Студент

U RANGUNU

MEDICINSKI FAKULTET U RANGUNU za bečelora prava samo dve godine nešto udaljeniji od domova ка stuposle diplomiranja. dente. Poseta domovima stuđentkinja Je zabranjena iruzev popodne Oko 4S*/» studenata dolazi na preд л ~. . od IS—lB casova. davanja iz stuđe'ntskih domova, a ostali i* svojih knća u gradu. Unl- Od svakog studenta se očekuje đa verzitet je udaljen oko trl milje od bude član Studentskog saveza. Clagrada. Medicinski fakultet je izdvo- novi Izvršnog komiteta Saveza blraJen i nalazi se u centrn grada sa ju se glasanjem svake godlne. posebnim domovima sa studente medlclne. Domovi za studentklnje su Maung Aong Myint

naučni feljton

integracija zapadne evrope

ona želi da održi status velike svetske sile. što podrazumeva I rapnopravan partnerski odnos sa SAD q okviru Zapadnog bloka. Tako nešto, ona ,ie u stanju da održi koliko-toliko samo u slučaju očuvanja jedinstvenosti ie nezavi snosti od stranih uticaja jednog britanskog bloka Komonvelta. No, to je, opet vezuje (njena ekonomska i politička povezanost sa Komonveltom) da ne sudeluje u čvršćem ujedinjavanju i integriranju Zapadne Evrope. pošto bi se uticanjem u jednu čvrstu integriranu zajednicu Zapadne Evrope našla u položaju prema SAD samo kao jedan deo ove integralne zapadnoevropske zajednice. FRANCUSKA. Poznata je činjenica da francuska politika ide linijom integracije, a za to po stoje, uglavnom. dva osnovna uslova. Рге svega, Francuska želi ostvarenjem ove politike integracije.da reši svoje ekonomske рго bleme i teškoee- S druge strane. francuska poiitika se već decenijama ođvija u neprestanom strahu od nemačke ekspanzije, našta je navodi gorko iskustvo iz dva svetska rata. Stoga, francuska po litika u pogledu zapadnoevropske integracije sadrži protdvrečan kaj rakter. Ona istovremeno teži кг oetvarenju dvaju suprotnih stavo| va : ostvariti evropsko integrira| nje. п čiji proces uključiti i Za, padnu Nemačku, kako bi Francu< jska nad njom mogla voditi staljnu kontrolu i obuzdavanje, i ta-1 ko je održavati u stalno podređe-

nom položaju; no. istovremeno, i co uključenje Zapadne Nemačke u zapadnoevropsku integraciju j nameće saradnju ćianica evrop- : ske integrirane zajednice, što povlači za sobom i ravnopravan partnerski položaj, a nije teško pogoditi na čiju će se štetu odviJati ta ravnopravna saradnja pod nejednakim usloviraa privredne moći. ZAPADNOEVROPSKA INTEGRACIJA REZELTAT POLITICKE SITUACIJE. Ceo ovaj prooes nastao Је na planu zaoštravanja razmimoilaženja i sukobljavanja između Istoka i Zapada i sa napuštanjem parole »zajedno u ratu zajedno u miru«. Znači on je produkt hlad nog rata. Kada je postalo jasno da su ova zaoštravanja došla u kritičnu fazu. da nepomirljivi i antagonistički stavovi suprotnih ideologija i društveno —ekonomskih sistema mogu dovesti đo rata, kao rešavanja ovih sukobljavanja, svaka od suprotnih strana nastojala je da se pripremi za takvu eventualiju jačanjem svoje odbranbene moći i vojnog potencijala. uporedo šireći svoj politički uticaj na ostale zemlje sveta i pokušavajući da ih okupi i organizujc oko sebe. Rezultat toga je stvaranje blokovske politike u svetu. Sa svoje strane, integracija Zapadne Evrope se odvija u znaku blokovskog organizovanja pod pritiskom SAD. Ovo zapadnoevropsko integriranje se odvija u okviru organizovanja Za padnog bloka i ono pretstavlja sa mo jednu kariku u lancu odbranbenih paktova i vojnih aranžmana Zapada. Stoga se slobodno može reći, da je integracija Zapadne Evrope nastala kao rezultat objektivne političke situacije u svetu. kao rezultat blokovske politike i političke podvojenosti. Znači, ona jeprodukt od redjene političke sltuacije u svetu u konkretn o m vremenskom period u. No, osirn toga. pojedine forme integriranja su produkt i kom promisa različitih nacionalnlh interesa, a u okviru njeh i različitih partiskih interesa na području Zapadne Evrope, znači pr o d u kt subjektivnih nacionalnih i partiskih težnji strukture Zapadne Evro P e Stoga su sasvim iluzorna, i kao takva ih treba odbaciti, гаznorazna mišljenja koja se роjavljuju tu I tamo. mišljenja zapadnoevropskih desnih i klerikal nih krugova, koja žele da pretstave integaricjn i kao pokret širokih narodnih masa. ZAPADNOEVROPSKA ШТЕGRACIJA REZULTAT EKONOMSKE NUŽNOSTI. Težak privredni položaj Zapadne Evrope po svršetku Drugog svctskog rata onemogućava svaki razvitak proizvodnih snaga. Zato je bilo neminovno pristupiti hitnim merama za ozdravljenjc zapadnoevropske nrivrede. No usu, štini se tu radilo o dubljim motivima. Postavilo se pitanje ostva, renja i daljeg održavanja nori raalnog toka privrednog života na području Zapadne Evrope, a ; sa njim i pitanje funkcionisanja čitave svetskc privrede (pošto ovo područje zauzima u njoj jed» no od osnovnih mesta). kao indentično sa pitanjem održavanja funkcionisanja kapitalističkog sistema. U tom cilju su n a t e г ei ич međunarodnih ekoi, nomskih odnosa pronai <1 e n e dotada potpuno ne poznate i nove formeu [ г ii v o t u kapitalističkog s *-^. ema ‘ ao što je na unut trašnjem planu, priznavanje sve , večcg društvenog karaktera dru. štvenim snagama, pretstavljao dr . žavni zahvat u privredi u cilju i održavanja kapitalističkog načina i proizvodnje. tj. državni kapitali) zam, tako je | na međunarodnom » planu to ostvarenje novih formi • integriranih nadnacia onalnih zajednica, pret. stavljalo dalje priznavanje dru- Štvenog karaktera proizvodnim . snagama. I to u cilju održanja ka " Pitalističkog sistema kao svetskog " sistema. To novo se ogleda и tim ■ integriranim nađnacionalnim za■ jcdnicama, kojc poseduju s u p er

tiacionalni karakter. С tome se najbolje i ogleda koliku su pažnju kapitalističke države posvetiie tom problemu, kada su pristale da čak stvaranjem tih novih formi u medunarodnim eko nomskim odnosima (kao sredstvu za održavanje kapitalističokg sistema), daju tim novim formama i jedan deo svoga nacionalnog suvereniteta koji su dotle bezkom promisno i Ijubomorno čuvale. Stoga te formc zapadnocvron«ke i.in pretstavljaju s jedne strane i objektivnu ekouomsku nu žnost, koja se ogleda u primoranosti pretstavnika kapitalističkog sistema da pođu još jedan ko rak dalje upriznavanju sve većeg društvenog karaktera proizvođnlm sn a g a m a. Stoga je i sasvim гаzumljivo. što je i u ovom slučaju, kao i kod državnog kapitalizma, glavni pobornik ove ideje sam pretstavnik kapitalističkog sistema kapitalistlčka država. ODNOS ZAPADN OEVROPSKE INTEGRACIJE PREMA POVELJI UN. Svi vojno-politički aražmani. kojima su se ostvarivale konkretne forme ove integracijet pozivaju se stalno na Povelju UN i njene pojedine odredbe, sadržeći u svom tekstu izjavu o tome da su oni sačinjeni u sklađu sa duhom i načelima same Povelje. Želimo da se osvrnemo na samu činjcnicu postojanja ovih regionalnlh aranžmana bezbednosti porcd postojanja jedne organizacije kdek tivne bezbednosti u okviru sairih UN, bez obzira na činjcnlcu da li su regionalnj aranžmani stvarno u skladu sa principima i pojedinim odredbama Povelje UN. Pošto je ovaj proces u samom toku, pošto je njegov razvitak veoma složen { neravnomeran i usled komplikovanosti ove nove pojave u životu kapitalističkog društva, veoma se je teško snaći u tom materijalu. No, cen'ar problema je u ovome. Mada su ovi regionalni vojno-politički žmani na površini pretstavlieni kao defanzivni. postoji potencijalna mogućnost đa se oni u uslo vima političke podvojenosti sveta i blokovske nepomirljive polltike preobrate u ofanzivne i agresivne regionalne aranžmane, što na-! ravno zavisi od političkh priirka,, uticaja i situacije. U tom slučaju ocena ovakvih aranžmana je svakome bez daljnjeg jasna. No. postoji i potencijalna mogućnost da se narodi evropskih zemalja, uključenih ц ovo zapadnoevropško integriranje, odupru američkom uticaju i suportstave njemu. kao organizatorskom i pritiskivačkom naporu da se organizuje vojno i politički Zapadni blok, dakle, da se suprotstave daljem organizcvanju blokovske politike. i da po vedu svoju nezavisnu i samosta?nu politiku evropskih država, п cilju aktivne saradnje i koegzistrn cije među narodima sveta. No, to je problem određenog odnosa političkih snaga u svetu i samim zapadnoevropskim državama. Zasada se može reći. da je ovaj proces produkt određenih konkretno istoriskih prilika i uslova, da je nastao u određenom konkretno istoriskom vremenskom periodu. Stog a je on prođukt određenih drnštvcnoekonomskih i političkihu s I o v a (kapitaiističkc društvenoekonomske formaeije u nastojknju održavanja kapitalističkog sistema kao vladajućeg) ko j! dela n a bazinužne e k o n o m ske uslovljenosti (priznavanje sve većeg društvenog karaktera proizvodnim snagama), a k «ji j e nastao u određe пош vremenskom periodu (u uslovima političk e podvojmosti sveta i blokovske politike). Stoga je on nova pojava u drustveno-ekonoraskom razvoju va koja je u foku svoga razvoja Ijudskog društva. ali nova pojal u toku svog konacnog političpog oformljavanja. Stoga će odgo vore (jasne | određene) na mnoga suštlnska pitanja ovog procesa moći da da tek bliža Ш daUa budućnost. Nikola JOVANOVIĆ

HAUARD KUK: PARISKA ULICA

IZVOD IZ RADA NAGRAĐENOG PRVOM NAGRADOM NA NAGRADNOM KONKURSU STRUČNIH RADOVA STUDENATA PRAVA U OKVIRU PRVOMAJSKOG FESTIVALA

Nesumnjivo, pitanjc integraciJe Zapadne Evrope pretstavlja jedan posve savremen i aktuelan problem u procesn postojanja i razvijanja kapitalističkog društva. a posebno u procesu iznalaženja i razvijanja njegovih novih životnih formi, koje bi omogućile održavanje kapitaiističkog sistema kao vladajućeg sistema u Zapadnoj hemisferi. U tom smeru. smern održavanja pozicija kapUalizma kao jednog od svetsklh sistema vladavine, usmereni su 1 mnogobrojni napori 1 utrošena mnogobrojna matcrijalna sredstva na organizovanju Zapadne Evrope. kao jednom od ključnih geografskih područja kapitalizma. No, s obzirom. da su đanas nastojanja l pokušaji integralizvoanja Zapadne Evrope ostavili za sobom toliko raznovrsnih organlzacionih formi. koje se preko veoma složenih i кошplikovanih međusobnih odnosa povezuju ц koliko toliko čvrstu celinu, to se je u ovakvoj кошpleksnoj pojavi vcoma tešfco orijentisati. KARAKTERISTICNI nacioNALNI STAVOVI U OKVIRU ZAPADNOEVROPSKE INTEGRACIJE SAD. SAD se pojavljuju kao inicijator I glavni pobornik zapadnoevropske integracije pre svega iz čisto nacionalnih i društveno-ekonomskih interesa. Prevashodan je politički momenat održavanja kapitallstičkog sisteraa kao sveiskog sistema vladavine. u kom smislu su SAD kao najrazvijenija kapitalistička zemlja krvno zainteresovane. No, pored toga. radi se i o vlastitim američkim ekonomskim i političkim interesima. Ekonomski interesi se ogledaju u ostvarenju jedne zdrave evropske privrede. koja bi mogla da apsorbuje izvoz američkih viškova proizvodnje i da liferuje potrebne sirovine ovoj. Politički interesi sačinjavaju suprotstavljanje vojne i ekonomske premoći nad SSSR-om kao njenom glavnom takmacu. VELIKA BRITANIJA. Рге svega, treba imati na umu da sc britanska politika rukovodi pomoću dva osnovna principa; ona ima izuzetan geografski položaj i kao rnkovođeća snaga u jeđnoj tmperiji danas Komonveltu, ona pretstavlja svetsku siju. Stoga ц pogledu zapadnoevropske integracije Velika Britanija vodi specifičnu politlku. Pre svcgra,