Студент

UNIVERZITETSKA HRONIKA

SLIKE I PRILIKE Neostvarene želje

Svaki Covek ima svoje žeIje i prohteve. Niko na ovom svetu ne može reći đa ih nema. Kođ nekog su žeIje krupne, a kod nekog sitne i bez mašte. Neko je skro шап na svoj način, a neko neskromm i to opet na svoj način. Moj prijatelj Petar je neskroman. On zažell ponekad da» ima jedan fini, mnogo fini mantil, jedan rad:o aparat i jeđnu aktuelru stvar »Skuter« i mnogo čega drugog. On o tome krišom i u poverenju govorl. Svugđe se ne može pričati o tome. On zna da treba biti umeren i realista u željaша. Ali on ipak razmišljai, on želi, on se nada. Uosta!om šta se koga tiće o ćemu Petar razmišlja i kakve planove ima u svojoj plavi. Pogotovu «ako on te svoje žeIje neće ostvariti sa »pet minuta straha>« ili pak tražiti neki mođus da mu to društvo da. Ali đa ne istrčavamo iz unapred određenog kruga. Krug su naži stu dentski, neskromni ! sebični prohtevi I želje usko vezane za stanovanje u Jednom stuđentskom domu. Da И svakodnevne, sitne potrebe i želje mogu biti ponekađ neskromne i sebićne? Naprimer, Магко svakog pet ka« ; li subote реге svoje košulje (јег u domu nema perionice, јег nema đovoljno novaca da ih đa na pranje či-sfačicama) i zaželi đa ima peglu- Doj' dilo mu traženje Ipegle тх> sobama ! srpratovijma. Ta mala potreba nije Ineskromna ako Магко ima u viđu da je nabavi I . svojih prihođa. Ali ako se Marko jednoe đana nad- u kancelariji upravnika sa pređlogom fzato što on nema peglu) u Ime svih studenata da se za svaku sobu u Studentskom gradu ku pi oo jedna pegla? Računica ’je nrosta za Markovu gla vu. Hiliađu soba. hiljađu pegll, jeđan i po milion điх.лта. Društvo će to platiti

iz neke đotseije ili iz neke đruge »rupe«. Marko je otišao iz kancelarije nezadovoljan. • * • Visbka ompurasta stuđent kinja filozofije tek što se uselila zapoćeia je snishodljivo razgovor sa službenikom: Bavirr. se sportom. Potrebno mi je svakog jutra hladno tuširanje. U ženskom bloku neтдпо kuoatilo. odgovorio је službenik. Da U bi moglo negde u hodniku da mi se instalira tuš? Svj prisutni su se nasmejali. Devojka se okrenula prekomo ih pogledala l progovorila; Vama je to smešno, a«li je preko potrebno. Svi su se smešili 1 niko joj nije objasnio njenu neskromnost. Devojka je otišla uvređena i uverena da neće da joj iziđu u susret. • • • Student muzičke akademije stajao je pred uprav-

nikom 1 pribrano nastavijao izlaganje svoje molbe: Ja ne mogu da studiram muziku bez klavira. Zar nije moguće đa übacim svoj klavir u sobu. Druže nemoguće je. To b! značilo da jedan student bude bez mesta. a đrugom je ućenje onemogućeno Ali kako nijje moguće.. ~ nastavljao je on da tvrdi da Je to tnogu''!. sasvim moguće i đa se njemu ćini nepravda. Nikako mu nije bilo jasno da će jedan student zbog njegovo" kla-, vira zaista biti bez mesta, a đrugi biti zabavljan muzikom. • * • - Ovog stuđenta, zažlog u gođine, viđao sam kako svaki dan po švim pravilimd lepog ponašanja ulazi u kan celariju i traži »krov nad glavom«. Uskoro ukazalo se prazno mesto i drug se uselio. Slućajno opet u istoj sobi sreo sam ovog drwa. Ovog puta Ijubazan osmeh je nestao sa njegovog lica. On je žustro I naljućeno zahtevao: Prebacite me sa prtog sprata na prvi, nek ide neki brucoš. • • • Oženjenom studentu rođio se sin, novl stanar Studentskog grada. Ocu su svi pozranici i prijatelji ćestitali. Lepo je to imati sina, all sa sinom zajeđno rođile su se 1 brige. Između osta-log trebalo je kupdti korito za ktppanje deteta. Najlakše i najkraće 1 za njega sasvim moguće rešenjp je b'lo obratiti se upravniku. On će se već nelkalko postarati d-a iz comskih sredstava kupi Jeđno korito. On će to razumeti, јег i on ima đecu. Upravnik ga је primio, saslušao, zaćudlo se ovom zahtevu I odbio ga. Ovaj oženje ni đrug otac pobunio 90 1 izneo »važan argumenat«; Dom kao stuđentska ustanova đužan je da ml Iziđe u susret, a korito za đom nije ništa veliko... • • • U ovakvim stanbenim’prilikaroa stuđenata neoubićajeno Je da jedna soba stojl mesecima neupotrebljena.

Eto, masivan em kat°nac stojl na jednoj sobi već nekoliko meseci. Oženjen stuđent rudairstva sa svojom porcdicom јз korisnik te velike i još jedne шапје sobe. 2ena se zaposlila negde u unutrašnjorti i otputovala sa đetetom. Оп Je pređ điplomskim I normalno njemu bi biila i jeđna mala soba dovoljna. Ali on đrži obe sobe iako je sam. Za njega nije važno da misll o tome đa u ne'koj fijoci tamo u nekoj kancelariji leži dvađe set .erešenih molbi za braćre parove. Nije važno ni to Sto neki tamo studenti svaki dan ob'gravaju sve kancelarije zbog »krova nađ glavom«. • • • Društvo i kolektiv za neke Ijude ćudni I straai pojmovi. Onl ne mogu da svoje prohteve uklopt u žlvot kolektiva i njegove mogućr'tsil. I onđa kađa &e obelođane te takve želje i skoro uvek ne ispune, oni su nezadovoljni Јег to Je: nerazumevanje, nepravda, nepožtovanje ličnostl, nehumanost itd. Itđ. Sve đotle dok buđe u glavama pojedinaca rukovodeći princip u žlvotu* važno da ja buđetn zađovoljan U svim stvarlma. A drugl? Sta me brlga za đruge. A društvo? Društvo je đužno đa mi da. Iščupaću što više mogu«, dotle 6e biti ovakvih pojava koje mžno odudaraju od naših shvatanja.

Andrija Merenik

»Mladi ste...« »Да ли сте ви.„, партијац?«

lako o fome nema sfgurnih pođataka. siobodno se može reći da studenti neđovoljno posećuju pretstave beograđskih pozorišta. To eu uviđele I neke beogradske pozorišne knće, pa su za svoje pretstave onih đana, kad su obično sale т zne, snizile cene karata za studente za nekih dvadeset procenata. Međntlm, u sredu, 14 ovog mescca, u Narođnom pozorištu, na pretstavi Verđijevog »Don desilo se nešto što baca senku na sve ovo na zadnjnj galerijl, koja je Ćitava blla rasnrodana studentima Biolo'ke grupe Prirodno-matemajtićkog fakniteta. nije bilo g? đerobe! Jedino za te nosetioce! Njima je razvodnik saveiovao »*a drže kaout*'. na kriln »Miadi ste..., kako možete po bioskopima«. Ovome, Hni nam se, 'je potreban nlkakav komentar. Pr.

Збиља јединствен случај. Заслужује да буде забележен. На исгоггу из педагогије за ванпедагошке групе Фи лОзофскот и Природно математинког факултета, најчешће постављено пита ње није из области дидактике или историје педагопцје. Не, већ професор иајчешће пита; Да ли сте ви партијац? Ако је одговор био пози тиван, питање теку оваквим редом; Ви сте партијац, реци те ми онда нешто... Или: Ви сте комуниста. да ли онда знате... Нијенам јасно какве везе има Псиртиска припадност са исћитом Верујемо, даље, да се одговопи на так ва питања не оцењује ни позитивно ни нетативно. А ли једно нам te Iасно овакав „систем" питања hvжно намеђе потребу да се и гпрофесору Гомирцу постави кочтра ггитање: Да ли сте ви... педагог 7

КОМЕНТАР Јавне трибине

Ha Праввом факултету /в пре две педеље ва шввцвјатв•у У дружења Савеза студената поведена лискусија о акг туелним пвтањвма одумирања државе у прелазном периоду. Досада су одржава два двску свова саставка, што aeh даје могуквоста да се уиеколико оцеиа корвсаост овот аоду хвата студепата права. Док је прва састанак протекао у знаку приличпеввше ш одређеноств . бар тпто се сту девтскот дела дшскутаиага тш ш че, у коме смислу n како дпскусвју орајеитисатв, како увести иека свстем m у ра ш справљању о тако обимвој тема као niTo је одумирање државе, догле је aeh друтв показао да су бнла неоправ ш дава страховања да he се Д*“ скусија расплииутш и твме азтубвти у звачају, Овот пута ее, п о сугестпјп претседавајућет, aehnna днскутавата задржала иа питањи мл одпоса права и држаае у прелазпом перподу. Hayh в состапцн he такође бати посвеhenn одређевим проблемимл "з окввра ове комплекспе тег ме. Дискусија, првобвтво замв ш гпљења као студентска, привукла је велики број не само професора са факултета дру пттвених паука, aeh и ванупвверзитетеких друттвепих ш }аапах радника. Њихово уче m he доприноеи клалвтету дв ш скуевје, а впдиректно указује колико еу аам аедостајалв екуповн оаакве врсте ва који"а ее моту аепосредно шзпосвтв ш браввтш одређена гделвтта. О кџалштету двскусаје мож Да he бвтв боље товорвтв каеавје, када иза аас буде внme оаокввх састаиака. Мотло бв ее само рећи да се ва вехвм досодатњим учесвипима првмећује да вшсу иаввкли Да евоја гледптта брапе (нш т побнјају) пред тппрпч скупом, као mro се m за јеДап део првсутншх можв pehn Да еу дотлш ае побуђени автересоаањем sa садржвпу двскусвја, neh за њихов спољ ав вфект. Оппттм закључак је, ако ее aeh сада може датш, д а еу етудеатш прааа учвнвлш добру ct вар mro еу покревулв ову дшскуевју, јер се већ осеhoaa прплшчаа вотреба $а стварањем једве такве јавве трибнве ва Правиом факултету, Треба еамо пожелетш да араваицв еа овом даскусшјом ве затворе врата аа „амфитеатру два", ueh да то меето аоаелеовшком аоподве првтворе у сталво састајалштте еавх опвх људш са Уввверзштета m ваа њета који желе ла претресају одређеве друштве веш правве пробдеме. У пршдоту овоме говори ■ акцвја студепата екоаомшје Ла аа саом факултету такође по* ареау двскусвје о актуелнвм лруштвево-екоиомскам а робдемвма (у четвртак }е ш eh одржап првш мпекусвоив саставак ва гему ~Различити путеви v еоцвјадшзам'*). Уз aeh траднпиопалае двскусије о фшлозофским, књвжевпим в друтшм аатањима ва Филозофском факулте ry, стварање }пвннх трибина иа Правном ш Економском. маоro he доарннетн друштввнопотптнчком н научнпм вгнвО/у на фпкултстича друштврних наука, Зото у заночетвм дискуси}ама вшднмо њихову прву nфирмацију ш аотстрек остолим факултетшма.

SLABA POSETA PREDAVANJIMA Štetna praksa Neka predavanja posećuje manje od 10% studenata

Slabo posečivanje nastave na fakultetlma društvenib nauka izgleda da je postaic jedna opšta pojava sa kojom se svi mire. No, pokazalo ?e da je ovo vrlo ozbiljan pn>blem, naročito na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, i dužnost nam je ako nišfa drugo, da ukažemo na njeg>i. Na ova dva fakulteta, uključujući tu i Filozofski, predavanja nisu obavezna, јег se smatra đa i sami studenti mo gu zaključiti koliko im ona pomažu. Veći deo ozbiljnijih studenata smatra da su predavanja na fakultetu vrlo korisna i da se za mnogo manje vremena može savladati jedan predmet ako se redovno pohađa nastava. Ali činjenice pokazuju dra go. Na Ekonomskom fakultetu mnoge predmete ne sluša ni 20% studenata. U Odboru Saveza studenata rekli su nam da ovo posećivanje nastave zavisi 1 od predavača. Ukoliko se materija predaje pristupačnije i potpunije, predavanja su mnogo bo’ije posećena. I ovde. kao i na fakultet.ima, brucoši su najuredniji, dok na starijim godinama nisu retki slučajevi da na času bude 10—15 stuđenata. Na Pravnom fakultetu ovaj problem ima još šire raz mere. Tamo već na drugoj godini manje od 10% pose6uje redovno predavanja, a na trećoj I četvrtoj godini ovaj procenat Je još manji. Uzroka ima dosta. Mnogl stu denti Imaju zaostalih ispita pa spremaju te ispite i smatraju da bi nepotrebno gubili vreme ako bi slušali i ono Sto će kasnije polagatl.

Kad dođe vreme onome ođlaganom predmetu, onda opet zapuste sve druge, a njega uče ispočetka i tako se to ponavlja. U razgovoru sa mnogima o ovom problemu izlazi da je ovakav metođ rada doveo dotle da preko 80°/o studenata ne uspeva da likvidira na vreme ispite ] ne- može da se upiše u sledeću godinu. Međutim, studenti koji su na vreme položili ispite ističu da im je>baš redovno pohadanje nastave omogučilo da lakše savladaju materiju'i na vreme prlpreme ispite. Slušaonice na Filozofskom fakultetu su punije nego na Ekonomskom i Pravnom, a*i i ovde većinu čine prva i dru ga godina. No, ćvde postojl niz drugih teškoća. Filozofskl fakultet ima mnogo grupa, od kojih su neke brojno velike, a prostorije su male, pa često i pored interesovanja studenti nisu u mogućnosti da prate predavanja zbog pretrpanosti slušaonica. Pored toga predavanja nisu povezana, nego su razbacana ргеко celog dana i student ako hoće da 5h posećuje, moга izgubiti mnogo vremena. Ovo su neki objektivni razlozi. No, na prvo mesto i ovde dolazi neozbiljno shvatanje važnosti nastave. Ovo ukazuje na problem čije su posledice između ostalog velikj broj zaostalih ispita i činjenica da mali brcj studenata završava na vrems fakultet. S đruge strane ргат ne slušaonice ukazujii i na nedovoljan kvalitet nekih pre đavanja, koia često ne sađrže više građe nego i tako oskudni udžbenici.

V. Kovačević

Zašto su uvedeni kvalifikacioni ispiti

Piše: Vukašin Stambolić, studentski pretstavnik u Univerzitetskom savetu Primedba Redakcije: Prilikom preloma ćlanka druga Stambolića u prošlom broju, greškom slagača 1 korektora umesto zaključaka članka, složen je tekst koji nema nikakve veze sa pomenutim člankom. Redakcija se zbog toga izvinjava čitaocima i autoru (lanka. U ovom broju objavljujemo ispušteni tekst.

Услед свсга тога, у садашњим условкма нужна Је била одлука о увођењу квалификационих испита. Они у много чему треба да се разли куЈу ол некадашњих приЈемних испита, пре свега тиме што не смеЈу бити никакав нумерус клаузус, а и оавршенијим и што Је могуђе обЈектавниЈим начмном извођеља (шире и комисиЈе, анонимност писмених испи та и сл.). КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТИ НИСУ ..ЈЕДИПО РЕШЕЊЕ” Из тога што је одлука о квалификацноним испитима временсни дошла пре других, не треба сматрати да је она и по важносги прва. једина и на.јзначајнија. Напротив, она је само једна у склопу низа других мера- И управо he век њсног трајања и spo,f факултета ко.је она osvхвата бити у толкко мањи, уколико се лруге мере буду темељитиlе и брже остпаривале. Ззто схватања појетинпх људи на Универ зитету да еу ква пификаниони и.спити неки ..чаробни штаттић”,' једини спагопосни излаз koihm се све може решити немају места!- Тиме се зангмапуте хитно предузимање других необнчно важних мера, Не ,

корисно Je исто тако свођење свих тешкоћа и прав дање свих слабости нашег Универзитета постојањем велихог броја студената(Таква гледања дезспијентишу и умањују данас тако потребне напоре на свестраном решвању проблема УниверзитетаОдлуха о квалификацио ним испитима носи собом и понеко негативно обележ s е. На прргмер, ставља друге Укиверзитете у Hamoi земљи у Један нови попожчјИли отижгва упис на факултете ученииима из слабијих средњих школа* али у исто време поставп?а пред такне птколе и веНе затхеве- Ледан део пгеплога о карактеоу тих испита Ko4i ie neißao Савез стулената ииЈе био усвојен.' Н.х без <>бзипа на све то. Вадам се да сам бар делом показао услед чега је Савез сту дената нашег Универзктета сматрао потребним да се у оваквим об ; ективт:им условимд и уз овако прелвиђен систем мерп сложи са предлогОм за увођење квалификаг\ионих исои та.

Вукашив Стамболиђ

студент

Ј