Студент

ХЈУ ПЕНТАКОСТ ЦРВЕНИ ЖИГ РОМАН У НАСТАВЦИМА

На човека, који је ходао улицом Насау дугим и неједнаким корацима, јелва да је ко обраћао пажњу. Је " дино га је можда с времена на време понеко погледао, не толико због његовог изношеног и на ивипама отрцаног зимског капута, сдвећ танког за овај хладни мартовски дан, или због то га што на ћелавој глави није имао шешир, већ због чудног израза његовог лица. Кожа на лицу затегнута преко костију, била је жута као пергамент. Црвене, јектичаве мрље жариле су му се на образима, а у закрвављеним очима, које су лежале дубоко у очаим дубљама, сијао је непријатан пламен. Ништа му није сметало што су се прслазници у журби сваки час сударали с њим с љутитом одлучношћу ишао је право свом циљу. Стигавши до зграде до које је хтео да дође, ушао је, не обрађајући се никоме, у лифт. Трговина марака Адријан? упитао је промуклим, слабим гласом. Трећи спрат. На трећем спрату човек изађе, прође кроз ходник и отвори врата једне пословне просторије. Соба за примање фирме Макс Адри јан била је знаменитост сво је врсте. Али, ћелави човек није зато показивао неки нарочити интерес. није га занимао ни хипермодерни намештај, ни црно-сребрни линолеумски под, ни кубистичке зидне. декорације. Поглед му је био управљен једино према вратима с натписом „Приватно**, која су била непосредно иза писаћег стола за којим је седела лепушкаста, отмено обучена секретарица. Име ми је Лон Николас, рече он нервозно. Морам да говорим са Андријаном. Девојка је неповољно оценила похабаног посетиоца коме се из уста осећао задах ракије. Господпн Адрмја« није ту, рече она после кратког разупшљања, Видећемо, викну Лон Нихолас. Пре него што га је секретарица могла опречмти, он прође поред ње м отворм врата. На њен гласни узвкк: „Гооподине Лаудербах!”. он се није освртао. Управио је поглед пун мржње на човека KojiH је у приватној одаји седео иза велихог писаћег стола од махагоније. Адриан! просиктао је само ову реч. Уске, модре усне подрхтавале су. Макс Адрија« скочи. За тренутак било је нешто слично страху у његовим окрутлим, црним. сјајвим очима. Био је прави див, шотрок и нврст као рвач тешке категорије. Ипак се одмах снашао. Смешкао се. Смешкао се широко и пријатно и npw том су му се видели врло бели, врло правилиц зуби. Али, мале се o4ti иису смешкале. Севале су ледено и одлучно. Каквог ли изненађења! рече он. Лон Николас! Да, Лон Николас! Међутим, дотрчао је господин Лаудербах, књиговођа, човек сув и нешто погрбљен. Велике. дебеле наочари чиниле су његове наунничке очи нешто комичним. Хтео је да избацп посетиоца. Оставите само. Лаудербах. намигну Макс Адријан. Господин Николас стаои м!и је пријатељ. Лаудербах изађе и затво ри врата. Одавно вас нисам видео, започе Адг.ија« разтовор. Како чујем, десила вам се неорећа. Да, десила ми се неcpeha. Поглед посетиоца није ии за тренутак. напуштао лице. Адријан се опет удобно сместио у својој великој столици. У руку узе притискач за писма. тежак комад стакла који се налазио на столу, и поче се њим тобож случајно играти. Николас стаде нврвозно да хода по собм. Нисам уствари никада тачно сазнао шта се с вама догорпло. изјави Адркијан. Десила ми ое несрећа и то је све. Николас је стално држао руке у џеновима од капута. Beh знате, наставио је он споро, да сам дуго скоро десет година раl,тио на томе да стекнем доста капитала и да отворнм филателистичку трговс-шу. Марке... марке су ми страст, Адријане. Требало је да постанете скупљач, драги мој, а не тртовац. одговори Адријан. Ззтујм премести, наоко несвесно, комад стакла из леве у десну руку. Нисаад имао довољно средста.ва Да постанем велики скупљач, рече Николас. Али, без марака не могу да живим и зато сам постао тртовац. Без успеха, зар не? Баш тако; без успеха.

Штета, заиста. Осмех се скамекио на Адријановом лицу. Једној муштерији сам послао скоро целу своју залиху све комаде од вр>ед ности на избор. причао је Николас даље, једној муштерији која ое звала Оскар Риверо. Свуда је био стекао поверење. Али, био је лопов. Кад је дошао до мојих марака, изгубио се без трага. Испоставило се да м>у је адреса бмла лажна; служио се њом само да би добијао пошту. Неутодно, врло неутодно, мрмл>ао је Адријан са пуно саосећања. Наравно, то није први случај ове врсте. Ова ме је превара уншнтила, наставио је посетилац промуклим гласоад. Жртвовао сам две године да бих сазнао ко је Оскар Риверо. Адријан погледа значајно на притискач. Све је то врло занвшљиво, драги мој, само... само ја сам данас веома запослен. Ако би вам можда помогло педесет долара... Не, то ми не би помогло, викну Николас дршчу ћи од беса. Дошао сам оваадо да узмем 40.000 долара! Адријан прсну у смех: Николас, пијани сте. Шта хоћете од мене? Да вам помогнем да опет отворите радњу? Платићете ми оно што сте ми дужни. Ј©р сада онам које Оскар Ривеоо! Би сте Оскар Риверо! Ви! Макс Адријан замахну деоноад руком. Кад је тешки комад стакла ударио у Николасов подбрадак, одјекнуло је скоро као праса« пиштоља. Адријан се истог трвнутка опусти са столице и леже на под. Лаудербах! урликао је из све снаге. Врата се отворише и човек с наочарима дојури унутра. Забога, шта се то догодило? Адријан сасЕгтм споро отпуза на рукама и ногаада око утла писаћег стола. Опази Лона 'Николаса како испружен лежи на дебелом персиском тепи Ху. Очи су му биле склопљене, а лиде самртнички бледо. Адријан устаде и пође до непомичног Лона. Сађке се, стави руку у ' Николасов левм џеп и извуче рев»олвер. С добро одглумљеним запрепапгћегвем баци поглед на оружје.

Невероватно. Хтео je да ме убије. Одмах hy да обавестим полицију, рече Лаудербах и пође вратима. Не! рече Адрија« Останите ту. Гледао је неко време у Николаса. па онда сео на столицу и плавом, свиленом марамицом обрисао зној са чела. Не полицгтју! То доноси само губитак времена и неп,рмл!Иlке. Морали бисмо да идемо пред суд и извршавамо све формапности. Одједном. као да се нечег сетио. Смешкао се; Чујте, Лаудербах. Позовите Ларија Сторма. Реците му нека дође овамо и одведе свог пргтјатеља Николаса, ако жели да га спасе великих незтода. ДРУГА ГЛАВА Висок, плећат младић скренуо је рано поподне као и сваког дана, у улицу Насау. Одело му је свакако потицало од одличног кројача, шешир му је стајао на глави мало нахеро, али веома слободно. Гледао је пред себе радосно и љубазно и могло се лако видети да је он човек који је начелно увек добро расположен, ако је то икако могуће. Ушао је у зграду 64 б где је у ходнику у приземљу био причвршћен стаклени орман у коме је стајао кар тон с неколико туцета марака. Испод њих је била по словна карта на којој је пи сало: ЛОРЕНС СТОРМ ТРГОВИНА ПОШТАНСКИХ МАРАКА Канцеларија 7 ц Лари Сторм се успео лифтом, , пријатељски уштинуо лифтмана, прошао кроз полузамрачени ходник и отворио врата своје радње. Главна соба фирме Лоренс Сторм била је дуга просторија са два прозора преко пута улаза. Близу прозора стојала су два ома ња писаћа стола. За једним од њих седела је девојка. Била је плавуша са природ но коврџавом косом и имала је светле кестењаве очи, а уста нашминкана јарко црвено. Кад је Лари ушао, брзо је дигла поглед са сво га посла. Шегове плаве очи среле су се с њенима. Хало! поздрави је Сторм. Добро јутро, господине учитељу! одговори Елен Ликсон.

3 А НАШЕ СТУДЕНТКИЊЕ

АКТИВНОСТ СТУДЕНТКИЊА У СТУДЕНТСКОМ ГРАДУ Оне су корак нуле напред

У општем настојању да се живот и рад у Студенгском Грвду покрене из мртве тачке студенткиње кису предњачиле. Шихова па сивност со на састанцима истицала као један од највећих проблема. Требало је почети од нечега, наћи фор ме за рад, извући из соба девојке које су у њима про водиле највећи део слобо-д-ног времена. И почело се. Месец март означује почетак активности студенткиња. Девојке су одлучиле да саме реше своје проблеме. А било их је много; хигијена соба, спољни изглед женског дела града, друштвени живот ... Идеја о оснивању клуба одушевила је девојке, и била поздрављена од Управе и одбора Савеза студената. Клубу је обећана материјална помоћ. Без званичне атмосфере одржави су састанци по собама и спратовима. Чајанке, скупови, свечана академија, ретко успело дру гарско вече, шах-меч са студенткињама из дома „Вера Благојевић“ први су резултати клуба студенткиња из Студентског Града. Девојке учествују у раду свих друштава и секција. Оне су у културно-уметничком друштву клубу техкике, планинарском друштву, шах клубу... Свакодневни рад у доста тешким условима створио је пријатну, другарску , атмосферу. За припреме прославе петогодишњице Студентског рада оне су се нарочито заузеле. На састан-

цима Савеза студената при миле су многа оадужења, Сада се стално виђају у реракцији разгласне станице, техничкој секцииј и помажу сгтремање изложбе. Једино их мало има У спортском друштву. Оне су коракнуле напред и показале да могу много да учине. 3. Пачариз ТАМАРА МАРКОБИЋ НА ПРОСЛАВИ 8 МАРТА

У студентској прослави 8 марта биле су ангажовапе многе наше јавнс и потитичке раднице. Оне су cnoјим уделом помогле студенткињама да њихов про грам буде богатији и лепши. Тако се млада глумнца Тамара Марковић одазвала позиву студенкиња Технике и на прослави рецитовала: „Плач Матре Чо векове” од Васиљева, и не сиу младог Бранка Миљко вића „Између два јутра”. На слици: Тамара Марковић. ПРОСЛАВА 8 МАРТА

НОВОСТИ 3А ПРОЛЕЋЕ

Пре подис Костими са равним сукњама и кратким уз тело припијеним јакнама. Капути равни дуги три четврти, две трећине, пет четвртииа или до ивице сукње.

Хаљине капути од тви да са великим шалом од истог материјала. Поподне Костим од тањег штофа са кратким равним јакнама или потпуно припијеним уз тело. Свилени костими код којих јакну често замењује болеро. Болеро постављен истом свилом од које је блуза. Тек од пет сати се носе широке сукње нарочито од свиле. Хаљине са болером. Увече Хаљине од најтежих свила до муслима. Једноставне

Удружење студенткиша Бе оградског универзитета је оргг.низова-по Бал под масхама у Клубу универзитет ских иаставпика. На слици: i Мстив са бала под маскама.

линије струк назначен али не јако. Набори, глокне и фалте почињу од кукова а не од струка. Дужина хаљине до пола листа. Боје Најмодернија боја овог пролећа he бити плава, од тамно плавог до најсветлијег небеско плавог TOita. Но си се и црвена боја у свим тоновима но не брик која има жућкаст прелив него кармин кој има мало плавичастог тона. Светло сиво,

беж, боја беле кафе и даље остају у моди као и црна. Шарене тканиач Бобице и пруге he бити велика мода пролетос. Али и ту има нечег новог. Изломљене пруге, пруге у виду жицен поломљених шибица, кише коју носи ве тар и бобице као грашак, као коштице од лубенице као пиринач и остало зр-: невље и житарице. Шарене тканине ће се ове године понети већ први:: дана пролећа, али само оне са ситнијим шарама, а тек летос ће се носити крупне цветне мустре.

м. Б. Јовановић