Студент

UNIVERZITETSKA HRONIKA

KOMENTAR

ČIKA-DAČA?

Pre nekoliko dana vodio se zanimljiv razgovor između dekana fakulteta, profesora Danila Todorovića, i saradnika našeg lista. Sta je to sa vašim listom interesovao se Dekan. Ranije sam ga redovno dobijao, a sada ne mogu da ga nađem. Naš saradnik je pokušao da mu ohjasni da se rasturanje lista vrši preko mreie koji organizuju udruženja studenata, da ona uvek ne funkcioniše najbolje itd. Znate šta predložio je De kan ako studenti to ne mogu, da kažem ja našem poslužitelju, čika Dači, da on primi rasturanje lista. Ima nas tridesetak profesora, svi bismo list uzeli... Mi se zahvaljujemo Dekanu na ponudi i na laskavim rečima Tu ponudu ćemo, kao i sve ostale, prihvatiti. Međutim, zaista je najhlaže rečeno čudnovato da na Sumarskom fakultetu Dekan želi da organizuje rasturanje lista, a ne Udruženje studenata. Već su izašla dva broja lista м ovoi školskoj godini, a niko iz Udruženja studenata šumarstva nije poslat da podigne list. A Sumarski fakultet nije jedini... Redakcija je, naravno, daleko od pomisli da Hst natura nekome ko ga neče. Smatramo da to lisfu nije ni potrehno. Ali tkođe smatramo da ima veliki broj studenata koji bi želeli da uzimaju list i kojima udruženja studenata to treba da omoguće. Jer ipak, valja priznati, nema smisla da studentsk i list u udruienjima studenata rasturaju čika Dače!

Razmislite pre nego što postanete šampion

POTSETNIK za studente prve godine

Vi možete otićl u ..Zvezđu” Ш u „Рагtizan” l postanete as. To je veoma prijatno Može da vam se desi da uopšte ne silazite sa stubaca sportske štampe. Jeđan od najpozoatijih asova kojl je to postao baš kao student jeste Đoka Konjović. Došao je iz Sarajeva posle prve godlne studija. Pokušao je da igra odbojku, nije 1ш bio potreban. Otkrlli su ga košarkaši „Crvene zvezđe” kao idealno taktićko oružje. Visoki (2W) student mediclne dve godine je bio veoma popularan u beogradskim 1 jugoslovenskim sportskim krugovima. Viđeli ste ga i u žurnalu broj 42 u eklpi velike „Zvezde” sa 10 zvezdica, desetorostrukog prvaka države. Nedavno je odlućio da ostavi košarku, kojoj ima da zahvali što je postao svetski putnik. lako je prijatno otlći časkom do Rio De Zanelra. egzotičnog grada sa opasnom morskom plažom Kapokabanom ipak kvalitetni sport traži od vas suviše mnogo vremena. Nije po sređi vreme provedeno na treningu. Dovoljno Je da trenirate po savremenim sportskim metodama makar samo 2 sata đnevno, pa da vam tobože ostane 22 (dvadeset i dva) sata za život i studiranje. Ipak, čitavo to vreme što vam je ostalo na raspoloženju nećete moći da iskoristlte racionalno. Uskoro ćete morati da spavate najmanje po devet i po sati, što je medicinski preporučljivo sportistima. Ne znam da li znate za mladog australiskog kraulistu, on vam spava po 14 sati dnevno Vreme koje budete ostavili za učenje biće ipak zimašno, all va?a radna sposobnost neobično će se smanjiti. Neće se ona smanjiti možda zbog toga što sport razara intelektualnu moć delujući dementno, nego zbog emotivne vezanosti za njega koja će vas odvratiti pd željene koncentrisanosti na nauku. ISPITAJTE SEBE DALI STE TALENAT Vaš iskusnl vođič smatrao Je za potrebno da vas opomene na odrlcanja sa kojlma morate računati. Sem toga, nlje na odmet da vam se kaže još jedna stvar

која nlje sasvim potvrđena. O njoj se još uvek i diskutuje: Sport je toliko napredovao, da vi danas ako sanjate o apsolutnom uspehu, morate posedovatl izvesne fizlološke kvalitete, što je nekada nazivano izmlšljotinom o talentu. Ti kvalitetl ne svode se na mišićnu snagu, već i na refleks, sposobnost koordinacije. a stiču se nesumljivo još u detinjstvu. Ne kažemo vam da neeete moći steći refleks, ali imaćete konkurenciju onih koji su se kao deca verali po krovovlma i trčall za tramvajem. Može se sa sigurnošću tvrditi đa će ovi već spomenutl pre vas postići uspeh. СШЕ SE STUDENTKINJE БМЕЛј" BAVITI Stuđentkinjama možemo đa spomenemo đa je pre tri godine među strućnjacima vođena anketa 1 da je većina učesnica bila mišljenja đa žene ne treba da se bave sportovlma snage. Dužni smo da vam nagovestimo da je jedan učesnik ankete гекао; »Žene se mogu baviti svim sportovima u svako vreme.” Bio je to lekar koji Je govorlo na osnovu svojih bioloških istraživanja. jPotsećamo vas na nalaze sovjetskih autora da žene daleko manje pate ođ bruha nego muškarci. Pre 6 godina je jedan naš autor na osnovu ove statistički dokazane člnjenlce tvrdlo da bi se žene mogle baviti i dizanjem tegova. Ako hoćete đa se bavite sportom radi zdravlja, znajte da postojl 20 sportskih klubova kojima je jedina namena da se pobrinu o vašem sportskom duhu, o vašoj mladalaCkoj željl za takmičenjem i o vašoj nameri da bez mnogo napora postanete zdravi 1 izdržljjvi kao Celik. Da bi ste znali koji su to klubovi, nabrojaćemo vam ih: »Ekonomist«, »1EK«, »Elektrlčar«, »Medlcinar«, »Pedagog«, »Tehnolog«. »Građevlnac«, »Studentski građ«, »Mlađost« na Filozofskom fakultetu »Voždovac«, »Rudar«, »Veterinar«, »Student« (Zemun), »Sumar«, »Mašinac«, »Pravnik«, »Stomatolog«, »Farmaceut«, »Arhitektonac« 1 »SASK« (na Prirođno-matematičkom fakultetu).

Pošto se zn.da stuđentl prve godine vrlo teško pocase razdvojenost od svojih drugih giuaziskih drugova, to vi možete đa seuušete u bllo koji od ovih 20 stuđentskiliuiubova. Tereni ovih kbova nalaze se u gradu za sad se bav* itbalom, košarkom, odbojkom, maliiAkometom, stonim tenisom 1 još ne »atletikom. Ove godine takmlčenja su mnivou kvaliflkacija, a iduće godine stmće se, naročito u veoma omiljenom fujalu. sistem llga takmičenja. Ako slučajno žeie da saml nezavisno od klubova rađilena svom sportskom uzdizanju, da odete na časove u IFK (bivši DIITi. TREBAIDSETITI Kad ste već u nemojte zaboravi'ti da odete naßjadion »Partizana«. TaJ kolos Celika, bdbc a 1 zelene trave bio je svedok našiiAellkih futbalsklh pobeđa nad Engleslto i Nemačkom (1:0, 3 : 1). Na njegovfetazl postavljeni su svetski rekordi na', jo, 5000 metara, u kladivu i na 800 metaa za žene. Na Tašmajdanu ćete jići ugrađen u starl kamenolom stadice na kome su se 1954 gođine, baš za ,\eme junskih ispita, vodile borbe najbfth evropskih košarkašica. Dok je za vre»e leta ovaj stadion užareni kotao navlja 1 sportista, изкого će po njegovoj crenoj ploči đa se uhvati led (Zato n® zaboravite svoje klizaljke). Od oetalih sportSkih centah posetlte najpre jezgro jugoslovenske košarke medu starim kalemegdanskim »dinama. Idite što pre, јег će ti terenl bit uskoro iseijenl.

РЕТ KINESKJH STUDENATA: C2AO CAN LT, SAO IN, Sl CI CEN, TAOC2EN HAU I SJI KIN MIN DOPUTOVALI SU PRE NEKOLIKO DANA U BEOGRAĐ. ONI CE U NASOJ SKOM UNIVERZITETUĐU ŽERILJI OSTATI 4—5 GODINA I ZA TO VREME STUDIRATI NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU KNJI2EVNOST I ISTORIJU JUGOSLOVENSKIH NARODA. Na slici: Kinesik.l stuđenti na Trgu Republlke.

ŠTETOČINSTVO U STUDENTSKIM DOMOVIMA

Budžet na meti

Raćionalnost to je imperativ našeg vremena, a aljkavi štetočinski odnosi prema materijalnim dobrima graniče se sa zločinom. Ovo treba da je jasno svakom čoveku, tom elementu, složene životne mašine, a posebice intelektualcujiili onome koji će danas sutra tol postići. Ako razmotrimo kako u ovom pogleđu stoji stvar kod naših studenata, možemo biti u naj maniu ruku nezadovoljni. Kako, zašto to nam je zadatak da ovom prilikom pogledamo na jednom nizu slučajeva koji su za svaku osuđu. STRUJA JE NA METI Struja je, izgleda, najviše na udaru štetočinske ruke. Kako čovek da nazove postupak one studentkinje u »V eri Blagojević« koja, vrativši se uveče u dom, pali sve sijalice koje su na putu do njene sobe 1 ostavi ih da gore cele noći. Ilij onaj slučaj kada dve koleginicel uče na dva kraja velike učionice u »Gajretu« upalivši istovremmo dve velike fluorescentne svetiljke. No svakako je najdrastičn ji slučaj kad je ostavljena električna pegla da progori sto. Posledice su mogle biti nedogledne. REVIJA GLUMICA PO ZIDOVIMA Manija lepljenja isečaka iz novina i časopisa po zidovima zahvatila je sve studentske domove. Zidovi su bili formalno prepravljeni tim fotografijama često pomografskog karaktera. Neko se nije ustru čavao da i po 10 puta zabija ekser u zid= da bi obesio sliku kakve obna

žene glumice. U trenutcima inspiracije, zidovi su služili kao crtaći materijal. Koliko je ostalo od njihovog prvobitnog izgleda nije teško pogoditi, Kad je reč o zidovima, da spomenemo i skidanje pločica iz kupatila u domu »14 decembar«, koje su zatim poslužile kao podloge za rešo. No svakako je najnerazumljivije ono isecanje sedišta na stolicama napravljenim od tvrdog presovanog kartona. To je već varvarstvo. »SPORT« NIJE ZABORAVLJEN Sportski duh se oseća i postudentskim sobama. Kad se tako skupe njih 4 —5 počinje takmiče-

nje. Nađe se nekoliko noževa, u njihovom nedostatku i oštrih viIjušaka, kao meta će poslužiti krugovi nacrtani na glatko obojenim vratima i jato oštrih predmeta poleti svojoj meti vratima. Koliko će dugo takva vrata moći da odgovaraju svojoj nameni veliko je pitanje. Vrši se kontrola upotrebe rešoa. U jednoj sobi ova stvarčica je baš zagrejana. Treba se brzo snaći, i za tren oka ugrejani rešo nalazi okrilje u ćebetu. Posledice su sasvim jasne. Inače, ćebe je omiljeno sredstvo za brzo čišćenje cipela. To isto ćebe će doveče da posluži kao pokrivač. Ali ko još i na to da misli. I JOS O MNOGO CEMU Na vratima oko kvake obično se nalaze ploče od celuloida ili neke druge plastične materije. Međutim, nekom domcu se učinilo da je to nepotrebno 1 da je celuloidna ploča mnogo bolje iskoriščena ako od nje napravi fižbanje. Kako bilo da bilo, u glavnom ova zaštita na vratima je napustila svoje prvobitno mesto i našla se u kragni košulje.

. No ima još nemilijih pojava, koje bi čak mogli okarakterisati i kao krađu. Sijalicu iz hodnika nije teško skinuti, rezu na vratima takođe. Ako se stanar još nije uselio iu svoju sobu, onda je moguće da će nestati i fasung za sijalicu, što se u ostalom dešava u domu „Ivo Lola Ribar”. Da navedemo i slučaj onog stu denta koji je tresnuo o pod rakisku čašicu u domskom bifeu, јег mu nešto nijie bilo po volji. Za plaćanje učinene štete nije hteo ni da čuje. O razbijenim prozorskim oknima da i ne govorimo. Eto to je nekoliko, na preskok uzetih primera, možda ne najkarakterističnijih ali koji mogu dati kakvu takvu sliku o nebrizi i

(Snimio Sava Anđelkovič) ргеша domskom iventaru, To iznosimo sada posle useljavanja novih stanara u renovirane i uređene dcmove, na kojeje prosečno po 5—6 mOiona dinara. Nije suvišno da još jednom osudimo onu pasivnost рге ma štetočinama, koja je takvog karaktera kao da se radi o sređstvima koje treba uništiti.

Milan Popović.

nustracija Моше Markovića

INDEX

PREPRAVILA KRVNU SLIKU U razgovoru sa upravnikom studentske poliklinike saznali smo za jedan nemio slučaj. Lev Višnja, student stomatologije, želela je da provede odmor u studentskom oporavilištu na Avali. Međutim nije ispunjavala uslove. Da bii ipak došla do Avale poslužila se nedozvoIjivim STudstvima. Prepravila je broj crvenih krvnih zrnaca od 4020000 na 3020000. Na njenu žalost 80% hemo-

globlna bio je đovoljan razlog za sumnju. Lev Višnja je ostala u Beogradu, a njen slu čaj će verovatno biti predat sudu. S. Вл 1— MORAL To nije usamljen slučaj. »Upitnik« u junu je popunjen. Kod ipitanja »kada diplomira« studentkinja filozofskog fakulteta Smilja Medakovič je napisala: »u junu«. Međutim, Smilja je več hila diplomirala u februaru i, p rema tome, već šest meseci primala stipendiju od Saveta za pro. svetu Srhije kao diploa mirani student. Zaista i nemila slika pomanj* kanja moraia.

6