Студент

фестивал културно-уметничких друштава

Иочетком априла почеће овогодишњн фестивал студентских културно умстничких друштава. Фестивал ће трајати месец дана и развијаће се у знаку појачане активности културно уметничких друштава, а у оквиру програма друштвених клубова факултета. При одбору за културпа питања биће формиран посебан жири, који ће пратити иступање друштва по факултетима. Најуспелији иступи сачињаваће завршни и свечани део фести-

вала који предвиђа поссбве вечери драме, фолклора и хорова. Ове три завршне приредбе претставиће квалитетну синтезу рада свих друштава у овој години. На посебној приредби биће објављена имена добитвика награда „Студентовог” конкурса. У току априла биће у Галерији на Калемегдану отворена изложба 'сликарских и скулпторских радова приспелих на конкурс, као и других радова студената академија. М. П.

Aktuelni pro blemi univerziteta

IZRADA STATUTA U PRVOM PLANU

Ostalo je još šest meseci za izradu i donošcmje statuta fakulteta Prvi statut čija se -važnost računa na duže vreme. U 1960/61 godini diplomirače prva posleratna generacija koja će studije završiti po jednom nastavnom planu i programu. . Doruošenje statuta zagatak i studntskdh organizacija.

Šta je urađeno... u vidu činjenicu đa se na izradi statuta več ranije nešto radilo, republi-

čfkl za:k<xn predviđa vremtie od šest meseci po stupanju na snagu zakoraa, kao кгајnji гок za izradu 1 donošenje statuta. U ovom relativno vremenski kratkom roku, iprLšlo se ovom ozlbiljnoim poslu nedovoljno organizovano i kompaktno. Prvi nacrti, izrađeni na svim fakultetima, svakako obiluju ozbiljnim slabostima. Može se štaviiše reći da nacrti pojedinih fatoulteta ne unose zasada ničeg bitno novog u геžim i metod studiranja. Na druigim fakuitetima se opet sa nekim izmenama otišlo u krajnost. Tako se, naprimer, na Pravnom fatoultetu od dosada potpuno slobodnog režima studdja nacrtom pred vMa gotovo gimnaziskj srtrog kriterijum u pogledu obavezne nastave 1 seminara«. Zbog ovakve situacije, Ur'verzitetski savet je ovih dana uputio apel fakultetskim upravama d Univerzitet skom odiboru Saveza studenata u kcme traži da se posao oko izrade naerta statuta što pre privede kraju. Јег, u septemlhru statuti moraju biti gotovi... Sta kaže Zakon Zakonom o univerzitet'ma rešcna su mnoga pitanja koja će i statuti obuhvatiti. Teškoća Je Itoođ piitanja koja Zakon ostavlja statuti-

ma da ih regulišu u ođnasu па svoje specirfične okolnostL Тако je ostavljeno fala’-tetima da izrade nastavne planove, raizrade naičin rada fakultetskih skupština, fonmulišu uslove i prirodu nosdiplomskog studija, razmotre pitanje vanrednih stu dija i obavezne nastave. U pogledu rešavanja ovih pitanja. Zalkon daje jednu ovakvu opštu intenciju: re-sim studija znatno poožtriti, završavanje studija u ođređenim (kratkim) vremen'ekim rokcvhna, pođizanje k aliteta nastave i studija i svim tim ići ka formironju kvalitetnog strućnjaika opšteg tiipa. Takođe če i čitav sistem stioendiranja biti postavljen tako da bude stimulans za bolje savlađivanje stiruftne materije. Poamatrano iz ovog aspek ta, statuti fakulteta bi uglav пош morali da reše sledeča -itanja: režim studija, izrada nastavnih planova i programa (Zakon izričito ne zahbeva donošenje programa, buduči da ovi ne ulaze u sta tut, ali je apsurđno govoriti o novim planovima sa sta rim programima, pa se njihova izrada nameče sama po

sebi), razrada sistema d uštvenog upravljanja na fakultetima uključujuči i društveno upravljanje na katedrcma, karakter i svrha stručne prakse, izrada nastavnih planova postdiplomskog studija itd. Nastavni planovi Zakon insistira naročito na sitrogom režimu prve dve godine studija. Da bi so upisao treći semestar, moraju se likvidirati svi i®piti iz ргve godine. Međutim, situacija ni kasnije nije mnogo lak ša. Gcdinu dana po isteku roka za redovno završavanie studija stuđent gubi sva studentska prava i pov’astice, iztrVmajući pravonp. роlaganje ispita. Zakon sem toga predviđa kratko vremensko trajanje studija. Ta ko Zakon predviđa da studij Sumarskog fakulteta tra je četiri godine, iako ga sad kad traje pet godina retko ko završl redovno. Izlaizi da bi ovako oštar kurs bez izmene nastavnih planova i ’N’ograma značio izvesnu katastrofu. Logično je da prl ovakvom kriterijumu, nastavni planovi i programi ne mogu biti više .sve ono što predava-či Univerziteta nauбе u čitavom svom stručnom i naučnom radu, nego cno što je neophodho stručnjaku opšteg tipa, kakvcg traži naša privreda. U nastavnim planovima moraju biti striktno precizirani vrsta i broj predmeta. kao i broj ča-sova nedeljnih.-U vezi s tlm Univerzitetski savet je dao jcdnu korisnu preporuku da broj časova nedeljno ne buđe veći od 34. Njime mora biti fiksirana fizionomija fakulteta, kao i stručnjaka, koea dćtični fakultet daje privređi. Kako se u našim uslovima radi o stručnjaku opšteg tipa, nužno se nameče sažimanie programa. radi njegovog usklađivanja sa vremenskim trajanjem studija. Postdlpiomski studij Planore i nslove postdiplomskeff stndHja treba da d<;n -su fakultetski statuti, a na tome dosada nije gotovo nlšta nčlnjeno. II donošenjn f i/.radi statuta fakulteta učestvovaće po prvi put i stnđenti. Pored učcstvovanja u radn faknltetskc skupštine _i fakultetskog savcta, ггрпblički zakon je omogučio studentima nčestvovanje u radu faknltotskSh uprava, bez nrava odjnčivanja, kada se radi o pitan.iima nnstave. Ovo pravo treba iskoristiti i založiti se za što рге ciznije i potpunije statute. Na izrađi statuta radiće posebne grnpc najboljih stuđenaia, prt čemn treba vođiti računa o koordinaciji iskustava drncrih istorodnih faknlteta u zemlji. M. P.

BIĆE MANJE STRAHA I NESIGURNOSTI NA ISPITIMA KAD STATUTI BUDU REGULISAIi,! PLAN I PROGRAM

ПЕТ ГОДИНА СТУДЕНТСКОГ ГРАДА Насеље младости и рада Разговор о студентском граду и његовим проблемима

Ових дана Студентсгеи град лрославља пет година свог ггостој ања, Тим поводом замолили смо управни ка Студентсгсот града Милошу Раичевића, претседника Уггравног одбора Саву Бранчића и претседника одбсра Савеза студената Владимгара Лекића, да нам кажу неколико речц о животу у Студентском граду, о његовим прсблемима и о перопективама њетове даље изтрадње. Прво шггање које нас је интересовало јесте довршење Студентског града. За пет година постојања Студентског града оспособ љена су за становање два блозоа који могу да приме око 3000 студената, међутим с обзиром иа стаибене прилике у Београду ц на све већи ггрилив студената из године у годину, садаопњи капацитет не може да подмгфи потребе у станбеном простору. Зато се као озбиљан проблем поставило што хитније довршење читаврг Студентског града, који би у великој мери ублажио станбену несташицу код студената. „Радови на I и IV блоку,, каже друг Раичевсгћ, су у току и предвиђа се њихово довршење почетком сеп тембра 1956 године, Упоредо са овим радовсша, уколико Савезна народна скуп штина одобри средспва, то ком лета ће се утрађивати инсталације за парно грејање у целом граду”. Да ли ће и ресторан на време бити готов? Као први проблем у вези са дозршењем Студентског града поставља се довршење ресторана. Капацитет садашњег ресторана не одговара потребама свих студената, како по уређајима и хигијенским Јгсловима тако и гго простору. Зато се од стране Управног одбора и Управе града преко службе за изградњу Студентског града при СНО инсистира да се током септембра месеца заврши и ре сторан. Међутим, како је довршење ресторана везано за специјалне кух:гч>схе уређаје у уређају котларнице,

то је још иеизвесно да јги ће довршеше бити учињено на време. За сада ни инвеститор, ии предузећа која изводе радове нису у могућности да тачко одговоре. Саобраћај стални проблем Друти цроблем у вези са довршешем Студентског града је саобраћај. Од посташса Студентског града до данас проблем није решен. У атгрилу 1955 го дине пхжушало се да се са ГСП ренги. Добило се обећа !t>e, али ГСП поводом тога скоро ништа није предузело. Тешкоће око превоза, с обзиром да је Студентсзш град добио 1000 нових становшжа, данас су нарочито велике. Ових дана Управни одбор у заједници са Одбором ССЈ упутио је ггисмени апел Сазезном народном посланику Божидару Томићу, Савету за саобраћај СНО и неким друтим устанозама, за помоћ у решењу овога проблема, Дата су два предлога: Први Да се повећа број аутобуса који саобраћају на линији Београд Студентсгси град са два на швст. Други предложено је увођење посебних аут*)буса за Студент оки град, који би пристаја ли у кругу града. То би зна (Наставак на страни 2)

ДЕТАЉ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА

Десетогодишњица КУД „Бранко Крсмановић "

Да нам живот буде богатији

У децембру 1945 год. крат ко време након поновног отварања Београдског универзитета, на иницијативу тек оенованог Универзитетског одбора Народне студентске омладине, окупило %се преко 150 студената ства рајући хорску и фолклор-

КО КРСМАНОВИЋ"

ну секцију и академско позориште. Новоформирана хорска секција и академско позориште наследиле су бо гате уметничке традиције академског хора „Обилић“, основаног 1884 год. и академског позоришта основаног 1922 год. Друштво са 500 активвих чланова КУД „Бранко Крсмановић“ окупља око 500 актив них чланова у 8 секција. Својим радом Друштво употпуњава активност студентске омладине на Београдском универзитету и сачињава значајан део ама терског културно-уметничког живота у нашем главном граду. За протеклих 10 година Друштво је дало прбко 750 концерата и прет става а број присутних гледалаца износи око 500.000. Афирмација у земљи и ипостранству Грађани широм читаве наше земље упознали су сг преко гостовања Друштва

са једном страном живота и рада београдских студената. Друштво је дало приредбе у много села и градова наше земље, а такође је и достојно репрезентовало студенте Београдског универзитета и у иностранству, у Италији, Француској, Немачкој, Грчкој, Тур ској, Израелу и Чехословач кој. Један од највећих успеха постигнут је свакако на трећем међународном конкурсу полифоне музике v Ареиу Италија у автусту 1955 године, где је академски хор у конкуренцији 36 хорова из 7 европских земаља освојио прва места у све три категорије и добио 99,2 # /» могућих поена. На репертоару хора је за 10 година било 45 хорских композиција и 4 ораторијума, академско позориште дало је 15 позоришцих комада и 3 једночинке, академски фолклор је имао 32 игре из свих крајева Југославије. Милан ВАНКУ

РУГОВСКА ИГРА у ИЗВОТзЕЊУ ФОЛКЛОРА КУД „ВРАН-

Str. OTPORI f-nr, REPORTAŽA s ptr. CITAOCI 3 I TRENJA NA * \ 4 OD SKALPELA * SAMI UREĐUJU FIZICI BOHUMANOSTI LIST BEOGRAD ■■ВИШНшШВН. dinsra 27-Ш-1956 NEDELJNI LIST beogradskih STUDENATA