Студент
СТУДЕНТИ СПОРТИСТИ
Томислав Пандуровић
Пандуровић Je Један од рет ких атлетичара који Је своЈу каријеру започео у „Дрвеној звезди", у њоЈ доживео многе успехе у својој младости, иску шења, био заборављан и најоад, последЈвих година. заблистао и то онда када многи ни су рачунали на њега. Он данас несумњиво спада међу тројицу најбољих Југословенских дуго пругаша. Воли атлетику, јер Ј« оиа постала део његовог жи вота. али не до те мере да би запоставио сввј редован позив факултег. Стоматологију у век 1е стављао на прво меето. Почео сам ни сам ее не сећам како. Једнога дана сам просто зажелео да трчим, дк за собом остааљам километре. Упоран по природи, тренирао Је и, наравно, успех није изо стао. Као Јуниор, био Је, наЈбољи међу својим вршњацима. Трке Је завршавао преки дањем врпце на циљу. За по раз mije знао. А када сам ушао у држав но омладинску репрезентацију атлетика Је постала моја страст. навика без трчања нисам могао. У том периоду времена упи сује се на Стоматолошки факултет. Стоматологија постајв његов гласни циљ. Од тренут ка када Је у руке добио индекс, двоумио се шта да ради, да ли да остави атлетику, или запостави позив. Како успети на обе страие? НастаЈе велика борбз у њему. Одрекао се свих уживања. Вежбе и предавања не дозвољаваЈу му да довољно тренира. Други успевају. и ду напред. Губи трке и забо рављаЈу га. Један познати тренер пре неколико година говоио је: „Пандуровић нема шта да тра sки у атлетици, неперспективан Је.“ Пако се горко преварио! Како Je слабо познавао упорног бориа који Је у гом тренутку попагар испите. На стази није успевао, али Је за то његов индекс из прве и БОГАт СПОРТСКИ ИРОГРАМ У НОВОМ БЕОГРАДУ Спортско друштво „Студент ски град" обележиће петогодишњицу оснивања Студентског града низом турнира и такмичења на коЈима ће учествовати; студенти Сарајевског и Загребачког универзитета, као и београдска спортска друштва Атлегика _ САСК. ..Технинар , „ЗАК’* из Загреба и Стулентски град. Рукомет „дрвена звезда”, и „Железничар". „Раднички" <t»K и репрезентациЈа Сарајевског универзитета. Кошарка „Црвена звезда** ВСК. .Партизаи". „Раднички’*, „Железничар", БАСК, САСК. »Јиладост" (Зсмуг! 1 . репрезентација унизерзитета и „с град". СдбоЈка _ „Мелицинар’’ ИФК. репрезентација СаоајевСког универзитета u „Студент ски град". Мачевање _ „Црвена звезда", Југославија’ „ЖелезниЧар" и „Студеатскм град". ЈПах _ „Југославија”, ~Јединсгво”, „Студеитски град". Турнир ће се одржавати непрекидно од 13—Зо марта.
друге годипе испуњавао десет кама. Сетио се Једног дана када је на вежбама услед исцрпљености пао у несвест, а поподне Је трка. ишао сам на стадион Јед ва уздржавајући сузе од беса и трчао не зиајући ии сам ка ко. Постигао сам 2:0,1м. Ове цифре не значе ништа про сечан резултат. Али догађаји коЈи су му претходили уздижу га. Пандуровићу Је он био вели ки, већи, него 1:50 у нормал ним приликама. То Је био пре лом у његовој дал,о| каријери. Радио Је вредио од Јутра до мрака. Пре подне учење. поподие , мукотрпан дугопругаш ки тренинг. Успех ниЈе изостао. Када Је добио прву трку, мислили су да је то случајно. У другоЈ Је већ скренуо пажњу па себе, а затим доллзи избор но такмпчење за састав дожав не крос репрезентације На окупу Је била читава гарда ду гопругаша, Цетинић, Јовановић, Илић, мурат, Муогша, и Отенхаlм»о глегали су тога за на у његова зноЈава лећа и мислили о варљивости спортске cpehe. Овом трком је ко начно демантовао мишљење о
себи, и почело се рачунати на њега. Постао Је стални крос репрезентативац. Никада нијв разочарао. Папдуровић је изра зити крос тркач. По меком травном терену долази до из ражаја, тада Је ненадмашан. И његови резултати на стази су запажени: 14:47,6, 8:37, 31:15 и 9:78. Када смо га упнтали која му Је трка најдража, дуго ce мислио: • Интересантно људи за најдра жу трку сматрају обичио трку у којој су били први. А менм Је трка у којо] саи био седии. Било Је то на кросу у Брислу. Четрдесет тркама велике врсд ности стајало Је на старту. по чео сам бојажљиво, просто бо Јажљиво, просто плашећн ее, а затим саи видео да у иенм има доста снаге и да бкх ио гао бар у неколико успети, Стизао сам Једног по једног тркача, трчао све брже. Пред циљем сам видео двадесетак метара испред себе Штритофа и запео Још Јаче. Али већ Је било касно. Да сам почео рани Је, да сам... вајкао се он. Ова трка Је одЈекнула сензанционално. Непознати Југословен тукао ]е Ван де Батина. Тејса, Ренџера и остале звезде, _ учеснике кроса. То га дана се на бриселском аеродрому помињало име „Пан дуровик". А после ове, дошла je трка у Лиону. Стигао је дру ги иза Михалића опет триЈумф. ГледаЈући га свакодневио на тренингу. уверили емо се да га нико не може осујетИти да ове године не претрчи 5090 м. испод 14:30. Да ли Пандурови ћа може нешто спречити да постигне класу Михалића? Ве роватно не. Шегов блесак није метеорски Отенхај.мерски. Полако Је себи крчио пут. Је дина замерка. што мање стра ха о д величине, Још више дрскости у тркама. То му је наш пријатељски савет.
Б. Зоковић
Вести из спортова
ТЕНИС Тениска школа Београдског универзитета врши упис нових чланова; понедељком, средом и петком од 12-13 часова, у просторијама Савеза спортских организација студената Београдског универзитета Валканска 4/Ј. Школ ће почети са радом чим то дозволе временске прилике. ШАХ Универзитетско првенство Југославије одржаће се од 25—28 марта, првенство организује Савез спортских организапија Београдског универзитета у заједници са шахвоским клубом „Црвена звезда". Шаховски савез Југославије доделио ,1е организатору. за спровоећше такмичења, суму од fio.ooo динара. Право учешћа имају сви студенти који су млађи од 27
година, а коЈи нису узети у обзир за олимписку екипу. Како сазнајемо у ССОБУ, за првенство су се пријавили сви универзитетски дентри. «**УДБАЛ Фудбалски сусрет студентеких репрезентација Француска ЈугославиЈа одржаће ле 5 априла на Ријеци. Наша репрезентаиија биће састављева од играча коЈи за клубоае нису везани> уговорима. Састав репрезентације Беогродског унмверзитета поверен је Мићи Митрови ћу i Савезу спортова студена та Југославије. Како сазна Јемо у Савезу спортова студената Југославије. клубовима су упућене молбе, да за S април ослободе играче коЈи еу узети jr обзир. КРОС
У последње време се ##е више говори о кросу. и дооро је што се говори. Јер, крос je после наглог успона. у првим послератним годинама дуже времена био потпуно запо-' стављен. Сада се поиово ради на оживљавању овог такмичења и сви су изгледи да he овогодишњи резултати на том пољу бити успешни. У Београду је недавно основана савезна комисија за крос, а такве комисије формиране су и no републичким -центрима и даље по градовима и комунама. Дакле, ради се на томе да Се овом такмичењу да што масовнији карактер. За нас студенте крос пма посебан значај. Многе часовв и дане проводимо у затвореном простору, те нам Је вишв него другима потребан излаз нан загушљивих просторија т У природу. А крос то управо и јеете. у прнроди, на свежем ваздуху, ми лаким трчкарањем освежавамо свој организам. За оне који се никада нису бавили спортом крос Је Једна од дисциплина која ии пружа могућности да га заволе. А они које овај спор* одушеви а тих he битм приличан број моћи ће касније да се такмиче и на „дужим стазама”. Организацију и"- :а на «•шсм Универзитету спровешће Комисија за крос која је формирана при Савезу спортских организација Београдског унтгверзитета. Комисији he пружити помоН Студентски атлетски потсавез Н сгуденти ИФКА којима he све то послужити као добра пракса за њихов будући рад. И при факултетима he се формирати сличне комисије. Штаб кроса Је већ °ДРсдио термине за крос. Од 15 до 31 марта одржаће се првенство појединпх година на факултетима. Други термин од
2 до 8 априла резервисан Je з* првенство факултета, а трећи од 8 до 15 за првенство Београдског универзитета. fip'вонласирани такмичари трчаће и на кр.осу првенству Београда 22 априла. За ову roдииу, међутим, иије предвиђено учкзшће иа првенству Србије и ЈугославиЈе. Занимљиво Ј« да је ово такмичење сада постављено на једну много здравију основу. Овога пута се иеће дешаватм, као раиије, да ма такмичења изађу студенти потауно иеспремни и да касније одусгаЈу или оадају од умора. Зато Су предвиђене припреие за крос. Тренинзи ће у прво вреие бити лакши, каеиије ће Се њихов интензитет појачавати, тако да на такмичењв изађу само они воји су се етварно прилремили. Очекује с« да he у овим такмичењима учегтвовати велики број сту* дената, а и студенткиње нећ« вероватно остати no страни. Сви учесници у кросу бићв обавезно лекарски прегледаии. Најбоље пласираим учесииди крога добиђе скромне награде v спортским реквизитима. Победници ћ« такође добити и спомен плахете. а победник Универзитета м ирслазни всхар.
Z animljivosti UČINITE NEŠTO, OVDE SE UMIRE
Zajedničkom ekcijjom svih stucLentskih partija na lorinskom univerzitetu, održan je protestni sastanak povodom hapšenja Danila Dolčija, ptsca knjiga: »Učinite nešto, ovde se umire« i »Ban diti Partinika« u kojima opisuje nepodnošljive okclnoeti pod kojima žive seljaci i poljoprivredni radnici na ltalije, On oštro kritikuje državnu upravu, prebacujući joj da ogromne sume novaca troši na izdržavanje nepotrebno velikog po liciskog aparata, umesto da potnogne nezaposlene napoličare koji su zbog nemaštine prinuđenl da se odaju kriminalu. Referent sastanka na torinskom univerzitetu Dr. Vi.-ćenco Inćiza, vice-direktor studenskog lista »Ateneo«, istakco je da je sama čl ’enica što su knjige Danila Dolčija postale bestseler iako pretstavljaju sa-
1 deca nioraju da rade da b* ' prehranila cela рогоdica. . з interesantno obrsđene zbirke statističkih podataka, dovaljna da pokaže koliko se teškog i odgovornog posla prihvatio, da bi umosto dužne nagrade bio stavljen u zatvor. Dovoljno je citirati
samo neke delove njegovih knjiga pa da se shvati zašto je zatvoren ovaj »prrjatelj nadničara sa Juga«, kako ga naičešće nazivaju. U kn/jizi »Banditi Partinika« on piše: »Celokupni godišnji prihod poljoprivrede deli se na 190 velikoposednika, kojima pripada 239.000.0000 Нга, i 11.518 sitonposedniika koji dobijaju svega 255.000.000 (odnosno 21.000 lina godišnje Ш 50 Ига dnevno na člana). Plata nadničara kreće se između 350 i 400 lira na dan, a kada se uzme u obzir da on radi svega 180 dana godišnje, ohda je njegov maksinjalni dnevni prihod 200 lira, uz napomenu đa večina nadničara ima porodicu od pet do šest članova. Đi-lje on piše: »U našoj opštini na 7.800 stanovnika postoji 10 žanđara, jedau finans, 25 članova vojne policije i još toliko atgenta službe sigurnosti, svj u svemu, pedesetak njih sa ukupnim minimumcm plate od 50.000 lira na dan«. lako su torinskom sastanku prisustvovali studenti raz nih političkih grupa ipak je jedncglasno usvojena rezolu cija kojom se studenti priključuju opštem, energičnom proteetu javnosti da se Dolći što pre pusti na slobod'u
Ко bi rekao
... da studenti koji žive u braku postižu n\ studijama prosečno bolje uspehe od onih kojima su studije jedina briga. Međutim. prema anketi jednog francuskog lista, u Francuskoj ima 12,5% studenata i 7*/« studentkinja koji žive u braku a njihovi indeksi ne prestaju da se pune dobrim ocenama. ... da ponekad u fakulletskim prostorijama može da nedostaje o?Jedala. Kako može da se pročita u jednom engleskom studentskom llstu stuđentkinje medicinskog fakulteta u Foresierhilu tvrde da ih u njihovoj garderobi nema dovoljno. Kako dalje piše Hst članovi fakultetskog saveta uzeli su stvar n rasmatranje.
Svi oni treba da žive od 200 lira dnevno, toliko košta četiri kutije šibica.
UKRŠTENE REČI
ВОДОРАВНО: 1. Познати француски књижевник; 6. Часовничарска алатка; 11, Распремити, раскомотити; 13. Женско име; 14. Позиати загребачки боксер; 15. Стари назив за Словенд; 17. Врста негације; 19. Највећа филмскв награда; 20. Место у Србији; 21. Врста врбе; 23, Лако ломљив; 24. Псеудоииум сликара Ћ. Андрејеаића; 25. ЗмаЈ. аждаја; 27. Скраћеница за наше ваздухопловство: 2в. Де улице (стр.); 29. Врста хода; 30 Камен, етене; 32. Један месец; 33. Предлог; 35. Опака животињска болест; 37. Узвик при скоку, 38. Име филмске глумице Дв Карло; 39. Два сугласника; 41. Показна заменица; 43, Глас (турц.); 46. Назив наше познате фабрике у Земуну; 48. Одговарати: (стр.); 51. Врста органске материје, 52. Опасач, кајиш. УСПРАВНО: 1. Врста факултета; 2. Чувени немачки фудбалски репрезентативац; 3. Узана, танка; 4. Чувено лечилиштв у Белгији; 5. Хемијска ознака 5а тантал; 6. Иницијали нашег савременог песника Меринз; 7. Показна заменица; 8. Маторо кљусе; 9. Француеки помоћни глагол; 10. Удешен, дотеран; 12. Одређен; 15. Академски спортски клуб (скраћ.); 16. Лопов (хрв ); 18. Прва жена према религији; 20, Део тела; 22. Планина У СССР: 24. Речна риба, 26. Уметност (лат.) 27. Врста говеда н« Хималајима; 29. Део темности; X. Недавно преминули немачки романсијер („Чаробни брег"); 32. Држава у Европи; 3*. Име књижевника Андрића; 34 ТолстоЈева јунакиња; зв. КопиЈа; 40 Врста крвног суда (множ.); 42. Чета, буљук (турц.); 44. Недагодно осећање; 45 Ратни воЈни инвалид (скраћ.) 46. Ужичанин; 47. Име наше прве филмске глумице Рине; 41. Слово л*тинице; s*. Иницијали нашег истакнутог тенисера.