Студент

STUDENTSPORT

Problemi najboljeg studentskog sportskog društva

vođeni o problemi-r ma sportskog života u Beograđu.i kao po pravilu, počlnju razgovo-g ronr o sportskim salama. Tačnijei o rtjlhovom značaju i malobroj-i nosti. Jedna od tih, važnih i na | »prste izbrojanih« je sala student- j skog sportskog društva »Novi Beograd«. »Svojom inlcijativom I svojim snagama smo od zapuštenog геstoranskog magacina napravili salu u ko|oj se održavaju najraznovrsnije sportske priredbe i naših najkvalitetnijih ekipa. Sto Je još važnije zahvaljujućl toj sali stvorili smo najbolje studentsko spori sko društvo u Beogradu a nedavna nagrada Saveza sportovg, Beograda to potvrđuje.« Drug Blagoje Manasijević, *upraVnik studentskog grada * iznenadio me je Ijubaznošću svojih odgovora <na moja pitanja. 1 ne samo time. Nešto kasnije sa Još dvojicom drttgova, članova uprave njihovog sportskog društva. posetio je našu redakciju gde smo prođužili započeti razgovor. Verovatno da Je entuzijazam s kojim ti ijudi pričaju o svojim perspektlvama stvorio pred mojim očima sliku crvenih površina budučih sportskih terena, tamo gde ispod njihovih ispruženih prstiju stoje prazne površine opkoljene

zeleno obojenlm crtežima aleja na urbanističkom planu njihovog gra da koji su doneli sobom. I kad smo govoriii o perspektivama na] češfe se navraćalo ns salu. »Zamlsiite salu dimenzija Ш X c X 30 X 9 sa spravama 1 kancelarijama. garderobama, kupatilima« odaSevlJavajlići se prlča mi jedan od njifj, inaće poznati »Par tlzanov« bacač Maksimović. »Zato potrebna voija 1. rad za nas nisu teškoće. Jer mi čak i zgradu та to iraamo. Završavanjem zgrade novopodignutog restorana, probili bi zidove 1 spojili sadaSnju restoransku salu s našom sportskom, a 11... mi smo slabi i ta hajminlmalnije novčane izdatke oko ereuredivanja.« Razumeo sam »snove« svojih sa ivornika. Studentski grad ima e izglede da uskoro postane cen r sveopšte aktivnostl studenata •ogradskog univerziteta, pa 1 ortske. Stvarpnje jeđnog takvog ortskog objekta značilo b1... Kao 1 uvek pominjanje novca streće tbk razgovora, Tako smo i ml postepeno napustlii perspektive i razgovbr je nastavljen rćč ihicama u kojima Je sve vlše biflb glagolskih obiika vremena *a-snjeg. Sportska sala na Novom Beogradu kakvu je danas imaju, porei svih svojih kvaliteta ima ve_ iikih nedostataka: pod jo] je naprikner betonski. Mogućnosti ta njeho parketiranje Је poglavlje za sebK Ona je već trabalo da hude po d-ivena porketopi , јр ? .gTfV * Paiflpih bve godine preko tJniverjitetskog odbora SS obećao _ novčana sredstva za'to na Ttr4ju oveiškolske godine. I kađ su đrugovl toili oslobođenl prezauzetosti hoje juli donosi svakoj unlverzitetskej institucijl," kad su htćll po'vti s parketiranjem sale novclj nije bilo. /ikasnlll ste, utrošen Je« odgovollli su »darodavci«. Хај »parketska« je jedna ođ тпода* »tužnih, prića« drugova sa Novofe Beograda. Ne možemo nabrajatl sve njihove prlče, Јег ih je ranogo, јег su njihovi uslovl za rad preteški. Navešću samo joi jedmil njihovu priču o rekvlzitlma kiju sam ja nazvao »greh«. Svih 8 njihovih sekcija su ne samo kvalitetne več i masovne. Rekvizita skoro uopšte nemaju. Tako. naprimer, na treninge košarkaške sekcije dođe po 100 Ijudi a oni imaju samo 2 loptc, раг patika. раг majica ... »Greh je ne omogućltl Ijudima ono na šta imajii pravo« kaže drug Manasijević. Grehjje složio sam sc sa njim, greh zttlog mladosti. Ali ne samo greh već i šteta; za kvalltet našeg sporta, za unutrašnjost u koju će dar.as sutra ti ijudi đa odu. Možda je razgovor sa drugoviraa s Vovog Beograda došao u pravo vrem’e. U vreme kada im trcba p >moći, a onl koji su za to dužni, il koji to mogu, ne čine prezauzell višemesečnim dlskusijama o akutnom prpbleinu flztčkog vaspltanja univerzltetske omladinc- V. T. M.

LIČNO-VERUJEM U PUN USPEH

PRED MEĐUNARODNE SUSRETE FUTBALSKE REPREZENTACIJE JUGOSLAVIJE

Specijalno za „Student' 4 piše: Ljuba Lovrić

Prater poprište velike borbe Futbalska sezona je u :>ипогл jeku. Razbuktala se borba za bodove, ra dve nedelje igraju se polufinalne utakmiee za рећаг Pretsednika Tita, reprezentativci se još nisu odmorili od bbrbi u Dablinu 1 Mančesteru, a već ih •čekuju još težl l znača jnljl okrSaji sa Austrijom l Francuskom. A to su susreti koji će biti u centru pažnje Ijubitelja fudbala čitave Evrope. * Susret u Beču najvažnijl lako su mišljenja različita o tome kojl je susret važniji onaj u Beću 111 ona.j u Parlzu po mom mišljenju utakmica u Parizu zaostaje za borbom s futbalerima Austrije. Рге svega, Austrija uživa đaleko veći renome nego Francuska, a osim toga zvanično je treća na svetu. To mesto osvojila je u Svajcarskoj pobedom u poslednjoj, odlučnoj borbi sa reprezentacljom Urugvaja 3 :1. Najzad, poređ Jugoslavije u takmičenju za »Kup- dr. Jozefa Gerea« učestvuju Austrija, Mađarska, ItaUja, Cehoslovačka i Svajcarska, a susret u Beču igra se baš u okvlru ovog Kupa. Radi se, dakle, 0 bodovima, o plasmanu u ovom velikom međunarodnom takmičenju, I več samo zbog toga ovaj susret dolazi na prvo mesto. Daleko smo od toga da potcenjujemo Francuski fudbal i značaj borbe u i»arizu 11 novembra. Francuska reprezentacija je za poslednjih gođinu đana 'posttgta niz znđčajnih vispeha.. Znamo snagu Francuza 1 poštujemo lh. AH, člnjenica je da su onl znatno niže od nas na Evropskoj i svetskoj rahg listi. Utakmica u Parizu zbog toga se niukom slučaju ne može pretstaviti kao odmeravanje snaga, koje treba da pokaže ko je bolji, čijl futbal zaslužuje više mesto. Ođnos snaga 1 ukupan bilans i klubskih susreta l pobeda naše i njihove reprezentacije u vellkom broju susreta za ovih proteklih deset godina najrečitije su činjenice u prilog ovoj tvrdnjl. Zbog svega toga, iako je i susret u Pafiau značajan za ugled i renome našeg fudbala «susret godlne« je га nas borba u Prateru. Sesti susret s Austrijom Utakmica koja se igra 30 oktobra u Beču, je šesti susret r.aše i Austriske reprezentacije. Prvi put smo se srell na zelenom polju 10 februara 1924 godine u Zagrebu. Naš futbal je bio tek u povoju l Austrijanci su odredili B tim, koji nas je pobedio sa 4 : i. Na prvi susret A reprezentacija valjalo j'e čekati punih 25 godina. Igrali smo u Beograđu 13 novembra 1940 gođtne. U to vreme naš fudbal počeo je' đa se probija ргеша vrhu. Njegova vrednost nije se više mogla meriti pređratnim arštnom. I Austrijanci su nam došli u goste u punom sjaju, sa svim kanonama Zemanom, Hapelom, Ocvlrkum, Hanapijem. Stojaspalom. Igrali su ođlično Pobedill su sa 5 : 2. Ovom porazu smo i sami doprineli nismo u odlučnim trenucima iskoristill dva jeđanajsterca. Trećl susret završio se največom katastrofom naše futbalske reprezentacije posle rata; u Bc u smo izgubili 8 oklobra 1950 godlne sa 7 ; 2. nas je_ taj potaz. Pune I'Фе gođine. Jeđva smo čekali rel'-jns, jer. taj rezultat nije ni PP a leka bio realan odnos snaga Г * *** nlsu naš,i klubovi * Crvena w e 2đa, Partizan, Hajduk, Dinamo iJPeđivall najbolje Austrlske Austrlju 1 Rapid usred ißga, kiubove koji daju po 5—6 »* r ezentativaca! Skrgutali smo Wma... najzad dočekali smo »*J dan, 21 septembar 1952 goвl®- Tog dana na stadionu JNA

nije bilo Bečkog valcera. Na protiv pocupklvali su Bečki majstorl po našoj nacionalnoj muzici. Itekako su pocupkivali. I izgubili sa 4 : 2. Mogli su da budu zadovoljni, potnalo da zahvale i greškama Beare, što su smanjill od 3:0 na 3 : 2 i IzbegU katastrofu. Ta pobeda nije bila slučajna Pokazalo se to 1 dve godine kasnije u Beču. Prater, taj dlvni stadion, podrhtavdo je pod silovltlm naletlma -ših reprezentativaca Ipak, utakmlca. se završlla nerešeno. Samo, na Prafteru je ostala senka Austrijanci su izjednačlll ha 2 : 2 rukorn. .. Bez potcenjivanja / Рге kratkog vremena Austrijanci su, takođe u borbi za »Kup đr. Jozefa Gerea«, pretrpeii visok poraz u Budimpešti od Mađarske б: 1. Razgovarao sam sa člariovima futbalskog saveza Jugoslavije kojl su bili u Buđimpešti i posmatrali ovu utakmicui Austrijancl su svakako slabije igrall nego što inače mogu, ali to nije razlog za ovakav poraz rekli su mi Kosta Pop , elan Upravnog odbora FSJ i Milorad Lišanln, Generalni sekretar FS'J, već pre svega izvanredna igra Mađara, kojl su dali jednu od svojih .najboljih partija.

Ne treba očekivati da ćemo u Beču lako pobediti. Ne smemo potceniti Austrijance. Na svom terenu su gotovo nepobedivi. Pre dva meseca Igrall su Mađari u Prateru 1 morali su se zadovoljitl sa 2 : 2. Najzad, pobeda nad Jugoslavijom odbacila bl mučan utisak posle »Sbstice« u Budlmpešti Biće to, nfesumljivo, ozbiljna borba, u kojoj moramo uložitl sve snage. Kod njih se vršl smena. Prevlranje, I kod nas mlada generaoija smenjuje stare asove. I dobro.je što je takoj Naš tim Još nema snagu olimpiskog, all je na najboljem putu. Kollko se u tome postiglo pokazaće i horba u Beču. Osim glavnog susreta, istog dana sastaćemo se sa Austrijom još na dva fronta u Jugoslavijl Igraju »B« tlm 1 mlada reprezentaclja. Prema tome 30 oktobra je đan punog odmeravanja snaga našeg 1 Austrislkog futbala. Ltčno verujem u pun uspeh. Videćemo. S Francuzima bolji bilans Nepune dve neđelje posle susreta u Beču naša reprezentacija ođlazi u Pariz. To će bitl ll utakmica s reprezentacljom Francuske

Pre rata igrali smo pet puta. Evo rezultata: l : 4 u Parizu (1926 g.), 3 : l u Parizu (1929 g.), 2 : 1 u Beogradu (1932 g.), 1:2 u Parlzu (1934 g.) i 0:1 u Parizu (1936 g.). Poele oslobođenja Francuae smo pobedill dva puta u Firenci u odlučnoj utakmici za svetsko ргvenstvo 1949 godlne sa 3 : 2 1 pre đve godlne u Zagrebu sa 3:1. Igrall smo po jednu utakmicu nerešeno u Beogradu i Parizu 1 ; 1, a izgubill smo sa 2 : 1 u Parizu 1951 godine. Prerna tome bllans je povoljnlji za našu reprezentaclju. 2еШl biemo da u Parizu Izvojujemo pobedu. I to übedljivu. Ne samo zbog našeg ugleda, već zato đa jednom 1 Francusklm stručnjacima pokažemo da su u zabludi kad smatraju da su ne samo boljl od nas, već da smo mi prillčno Ispod njih. Ja sam, kao i za susret u Beču, optimlsta. Verujem u naše futhalere, u njihov uspeh, jer znam i njihovu vrednost i vrednost Francuske reprezentaclje.

LJuba LOVRIC

KULT TELA ILI KULTURA TELA

. Negovati svoje telo znafii potsećati neođoljivo na davno poginulog mladiča po ime nu Narcis. Ovaj dični mladić toliko se nadnosio nad izvor Ijubeći sebe sama đa je od tuge i samoželjnosti porinuo u izvor. Zli jezici kažu đa je on sa mo silno voleo vodu, ali to je, čini se. ista ta legenda u verziji saveza trezvenjaka. Biti ironičan prerria tužnom herojskom mitu, nije baš mnogo simpatično. . Ali zanimljivi nazori o sportu koji preovladavaju kod nas, a naročito među studen tima. mogli bi snažno izazivati asocljacije na mit o Narcisu. Ne bi se moglo reći da se zamisao o sportu kao kultu tela ogleda u sportskoj akciji. Naprotiv ogleda se u neaktivnosti. Jedna gomila studenata svakog vćčera se umorno protegli sa rečima: ~Ođ sutra počinjem da radim gimnastiku”. 115 „moram ići đa đižem tegove”, „е sad, kad položim ovaj ispit. doneču od kuće patike. pa ću svakog dana po petnaest minuta trčati.” U tim jadovitim rečima kri je se sasvim korektan stav prema sporlu kao sredstvu podizanja telesne kulture. Ali uprkos Cinjenici što je bavIjenje sportom skoro neizbežno u svim trenucima u kojima se javlja u čoveku osećanje neprilagođenosti novoj sredini fstudenti prve godine), ipak još uvek gomila studenata ostaje samo na rečima. Zašto? Evo odgovora. Nezavisrio ođ razumnog izricanja rečenlca u kojima se sport shvata kao sredstvo, svi mi u sebi shvatamo sport kao cilj. Svi mi negujemo kult tela potsetlvšl na čudnog mlađlća nađ izvorom.

Krajnje Је vreme da se sistematski priđe razbijanju tog kulta rekorderstva, tog odlaeka u ekstrem. A svako odlaganje onog dana koji će označiti početak pojačanog bavljenja pokretom, znak je intimne vere u telesno negovanje.

Otuda ona čudna pojava: pravi centri eportske aktivnosti na Univerzitetu nalaze se u jezgrima diskutahata. Kult se pretvara u razgranat, polemike đostojan splet ideja, a POSLEDNJA ideja koja poniče iz tog spleta, jeste že Ija đa se bavi sportom. Tako dolazimo do paradoksa; kvalitetni sport postaje kočnica sportske aktivnosti. Nije И možda došlo vreme da se stvori minijaturni sport nasuprot sportu nadljudi, obožavalaca tela.;.? Sve ovo mnogo liči na propagandu za STV, ali ne znači da je STV studentski ideal. Idealan bi bio popularno razrađen sistem takmičenja. Kažu da Sportskr odbor na Univerzitetu rađi na tome. A dok ideal ne bude ostvaren, najživlji centri sporta na Univerzitetu biće grupice razgovarača, koje ćesto govore o sportu sa takvom jeđhom usrdnošču i Žarom đa dolaze do granice komlčnog. . Д.

ZA SVETSKOM ATLETIKOM...

U ovoj sezonl postavljeno Je 11 svetskih i osam Jugoslovenskih rekorda. Upoređujući sledeće dve tablice možemo videtl đa su granice svetskih rekorda mnogo više pomerene nego što su novi jugoslovenskl rekordi poboijšani u odnosu na stare. Svetskl rekordi postavijeni u 1955-oj godini: 400 m. 45,4 Džons, SAD 800 m 1.45,7 Mens, Belgija 1000 m. 2.19,0 Bojsen, Norveška 1500 m. 3.40,8 Iharoš, Mađarska. Tabori, Mađarska 1 Nilsen, Danska 3000 m. 7.36,6 Iharoš, Mađarska 2000 m. 5.02,2 Rožavelđi, Mađarska 5000 m.’ 13.46,8 KUC, SSSR Kladlvo 64,52 Krivonosov, SSSR i troskok 16,56 Da Silva, Brazilija. Nije Isključeno đa se do kraja novembra ne pojavl još kojl novi svetski rekord. Planovi trenlnga su pripremljeni tako da atletičari buđu u đobroj formi u novembru mesecu, pošto se u to vreme održava OUmpljada iduče godine. Zato će se ijrajem oktobra 1 tokom novembra ove godine održati niz internacionalnih mitinga l takmičenja. Madarski i Engleski atletičari učestvovaće na internacionalnim mitinzima u Melburnu i Sidneju. a Rusi će svoje prvenstvo održatl tek od 19 —25 novembra u Tbilisiju. Sve u svemu velike pripreme za Melbum. Jugoslovenski fekordi postavijenl u 1955-oj godihi; 200 m. 21,7 Lorgec, trčao 4 maja u Celju 800 m. 1.49,9 Radišić, 19 sep■ .timoie u Beoe*aUu 1500 m. 3.45,8 Mugoša. 3 oktobr* u Bukureitu 3000 m. 8.12,2 Mugoša, 16 oktobra u Beogradu 5000 m. 14.16,4 Stritof, 30 juna u Oslu 400 m. prepone 54,3 Puc, 11 septembra u Celju vis 203 Marjanovič, 23 juna u Augsburgu kladivo 59.89 Gubijan, 14 avgusta u Istambulu.

Naši atletiča.i u toku ove sezone postavill su, dakie, osam jugoslovenskih rekorda. Ovo je prilićno ohrabrujuće i trebalo bi da znači da še krenulo nabolje. 11l tačnlje, da Je ataiftt đalje održan. Ipak, mali Je broj naših atletičara kojt bi zauzeli neko značajnije mesto na evropskoj rdmglisti. Jedino Lorger 1 Marjanović, a njima se unekoliko pridružuju Stritof i Gubijan. Mlađe snage osvežavaju redove u našoj vrhunskoj atletici, ali još ne znače mnogo u evropskoj konkurenciji. Ljubomir KUZMANOVIC

STA CE BITI U TBILISIJU? Vladimir Kuc

UPIS NOVIH ČLANOVA

Društvo za telesno vaspitainje »Partizan« Beograd V, које u svoie redove okuplia uglavnona. gtudentaku nu • Becgradskog Univerziteta, . prima nove članovc ponedeljkom i utorkom od 17-20 časo.va. Ređovni časovi održavaju se poneđfcljkom i četvrtkom za ženske kategorije. a utorkom i petkom za muške kategorije, Društvene prostorije nalaze se u Lazarevićevoi 4. (Kod hotela »EXCELZIOR«.)

7