Студент

СЕКЦИЈА „СТУДЕНТИ РАДНИЧКА ОМЛАДИНА" НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ ОБОСТРАНА НОРИСТ

На штцијативу студената нетврте го.бгине на Правном факултету је недавно фор\пграна секција „Студенти радничка омладина”, која he оргализовати, пружати помоћ и одржавати везу са радшгчком омла дггном Београда и Земуна. И досад а је било покушаја на неким факултетима (например Филозофском) у организовашу група које би повремено чиниле посете радшгчкој омладови и одржавале предавања, али сви ти покушаји бшш су само минијатурка активност на једном од најважнијих подручја политике, па и практично стручне делатносТи будућих службепика. Новооснована секција ва Правном факултету схватила је питање сарадње и указивања помоћи редничкој омдадини врло »а-жним проблемом, који озбил>но треба да заиитересује организације Савеза студената на свим факултетима. То је раоумљиво ако %ш амо пред очима чињеницу скснцентрисаности великог броја студената и радника у нашем главном граду и проблем политичког, стручног и културног образовања социјалистичког радника. Због перспективних могућности и гтотребе да ова секција изгради своју традицију, а евентуално и пре расте у један студентскораднички клуб на Универзитету, поклоњена је пажња њеном омасовљењу са студемтима млађих година и проширењу, са мањим. Непосредну помоћ и патро нат над секцијом, вршио би тако Универзитетски од бор Савеза студената. То утолико пре, што би секција онда мотла да пружи помоћ радничкој омладини и одр е ђеном броју стручњака за њихове културно

уметничке групе (хор, драiMa и др.) што једна секција у огсвиру одређенот факултета не би била у стазву да пружи. Захтеви и потребе радкичке омладине су нееумшиво велгаш, али и наше мопућпости за једиу свестравију помоћ нису нереалне. И ми им свакако морамо изаћи усусрет. С е кција се повезала са среским синдикалиим већем и среским комитетом Народне омладине, који ће по предузећима спровести анкету о тезама које би за раднггке биле најинтересантније. За рад у секцији досада се пријавило прегсо тридесет студената права и изабран ј е одбор оекције. У Студентсгсом граду на Новом Београду постоји тагсође једна фупа правника гсоја је оргаиизовала посете радничкој омладини, однооно предузећима. Она ће у оквиру но. воформирапе секције наставити делатност на територијл Земуна и Новог Београда.

Међу формама рада csftције, поред ттредавсња и посета њиховим састанцима и радни.м м е стима, пред виђене су још и усмвне нкнвике, приредбе, заједничке забаве. Тако ће се поводом прославе 10тодишњице омладинских радних бригада одржати једно студентск о-радничтао другарско вече. Поводом ггрвог оружапо г сукоба рашника Србије са владајућим режимом (5 еприл 1903) чланози секције ће организовати посебна пр е даван>а. Све врсте контакта са радничким орт-анизацијама и неговање сарадње на једној широко другарстсој шгатформи, биће бесумње крунисано драгоценим искуством за студенте. Колико год .је ова сарадња и псмоћ корисна радницима, толико ће она имати политичког и друто г ефекта на изградњи нашег младог студентско 1 ’ кадра навикнутог иа савремена зби вања, проблеме и критеријуме. Гојко Јанковић

7824:13 - X Хтео сам да пишем о културном лику студената технике а да при том не употребнм ниједан број. Али испало је да се на техпшхи без рачуна ипак пикако не може. Ја лич но нисам добар рачунџија и зато ћу само поставитц један задатак Који ће, надам će, сту денти тсхпике успешнр решити. е ’ ПРВА ПОЗНАТА: Другатвени клуб студената техничких факултета организовао је дис кусију о културном лпку студената техиике. Тезе за дискусију доставл.енр су свим

комитетима Савеза комуниста на техници (има их 45) и Удру жењмма Савеза студената (има их 7). Ови су у хору говорили: ~Дискусија Је стварно потреб на”, „ипицијатива је за сваку похвалу”, итд. и тахо блшне. све у истом стилу. О дискус« ји су обавештени и декаии, а нц претставници штампе иису бцли заборављени. Дакле, све Је било цакум —пакум, Још се само пекао дан и час па да дискусије почне. ДРУГА ПОЗНАТА: На техничкпч факултетимч има рав но 7.824 студента. Кад Је дошло време за дискусију, у сали 6p.HS били су: 1 (и слови ма Један секретар комитста Савеза комуниста, Једап декан Јдан део управе друштвеног клжба и некрлико' студената. Cife у свему (броЈао саи на проте) тринаест студената. ЈЕДИА ЈЕДИНА НЕПОЗНАТА КОЈА СЕ ТРАЖИ: ко треба да води рачупа о културном уздизашу студената? „Марс”

Насеље младости и рада

Милоје Раичевић

(Hacraißarc c прве стране) чпло отварање нове линије са стскључиво правом корпшћеша од страке студената. У случају да ГСП не буде у сташу да изиђе у сусрет овим потребама, посто ји мсгућност да се превоз дозволи неком друтом саобраћајном гвредузећу које би преузело превоз студената. Самоуправљање на делу Добар део разговора водили смо о неким проблелтма оамоуправљања. Посебно нас је ингересовало какаlв однос посто;и изме})У Управнот одбора и Управкика имајућ/и у в/иду ранију праксу у којој су се испољавале негативне поја ве. „До ове годигне тај однос се огелдао У обостраном ме шри»у у надлоЈкности. Из таквог одиоса проигстлазиjt-ti су о- г-'вп К п ‘и су имали и ’! v iTioaja па жпвот

у граlду. У току ове године то штгање је у мнотоме ггобољшано на ранију, нзраксу”. „Међутим, ни ова годипа ниЈе баш без замерки, рекао je даље друг Бранчић, код службеника на одговорним ме стима иема довољно удубљивања у проблсме, солидног анализирања и припремања по датака који би се расположење Управиом одбору за његове састапке. Например, ако расправљамо о неком финансиском проблему или нском другом, службеници на одговорпим местпма не припреме на време и са струч не стране не обраде податке, тако да је Упрапии одбор при моран да многе ствари (као што Је папример висина станарине) решава површно. Зато се дешава да кључна питања остаЈу ваи дневних редова нашег еастанка. Чссто су предмет наших састапака мол бе, жалбе и друге мање ствари и ми смо Једипо тпм окупирани“. Познато Је да Је систем самоуправљања у Студектском граду у свом разпитКу отишао даље нсго у осталим домоппма. Зато смо се и интересовали: колико Је м шта Је Управни одбор учипио да проблеме рада приближи студептима, да их заннтересујс, као и да их активира у решавању тпх проблема. С обзиром да у Студептском граду стаиује велики број студената, у циљу што непосрсдпијег обавештавања и учешћа свих студената у проблемима Студентског града Управни одбор Је морао да тражи погодне форме и облике. Једна од тих форми јс одржавање зборова по факултетима на којим члапови Управ ног одбора говоре о проблемпма, одговарају на питања и примедбе и пол(lжУ одговорност за свој рад. такву форму треба Још вигае развиЈати. Преко кутије за примедбе и предлоге студентима Је такође омогућсно учешће у рсшавању многих питања. Тпква форма до сада Је веома добро користила Управпом одбору

да сагледа многе проблеме и жеље студената. интересовали смо се због чега je запостављена форма отворених састанака управног одбора и зашто ниЈе рстварепа задшсао о формирању блоковских савета. „Отворене састанке Управног одбора писмо држали ове године због самих питања о којпма смо расправљали. Мол бе и жалбе као и нека ситниЈа пнтања, каже сава Бранчић, мислим да но 6и интересовала студенте“. „Замисао о блоковским саветпма потекло J'e од самих студепата, наставио Је друг Бранчић, и они би заиста требали да буду важна спона нзмсђу студепата и Управног одбора. Узрок због чега до данас блоковски савети нису оформљепи треба тражити у неодлучности Управног одбора, који је одлагао ово питање од кесеца до месеца. Ми-

Владимир Лскић

слим да ћемо ову замисао остварити почетком идућег мессда завршио Је претседник Управног одбора/* НОВА ФИЗИОНОМИЈА ГРАДА Са претседником Одбора ССЈ Студентског града, Владимиром Лекићем провели смо пола часа у разговору о неким проблсмииа организадиЈе ССЈ. Специфични услови живота студената у Студентском граду, велика концетрација на Једном месту. удаљеност од факултета и друго неминовно су довсли до формнрања организације Савеза студената у Студентском граду. „Све дотле док организациЈа Савеза студената није узела у своје руке организован.е ДРУштвеног политичког културног и спортског живота, каже владимир Лекић, студенти су били препуштеии стихиЈи. То Је доводило до nojasa разних дивљих облика забаве студената. НиЈе чудо што су се тада ширилк непријатни глј* сови о Студентском граду.“ „Организованим и систематским радом, наставио Је друг Лекнћ, кроз формирање разних друштава и клубова, студонтима Је пружена могућност да се према својнм жељаиа м смислу активираЈу и укључе у разне делатности. Мислим да Је важпо истаћи успех нашег Културно-уметничког Друштва коЈе после годину дана рада окупља 350 активних чланова, Први наступи показалп су да ово друштво има услова да се развије у квалитетио друштво. Спортско друштво окупља око 300 вктивних спортиста девст клубова. Другатвепи клуб Је постао важна политичка и културиа институциЈа. Поред ових друштава успешно раде и клуб технике, клуб студенткиња н планинарско друштво.* „Тако постављен рад изменио Је физпопомиЈу Студентског града, ргкао Je даље Владимир Лекић, Не 6и било нескормиз рећи да Је Студентски град постао важан чинилац у политнчком животу Београдског Ј-ниверзитета“.

SASTANAK COSSJ U TOKU SU IZMENE STATUTA

U Beogradu je рге nekoliko dana održan sastanak pretsedništva Centralnog odbora Saveza stuđenata Jugoslavije na kojem je điskutovano o organizaclonim pitanjima Saveza studenata, zatim o stručnoj praksi naših studenata u inostranstvu, aktuelnim pitanjima fizičkog obrezovanja na univerzitetima i nekim tekućim pitanjima iz međunarodne saradnje.

Obzirom na to da će se krajem gođine u Beogradu održati Treći kongres SSJ, Pretsednižtvo je isteklo potreboi đa se već poćne sa pri premanjem izvesnih izmena u StatUtu SSJ koje trdba da bolje istaknu politićki i opšte jugoslovensM karakter SSJ. Nedavno ođiržani šesti plenami sastanak CK SKJ na kojem ie diskutovano i o рго blemima rada sa omladmom, dao je đragooene materijale koj t se mora ju što potpunije iskoristiti i u radu Saveza studenata. U tom smislu je Preteedni&tvo donelo zaključke koji nalažu univerzltetskim odborima đa pri stupe analizi stanja u svojim organizacijama, koristeći ove materijale. Pizićko oibrazovanje stude nata je takođe jeđno od aktuelnih pitanja na našim univesrzitetima. Nakon duže diskusije u kojoj su ućestvo vali i ćlanovi Sportslkog odbora SSJ đošlo se do stanovlšta da u razvijanju fiskulture 1 sporta među studentima treba sve pođrediti jed nom cilju fizićkom obrazovanju mladog čoveka. Zato je neophodno potrebno da Savez studenata pomogne u jačanju osnovnih fiskulturnih‘ organizaćija na fakuttetima i studentskim domovima, dajući ћц ne samo materijalnu, nego i moralnu pođršku. • . U diskusiji o radu studentskih stručnih organizacija

које vrže razrnenu studenata praiktikanata sa odgovarajučim stručnim organizacijama u inostranstvu raspravljena su neka tekuča pi tanfja. Jedno od važnijih zapaižanj a je da izvođenje struj ne prakse u inostranstvu nije povezano sa praksom u zemlji i da bi na rešavanju tlh pitanja trebalo amgažovati i naštavnike. Рг.

DREVNI PRONALAZAK KOJI SE NE KORISTI JEDINO U STUDENTSKIM MENZAMA Noževi sa nogama

Da nisam svedok jedne neobične situacije, možda se ne bih setio da i nož spada u pribor za jelo. Toliko sem se iprivikao na kašiku, da s шјош sečem bolje nego naj oStrijim pređmetima. Ali svi nemaju dugu praksu i ovo što želim da isipričatn, dogodilo se upravo jednom od takvih. • Na Novom Beoigradu, u Studenitskoj menzi čekali smo jednom kao i oibično, da nam donesu jelo. Razgovor je bio vrlo prijatan, pa se nactavio i za vreme ručka. Mi se međusobno i nismo po znavali, ali kad se dugo čeka, neko mora da progovoxi, a posle toga razgovor sa 1"’ o nastavlja. Pri kraju гибка, prdmetio sam kako koiega posed mene okreće i pritiska parče mesa sa očajnim naporom. Iznenada je parče izletelo iz tanjira, i ako mi verujte, udariloko 1 a prdko puta posred če la. I nas su zhvatile masne kapljice, ali onaj preko puta j> izgleđao jadno. Izvinjavanju skoro nije bilo mesta, mada je mladić onoga ртеklinjao da mu opvosti. Nisu se potukid, svi smo pomogli da se kolega koji više шјз ]‘ v ‘a na sebe od prokletog sosa, smiri i očisti. Tada sam se, najednom, posle dve godine setio da živimo u XX veku i da je nož jedan cd rrrvih pronalazaka civilizacije. 'Od toga dana se svakodnevno, kad sednem da ru čam, sećam one slike. Toliko me progonila, da sam morao najzad da se raspitam, da II menze nekim slućajem poseduju noževe. Svakaiko druže, da imamo noževe reće đrug dz uprave i mi ih ćuvamo ođavno. Da ne »dohija

■ju noge« viđali biste ih na svakom stolu, kako je to kođ svih kultumih Ijudi. Znate, kolega, noževi su skupi i m! ncmamo sredstva da ih kupujemo Stalno гебе mi dru? iz uprave u drugoj menzi. Sad mi je savest mirna, јег znam da drevni pronalazak poseđuju sve stuđentske menze, samo se još uvek pitam da li noževi za-ista »dobijaju noge« kako mi теkoše, ili oni naslućuiu da bi • tako moralo da buđe. Da sam nešto bogat čovek. predložio bi svim menzama da probaju, pa ако što nestane da im platim. Ovako, ostaje mi da razmiiljam o poг cima i kulturi i o poverenju. D. Stevanović

Писма "Студенту “

Друже уредвиче, у БашеЛ листу бр. 21 у ру“ брацв „Пасиа студеиту ” вда* шао је папвс под иасдовош f „Експотзија Шумарскот факултета”, од аутора М. Н* студепта Саобраћајвог отсе“ ка. Како су ваводи у иаппсу проидвољна и иеистивити, тО Вас иолиио да у аатересу правилиот обавештавања јавпости доаесете у вшпем ласту следеке: После уступања дтраде бввше Високе саобракајае школв Шумарском факултету, би в“ шем Сшосталвом cao6pahaj“ вом отсеку је остављепо ве“ колико просторија ва привре“ мено коришћење. Питање коришћења просто“ рија од страпе бввшет Сао“ браћајног отсека ретулисаио је утовором, дакључевим иџмв ђу Шумарскот а Машиискот факултета, а који је овереа од стране Ректора Београд“ скот универдитета, Према о“ вом уговору бивши Самосталии саобракајиа отсек треба“ ло је да се исели и$ дтраде Шумарскот фавултета 1 cen“ тембра 1955 тодиие, о чему je Управа Машивског факултета била благовремено обавеште“ на в џамољена да пошаље сво је претставиаке ради преуџ и“ мања, пли матааиопирања ипвентара. Како се Ма“ шински факултет иије 0“ дазвао овом позиву, то је Секретарнјаг Шумар т ског факултета бпо прпну • f>en да приступп исељавању бившет Саобракајиот отсека из иеколико просторија, које су биле тада факултету пеоаходне џа смештај Секретарнјата и веких кабивета, Поводом ове одлуке Шумар скот факултета, у напису се варочито встиче да Шумарски факудтет користи 150 про сторија за света својих 269 студеаата. > Међутим, иа Шу“ ’* л марском факултету сада ама оспособљених за употребу све га 94 просторије у којима ради 66 наставника, помоћвот наставног особља u 25 лабора ната, са 318 студената и 369 апсолвеаата. С обзиром иа чињевпце д а бавши Саобракпјни отсек ваше нема студеаат-а, Секретари јат Шумарскот фвкултета сма тра да апсолвеатима бевшет Саобраћајпог отсека, којих има око 140, васу потребне посебне просторије. Онв мало бројни апсолвенти који аовре меио долазе на факудтет, могу корпстчти просторпје које корнсте и студентв Шумарскот факултета. Према томе, Шумарска факултет he настојатв да се у што краћем року изврши реализација постојеher уговора, чиме he се у пот пунссти нормализоватп рад и вастава на Шумарском факул тету, Пз секрегарвјата Шумарског факудтета Друже уредниче, "Упис нових абонената у мензу број 4 Филозофског факултета траје од 26 марта до 1 После тога рока, тј. чим се попуни предвиђени број абонената (1700), више се нико не може преплатити на оброке. поставља се питаље, шта ће бити с оним студентима који су стипнедисти деканата факултета. познато је, да су стари стипендисти примили стипендију за месец март тек 15 марта, па већина није платила мензу за тај месец л сналазила се како je умела. То значи да стипендисти факултета опет неће моћи уплатити оброке у мензи Филозофског факултета, Зер ће предвиђени број абонената бити испуњен, а упис траје само до 1 априла. Зар не би управа мензе, у сагласности са рачуноводством Филозофског факултета, могла издати бонове стипендистима, а рачуноводство да извести управу мензе када he делити стипендиЗе, па да се одмах одбиЗе противувредност за бонове. Деканат би могао издати потврду за студента да Зе стипендиста, студент би ту потзр ду предао управи меизе коЗа би од студентове стипендије одбијала одговараЗући ивнос. таказ поступак ниЗе компликован и стипендисти факултета не би били пасторчад мензе. Или, да се нађе нека згодниЗа солуциЈа. Надамо се да ће управа мензв размислити о томе и пронаћи позитвно рептен.е. С. ГОДИЋ студскт Фи nooć с;:ог факултета

2

студент