Студент

Reportaža studenta

Četvorica u hodniku

Tiha je ullca što vodi između drvoreda spletu belih graclevina. Stao je. Tamo u jedno. od prostranih soba one i;ske zgrade ležala mu je pre lekoliko godina bolesna majca I kada je došao da je ibiđe, ostavljajuči za sobom bio je to prvi susret ia bolnicom. čitavu godinu dana ргоazi ovom ulicom kroz rešetke kapije u bolnički rug. Postao je deo tog kruga. edan njegov hiljaditi deo, još ie mnogo važan On to zna. zna da želi da postane njeiov važan deo. Zato je i danas avde. Otvorio je staklena vrata i oošao stepeništem. Stepenice u skretale i pele se. Cvrsto e stajao na njima. Sa prozora se video bolnidki ■crug. # Napolju nadolazj noč. Napo’ju je septembar. ovde, unu‘ra poslednja ovogodlšnja šan■ia da se položi zaostali ispit. hodnika sa urezanim •ratima kao da se krive. Tesno je. I onoj ženi. vratark 1

belorn mantilu je dosadno >k upliće igle u konce. Ona тге da ništa ne dobija z? ovo > sedenje pred 4 ratima slušaonice ... sedenje ■>ie ie gore od nekog. ma kavog kretama Zamota rad u suknju i usta;ć; da ne znam već ko put ’đe u hodnik da protegli no». reče onoj četvorici' „Ако e neko traži ја ?аш na stem'štu ” Skazaljke se primiču tri’setom minutu iza sedam A če ie do ’edanaest. moži će i danas tako. « svima iuče sigurno već spavalo ’ r -a>arka је ponovc? sedela na -voioi okrugloj stolfci zabodev»’h 7onica u igle.

Ра da li su onda blaži profesorj u ocenjivanju? pita bojažljivo mladić sa naočarima koje su mu prekrile čitavo usko ptičje lice. Nema još asistentkinje da lh pozove. U sali za polaganje je dvanaest studenata. To smo saznalj uslužnošću žene u belom mantilu koja jedino tamo ima pristup. Koješta, zašto bi bili blaži! kaže beli mantil i ponovo izlazi u hodnik da prošeta. Секашо. Ala mi se spava. Mladić što sedi do mene гаstavlja očne kapke prstima. Zašto nas već jednom ne p>ozovu unutra? Bilo bi mi lakše da čekam tamo nego u ovom hodniku. Pod njim škrip>i okrugla stolica. —Da odustanem? kaže onaj prekoputa više sebi nego nama stvarno. kako bi bilo da odustanem? Sada je mene pitao. Prvi put su se meni obratili. Kao da su me tek sada primetili iako sedim ovde već pola sata. I vi polažete? pita me mladić sa ptičjim licem.

Odrečno klimam glavom: Cekam druga pokažem na staklena vrata tamo je, polaže. Hemija. Organska i neorganska. Na farmaciji, slušaju samo neorgansku. Na farmaciji je sigumo botanika najvažnija. Na medicini ne znaju šta je najvažnije na prvoj godini Posle prve godine sve knjige prodaju. Makar za džeрагас, hemijo! Ali sada polažu neorgansku i organsku. ~Pu ferj su smeše”... Ja se toga sećam iz gimnazije. Neprijatno je čekati na važan ispit tri-četiri sata u hodniku. Tesno je, počinje da ti se spava, a hemija је opšima. Formule postaju žive meša-

Ju se 1 izdužuju kao slike na ekranu gledane iz prvog reda, sodište 12. Da odustanem? Koješta. Beli mantil kaže da je devojka jedna ravno u ponoć prišla stolu i pitanja izvukla, pa posle toga p>oložila. Vratarki je dosadno i zato priča; kaže, kako profesor dobija za prekovremeni rad i kako profesor ima vrlo zgodnu ženu ... Ali, samo je slušamo ptičje Цсе \ ja. Trojica su zamišljem. Mladić, ptičje lice, stalno započinje razgovor, da bi ga ođmah prekinuo sa utiskom da do tada rečeno nema ustvari nikakvog značaja. Kao da kljuca. Zato sam -j video u njegovom licu ptičji kljun. On je sasvim dobro prošao na praktičnom. Vratarka kaže da su sve one koji su dobro prošli na praktičnom prve pozvali u salu, i treba u to verovati, јег ovde vratarke znaju sve. One daju uputstva i mogu da se zakunu u pravilnost svega što kažu. Ptičje lice se vrpolji na stolici i objašnjava da je oko njegovog imena sigurno nastala neka greška i da će ga zbog toga pre ove trojice zvati. Vratarka sumnjivo vrti glavom. Mladić učuta. Setio se nečega: Gasni zakoni kaže i primoran je da sam sebi da odgovor, ako ga bude našao, jer u ovom trenutku svako sebi samo daje odgovor. Utrča plavokosi dečačić i zatraži od mame da mu napravi bič. Kratak kanap vezan u dva čvora i sve to na dršci koja jedva staje u šaku. Kada je bilo gotovo vratarka potapša sinčića po turu i pokaza mu vrata, ali plavokosi nije hteo da ode. Pucao je kanapom po zidovlma i zastao ispred ptičjeg lica. Isplazio jezik, zavitlao bičem, alj čvor jeknu na staklenim vratima. Plavokosi prestravljeno pogleda u majku. Odlazi đok ti ne ustanem! viknu beli mantil dečačiču, koji pobeže niz stepenice. Ništa ti ne znaš mali pekmezavi plavušane .., ali, pričekaj... smešilo se dobroćudno ptičje lice. Ona trojica kao da su za sve ovo bili suviše umomi. Asistentkinja, iepa plavuša, ovde su skoro uvek asistentkinje lepe i plave, gotovo viknu četiri imena i četvorica zamakoše za staklena vrata. Ostavio sam vratarku i red okruglih praznih stolica. pa dole ulaznim vratima rasekao noć. Bane JOVANOVIC

univerzitetsha hronika

STUDENTSKI DORUČAK

Međunarodna stuđentska organizacija VUS dodelila ie našim studentima oomoć u brani u visini od 20 tona mleka u nrahu outera i i priгсИпое sira. Ova brana će h>iti raspomenzami koje će >oremati Stuđen*i će uolaćivati za dorul5 dinara. Ova suma 'e ’iske troškove. Doručak ц е moći da unlate sm stu■•enti bez obzira na to gde brane. Sva VUS-ova hrana io* nijo stir»la te zbo° tosa neke menze ne deb’ loručak. Ostala količma тгапе treba da stigne ovib dana. M<-io meseca Organizaciia KKR ie na’’im stndentirne izvesnu količinu branu koia ie рге Vrg+Voo vrpmena dodol ipna takul+eta ćp se ova bra’ia deliti, još nije ро-»пд»о S. R.

Sprovodi se revizija stipendija

Osnovni zakon o stlpendijama staje na put trgovini stipendijama U tome se već bilo došlo do principa: »Ko -?-> Moral Je pao u sen'cu dinarske psihoze, kod mnogih stndenafa. Pojed’na orodiizoća nisn se ustručavaa da oomide »zdravu valutu«. iar?,vn n ma'n težu pretSodnik. Osnovni zakcn postavio ie ’Olishodne norme i okvire utovora o stinenđiiama Maksimum i minimum. kao i uslovi takliučenia solidna su ffraniea između uevvnrača. Više nema mesta raznim ucenama i •monimnim knnknrsima u 'tamoi prelaznih odredbi doveo је do privremene o■’ncfavo (inkn.r’*sk'h «tlnon’ija, Ovi su sfjpendisti ostaЧ bo* osnovnih sredstava za 'lvot u seutemhrn. Trehalo 1e ■•aćl moeuonnet da se ne pre4rše norrne. a da se ipak is"'*ate stinondisti. Satdasnn sa Tzvršn’m većem VR Srbiie biće isniaćene ovih ■iana stipendiie za septembar nadalie će se postupiti ргет»а Zaknnu Svi sfndenti koii žele stipendije podneće molbe

sekretarijatima fakulteta gde će posebne komlsije rešavati kome će se stipendije dodeliti. Po završetku ovog ispitnog гока izvršiće se revizija po svim fakultetima Studenti. koji nemaju dovoljan broj ispita neće moći ponovo da dobiiu stinendiju. Sekretarijati fakulteta već rade na reviziji i ona će biti gotova za koji dan na fakultetima gđe ie završeno polaganje ispita. Posle toga svi će stipendisti. stari i novl. sklopiti ugovore Nov sistem stipendiranja pogodniji je, јег će stuđenti biti pošteđeni raznih cenkanja i neurednosti oko slanja stipendija. Dekanati će isplaćivati stipendije na vreme. a moći će đa ih traže i dobiju i stuđenti, koji imaju dećiji dodatak Ugovori će bi*,i sastavljeni na osnovu Zakona. to znaći bez ikakvih dodatih klauzula o specifićnostima. M. M.

SA ZLATIBORA

Na putu Voz za Titovo Užice? Prvi uzani kolosek. Na peronu gužva. U vozu još veća. Nigde mesta, teško je i proći kroz vagon. Nekolikonas posedali smo na platformu. Krenuli smo. Vrata na platformi su stalno otvorena. Tuneli! Gas maske bi nam dobro koristile. trebalo bi organizovati kolektivni odlazak studenata na Zlatibor i rezervisati vagon. Ne bl trebalo mnogo truda. Titovo Užice gužva za autobus. Vanredan autobus skuplji je 50 dinara. Kiša lije, a šofer ne pušta unutra. Prebrojava, računa, broji pare,

pogreši. pa opet broji. A kiSa pada i mi na kiši. Setih se Tomasa Mana, pa rekoh sebi Ko zna zašto je to dobro! i smejem se; ostali me gledaju i oni se smeju. Sveže okupani najzad posedasmo u autobus. koji poče da se penje prema Partizanskim Vodama. Kiša kljušti po, krovu, a ja klizim na sedišbu i tonem u mokar san. Cajetina Palisad Partizanske Vode. Stigli smo, kiša još pada. . v U Oporavilištu Prijavili smo se i to je jedina formalnost administrativne prirode. Smestili smo se i stigli na ručak. Servir Voja đonosi supu. Kasnije dolazi i pita; Molim, šta želite; krompir, punjene paprike. pilav? Mogućnost izbora široka. To je bilo vrlo prijatno iznenađenje. Pomislih, da ću sigumo naknaditi nešto od onih svojih

» 9«. Kasnije sam doznao, da takvu hranu dobijaju samo rudari i teški radnici. Očekivao sam da na Zlatiboru vidim isključivo umome Ijude, iscrpljene od učenja i rada u organizaciji. Prevario sam se. Istina. bilo je i takvih, ali i atleta koji su se razmetali snagom Pitao sam se, kako su ti Ijudi dobili Zlatibor. Bilo je i damica. koje su svakog dana menjale haljine i pantalone, šorceve i kupaće kostime. Reč dve sa npravnlkom Upravnik nam je ispričao. da Oporavilište postoji od 1946. Ima 92 ležaja, a radi skoro

redovno sa 80. Zašto. to je neobjašnjivo. Prosečno godišnje kroz Oporavilište prođe 1.700 studenata. Najviše ih je bilo 1953 2100. Najmanje 1954 godine 1.500. Dnevni pansion je 480 dinara. Od toga studenti plaćaju 60 dinara. Na ponašanje studenata ne bdh mogao da se požslim, što se tiče celine, ali ima i izgređnika. Naprimer. neki studenti su saznali da jedan bogati seljak u obližnjem selu ima čerku za udaju. Otišli su k njemu tobože da prose ćerku, dobro bili pocašćeni i prevarili devojku i oca. Zbog ovakvih i sličnih slučajeva predložio bih da Poliklinika konsultuje rukovodioce fakulteta o Ijudima koje ovamc šalje. јег može doći do još težih ispada. a mi

ovde ne možemo sve da етзгеčimo. Finansiski stojimo vrlo loše. Tražili smo pomoć od 1,500.000 dinara za opravku vodovođa. i renoviranja zgrada i inventara. ali nismo đobili. Inventar nam ie u vrlo llošem stanju. završio je upravnik Oporavilišta. Moglo bi biti bolje Ove primedbe su sasvim na mestu. Poliklinika bi morala povesti više računa o ooima које šalje na oporavak. Potrebno ie više savesnosti i obzdra prema zajeđničkom novcu i studentima kojima je zaista potreban oporavak. Sto se tiče vodovoda. zgrada, inventara, zaista su u vrlo lošem stanju. I kađa bi bilo mogućnosti trebalo bi izači u susret zahtevu uprave oporavilišta. Time bi se u prvom redu poboljšala higijena. која nije na visini ovakve ustanove. U zimskim mesecima naročito. A za kulturno-zabavni i sportski život studenti za vreme oporavka imaju dva šaha i jednu slomljenu lopticu za stoni tenis. која se plaća 40 dinara na sat. Možda baš tu leži uzrok гаznim ispadima, kockanju i sedenju Ро kafanama.

Strahinja RISTIĆ

NOVI DEKANI

Ovih dana fakultetske Uprave su na gotovo svim fakultetima Beogradskog univerziteta izvršile izbor dekana i prodekana Donosimc njihova imena. Prvoimenovani je đekan. a drugoimenovani prodekan. ARHITEKTONSKI FAKULTET Ing. Elko Dimitrije, redovan prof. Ing. Grbić Predrag, docent . VETERINARSKI FAKULTET Dr. Uroš Bratašević, van prof. Dr. Магко Radojković, van. proL GEOLOSKI FAKULTET Profesor Dragutin Prosen Brana Milo.anović GRAĐEVTNST'’"» FAKTTI.tET Ing. Mijat Trojanovič, red. prof. Ing Borivoje Manojlović. van. prof. EKONOMSKI FAKULTET Profesor Dragoslav Todorović Profesor Dr. Gojko Grbič ELEKTROTEHNICKI FAKULTET Ing. Milivoje Rakič red. prof. Ing. Vojin Popović, van. prof. MASINSKI FAKULTET Dr. Ing. Vukan Dešić Profesor Dr. Konstantin Boronjec MEDICINSKI FAKULTET

Dr. Božidar Đorđević, van. prof. POLJOPRIVREDNI FAKULTET Dr. Dragiša Nikolič, red. proL Dr. Živojin Tešič, red. prof. PRIRODNOMATEMATICKI FAKULTET Dr. Stojan Pavlovič. red prof 1 Akademik Dr. Sima Milojević, van. prof. PRAVNI FAKULTET Dr. Milan Zujević, red. prof. Dr. Mehmed Begović, red. prof. RUDARSKI FAKULTET Ing. Vasilije Pavlovič. van. prot Ing Branko Jokanovič. van. prof. STOMATOLOSKI FAKULTET Profesor Ljubomir Đoković Penedikt Perger. docent TEHNOLOSKI FAKULTET Ing. Đorđe Dimitrijevič, red. prof. Dr. Ing. Slobodan Rađosavljević, docent FILOZOFSKI FAKULTET Nikola Banašević. red. prof. Krešimir Georgijević, van. prof. SUMARSKI FAKULTET Danilo Todorović, van. prof. Dr. Miiutin Knežević, van, prof. Prof. Dr. Milutin Neškovič red. prof.

SA FAKULTETSKE SKUPŠTINE MAŠINSKOG FAKULTETA

Izrada Statuta i. vezaiv* za to definitivna izrada planova i programa nastave naihitniii ie posao na MaŠinskom fakultetu. kako ie skupština konstatovala Da bi se rešilo pitanje udžbenika. dekan ie predložio stvaranie štampariie tehničkih fakulteta. koja bi vršila i lltografisanje i izdavanje skri-

pata. Raniji zaključak o stvaranju fonda za izdavanje skripti već se ostvaruje Ihaksa le opet bila na dnev. nom red'U. Još uvek ima mnogo nednstataka u njenom organizovanju i korišćenju Potrebno је nrnoßo veća saradnja sa preduzećima da bi ona pružila sve koristi studentima Umetnička scena Na inicijativu pozorišne akademije. prošle godine go-

vorilo se o stvaranju umetničke scene koja bi redovno davala pozorišne priredbe pojedinih klasa pozorišne akademiie. muzičke koncerte i izložbe. Međutim. orostorije-sala i bina iskrsle su kao ргеогека. Ove sođine na osnovn orojekta studenata nozorišne akademi.ie. u kome su obrađeni svl problemi I struktura materijalnih rashoda takve scei.e. preduzeće se sve mere za njeno stvaranie.