Студент

У3 ПЕТОГОДИШЊИЦУ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА

Између јуче и сутра „СТУДЕНТСКИ ГРАД“ НАЈБOЉЕ СТУДЕНТСКО ДРУШТВО

1 Постоји град неуцртан на географским ка,ртама. Званично, сн he усех остати саставни дсо Београда, алл he н»егова самосталност постојати и он да када их не буду раздвајали километри за сада пусте леве обале Саве. Садрађен је за остале неуобичајен начин г,радила га је младост за оебе. Период од пет година раздваја нас од дана када је он почсо да живи. Од дана када је један од тек завршених станбених блокова примио своје прве станошпже, Нагли пораст броја студеиата нз Београдском укиверзитету условио је ro пр-евремено насељавање. И првим стаиовницима били су обезбеђени само најнсопходпији услови за егзистенцију. Није било никатших библиотека, сала или про. сторија нужно потребних за развој друштвеног живота. Само, то није учинило да град остане монотон. У н»ему је живела младост. И са сваком протехлом годином мењао се лшс града. Растао интезитет хсивота. Најразличитије форме политичке, културне, спортске аостивности по.јавиле су се већ у првим данмма. По песковитим пољанама око зтрада појавиле су се лопте, на пободеним ко чевима разапишани су кокопци за одбојку. По собама се најако играо шах, а у ттространу домсху берберницу по завршетку радног времена уношен је тениски сто. Так?личили су се Краљевчани са Сарајлијама; партер и V спрат постали су традиционални ривали. Требало је некако организозати и усмерити ту активност, тај стихисхи развијен спортски хсивот. Како и са чим? На конференцијама и бројним са'станцирла само се долазило до констатовања новонасталих кужности, копкретно се ништа ннје могло ггронаћи. Терене,- сала, реквизита, стручних трекера и осталих најнеопходнијих средстава аз рад једног спортског друштва није било. Материјалних средстава нико није да пружи. Управа дома би, ла је преокупирана својим тешким финансиским проблемима, а велике спортске организације и друштва имале су на терегу својих буџета бргојна мања друштва. Једину помоћ пружао је Спортски одбор Удружеља студената, али су н»егове могућности биле исувише мале. Морало се почињати скоро ни од чега. Коришћени су дотрајали и расходовани реквизити, на игралиштима саграђени на брзтдау. Од стапе магацинске сале почела се градити спортска сала. Највећи капитал, главна снага при свим оствароњима био је добоовољни рад студената. Xit-

љаде радних дана давано је нештедимице да би се дошло до својих итралишта, до могућиости да се бави спортом, да град има своје спортско друштво и клубове који ће бранити његове боје. Ентузијазам, понккао из љубави према граду, испуњавао је његове становнике енергидом која је каткад била задивљавајућа. Сваки човек воли свој град. Његове вредности и знаменитости служе на част сваком појединцу. Студентски град је још увек град перспектива и ваљда отуд толика заинтересованост његових станоапика и за најмањи детал. њепових перспектмвких оствареша. Одатле вероватно и проистиче чудан, за мене и фетишки однос према макети тог града, сразмерно визуелно дочара!НОм циљу, коме се стреми и жртвује. Идилична је лепота макета, нарочито градова ко. ји се праве изнова, на пустарама, на каквој је почет Студентски град. Као на симетричним, укусно израђеним сликама, између белих блокова зграда пружају се пастелно обојене позршине будућих спортских терена. У будућем граду становаће хиљаде младих људи који ће користити сва та многобројн* итралишта, којима ће бити пружена могућност да им спорт постане саставни део

живота, Свакодкезна нави. ка и нотребе која чшги. жјфот лепим, која импулсира стремљен>а у нвучhcc.i раду којем су посветили. То нису само ларови будућим гонерацргјама. То су у исто време и сјајне перопективе за наш кационални слсрт уаггште. 3a његову масозност. И квалитет који немииокно из шв проистиче. Између импровиз-ованих, пре иеколико година сагра ћених непрописних игралишта и та мноцрвених површина на макети, живи данас Студентски град. Са својим многооројним клубовима и друштвима између осталих и са сео јим спортским друштвом. Четири стотине чланова унлањено је у седам активних и квалитетних секција овог друштва. Кошарка' шка секција је тврд орах и за наше најеминентније екипе, а рукометна је по скпштем признању једна најбољих у земљи. Мачевалачки, лакоатлетски и шаховски клуб улазе у рс-д најелитнијих клубова у Београду. Кроз секције овог друштва тхрошли су многи. Неки од њих су по овојим резултатима познати и ва« блокова Студентског града. Масозност ових хлубова данас и систематски рад у њима обећавају да he из њих наш спорт добити читав ггиз та л ентов аних и добрих спортиста. Тако интензиван рад неминовно he још дуго доводити ово друштво пред огромне и наизглед непромостиве тешкоће. Дооада поститхгути успеси су чврста гаранција да ће оно и убудуће умети да ce понесе и савлада све препреке. И победоносно пређе свој пут до дана када he перспективе и макете постати стварност. Тада ће и спорт ско друштво „Студентски град“ некад самоорганизована група младића, данас најбоље студентско спортско друштво на Универзитету постати знанајан и важан фаоктор у југословенском спорту.

Владимкр Матовић

ЈВДАН ОД НАЈБОЉИХ: ФУТБАЛСКИ ЈСЈГУБ

Најјачи рукометни турнир у Београду

Рукометни клуб „Студент ски град„ организовао је турнир у малом рукомету, у оквиру прославе петогодишњице оснивања студентског насеља на Новом Београду. По броју учесника и квалитету екипа био је то досад најјачи турнир у Београду. Домаћи су у вр ло јакој конкуренцији осво јили друго место иза „Првене звезде,,. државног rrpвака у прошлогодишњем np венству. И остали учесници турнира били су јаке екипе. Репрезентација сарајевског универзитета била је састављена од играча два најбоља рукометна клуба из Босне и Херцеговине „Босне“ и „Младе Босне": Београдски „Раднички“ члан савезне рукометне ли ге, вечито други у Србији београдски „Железни чар“ и репрезентација ИФК-а, састављена од игра ча рукометних клубова: „Радничког, панчевачког „Динама" и „Дедиња“. „Студетски град“ је савладао Сарајлије, „Железничара" и ИФК, поделио бодове са „Радничким" а изгубио од државног првака „Црвене звезде".

За пет дака такмичења било је доста узбудљшзих борби, а нарочито је био драматичан сусрет: „Студенски град“ Репрезента ција сарајевског универзитета. Сарајлизе су завршиле прво полувреме са поеном у своју корист а београђани су победили са 11:10, У сусрету „Црвена звезда" Репрезентација сарајевског универзитето победник је био неизвестан све док судија није отсвирао крај. Сусрет је иттак за вршен нерешено 14:14. И поред низа слабости ор ганизација турнира је била добра како су изјавили руководиоци екипа тчеснипа. Рукометни колек тив са Новог Београда vcпешно 1е организовао турнир. Ово уједно и прво веhe такмичеље које су организовали сами ст^денти. Најслабији учесник турнира била ie екипа судија Београдског збора, изузев њеног члана Гојниha. Интересовање за турнир било тако велико да двооана на Новом Беогоаду ни ie могла да ппими све сне коlи су желели да посматрају утакмице. С. И.

Spаsilac čovečanstva

Autor ovih redova je, aaprtтпег, innoga uobražem. TJvok mu to kažu i gledaju ga s prekorom, all cn ae uvek važno isprsi 1 saopitl đa Ima olakžavajuću trtcolnoat, jer m da je usijana tikva. Poale evako vulgarnog hvalisanja obično ga gledaju sažaljivo govoreći: „Ра to je Jc’S gore. ZnaS da si uobražen, a nećeS da se popraviS." Nastran« Sto autoru nijo sasvdm poznato kako se 60vek može izlečiti od te opasne * boJesti i što je izgleda osuđen na većtio prokletstvo. All Ima 1 neke utehe, jer dalekc« eu gorl onl nearećnlci koji ni sami nls« svesnl svoje užarenosti u oblasti negovanje kulta sopetvene lićnosti, Autor Ima naum da dh nacrta i ukaže prstom na njih u cilju konstruisane kritlke, ali uisto vreme odlućno poriće da su mu namere kongresno principiielne. Somo malo neveranog ćaskanja. Znam jednog goepodina kojl je izjavio da su profesort пајveće fcivotlnje jer »u mu dahi peticu zbog tobožnjeg konstruisanja odgovora. A on hn je lepo dokazao da odgovor nije kc*n strulsao, nego je naćisto preplsao. čak im je odneo 1 knjlgu na češkom jeziku iz koje se krasno videlo da je baš odatle preplsao, c«d rećl do rećl. Uatvari, bdo je to govor na nekom savetovanju stručnjaka 1 baš u polovinl rečenice naučni radnik Je doživee ovacije i grdan aplauz. E, taj goepodin o коше je reč, naplsao je u svom ispitncm zadatku: i to je dokaz konačne istime (aplauz)". Poznajem 1 jednog vrednog studenta elektrlčne tehnike koJi me je uverio đa njegov „гаdioaktlvni indikator opasnosti u slučeju vazirtuSnog atomskog napađa sa pcsledicom pernicioznog zračenja", slgurno spasava od hidrogensklh bombi. Na to sam se rastužio jer je prema tome treći svetski rat nelzbežan. Onoga trenutka kad velilcl sllnlci, tolest državndcl veliklh slla, saznaju za izum moga prijateIja, raspaliće iz sve snage jedni po đrugima. Pošto se neće bojati unlStenja počeće de unlStavaJu protivnika. I tako, nd istoćnjacl nl zapađnjacl neče biti uništeni zahvaljujući mome drugu. a zahvaljujući bomtama hiće uniSten 1 istok ! zapad. Zzum je praktlčan: uključite ga u sdjalicu i u slučaju povećane koncentracije übilačkih sra ka sijalica očajnlčki trepne, ugasi se 1 đa signal. У1 na to jurnete u rađlopasivni podrum 1 nl bri’Sre vas.

U poslednje vreme izuirjkteij se neeto umlrio. Izgleđa <lа koпабаа slava deluje lekovito. Dao je inđikator evome stricu. Njegov stric nije nekl matorl reekcioner, đaleko od toga; samo jeCovek c«prezan, ko zna Sta nosi dan, a Sta noć. Ako 1 ima nekih princlpa koji mririšu na etaro, to su рге svega rodoljublje 1 nacionalni đuh. Voll tl ono егр etvo viSe od ičega. PoSto smo tako upcznall principe ćasne starlne razumećemo 1 njegovu opreanos*. Jer zaa ee da jeđan velik narod može da baci bombu na mall narod. Ukljuftio Je indikator u sijalicu 1 prve večeri svetlo je zastenjalo, prepolovilc зе i uguSllo, svirepo preklano hidrogensklm jonima koje Je Jedna strana slla bacila na stričev krov iz pakosti. Nastala je trka; očajnl kricl prolamali su februarsku noć. Psovke na raftun bombi 1 pritajeno đivljenje: „е kako au baš

enall Ла pogođe u влшш sljallcu i da jia* opomenu!" Ispunil« eu podrum u kome su se korta6no našU ргебп! beguncl. Posle nedelju dana stalnih noćnih atomskih nasrtaja na njegov dom, etrlo moga prijatelja podbuo оа nesrpavanja 1 presamlćem od iiijasa koji ga Jg ббеpat« u mnlom podrumu, đošao je đo pronalazafta 1 sadržao se sa njim u dužem razgovoru. Kominlke nije izdavan. Naravno, I taj uspeh J* bio dovoljan da јоб viBe podigne preteranu samouverenoat moga drugaft Nije ml poznato kakvl su njegovl odnoei sa tetkinom porodlcom, Jer tetka je ukljudila indikator u radio, kojl Je pro»thn krčnnjem otkrivao odvratne zrake. Iz svega kazanog izlazi da Je uobražemost mladih Ijudl donela pomekađ čovefianstvu dzvanrendu dobrobit.

lUKCIJA

Н. РОРОУ

HAJDE DA PIBEMO SCKNABIO ZA ГIШ! —♦?? ! ! ! TI ČEB DA NAĐKB IDEJU; ON ĆE DA PISE. A TI? JA ČU DA KUCAM!

МАЛО ПАРОДИЈЕ

СЛОБОДАН МАРКОВИЋ

ЈЕДНОМ, У ГРАДУ КО ЗНА КОМ Једлом, у граду ко зна ком имаћеш виршле са реном. И новац у чарапи без дна и собе пуне ситог сна. А ја, не брини, ја ћу тад сазнати већ шта Је то глад. И сретнем ли те било где, рећи ћу: „Од глади се мреГ’ Једном, у граду ко зна ком Ти, ја и виршле са реном. —♦♦♦—

GLEDAJ OD ČEGA ŽIVIŠ

OVO JE LITEBATUBA KOJU MOBAM DA PBOCITAM. ZBOCi ISPITA? NE ZBOG NAGBADNOO KONKUBSA U „OMLADINI".

KULTURNE VESTI

Scenarlo zs doknmentarni film „Naše ponornice'* pisaćo MIBA ALECKOVIĆ i DBAGOSLAV GBBIC v koprodnkcijl, Duga zima nlje nanela Stete samo privredi već i knjfiževnosti. Da bl nblažio te poslodice Savez književnika zamoiio ja Gradska apravn za održovnnje zelenila đa Izgradi jednn staklcnn baštn sa Sto zalenijom travom. Tako će STEVI BAICKOVIĆU biti obezbeđeno valjanje po travi i piaanje nove zbirke pesama, Ogleđalo pred kojim Je SI.OBODAN MABKOVIC izvršio рге dve tri neđelje antointervjn za „NaS Vesnik" otknpto je Narođni ronzej 1 nskoro ćebiti izloženo pnblici. Zavod za zaštitn 1storfskih 1 kultnrnib spomenika staraće ве o njegovom ođržavanjn. Usleđ ogromnog interesovanja pnblike Savez novinara je zamolio Slobođana Markovića da otsad ođržava redovn„ konferencije za itampn preko kojih će obaveštavatl Javnost o stanjn svoje Jet re, svađama sa Mlhlzom 1 drnftm interesantnim pojeđlnostima. Prema podacima koje smo dobili od bcogradsklh izdavaćkih prednzeća bestselerl pro Sie neđeije bill sn; MABIN DR2IĆ, VJENCESLAV NOVAK, KBANJ CEVIC I nlz drngih savremenih pisaea.

10

IZDAJE SAVEZ STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA 1 AKADEMIJA * UREDEJE REDAKCIONI KOLEGIJUM • OLAVNI 1 ODGOVORNI URED NIK MILAN VUKOS • URED« NISTVO I ADMINISTRACUA BEOGRAD, BALKANSKA 4/IV, TELEFON 26-035 • CEKOVNI RACUN 1032-T-227. POST. FAH 542 • STAMPA »BORBA«, DECANSKA П * TROMESECNA ’ PRETPLATA 180 DINABA • CENA 10 DINABA.

студект