birou pri Narcdnoj skupštini svoj projekt za reformu nastave i želi da taj proekat bude proširen obrazložen i odbranjen. Konfcrencija čestita takođe partiskoj Kom siji za narodhu prosvetu za rad kojj ie obavila na tom području. Nacionalna konferencija omladine prema UNEF-ovom pro odobrava opoziciju socijalističke jektu o pomoć: studentima koji ne pravi n’kakvu razlikn siromašnih i privatnih studenata«. (»Luttes«) OPASNA RAVNODUSNOST Studentski list Univerziteta britanske Kolumbije. »Übyssey« napao je u jednom članku studente tehnike zboe »opšte ravnodušnosti«. Revoltirana masa tehničara izncnada ie napala kancelarije »Übyssey«-a, demolirala ih i uništila zatečene primerke lista Univerzitetski nadležni organi odmah su poveli istragu. (»Student Mirror«). U NORVESKOJ: POTRAŽNJA Skolovanih ljuđi Karakterist : čno је da u Norveškoi 52.R°/i> stud°nata ootiče iz porodica ribara. farmere šumara. lovaca. zanatlija transport nih i drugih radnika. dok sve ostale nrofes ie školuju 47 4 0 Л> studenata U Norveškoi su male takse ra *kolannu. ali ! tamo nostoji difcrencijacija između uni-

verziteta i pojedmih fakulteta u pogledu plaćanja. Posle rata skoro nije bilo nezaposlenih diplomiranih studenata zbog toga što su neki univerziteti i koledži za vreme rata bili naročito u državnoj administrazat voreni, (Prema anketi WUS-a)

НАЈЗАД

Бугарска телеграфска агенција (БТА) објавила је пре неколико дана вест да су „Министарски савет НР Бугарске и ЦК КП Бугарске објавили одлуку у вези са новим методом плакирања у пољспривреди“. Што су ту одлуку заједнички донели Влада и Централни комитет политичке партије није ново, јер је то утврђена прак са у источно еврспским земљама. Но садржина одлуке указује на неке нове моменте у руковођењу призрздом. Да цитирамо: »... Показало се да метод који је досада употребљаван у пољопривредном планирању и који карактерпше велика централизација има битних недостатака. Искуство нам показује да се, да би се држави обезбедиле све врсте пољопривредних производа, ие мора сваком пољопрнвредном газдинству одредити сетвени план за све врсте култтура и да се не мора планирати одгајивање свих врста стоке ; с обзиром да се на тај начин ограничава могућност радника да развијају своју иницијативу ради бољег усмеравањл пољопривредне делатности. С друге стране, подробно планирање пољопривреде из центра не дозвољава, у много слу* чајева да се у потпуиости узму у обзир климатски услови. каквоћа земљишта и месни економски услови“. Не. лед још није кренуо али да је почео да прска, ве’ почиње да се запажа. М.