Студент
EKONOMSKI PROBLEMI STUDENATA
Domovi, menze, stipendije...
Pređ mladog Coveka koji dolazi prvi put u Beograd i istog dana postane student postavi se dosta poslova koji nisu tako prijatni i koje neće moći uvek lako da svrži. No, što je»najvažnije, oni moraju da budu obavljeni. Inače, ono zbog čega se došlo studije neće moći da bude zadovoljstvo i pravzr životna radost. Koji su to poslovi? Treba naći stan, uplatiti hranu u naj bližoj menzi, kupiti tram vajsku kartu, ako se stanuje daleko itd. Nastojaćemo da vas obavestimo o tome kako đa se najlakše snađete I da vas uputimo kome treba da se obratite da biste što brže i lakše obavili ove poslove. Najpre. nekoliko reči o organima koji se brinu o stuđentskim domovima, menzama i ostalim ustanovama čiji je zadatuk da omoguće što lakše i uspešnije učenje studentima. Od donošenja Opšteg zakona o univerzitetima (1954 godine) studenski domovi, menze, oporavilišta i student ska poliklinika su postale u ođređenom smislu univerzitetske ustanove. To nije bilo propisano Zakonom, ali je njlme stavljeno u zadatak Univerzitetskoj upravi da se brine o ekonomskim, zdravstvenim i drugim sličnim studentskim problemima. Za to je na Univerzitet preneto pravo osnivača u odnosu na ove ustanove. Međutim. kako Univerzitetska uprava, kao telo koji ima da rešava niz problema od opštega značaja, ne može da se sa dovoljno uđubljivanja I operativnosti angažuje u ovim pitanjima, a 1 ona su od prvorazrednog značaja, to je formirana Uprava za materijalna pitanja stuđenata. Njen za datak je đa rukovodi u smislu koordiniranja, analiza i direktne kontrole materijalnog i finansiskog poslovanja ustanova koje smo pomenuli. Uprava za materijalna pitanja ima ла čelu odbor sastavljen ođ šeet nastavnika Upiverziteta, od kojih je jedan pretsednik, i pet studenata. Pretsednik je član Univ'ei'zitetskog saveta, poznatl profesor i književnik Dr Stevan Jakovljević. Ovakav sastav (profesori i studenti) omogućuje da uz saradnju sa organizaci
jom Saveza stuđenata I podđružnim ustannvama, najboIje sagleda i traži rešenje problema iz ove oblasti. Nacrt Statuta Univerziteta predviđa da za brigu o ovim pitanjima studentskog života Univerzitetska uprava formlra komisiju za studentska pitanja sa zadacima i pravima koja ima danas Uprava za nr.aterijalna pitanja, Da bi mogla da sprovođi kontrolu poslovanja domova i menzi uprava irr.a (još jako nedovoljan) izv’estan broj stručnih službenika. a ođluke koje su đonete na sednicama izvršava sekretar Upra ve zajedno sa službenicima kojl su rdu potčinjeni. I sekretar I ostali službenici Uni verziteta. Pitanja rađa Uprave, njene organizacije. a osobito njenog budućeg rađa su vrlo interesantna, ali ćemo ih odložiti za tada kad budete osećali
više potrebe đa ih kao takva upoznate. Samo da napomenemo da će mnogo značitl za uspešnije pomaganje studentima to što su na fakulte tima ove godine, pri fakultet skim upravama, stvorene komisije za ekonomska i zdrav stvena pitanja studenata. tl njih su ušli profesori i sarad nici kao i pretstavnici Saveza studenata, koji je bio inicijator u njihovom stvaranju. Ne treba zaboraviti njih, jer ćete se vrlo često njima obraćati i moči da dobijete ođgovore na mnoga pl tanja. One se bave domovima, menzama i stipendljama, sarađuju sa poliklinlkom, oporavilišta itd. Studentskl đomovl U Beogradu ima devet studentskrh domova sa ukupnim kapacitetom od 6170 mesta, a u septembru će taj broj verovatno biti povećan za oko 1500 mesta dovršenjem jednog dela Student sićog grada na Novom Всч>gradu. Mesta u domovima se dele kraje mškolske godine za na rednu starim stuđentima, a posle upisa studeijtima prve godine. Postupak je i za jedne i za druge isti: molbu sa uverenjima o porezu i đrugim prihodima porodice, lcao i potvrđu o tome da je redovan student treba predati Se kretarijatu fakulteta sa naznakom da je za komisiju za materijalno pitanja studenata (nju smo već pomenuli). Komisija, na osnovu dokumenata. podataka o ispitima i mišljenja Saveza stuđenata đonosi odluku da li studenta treba preporučiti za stanovanje u studenskom domu i u kojem. Svaki fakultet ima ođređeni broj mesta u svim đomovima i on upućuje studentskom domu, a upravnik doma odnosno upravni ođbor doma, đonosi konačnu odluku o useljenju. Ova odluka se ističe javno I u domu i na fakultetu. Da bi se student uselio u đom treba da pripremi uverenje Stu đentske poliklinike o zd’-avstvenom stanju, a ovo s# mo že đobiti svakim radnim danom posle lekarskog pregleda koji je besplatan za swe studente. Jedino je neophođno da, kad pođete u polikliniku, obavezno ponesete inđeks. Prvenstveno se primaju u domove siromašni studenti koji dobro uče deca pahh bo гаса i žrtava fašistlčkog tero га I stuđenti čiji raoralni kva liteti gaurantuju da će oni svuđa znati đa rade i misle kao mladi Ijuđi svesni vremena u kome žive i onog što zajednica za njih daje. Poslednjih dve gođine veliki broj je bio onih koji nisu mogli dobiti dom. Među njima je bilo najviše onih koji imaju sve uslove za prijem, ali je premalo prostora da bi bili svi primljeni. Smemo se nadati da iduća godina ne će biti praćena, bar ne tako
oštrom, »stambenom krizonn« za studente. Mnogi od vas več znaju da su studentski domovi usta nove sa samostalnim finansiranjem 1 da posluje na principima predračuna prihoda I rashođa. Za neke novo ako se kaže da domnvi upravljaju upravni odbori sastavljeni od radnika 1 službenika studena ta i upravnika doma, koji je naredbodavac za službenike i radnike a izvršava ođluke Upravnog odbora; da se ide ka kome da u đomovlma upravljanje u širem smislu reči postane društveno učešćem u upravnim odborima nastavnika sa Univerzite
ta 1 pretstavnika društvenih organizacija i narodne vlasti sa teritorije gde se dom nalazi. Nekoliko pođataka Iz kojlh će se videti koliko brige vodi zajednica o uslovima života studenata. Rekli smo da su ve sa samostalnim finansiranjem. No Iz studentskih upla ta se pokrivaju samo troškovi režiie i svakodnevne f>otrebe. Ove gođine je dato više od 60 miliona dinara za ođržavanje zgrada I popunu inventara. Takođe su obezbe đena sredstva u republičkom buđžetu za plate stalnoga osoblja u letnjim mesecima. Ta suma iznosi oko 13 miliona dinara. Dakle, studenti ni iz bliza ne stanuju samo na trošak onih 900 do 1100 dinaга koliko je mesečno stanarina, već se domovima od zajeđnice daje značajna pomoć. Baš zato je vrlo važno izvršiti pravilan izbor stuđenata za dom I učiniti da tamo stanuju opi koji će umeti da cene to što im se daje. Na kraju da vam kažemo i to gde su stuđentskl stanuje u njima. U Studentskom građu na Novom Beogradu sada ima 3200 studenata I studentkinja. Početkom oktobra tamo će moći da se smesti oko 5000 studenata. Dom *lvo Lo la Ribar« se nalazi u Bulevaru Revolucije i u njemu stanuje 750 studenata. U domu studentkinja »Vera Blagojević« (ulica 27 mart i Dal#matinska) stanuje 380 đevoja ka, dok u domu »14 đecembar« (Zagrebačka ulica) ima 700 mesta. Stuđentski dom na Voždovcu (Bulevar Vojvo đe Stepe) prima 450 studenata, a stuđenti Sumarskog fakulteta i Instituta za fizičku kulturu imaju svoje domo ve u blizine škole, prvi sa svega 40 me'ta ,a drugi sa 180. Na Z f /ez*ari, u studentskom domu sa 290 mesta, stanuje većim delom vojni stipendisti. Studenti koji su bili bolesni od TBC imaju poseban dom (ulica 7 jula) sa menzom koja daje pojačanu hranu. Ovde ima 130 mesta. Upute za ovaj dom daje
::Р iš е: potpretscdnik Vniverzitetskog odbora SSJ
MILETA TEŠIĆ
Studentska poliklinika, e oni koji žele da stanuju ovde podnose molbe Upravnom od boru doma. Za novo upisane studente je rezervisano u svim domovima ukupno oko 900 mesta, ali će taj broj biti sigurno veći dovršenjem delova Studentskog građa. I još jedna vrlo važna stvar. Za one koji buđu pola gali kvalifikacion i ispit u septembru mesecu, a ne budu našli stan na drugom mestu, biće otvorena vrata Studentskoga građa na Novom Beogradu. Do stu'irntskog građa možete doći vrlo lako. Au tobus broj 36 staje u nepo-
srednoj blizini železničke sta nlce, a dovešće vas do samoga doma. (Cene štana će biti vrlo pristupačne.) STUDENTSKE MENZE Ove godine u dvanaest studentskih menzi hranilo se više od 13.000 studenata svakog meseca. Menze imaju svi domovi izuzev doma Sumarskog fakulteta i doma na Voždovcu. Samostalne menze su Opšti studentski restoran broj 1 u ulici Svetozara Markovića, studentski restoran broj 3 koji se nalazi blizu Autokomande (Bulevar Jugoslovenske Narodne Armije) 1 menza studenata Poljoprivređnog fakulteta koja se nalazi u Zemunu. Kao poseban deo doma »Mitra Mitrovć« (dom prezdravelih studenata) nalazi se menza u blizini F s ■ Lzofskog fakulteta koja je poznata pođ imenom menze Filozofskog fakulteta (Zmaja od Noćaja 11). Studenti koje Poliklinika
uputi mogu dobitl dijetalnu hranu u Opštem studentskom restoranu u Svetozara Markovida ulici, kao i u menzi u Studentskom gradu. Uplata hrane za meseo dana je jedlnstvena po visini za sve menze (i za dijetalnu i pojaoanu Ishranu) i iznosi 3000 dinara. I menze su ustanove sa samostalnim finansiranjem. Za njih bi se moglo ponoviti ono Što Je rečeno o domovima, ako se radi o upravijanju 1 tome siično. Da istaknemo da uplata od 3000 dinara nije Jedini izvor prihoda menze. Rcpubličkim budžetom Je predvlđena suma od 73 miПопа- dinara za pojačanje hrane u studentsklm mcnzama, za ovu gođinu. To Je značajna meseona pomoć svakom abonentu. Zbog nekih pojava nepravilnog korišćenja ove pomoći Uprava za materijalna pitanja je odlučila da iduće Školske godine studenti dobijaju na fakultctu vrlo Jednostavne upute za menze. Tako će se izbeći uzimanje hrane ođ strane gradana (Uoje nij? ni đo sada bilo ozbiljniji ргоbiem), i moći svima studentima da obczbedi hrana u mcnzi. Danas su sve menze јако ’ jpterećene. Zato je Ua za materajlna pitanja tražila otvaranie još jeđne menze ili na Bulevaru Revolucije (kod Pravnog fakul teta) ill u blizini Rudarsk-'g fakulteta. Nadajmo se da će to biti moguće ostvariti. STIPENDIJE U svima enalizama koje smo do sada imali viđelo se da studenti prve gođine ima ju najmanie stlpendije od preduzeća. Njih obično stipen Liraju Savez boraca, dru
ge društvene organizacije i Univerzitet. Najveći deo fon da . stipcndije, (ko.U je оуе Skolske godine bio 120 miliona dinara. prema 80 miliona iprošlogodišn ј ih), bio je dat na stipendije studenata milađih godina. Uslov da se dobije stipendija je, pre svega, dobro učenje (svaki ispit se mora položiti u prva tri redovna гока), a onda slabo materijalno stanje. I tu imaju prvenstvo deca palih boгасз i žrtve fašističkog teroru. Na svakom fakultetu postoje komisije za stipendije ц okviru komisije za materijalna pitanja studenata. Svake gođine se raspisuje konkurs u skladu sa zakonom o stipendijanva (koji je izišao juna 1055 godine) i vrši se odabiranje stipendista koji potpisuju ugovor o stipendiranju. Stipendista se o'-avezuje na redovno polaganje ispita, a dužan je otići na dužnost u mesto koje mu odredi fakultet ili Izvržno veće Nlerodne Republike Sr bije. Ne treba se nađati đa ćemo iduće godine imati više sredstava za stipendije. Ali nl bojati se ne treba tpga da stipendiju neće dobiti cwni kojima je ona neophodan uslov da nastave studije, tim pre eko su bili odlični đaci u srednjoj školl i Imaju ostale uslove. Konkurs za sti pendije raspisuje se oktobra meseca. POTPORNA UDRUŽENJA Početkom svakog semestra, pri upisu, svi studentl u ' ćuju po 200 dinara u zajednički potporni fond. Na Unlverzitetu imamo tri potporna udruženja: studenti tehnike imaju svoje, studentl medicine, stomatologije i farmacije posebno potporno uđruženje, dok studen ti svih ostalih fakulteta ima ju zajeđnlčko potporno udru ženje. Novac dobijen takvim u.platama dnli ee svakogai meseca onim studentima koji se nalaze u izuzetno teškom položaju: nisu dobUl stipcndiju, bolesni su, nemaju odeče i slično. Novac se deli po fakultetima l uvek se traii I mišljenje organicudje Saveza stuđenata (obično sekclje sa godine), Jer je to najsigurnijl način da se podela izvrši najpravični le. Га kraju jedno »zlano рга vll : Sve Sto vam nije jasno od ovih pitanja moći će d?* vam objasne u odboru udruženja Saveza studenata. A gde je Ođbor to zna svc, i student toga fakulteta. Zato se ne stiđite đa još prvog dana ođete i pitate, jr- narođ kaže »Ko pita ne skita«. A svima je stalo do t- da se brzo snađete, Sto У "e smestite 1 odmah poćn j da učite. To je najv’žnije. Pred vas će se postavlt! đosta, nimalo lakih. preP” .a da biste postali stuđent druge godine. To ćete c.‘ .riti ako prvog dana ml o školi i ozbiljno гаdite, a u ostvarenju preduslova za đobar rad hteli smo ovim malo da vam pomcgnemo. DOM »IVO LOLA-RIBAK«
POGLED NA STUDENTSKI GRAD NA NOVOM BEOGRADU
ПРАВА И ПОВЛАСТИЦЕ
1) Права студената одређена су у чл. 17—21 општег за хона о универзитетима („Службени лист ФНРЈ". броЈ 27/54). Ове одредбе биКе разрађене Статутом Универзитета и факудтетским статутима. 2) Одлагаље војног рока Правилником за извршење За кона о воЈној обавези држављана ФНРЈ („Службени лист ФНРЈ" бр. 37/52), прописано Је да се редовном студенту на љегов захтев може одложити служба у JHA до завршетка студија, а наЈдаље ло навршене 27 године живота. Ово одлагање могу добити и апсолвонти. али само у тра Јању ол једне године по апсолнирању. B‘, Повлашћсна путоваља железницом Редовни студенти и апсолвенти, за време тра Јања апсолвентских поава који ce школуЈу ван места свог сталног боравка имаЈу право на повлашћену вожњу жељезницом (75 посто од редовне возне цене) за 5 путовања rdлишње на релапиЈи од места сталног боравка до места у коме се налази факултет. Објава К—l7 за ова путовања издаЈе се на тражење студента који уз молбу подноси увзре-
ње надлежне власти из места сталног боравка. 4l Повлашћсна путовања сту дената на годншњи одмор Према одлуии Генералне дирекиије Југословенских жељезница броЈ 626/54 редовни студенти и апсолвенти за време тра Јања апсолвентског стажа. имаlу право на повлашћену вожњу за коришћење roлишњег одмора уколико не користе ту повластицу по другом основу (као чланови породице службеника, радника, пензионера). Посебну легитимациЈу К—ls за ову повластицу издају секретариЈати факултета. 5) Повластице за студентске скскурзије _ Кад студенти, у групи од наЈмање 10, путуЈу под воћством наставника на гчсскурзиЈу прописану наставним планом имаЈу право на повластицу од 75 посто од редовне возне цене. 6> Панредни студенти ужмваЈу право на повластицу 50 посто од редовне возие цене од моста сталног боравка до мсста у коме се налази факултет и обратно кад иду на полагање испита. Повластица се користи на таЈ начив што
се карта купљена у полазноЈ станици по редовној цени користи за бесплатан повратак уз потврду секретаријата факултета да Је студент положио испит. 7) Повластице na аутобусима, тролејбусима и трамвајима у градском саобпаћају Ову повластицу уживају студенти на основу прописа Град ског саобраћаЈног предузећа. на основу потврде од факултета студенти добијају месечну карту Градског cao6pahaJног предузећа са попустом. Студенти имаЈу право на четиои вожње дневно оа попустом. Цена месечне карте за трамваЈ и тролејбус Је Sso динара, а ако се користи аутобус 550 динара. 8i Повластице чланова Фери Јалног савеза Студенти чла нови Феријалног савеза имаЈу повластицу од s(* посто на жељезницу и бродовима преко иеле године, а 75 посто од i Јуна до зо септембра када путуЈу у групи од наЈмање 5 чланова. Поред тога чланови Фери Јалног сааеза имаЈу право на летовање у летовалиштима Фери Јалног савеза под посебним условима коЈи важе за чланове.
Student
7