Студент
HUMOR
MALI POGANI LASKAVAC
Kad sam bio mali, uvek su me tukli. Na ulici me uhvatl neki vellk! gimnazista 1 zavija mi ruku. Ja se otimam 1 vežbam se u spartanstvu zadržavajući suze. Odonđn i ne vollm đa se rukujem sa ijuđima. Su'. IŽe mi to nekako neotmeno. A Ja ‘n'nn fin. Kad smo bili u Šestom razredu gimnazije, tukli su ше moji đrugovi, Јег im Je izglćđalu da sam slab i đ . пеču moć} da se snalazim u životu. Uđare me po leđima kao đa se čuđe zašto li ja pađam na zemlju. Cak sam Jeđnom razbio Izlog, Jer me Je najbolj! moj drug r:ur nuo đa vidi mogu li đa pođnesem udarec cđ тх>lа konjske snage. Nikađa nisam ođgonetnuo zatšo je sebe u tolikoj merl potcenio oglasivši se ea poilovlr.u konja, kađa sam Ja u potaji mislio đa Je on sigurno jeđan veliki konj. Vremenom sam bio prinuđen đa zbog slabog tela гаzvijem neobično Jak duh. Tako naprimer kada mi neStr urade neprijatno, Ja im laskam. I jedno od najčuđnijih stvari bila je ta. što sam zaključio đa Je laskanje jače od olovca i od boksera. Ljudi ored njim pađaiu kao bolesne kokošl. Uđari me neki Slavnič \z sve *»? no trbuhu. ja se savijem i zađržim pokerski izraz lica, naspiešim se i ka žem: »Au, što ti imaS jak uđarac. tl b! mogao bltl i bnkser«. A on me gleda. gle đa. Izraz nevlđene zbunjenosti nokrije mu nieffovo izrazito inteligentno Hce. J ođe od mene kao đa je zaborevlo đa је htoo me obori oreko klupe. da čuje mogn H ја đa nlačem. Jesam 11 kmeza i elinavac. ill Imam u sebi muškostf. T sa- tako ojačanim đu- • hom, više nisam imao nezaoda. »Ovaj đečko ima silan karakter«. povorili su za me ne. »kakva mudrost. J samoу ratudivanju »Kakva snužna ličnost’ Svi go noštuju.« • « Al{ nažalost. ja sam se osillo 1 besnovratnn iskvario. Sto sam viS' s ' rastao sve sam češće na zlatna
praviia života. Prvo sam za svoje drugove gimnaziste naplseo da su neozbiljnj ( d • Iz egzibicfonističkih pobuđa Iđu rwgi ullcom. Na to sm me danima Jurili 1 pokušavali đa me naveđu đa makar bos ulicom. all Ja sa<m svaki p kleni т' I г-> r>rozirao. Nuđili su mi r’ đfnara da pogumm kolica sa đubretom nreko trga Svetozara Miletlća, ali Ja sam se izeovarao da ne volim novac, Jeđnom su me ulovili. Moju grešnu strast za fotcgrafisanjem iskoristill su na pođli način. Rekli su mi đa dragoceni materijal fotokluba ne mogu arčit! na portre te beznačajnih fr'jera, što sam izgleđa blo ja: đa snimaju samo umetničke kompozicije i đa bi tako več moglo. Ako bih bio đobar da ®e popnem na crkvenu ograđu i đa isplarim jezlk na krst, to bi u sebi več imalo kompozicionih valeta, 8> sem toga bilo bi i iđejno. I Ja sam se nasadio na o građu. U iđučem broju lokal nom lista pojavila se baš n<, mestu mog član ka EGZIBTCTONTZAM TLT ANARHTJA, moia fotosrafija sa isplaženim jezikom. Jahao sam ogradu i kezečl se pokazivao svu blesavost rclieije. Vid°Vi se celo moје lice, alf na moju vel’ku žalost. crkve ni.je bilo na slicl. Leglo religiozne pronagande jeđnostavno su otsek-
II i rasrtužill me uništavanjem Izvanređne entireliglozne đokumentadje. A sve iz svoje malograđanske Ž2IJe za osvetom- • • * A pre nekog vremena napisao sam u »Stuđentu« prikaz jedne prkedbe. Više nisam neođgovoran gimnazista 1 urednik mi je poverlo da napišem nekoliko toplih reči o priređbi amaterskog kultumog društva. da pokažem ni ; hove usrdne nar'ore na polju kulture. Otlš°o sam tamo i u svečanoj sali sa neonskim svetlom vi.deo te Ijuđe. A jedan đrug me Je svuđa pratio I ofclašnjavao mi ko sad peva, a ko Igra. Prvo je pevao oktet na rođnlh pesama. pa Je s.»kstet pevao narođne pesme. pa Je kvartet pevao narođne pesme. pa je trio pevao pesrpe !z našeg narođa. U međuvremenu sti članovj igračkog ansambla ođigrali petnaest kola: rltam je bio živ, boje su sjale 1 srećna lica aplauzom nagrađenih igrača oblivao je obilni znoj. Arlauđirao sam kao luđ. јег drugovi su nmateri. Drup đo mene bio је zađoyoljan i priiateljski smo se rastali. No. kroz tri đana sam ga s-лео f nije hten đa mi se јаvi. Cak је stiglo dj! I ’-*ino n ; 'mo net rirana gđe me nazivaju antikulturrm komplotom našeg uni-
Како да паднеш код проф. Добрића? Код п>ега је довољпо сести и већ си положио. Знам, али ја сам одговарао стојећи!
(„Студентсвм лист" загреб).
verzitcta, traže đa ee njihovo pismo objavi I u đnu su i 'arali do<ml.tastl 1 okrugli pećat. Pred Stambiljima- sam blo užasnut i osećao sam se stražno nesocijalno. - sam ođnokuđ doznao đa su priređill pljarJku 1 đa su se tamo busall u gruđl kako će me istućl, kako. ću Ја njih zanßmtiti. kako ćemo se ml srestl kađ-tađ u životu. a onda ćemo se pitati ko će Izvući deblji kraj. I tako sam opet do§ao đo onog ćuđnog stanja. Neki IJuđl žele đa me istuku. Ja to ni đandanas ne razumem. Otkuđ ta mržnja 1 zloba. Jesu li to Ijudi ili zveri. Zamislite Sta su sve pisali, »Sta misli taj drug? Ako Je on i 'azio jezik na hram religije đa može to sehl dozvoliti i sa hramom kulture. Ako Je pisao o nagoti frajeга da može svo ju Intelektualnu nagotu pokazlvat? u ćlcnku o nama, u ćlanku ođ koga se stiđe s\d kulturni Ijudi sa osećanjem mere«. Cuđnih Ijuđi ima u svetu. bože blagi A samo sam ..coisao o horu narodnih pesair.o đa je bio nesumnjivo glasan 1 da je u trenucima dolazio đo vrsne visine ?obanske svrrke. Za patnaest narođnih Igara koje je ođlgrao anSambl. rekao sam đa su mlađići i devojke sjajno savladal! tehniku i đa utreniranost ekipe 1 trajni zanos 1 svežina (u želj? đa ih što viSe r>aV) Va u m prećutao m znojava llca) pokazulu I ulaganje stonovito? sportskog nanora u izvodenje. Ja ođista ne znam zo'to se Ijute na mene, 1 zaž, .П) opet došao do tog jadog stanja detinje г ti. kad eto ooet hoće da nie tuku. iako ја znam za-lon ođržavanja u životu. znam da Ijuđima treba laskatL R. Popov
Еволуција плеса
Требало ie paHHie размислити
Petar Garin: MALO PARODIJE
STA ВШ JA Prvo bih naterao Vilu Ravijojlu da napravi frlzuru »bubi kopf«; onda bih Kraljevića Магка privoleo da pozira za reklamu »Juhor salame«, sve bib ja doterao u red, sve bih ja uredio, bogami.
Boža TIMOTIJEVIC
Pošto kampanja protiv viceva o apsolventima jenjava, naša humoristička rubrika bojažljivo uvodi: APSOIaVENTSKI KUTAS Tambur, tambur, sitne tamburice Tresu mi se na savesti žice.
MORACA Hokus, pokus, preparanđus! Divlju smokvu pomeneš, neki stari glagol udeneš kroz iglene uši. Pa onda razlijevaš vođe obićne 111 ponornice svejedno. Nek se peva đokle ima sunca. Sreten PEROVIC • • • Književne zagonetke Bila »Hana« slatka, slana. Sađ je »Flora« glavna foraU Oskar Davičo) Zeleno Je (Ima i Iverja) al su lepa шоја predvećerja. (Steva Raičković) Penušavko, cvrkutavko, savet-davko. (Zna se: Slavko) Sa debele banatske elanine prešao sam Cak na violine! (Bogđan Ciplić) Puna četa olovnlh vojnika neko piše, neko slova štrika! (Udruženje književnika) Više nisam plsac pečalbarskl; sađa šijem Anin kostlm balski. (Dušan Matlć)
Жалим, примаио само медишшаре.
Тешко је бити феријалац
Тешко Је вило одлучлти се и кретгути у снежна весоућа Таре. Беотрад пун Језивих ве сти. Удружени хладни таласи из Отбира и са Гренланда сру чиће се на ЈугославиЈу. ОчекуЈе се ураган над Београдом. Сметови Прекинмли железпички саобраћаЈ. Колона аутобу са завеЈана на путу. Хорде вукова Bpiuji»alv полножЈима пл.ат«иа. А и Тара 1е планина. И има своЈе подножЈе. Значи ов-а зима се не шали. Стегла, па лрво и камен пуца'у ли пупа Ју. А иттак тпеба отићи на скиЈаље. Удмсатгт чнст зимски пејзаж. УпиЈати Косе сунчеве зоаке. И избећи некако оваl испитни рок. Не обзирући ее на тенгкоће, миога храбра оттортека срца пооклчиЛа cv себи тгут ло зимовника на Тари. Ппва ноћ v топлоЈ соби, избрисала Јс све мучне утцске; „РппиЈадљетзи иешгг, хладни Kvne. вукове. Пасионираггг смучар заспао 1е кт>рп"г»м сном члана ФеријаЈШог савеза. П-ат-тгком свежем Jyrpv клЈе 'е ocßauv.no нико ниЈе поклан.ао пажтву. Сви °v листом били на портчку. А допучковало _се луго и темељно. Затим се с нвстопљеim>m нвкало ла се понисте сто пови. Коначно. кад Је и то Уч”т*,рио. м.ввр снвптиста <ћепиЈалапа стихиски 1е понела ла, се патчлашава на ТроЈке. ГТТпилови капата изнаћевм cv из зллших ггепова панталона. За непуних пет мтшута кезио се над зиМорииком зли копкарски дух. Игра се преферанс. ПартиЈице од две стотине була. Зз воеЈло ручка дискгсиlа ппказуЈе да се ниЈе много одмакло на ttojbv ттрсферанса. Пико се mrle спуетио испод шегоира. а по*единци ev удво стручили 6роl була. Тако да сала имаЈу четири етутше. У раним пополнев-ним чаео вима, док се рунак полако ва ри, а мозак тромо ради. игра
се таблић или реми треба се мало разонодити. Озбиљан рад односно преферанс. наставља се чим духови мало оживе. И тако до вечере. А после вечере краље ви коцке заказаЈу таlанстпене паотиЈе покера tt врица по ео бама. Следећа четири дан« личе на први као ЈаЈе на JaJe. ГГоЈединтвт коЈи одлазе на ски'« н>е изложе* • су неттопељеном презиру каггашке Јавности. ПоссоЈе покушаЈи да се тим ренетатима овЈаени да ски Ја-. тт.е ниЈе никакво узвуђете. Једноставно се ставе сккЈе на иоте, па онда, узбрдо низврдо; узбрдо нтгзврдо. Шта Је то? Ништа! Седи, ти, вра тац, за партију покера, na Д« видиш штш i« задовољствоl И шт£ Је узвућеае. Кад Једанггут пође низбрдо. иема 9* устављанл.’. i Отприлике петот дана сму-
чарв масовно почиље да гризе савест. Некако истовремеио с грнжом савести пада и каJame због изгубљеног новца на картама. За последње паре скиЈаш одлази у малу кафаницу noред зимовника и исттија хладне и вруће раки Је. Затим ее. због иечега. у невезаном разговору распитује код присугних о квалитету снета, о мажи за сдијаље и о блапш пглтшама у близгши. И стварно, шестог дана свог боравка ка Тари мрзовољни спортиста, снабдевен смучка-
ма и штаповима, неуморно тражи благе падине. Јури доле и пен>е се rope по љима. СниЈе му се без итсакног видливог разлога укрштаЈу врховима и изазива.ју тешке na дове, при ко'има «m гута велике количине снета као кепливач воду. Дрвеће му с«* иепречава насред пута, Он ra избегава довровољним падап.ем. Једном речи мучи ее, зноЈи и злопати. Предвече ислрпена, ;мокра и прозевла фе риlалн« Iедикка тражи лекареку помоћ будући да mta грип. Сва ерећ* те лекар мг>же сместа да му помогне npe писивањем аспирина *оји Јелино поседу Је. Поеле Једнодневног воравка Т кревету. врлм опортиста, до зува наоружан искуством, no ступа промишљено, такорећи лукаво. Ов ггоново узима ски Је. Излази иа снет. Хвата у руку делић велоор покривача, трља га међу прстима и почин.е да дели бееплатне савете присутнима е кввлитету снега, и о врсти маже коЈом треба тог дала намазати смучке. Звтим мирно одлази инструктору и распитуЈе се код н»ега коЈу вр сту маже данас ниуком случа/у не би требало употребити за мазаље емучки. Довивши етручни одговор, исто тако мирно вади кутиЈу те контра-маже и у дебелом слоЈу Је размазуЈе по жљебовима своЈих смУчки. И тако опремљен он травро одлази на врх наЈстрмиЈе ста зе. Ставља наочари за сунце. И отпочиље везазлеио да корача, или у најгорем случаЈу да мили по вратоломаоЈ низврдици. Тек у оваквоЈ ситуапиЈи упознаЈу се праве лепотв зимскик спортова. И постиже пот пуна хармониЈа тела и духв. а за такзом, потпуном, физичком и дгшевном равнотежом и вапи сваки стопроцентни аматер. В.
студепт
11