Студент

in memoriam

ТIN UJEVIĆ I BEOGRAD

Povodom pesnikove smrti Dvojica hrvatskih književnika našli eu u teškim trenutcima svoga života utočište u Beogradu Matoš i Ujević. Prvoga su prigrlili »Dardaneli«, drugi je svio gnezdo u »Skadarliji«. Književni Beograd lepo ih je primio. Тш Ujević je tu i objavio prve knjige svojih pesama: »Lelek sebra« i »Kolajna«. Ali oficijalni Beograd bio je neprijateljski raspoložen prema njima. Matoša su proglasili spijunom, Ujevića besposlićarem. Godine 1925 beogradska policija donela je odluku da UJevića protera iz grada kao besposličara. Kakve ironije! Covek koji je potpisao više pesama nego upravnik beogradske policije akata proglašen je besposličarem. Ali to vreme je davno minulo. Danas je Tin već u pirogramu našeg Univerziteta. Međutim. čudnovato je da od oslobođenja, za deset godina, Beograd nije izdao Ujevica. A čak je i konzervativna predratna Srpska književna zadruga smatrala p>otrebnim da u svoja izdanja uvrsti knjigu njegovih pesama. I to je bio zadnji put da se Тш pojavio ćirilicom. Ovaj najsnažniji intimni liričar hrvatske poezije zaslužio je više od Beograda. Pre svega od Beograda. I zato bismo želeli'da ovih nekoliko reči.povodom pesnikove smrti budu i nekoliko reči ususret ponovnom гаđaniu Tina kod nas. Da nam se vrati preko knjiga i gimnaziskih programa; da zauzme jedan kutak u nasim srcuna tamo gde mu је zaista mesto. Da se i njemu obracamo onda kada se zaželimo prave poezije. I da se , što је Vinaver dalekovido prorokovao pre tačno dvadeset »I neka ga svi osude na nerad, ipak će, u svoje vreme, deca učiti u čitankama pesme Tma Ujevića х detalje njegove kukavne biografije«. M. V.

Stari baštovan

Tiho će starac spustiti glavu na ruke, brada će mu pasti na koljena i on će umrijeti smrću odoljena haz huke. .. Smrt je laka. Ali vrtu pnjetl. Aralija, azaleja, glicinija, zinija, sitna ftora Japana i čipka linija. Teško mu je ostauiti svoju baštu, gdje je sijao egzotočne biljke i posmatrao kako rastu lepiri, žerave, svjetiljke u vezanu cvjetnu maštu. Rastu biljke stvarnije nego kose i vlasi rutava Ijudska dlaka. Rastu punoći, šarenomu plaštu; iz zemlje sok, a sa sunca dasi i kap iz oblaka. Starac će umrijeti, no biljke će rasti; i bit će još vatre cvijeća i žara slika. Ali slavu vrta tada nitko ncće spasn, tog saga ruku mrtvog umjetnika. rrrgt^7

Tin UJEVIČ

Severno more

Sad puca beđro pređ klijalom snagom semena т laster mlečni na trulom panju se javlja Rainlsu vlflovi tog otopljenog zdravlja S « .pof. «.lo Jkoljke i t.lo v'enicna. fu mesu će vatrica da taUlstena Pođ mahovlnom naraste u Лу », 1 lastar mleCnl na trulom panju se javlja Ostaće moja рогпка ponovo bezlmena. Dolaze JutarnJe klše. Topi se kameno brdo т kad ooslednjl putnlcl u nova jutra ođu TrCećl saznaćemo: neko ]e рге nas plo v0 . Sveledno blo to skitnlca 11 raskopltano krdo Švejedno ratija leglja i! nebo jjj° Ko zagoreli kotao izvrnut na starom podu.

(НШВИан« ■■ , MITKO CUDOV: MOTIV SA OHRIDA

KULTURA i UMETNOST

Venecijanski majstori

Fragmenti iz dnevnika

TICIJANOVA »Dajana« je zdrava d.o brutalnosti. Rcbustna, zemljana snaga, večna ali stalno skoro impresionistički sveža, i čista u svojoj animalnosti. Na »Dijandnom kupatilu« Palrne Vekija još je i potencirana, uronjena u kiolont POsle, nje, Venera Veroneza krasno je osveženje. (Za taj pandan. _ »Venera i Adords«, —■ kažu da, lako majstorski naslikan, zbog monotonije kolorita, aije toliko privlačan kao drugi, »Herkul, Dejanira i »kentaur Nesus«, u kome ima više dramatike. više kontrasta između figura i zelene pozadineTako je verovatno onda kadq su Izdvojeni Međulim, teško da će irugi privuči više oažnje od pi*vog u Beogradu novemзга hiljadu devet stctina pedeset i pete, naprotiv.) Sreće se Ijudđci nesavršena i judski grešna. Sa preteškim, za oči ianašnje, nogana, nepodnjošljivo lezaljuljanog krila, velika poput karijatide. Sa osmehom malo, tek malo, ali tpak perverznim, izgubljenim, onim izvanrednim pokretom predomenziomrane ruke, podatnim do besvesti i zenccama, naročito. iako nevidljivim, teškim i dubokim, pokrivenim stidom, a zapaljenim. Sa licem zrele do precvetanja žene, semitskim u čije se bore ušančila neka davna tuga. Talasasta je, spirtuelna, fina, kao tek pronađena nada. OD POSLEDNJEG VELIKANA KATARINA SIJENSKA. Jedino njeno pismo, pisano fratru Rejmonu od Vinja, njenom ispovedniku, najčešće spominja.no njeno pismo. prepisao je Anato. Frans u »Bunaru Svete Klare«:

bogatog lepotana Nikolu Tulda iz Peruđe Sienjani. uhvativši ga kao uhodra, osuddše na smrt. Dane pred usekovanje mladić provede u grdnom očajanju; po sav dan i po sv u noć urlikao je i besno lupao giavom o zid O svešteniku ne hite ni da čuje. Kovači, mesari i cbućari, koji ta-

da vladahu aristokratskom Slenom, behu zgrgnuti- Nikako nije smeo da umre bez poslednj eg mdropomazanja i tako divalj. Da ga umire, poslaše mu Katarinu. Pred njom se, on, koji se »nikad dotle« prićestio i ispovedio nije, pričesti i ispovedi. Za uzvrat mu je »mcrala obećati, u ime Božje, da će, kad dođe čas suda, biti uz njega-« Obećanje je ispunila. Mladom kavaljeru, »mirnom kao jagnje«, klečeĆi kraj panja, »razgoliti vrat < za dželatovu sekiru. Njegovu glavu primi u svoje krilo, onesvesla od slasti »u toiikom mirisu krvi«. Nije mogia pise. da otrpi da zbrišu krv što bsše p:tekla po njoj. Inače. bila је trmaesto dete pitomog sienskog bojadžije Đakopa

Benikaza. U šestoj godim pad« ро prvi put u ekstazu. Od toga dam. kada vide Hrista. okruženog svecima, i kada &u kako зе poziva da živi sa njim u pus inji, »nije bila vlše dete.« kako sama napisa. U dvanaesitoj, u doba kada &i-enjanke sazrevaju za udaju, mati je odvede u banju. ne bi Н joj ženika našla. Međutim Katarina je postila besprekidno i moOiLa se besprekidno, šiibajuci se do besvesti po golom teLu. Kada joj još i bogiinje unakaziše lice, mati uvide konačno aa za njenu udavaču mladoženje na cvom svetu nema. _ U manastiru dominikanki, tin c.tmenih i razočaranih sienskih dama. brzo se proču radi svojih 6udesa, poseta kužnima i našcirn., noćnih bdenja i opštenja svojih sa Hristom, posle kojih su ]e sibamu do krvi. nalazdli obeznanjenu na hladnom podu ćeiije; i ne samo u manastiru: u tom smućencm veku najmocnija je nje na, visoka i košćata figura, uvijena u omo beli plašt dominikanki. (»Da biste zadovo.pii svoju dužnost, Oče sveti, da biste ispunili voiju Božiju, zatvorićete kapije svoga dvora i poci putem premia Rimu, gde vas nevolje čekaju i mesto slasti zemaijsldh«, pisala je papi, i paipa se vratio u R’m- Na]manje, intieresantna koincideсlЈа!) - . , Do šestnaeste ni.ie znala aa čiita, do tridesete da piše. Tek tada je, nenadno kako piše njen ispovednik sam Hristcs, za kojim je žudila svim svejim »raspetdm žudima«, nauči. Blagodarećj njemu, ostavila nam је svoja ■ »Pisma«, u kojima ima samo ste rašti mesa najčešće upotreз bljavane reči u njima su pozar, a krv, bol. mir i smrt. ТЧа je sva i- Katarina, ta epileptična usedei Иса, što drhti ćakauta cd gustog, ;, modrog daha svoje neutoljene j pohcte. a ipak zdrave pametd zanatliske. kćeri;i a na Tiepclovom ulju msta od tC'g mesa što žudi. Tu je Kan tarina prožeta Hristom svojim ne < onako kako je bila, več onako ti kako treba da bude po kanonu, njime prođubGvljena, sa vanreз dnim vlažnim očima, krasno I cizsliranih ruku. a Ovska, raddje Katarinu Sien_ sku, »rc-đenu da bude bludnica, bao i sve Senianke.« a kaluđericu koja je htsla i koja je , а biila mrtvac za života, voli ?e; šta više i ceni, obično Velill’ ! л

PiIVOSLAV D. PAFEZANOVIC

Domeniko Feti: Mojsije pred gorućim grmom

рааме Kfttaaeo; \еци§ Marina

Petar Garin: Malo parodije

Psalam 1001

Тек reči imaju miris bundeva ili čvaraka koji kad osetim kleknem ko porodilja, a onda skočim i zbilja vidim šišarke pa onda zidam pesmaraa put bez cilja. A cllj Je stogodišnji: biti u svakom listu mezimac ili deran il pomodrela zima. i pčelu ću da pretvorim u fiiatelistu. Treba ztvoriti usta besnima i tesnima.

MICA DANOJLIC

Pesma sa literarnog sastanka

Udarile gajde u zagafdaieno srce. I žutooki svitac zaseo u skamju osntog razreda. (Časua r eč): Svuda se Jjubavue pesme piiu, ouiiavio se Nii, Niiavčići se ujiiu a Duianka iz mog razreda se zantittđušila. (časua omladiuska reč)

Gorđana TODOROVIČ