Студент

бвоско-

МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ

Београд Је град са преup пода мжлжона ставовви џџ, град позорвшта, бвоскоиа, музеЈа в галериЈа, Једиом речЈу ваш наЈвећи културвв девтар. Алн ми се чивн д» се у тоЈ полумилконској гунгулв може оетатн помало разочаран, Јер во да вађе у толнком Ееограду све т е музе Јен галернЈе.

У ЧЕГА ИМА Г МУЗЕЈИМА ђУРка историЈа и велике кул Турне традиикЈе дале еу иам овил.е материјала коЈи се дан»с иув а у музејима. Но и пв Ред свегЈ тог дворане тих риз №m нашв материјалне кулимају мало публике. НемоЈтв допустити да некад разтдедате неки од иностраних музеја, а да нмст« видели своЈе. поред којих често свакоднеоно пролазите. Иародни музеј ка Tprv ре-

шв од Једног века, поседује материјал из&анредне вредности од интереса за сваког мла дог човека који проширује сво ЈУ културу. Зар човек може npohn равнодушно вило поред рукотворина нашпх irpeдака од пре милениум или два, поред тих древкмх статуа коЈв и краl сакатости покгзују и сав свој сјај и- лепоту или можда поред оних складних мозаика. Посматрате ли дубоку изражајност иа Мештровпћевом „Сећању и , или тиће-

„В«селв 6pshe“, вићет« плнесвии њеховом сиагом. ПокИззвши индекс иа улазу (студентц ие плзћају улазнице,) можетв овде више путд гтровести Зедно приЈатно поподне. Етнографски музеЈ иа Студентском тргу располаже обиљем предмета који су имали paiaije, или чак и данас имају, свој удео у свакидашк.см животу народа нзших краЈева. Човек остаЈе задивл.ен посматрајући те предмете: ' од ћилима и народких ноши.и до накита и филитранских предмета, оста Гете задивл.еии великим тапентом н осећањем иародног уметника *а лепо. Све то имате прилике да видитв уз сјшСолПчну улазницу по цепц од 5 дииара. Myaef Доснтеја м Вукж у Јеврсмовој 21 смештен је у згради некадапхње велике шко ле, једноЈ од ретких кућа турског тиспа хоје су ce задржалв до данас, могу се мгдети ретги документи, књите и личн и предмети двоЈице велнKfcHa наше. културие мсторије. У галериЈи фресака (Цара Урсша 21) смештене су мћоге фреске или њихове копије са м-нас/гмрских злдова, то велико благо иаше средгнонековне уметности. Свет се преко н.их уверио v велики културни замах нашет иарода У 10 време и поред тога сведочанства не треба проћи затворених очију.

Војни музеј иа Калемвгдану чува материјал који нао потceha на паЈславније странице иаше историје. овде h«Te има ти прмлике да видите оружЈе наших царода, вечигих бранилаца своје слободе: од мачева. штитоВа и оклопа употревљених пре пет и више векова, до тенкова, топова и ав«она трофеја из последњег рата. Слике и предмети документи из живота народжтх хероЈа потсетиће вас на н.мхов* светле ж:<®оте и дела. Музеј града Веограда (ЗмаЈ Јовина 1) садржи предмете ко ји говоре о историји кашег трпда од времена кода се на озоме месту појавмло прво људско насељ« па до данас. IГриродњ.ачк« музеЈ у ЊегоптевоЈ Jl приказуЈе разноврсност флоре и фзуие иаших крдЈева као и примерак а фоснлних остатака биљног и жи веткн.ског царства коЈа cv »а-стањивали ове области У Р>пијим периодима злмљине мcropfije. МузеЈ ТТрвот српскот уста«ка смештец у Милошевом конаку у Топчидеру својом збнр к«м прелмета и докумената из тога доба, даје иам целовиtiiJv слику о догађаЈима коЈи претстављаЈу ослобођење на uie земље. Већину ovvx музеја можете видети уз минималну цену од i динара. ! НЕШТО О ГАЛЕРИЈАМА Веоград Је данас центар ли. ко<ввнот етварања наших уveTHKK« па разумљмво да они износе своЈе радове прел пуОдику која треба да оцени вредност тих дела. У Уметничко!* павиљону на Малом Калемегдану Удружење ликовних уметиика СрбиЈе слаког пролећа и Јасени прмрсђуЈе редовне изложбе. Поред тота ту излажу иајеминент ifnje групе или појединци из земље и иностралства. Галерија „Улуе** на TepaatiЈама претставља у неку руку ревиЈу ликовних стварања, koја се смењуЈе сваке седмипе. колико излаже Једаи сликар или kajap. У галериЈи „Графички колектив“ (Обилићев Веиац 28) приређуЈу се изложбе графпкс и домаћих и страних маЈстора, а повремеио н умггничкв фотографије. Ммлан ПоповшК

МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТХЈА

НАРОДНИ MV3U

LITERARNI ŽIVOT

POSTOJE SIROKE MQGUCNOSTI ZA LITE/ RARNI 21У0Т NA Г_ UNIVERZITETU je književni život na svimi fakultetima Beograd skog univerziteta vrlo živ. fVlogućnosti su raznovrsne, i one se koriste, tako da književno interesovanje studenata može da se zadovolji. Najživlje je na filozofskom fakultetu, Svi studenti koji pišu okupljeni su oko mesečnika za književnost i umetnostl »Vidici«. Taj list ima velikog ugleda u književnom Beogradu. U jednom od ranijih brojeva beogradski istaknuti književnici izjavili su da smatraju taj list veorpa značajnim i potrebnim. To potvrđuje i krug saradnika ligta. U ovoj godini list je, pored priloga studenata, objavlo i više rađova naših poznatlh književnika Oskara Daviča, Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Ljubiše Jocića, Ivana Ivanjija i drugih. Iz lista su ustvari izrasli studenti članovi Udruženja knji ževnika Boža Timotijević, Borislav Radović, Branko Prnjat, Sreten Pei'ovič i đrugi. Danas u listu sarađuje naša najmlađa književna generacija, čiji su se najtalentovaniji prestavnici već afirmisali preko raznih književnih ča sopisa i listova. To su »Vidici*. Pored njih važno mesto u književnom životu na fakultetima zauzimaju i literar ne družine. Svakako je najaktivnije na Filozofskom fakultetu, filo je i prirodno s obzirom na karakter studija. Tu najbolje radi literarna đružina grupe za jugoslovensku književnost »Jovan .Popović«. Ona zamenjuje, po svome radu, fakultetsku literarnu družinu. Njeni sastan ci popularni »književni četvrtci u četrđesetpetici«, privlače sve Ijubitelje književnosti, Rad ove literarne družine je širok. Cilj je upoznavanje studenata sa književnošću koja se fakultetškim nastavnim planom ne izučava. Ove godine je u cen-

tru pažnje bila naša književnost između dva rata (večeri Tina Ujevića i Sime Pandurovića i predavanje o nadrea lizmu kođ nas). Naredne školske godine to će opet biti glavni sadržaj rada ove literarne družine, Oslm toga, literarna družina prati i sve aktuelne događaje u književnosti. Tako je povodom konkursa sarajevske »Narodne prosvjete« organizovana diskusija o »Bihorcima« Camila Sijarića. I strana književnost se ne zanemaruje (ove godine je Božiđar Kovačević govorio o- Bodleru, a Dušan Matić o egzistencijalizmu u savremenoj francuskoj literaturi). Takođč gosti literarne družine su i književnici, koji studentima čitaJu svoje radove. Ove godine su bili tu Oskar Davičo, Dobrica Cosić, Desanka Mak simović, Mirko Banjević, Jan ko Đonović I Mladen Oljaća. I na ostallm grupama llterame sekcije su aktlvne. Fllozofeka grupa skoro redovno organlzuje raznolike knjlževne manlfestaelJe. Pretežno se na toj grupl Rovorl o strano.i JtnJlževnostl. Fran CuskoJ u prvom redu. Slićno Je 1 na slavistici, »amo tu se iskliučivo bave slovenskim knjižavnoitima. U manjem oblmu 1 drugl fakulteti poavećuju dosta painje Književnosti. I tu postoje veliKe mo«ućnosti. Nalbolli primer su tehničlii fakultetl, gde već godinama 1 prltič.io uspeSno e-zisttra literarna sekclia. Tu Je jituacija malo drukčila, sastanci su ređi. ali zato društveni klub organizuje razna predavanja tz oblasti književnosti. Cesto su gosti, i ovde. paSi poznatl književnicl Sem toga. interes za Шеraturu održava se t preko katedre za opšte obrazovanje. Tako Je 1 na Medicinskom fakultetu, gde ima dosta dobrlh pcsnlka i prlpovedača. Na Pravпош fakultetu 1e ove godine osnovan klub mladlh pisaca iio il omogućuie studentima da na najraznovrsnlie načlne zadovollc svola knjlževna Interesovanjn. Na Ekonomskom fakultetu. kao 1 na VižoJ peđagoSkoJ Skoll, literame družine eu važan faktor u druitvenom životu stuđenata. Posebno treba istaći Klub umetničklh akademija kojl poklanja vellku pažnju knjlževnosti 1 omo gućuje studenttma da preko kateđre kluba dođu do potpunog irraza. Još jeđna mogućnost. Svake godine ređakcija llsta »Stuđent« i Univerzltatski odbor Saveza »tudenata raepisuje konkurs za llterame radove. DosadaSnji kon

kursl otkrlll su dosta studenata koji pišu. Većina njlh, pošle tog prvog uspeha, nastavila sa svoJlm literamlm napredovpnjem štampejućl po raznim listovima i knjlževnim časopisima. Vidi se, iz ovog kratkog prcgleda knjlževnog života na Beogradskom univerzltetu, da postoje vellke mogućnostl za Шеraml rad, Za efirmaciju Je potrebna sposobnost 1 talentovanost. Svaka Jesen donese u Beograd desetine mladih pesnlka kojima sve ovo stoji na raspoloženju. Miioš JevUo

О слободном времену

У Београду постоје гиироке логућности да npuјатно проведело ceoje слободно вреле. Једна од тих форми која даје најшире логућности, свакако еу друштвени клубови. У белетристинкој библиотеци клуба свакако ћете иаћи што за себе или ћете лоћи провести сат два у слушању радија или игрању шаха. Но, то још није cee. Већина клубова, а норочито они на техничкил и ледицинскил факултетила, организују предавања из свих области науке и улетности, сусрете и диекусије еа истакнутил књи жевницима u научницима, усмене новине и концерте ca плоча, Уколико сте љубитељ концерта, не пропустите да се упишете у Друштво пријатеља музике. Преко овога Друштва лоћи ћете’ лакше доћи до улазница, често no скидсениж ценала. Тако се sa концерте „Бронк а Крслановића “ кар те могу добити уз попуст од 5()•/§. Огаорен је и студентски биоскоп који се налази у згради технинког факултета. Ту ћетш илати нри-

лике да видите не сало репризке, eeh и премијерне филмове уз понуларне цене улазница. О програму овога биоскопа лоћи ћете се обавестити преко нашега листа. Треба споленути и noпуларни n Икдекс б ар и у Балканској број 4 где се четвртком, суботом и недељол одржавају игранке и то cojto за студекте. Студентска културно улетничка друштва дају вал велике могућности за рад ча оволе пољу. Уколико илате жеље и слиела sa такав рад, требо да

ce упишете у културноуметнинку еекцију на вашем факултету, уколико тамо постоји, или у неко од студентских друштава. Свакако најбољи услови постоје у „Бранку Крсмаи овићу и који је својим квалитетним ансамблом по брао многе успехе у земљи и у инострачству. Хорска, музичка, балетска секција или аматерско noзориште може да открије у вама склоност према некој од овпх грана уметности. ИЗ ИНДЕ КС БАРА

Beogradska pozorišta

Od beogradskih pozorišta, najpoznatije Je i u zemlji i u inostranstvu Jugoslovensko dramsko pozorište, čija se zgrada nalazi u ulici Maršala Tita br. 50. Njegov repertoar zamišljen je kao presek kroz svetsku dramsku literaturu svih vremena ,tako da se na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta mogu viđeti komadi najrazličiiijih stllova 1 epoha, počev od anličkih (Sofoklova »Antigona«, Plautov »Hvalisavi vojnik«), preko renesansnlh (»Dnndo Maroje«) do najsavremenijih (»Na kraju puta« od Marjana Matkovića). Ansambal ovoga pozorišta čine glumci angažovani iz svih krajeva Jugoslavije. Kako Je merilo pri njihovom Izboru bilo veoma strogo, snage su ujednačene, te su i najmanje uloge često u rukama najpoznatijih umetnika. Takve glumačke snage i odlični reditelji (Bojan Stuplca, Mata Milošević i drugi) prirodno su doveli do posledice da se neke od pretstava ovog pozorišta smatraju najvećim dostignućima naše pozorišne umetnosti i da je Jugoslovensko dramsko pozorište dosada dvaput pretstavIjalo našu zemlju na pozorlšnom festivalu u Parizu. Ako se govori o pretstavama koje pre svega treba videti, nesumnjivo je da se prvo moraju spomenuti one s kojima je pozorište išlo u Pariz i koje sada prikazuje na gostovanju u SSSR. Držićeva komedija »Dundo Maгоје« ne skida se već pet godina s repertoara ovog pozorišta, u blještavoj režiji Bojana Stupice, Jozo Laurenčić, Mira Stupica, Karlo Bulić, Viktor Starčić i drugi stvorili su od ove renesansne komedije napisane u teško prlstupačnom dijalektu, remek-delo živosti, duha i neobuzdanog optimizma. Drama Maksima Gorkog »Jegor Buličov«. đoživela je u režijl Mate Miloševića ogroman uspeh čak I u Sovjetskom Savezu gde је tradicija izvođenja dela Gorkoga veoma bogata. Od Sekspirovih dela na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta su »Kralj Lir« i »Romeo i Dulijeta«. Ova druga tragedija daje se u đve potpuno različite postave, s dva Romea i dve Đulijete. Od glumaca, kojl *u svl najveći majstori Jugosloven-

ske scene, teško je Izđvojitl ma koga. Ipak. dominira llčnost Milivoja Zivanovića, Jed nog od največih umetnika ko je je naše pozorište ikad ima lo (Kralj Lir. Jon Gabrijel Borkman, Kapetan u Strindbergovom »Ocu«, Jegor Buličov, Agaton u »Ožalošćenoj porodici« Itd.) Đrama Narodnof pozorlSta ■ Beogradu radi s Operom i Baletom u IstoJ zgradl na Trgu Republlke. Ovo pozorlšte karakteriše prlvrženost realizmu 1 u Izboru komada 1 u njilu>vc|] realizaclji. Za razliku ođ Jugoslovenskog đramskog pozori Sta, za ovo se ne može rećl da mu Je ansambl tollko homogen, all se odmah da uoćltl da tu radl nekollko veliklh umetnlka tako da su кошаdl sa teškim, ali malobrojnim lilogama najbolje ostvarenl na scem zgrade na Trgu Republike, To su pre svega Krležina dela: »Gospoda Glembajevi« (Raša Plaovlć, LjubdSa Jovanović) 1 »U agonljl« (Sava Severova kao stalnl gost, Ljubiša Jovanović i Božiđar Drnlć). U najuspelija oatvarenja ove pozorišne kuće übrajaju se i »suma« od Ostrovskog (Ljubić« Jovanovlć, Мм*о Marlnković) 1 »Pobuna na Kejnu«, dramatizaclja savremenog amerlčkog тотапа od Hermana Vouka (LJubiša Jovanovlć, Salko Repak, Vasa Pantelić). Pojedinl glumcl Narodnog pozorišta dall eu u nekim pretstavama kreaclJe koje su nagrađene lli ođuševIjeno primljene od publlke i krl tike, kao 6to su uloge LjublSe Jovanovlća u »Premijeri u NJujorku« 1 »Juliju Cezaru«, Nevenke Urbanove u »Dubokom plavom moru« Itđ. Beogradsko dramsko pozorlSte nalazl ве daleko od centra grada, na Crvenom krstn. Jpak, težećl da mu repertoar buđe žlv 1 savremen, ono Je redovno uspevalo da u svoju uđaljenu salu prlvuće veiik broj posetilaca. Ansambl ovoga pozoiišta Cine pretežno mladi glumcl koji s oduševljenjem prlhvataju stalno nove načine prilaženja pozorlšnim dellma. Beogradsko dramsko pozoriite karakteriše takođe plođnost, velik broj premljera u toku gođine. NJemu beograđanl imaju dazahvale za nekollko lepih pretstava savremenih inoetranih komada, od kojih se naj više ističu »Smrt trgovačkog put nlka« od Artura Mllera (vellka kreacija Sime Janlćijevića), »Ko lomba« od Zana Anuja, »Staklena menažerija« 1 »Mačka na usijanom limenom krovu« od Tenesi Vllijamsa, »Plači voljena zemljo« od Maksvela Andersona itd. Beogradska Komedija Је najmlađe beograđsko pozorište. Posvetilo se izvgđenju lakih humorlstlCkih komada 1 opereta, U njemu se mogu vidett poznata Brehtova »Prosjačka opera«, dobra pretstava Molljerovog »Gospodina Pursonjaka-Veprovca« u odllčnom prevođu Stanislava Vlnavera, savremena amerlčka komedija »Sedam godina priželjkivanja« od Konrada Akšelrođa 1 veoma popularna domaća komedlja »Zajedničkl st'an« od DragUtina Dobričanlna kojl Je takođe Jedan ođ najlstaknutijih glumaca ovog pozorišta. Cene ulaznica za pretstave Beogradskih pozorišta kreću se od 50 đo 200 dinara. Cena zavisi od toga da И je komad već dugo na repertoaru, da II je popođnevna ill večernja pretstava Itd. Ulaznice se pro daju od neđelje Ш ponedeljka za celu nedelju. Studcntl preko svoga servisa za kupovinu ulaznica imaju popust za izvesne pretstave ili izvesan broj mesta za svaku pret stavu (sva pozorišta ne postu paju na isti način). Za ove ulaznice treba se na vreme obratiti servisu. U Beogradu deluje, osim toga, značajan broj amaterskih pozorišta čije pretstave ponekad pretstavljaju umetnički doživljaj ravan premijeri nekog od najistaknutijih profesionalnih pozorišta. Stu dentima se pruža prilika da učestvuju u radu svakoga ođ njih, ali je za njih beaumnje najprivlačniji rad u studentskim i omladinsklm pozorištima. Akademsko pozorište Kud »Branko Krsmanović« ima već tridesetogodišnju tra dlciju. Pretstave režiraju naj poznatiji beogi'adski rediteIji. U njegovom radu učestvu ju studenti Akademije za pozorišnu umetnost i studenti Outalih fakulteta i akademlja. Prijem se vrši audicijom. Na Medlcinskom fakuitetu postoji dramska sekcija Kud »Mika Mitrović«, Dramska sekcija OKUD »Lola Rbar« radl u poslednje vreme inten zivnije.

6

Stuđent