Студент

НОЋИ

Родитељи су рекли: ~У службу!" Она је одговорила: „На факултет!“ Родитељи су рекли: „У службу или мотику у шаке, доста смо - те бадава хранили!“ Оиа је одговорила: „Ја ћу на факултет!“ Родитељи су рекли: „Одрећи ћемо те се!“ Она је одговорила: „Одрекните ме се ја hy на факултет!“ И уписала се на факултет.

И последње звоно прекиде предавача у пола речи. У реду, другови. Договорили смо се да следећа тема буде нешто о поезији ... рече он. До тог тренутка препуна слушаоница лагано се празнкла и уступала место тишини и простору. Аула је исто тако доживљавала свој дневни крај ... Нешто касније, чистачица је радознало превртала листиће хартије по поду и грохотом се смејала када би нашла на неку пригодну карикатуру или неко сентиментално писмо несуђеног удварача, коме девојка ни гестовима није одговарала на љубав. Са једног нервозно истргнутог листа из свеске гласно је прочитала: „Нерукотворени спомен теби сам дигао, пун чежње, жеље и наде. Ал’ кад рекох само једну реч љубави, он уз тупи тресак са свога постол>а паде!“ Песник је покушао *да од Пушкиновог „Споменика“ створи једну љубавну идилу, али је она несрећно завршила у корпи препуној отпадака и хартије. На другој хартији неки Тома поверљиво је обавештавао Миру: „Не остајем на последњем часу. Остало како смо се договорили у пола осам код Позоришта." И ова хартија је отишла путем осталих, а радознала чистачица је и даље празнила фијоке и превртала нове, које су ту и тамо биле згужване или изгажене ногама по поду. Један лист из свеске за математику полетео је кроз ваздух од замаха метле, која је направила мало струјање ваздуха. Лист паде на под и на његовој горњој страни јасно се распознаваху исписане речи и неки бројеви. Рука чистачице подиже и тај лист и принесе га ближе очима. „Немој да гњавиш, писало је на њему, знаш да ти је новац потребан, ни мензу још ниси уплатила, а за стан нећу ни да говррим. Човек даје две хиљаде и то је доста за једну ноћ, а ти немаш шта да изгубиш. Чекаћу те на договореном месту“. Са матерински брижним лицем чистачица дубоко урздахну и заврте главом. Он Је Јединац ... Мира је била тачна то вече. Тома је дошао читавих петнаест минута касније. Каже, трамваји нису радили, нестало струје, оправдао се. Где ћемо? упита Мира. Идемо прво да нешто попијемо. па ћемо после код мене. Ја нисам вечерала... Добро. вечераћемо. Имам доста новаца. Моји су овог пута били необично дарежљиви, па ми послали све по мом предрачуну за цео месец, а знаш како ја предрачуне правим ... Значи да ћеш ми и овога месеца платити стан? Да, и купићу ти неки материјал за хаљину. Мира је била пресрећна, већ давно ништа себи није купила. Када се одлучила за позив, родитељи су јој рекли; „У службу!“ Она је одговорила: „На факултет!" Родитељи су јој рекли: „У службу или мотику у шаке, доста смо те бадава хранили! Она је одговорила: „Ја ћу на факултет!" Родитељи су рекли: „Одрећићемо те се!“ Она ie одговорила „Одрекните ме се ја hy на факултет!" И уписала се на факултет. Родитељи више нису хтели да чују за њу. Када су око првог скоро све њене колегинице очекивале поштанске упутнице са искривљеним земљорадничким рукописом, је тих дана преживљавала најтежу кризу: радила је хонорарно у једној установи за свега 2000 динара; новаца скоро никада није имала, а када би примила и тих 2000 она би се само пребациле из њених у туђе руке. Менза, уџбеници, остале потребе ... све је то изискивало велике трошкове.. А она је привређивала само 2000 месечно. Тада је наишла на Тому, Сина имућних родитеља. Јединца. Он јој је то и предложио. За чудо пристала је без опирања. И без гриже савести. Њена једина жеља је да заврши студије. Уосталом, резоновала је, као да ће једина она после свега овога ступити у брак ... Мира је за ноћ зарадила кирију.. • Наш велеград се поастепено смиривао од дневне буке и замора. Под блеском неонских светиљки пресијавали су се свеже опрани тротоари и да високо у васиони нису бљештале жуте звездице, свако би рекао да је плочнике опрала киша. Улице су скоро пусте! људи се одмарају. Сутра је радни дан. Кораци поноћних пролазника тупо одзвањају у тишини. А тек би се ту и тамо, с времена на време, чули тихи звуци виолине примаша из неког ресторана, ... Бане се често забављао на овај начин, Имао је море лепих речи о ноћним локалима, песми, смеху, женама ... И била би штета не доживети стварност његових прича, упознати људе, локале, нову средину, жене. Па и потрошити и неки динар више ... Успут смо срели Тому и Миру, баш када је улазио у такси и изговарао шоферу назив улице у којој ie гтановао. Знали смо да Мира те ноћи пеће посетити своје хладио претсобље које је плаћала вдекр 200Q месечир, Тоаадша co6ft је

ДРАГАН ИВКиВИЋ

на. Има и улаз засебан, а само он има кључ од ње. Такси се изгубио у снопу уличних светиљки и међу сенкама вишеспратница нашег взлеграда, односећи једно несретно створен>е да те ноћи заради једномесечну кирију за своју пролазну собицу. Нисмо намерно туда прошли да би баш њих видели. Било је случајно, када ме је Бане повукао за рукав рекавши да-сада идемо код бившег „Руског цара“. Сада је то дансинг-ресторан „Загреб“. Тамо је добра музика, добра песма, доста жена, рече он, а што је најважније није много скупо. ... Згодна црнка је, колико cv јој гласне жице дозвољавале, певала: „Дојде време, мори руси Стојне...“ У ложи према платоу једна девојка је узалуд покушавала да задржи сузе. Нско мекано срце. Младић што је седео са њом тешио је речима и грдио сам себе што је наручио баш ту песму, али њих двоје морају да се растану. Он је човек од крви и меса. Њему је потребна особа која ће му пружити све. Он је воли, биће му тешко без ње, али шта ће она је крива за то.,. Ако пристане биће све у реду... Лево од нас, прилично слободно, забављали су се два старија човека и две девојке. Нису биле старије од двадесет две —двадесет три године. Једну од њих сам негде већ сретао, не знам где. Сви четворо су говорили енглески, мушкарци нису грешили у изговору, по чему сам закључио да су или Американци или Енглези. Сад буди мајстор, говорила је једна. Он је рекао две, а ти му извуци неки „сом“ више. Видиш да је мртав пијан. Ја hy са овим лако. Уосталом, ради како знаш ако мислиш ла без петљавине наставиш студије. Мени овако иије лоше... Леп и буран живот, а ништа ме не кошта. Тада је приметила да је исувише упадљиво посматрам па је прекинула разговор и понудила усне човеку до ње, који је не либећи се присутних, страсно пољуби. Друга девојка је скрушено посматрала своју колегиницу и видело се да није навикнута на овакве призоре. Можда се чак и грозила од њих? Лица су ми позиата.. • Занет посматрањем ове идиле, нисам ни приметио да је девојка десно од нас престала да плаче и да се сва ломила у развратним покретима самбе. Л музика је бесомучно свирала у истом темпу сва три полувремена. Касније сам видео насмејано лице.' уместо малочашњих суза, мислио сам да се помири ла с тим да свом драгом може пружити задовољство, али да за то не треба очајавати. То сам ја мислио. Можда бих још којешта помислио да ме Бане не нагази на ногу и рече; Погледај ону плавојку што сама седи за сто»том до музике. То је Беба. Нијб јој то право име, али ie овде не знају под другим. Некада је почела студије... Тада сам је и упознао.. . Одједном је пронела глас да се удала, али не, са'’п ie живела са једним ~пара; л пloм“ /. Тровала re k i” > !е остала у другом стању. дете јој је на п. , ођа.]у у.лрло.. Од «удија шиа sидо ацше шшњ. јз и адсдаа

сталан посетилац бве „рупе“. Али како се то каже „претплатник" на оно место код музике док је неко не позове... Добро сам посматрао особу коју ми је Бане показао. За чудо, и она ми је била позната. Негде сам је често виђао. Где? Где? Да, па да, виђао сам је свако јутро када сам ишао на предавања. Она је тада изгледала некако сва испи.lена са неиспаваним очима и великим колутовима модрине под н>има. Сада је изгледала потпуно свежа, испавана, шминка је уклонила плаве модрице са врата, кармин је мало ублажио отеклине на уснама.. . Мислио сам да није искључено да је ујутро поново видим. Онакву какву сам је и дотада виђао. Онда се не бих изненадио што ова двадесетједногодишн»а девојка тако јадно изгледа у раним јутарњим часовима. Сазнао сам да су то студенти Гледајући Бебу у глави су ми се рониле свакојаке мисли. Почев од оних које човека доводе у спокојство, па завршно са онима за које је најбоље поставити питање; Куда? Да, куда води тај њен, (и не само њен) пут? Зар је то пут у живот? Није било довољно времена са сањарење. Развратна самба прекиде жамор стотине гласова и тела плесача почеше се превијати као да су од гуме. Музика је помамно свирала, а дебела певачица се трудила да по такту интерпретира неку песму на енглеском језику. Можда се и она тог тренутка, попут сних парова који су играли, пренела негде на Дивљи Запад, негде у Лас Вегас, у неку фармерску варошицу, и само чека када ће кроз крчму одјекнути револверски хици. Нажалост, и то је прошло. Музика је завршила своје, певачица своје, парови су се вратили на своја места. Око нечијег стола у углу почели су летети комади разбијених чаша праћених грохотним смехом и кикотањем жена. Кроз ваздух су полетеле флаше, још неотворене, са вином и зауставиле се на глатком платоу за играње. Из њих се разлило као крв црвено вино. И новац се из њих разлио. Стечен знојем или само страхом. Ко зна чији новац. Углавном, пиће је заједно са флашама плаћено. Келнер мора донети још. Млади људи, још голобради који су лумповали, гости су дансинг-ресторана. А гости по правилима кафане морају бити културно услужени. Па макар и све поразбијали. Занимало ме само да ли су на овај начин, у загрљају жена сумњивих квалитета, спремали испите, који су на прагу, или су можда решили да се сутрашња предавања одрже без њих, или чак и да уместо ове, следеће године дају сво.l јануарски испит? Студенти qy (то сам касније сазнао). Бесциљно су пролумповали неколико хиљада за ту ноћ. Једну једину ноћ у којој, вероватно, нису помислили да ли ће имати сутра шта да једу. Испити могу да чекају годГшу или две. Можда тада нису ни сањали да ће та ноћ бити само почетак њиховог раскалашног живота. Многи су тако почињали... познао сам Исту такву слику видео сам недавно у загребачком „Грил-бару“, само што тада нису лумповали студенти, већ студенткиње! Седеле су, њих две, у друштву једног човека педесетих година. Јеле су много, али су још више пиле него јеле. Када су мислиле да је доста са пићем, почеле су са лумповањем. Чаше и бокали са пићем летели су свуд* по сали, а човек педесетих година што је седео са њима само се смешкао, изгледа задовољан овим, и стално валио новчаник набијен хиљадаркама. те плаћао разбијени инвентар. А разбијена чаша у ноћном локалу није сто, 200 или 500 динара. Не, њена цена је у оваквим ресторанима равно 1000 дикара. А човек педесетих година је плаhao. И смешкао се.., Рећи ћете: можда то нису биле студенткиње? Откуда ја баш знам да су њих две студенткиње? Можда су то неке од оних које се стално виђају по ноћним локалима? Не, не. Њих сам стално виђао по загребачким ноћним локалима, али и врло често на предавањима на једном загребачком факултету. Чуо сам да још настављају живот по ноћким локалима, зарађујући на таl начин новац за кирију, мензу и остало. И више од тога. Али, и продавајући себе. Руке су пошле ка бестидности Ситуација се мало изменила у дансинг-ресторану код бившег „Руског цара“. Иако је било тек два часа по поноћи, гости су напуштали салу, вероватно желећи да оно мало времена до јутра искористе у спавању. Девојка и младић десно од нас били су весели. Преко мере за час растанка. Нешто касније видео сам их како загрљени корачају стрмим степеницама ка излазу. Било ми је јасно да су „склопили“ споразум. Ипак, како сам из њиховог разговора разумео, младић јој је, с времена на време, давао ггонешто новаца. Друштванце лево од нас променило је боју и тона и разговора. Обе девојке су испијале чашице ликера на „екс“ и нису се опирале од насртљивих руку двојице странаца. Она друга се изгледа помирила с тим да јој је новац потребан и да јој га нико . неће пружити на тацни. Она га сама мора зарадити. Али како? На овај начин? Да за неколико часова гшјанке, песме. свирке и остатак ноћи са странцем у кревету заради сутрашњи ручак? Она се помирила с тим да ће сутра бити гладна и да је ово најлакши начин за зараду. Код куће је неће чекати родитељи ни брижљиво постављен сто. За све то сада мора дати новаца А нозац се не може брати на дрвећу. Мора се зарзтмти. Нити се бурне ноћи могу проводити без норса. Сзмо. није частан новац зарађеи продавањем свога гела... Ш(Стаа-ак на страни 10