Студент

РЕПОРТАЖА СТУДЕНТА

О' ВРБО...

' 1. Човек у Клевикама НЕКАКО пред јесен сам га срео. Није причао о сетви, о виноградима што су нешто мањкали, а сељак је. Сељак је м није причао о стоци, рекао је само да је баш малопре отишао трактор са приколицом у село Н. да превезе болесног вола у Враше. ' „Причекајте, можда he хтети да вас прими кад се прати.” И онда је почео о свом сину. Брзо je причао плашећи се да га не прекинемо. Каже; „Мој син Је био раније први ђак у свом оделељу. Сада је седми разред. То је наЈтежи разред. И мој син не иде више у исту школу, и кије више први у своме оделењу, девојчица је нека прва, а он је други. Продаћу све што имам, али он ће да заврши школу. Тата, вели, ја нисам више први и видим жао му је. А мепи није жао што ми син пије први, и други ie добро. Продаћу и краву, и земље мало имам, иха! имам пуно тога да продаЈем... и када заврши нек иде на факултет. Кажу ми његови професори, било би штета, кажу, да не оде”. „На факултету може да добије стипендију”. „Шта рече”... запита човек. „Стипенднју, кажем. Паре могу да му дају”. Човек ме погледа мало неповерљиво, као да се замисли, па онда заврте одлучно главом; „Шта ће му. Веруј ми, синовче, имам Још пуно тога за продају... ” Онда се насмеЈа некако широко и звоњикаво. Још пуно Је причао о своме сину. Још пуно пута Је рекао; „Он није више први, оли то не мари, а досада Је увек био”. Још пуно пута се присећао шта ће све да прода. И чинило ми се да је то Једина прича коју он зна, и коју прича већ годинама, свакоме на кога наиђе. Сели смо уморни на камене степенице кленичке осмогпдишње школе, и почели да чекамо трактор. Човек је негде отишао. Преко прашњавог .пута, прелети по која заплашена гуска. Клепетуша зазврји час и двориштем се разли лечји смех. Познао сам младића што жури са свеском испод пазуха. Он Је студент Више педагошке школе и предаје пвде математику. Читаво наставно особље у овој школи су студенти. Младић ми каже да је мало уморан и да не зна куда ће, или да ли he уопште да дипломира... Клепетуша је позвала на час. Онда сам j'crao с руксака и ушао у пошту. Тамо, наслоњен на шалтеп, стајао Је и онаЈ човек и разговарао нешто са неким. Кад ме је видео, рече оном другом: ~Ето, баш малопре причам овом синовцу, имам Ја једног сина”... Купио сам поштаиску марку и изашао, а човек Je даље o« ( qm другом човеку причао. причао,. иЈа сам знао читаве његове реченице напамет. Трактор је стигао. 2 Мала црна девојка СМЕЋА Је. Нема ни шишке ни раздељак, тако нешто; и црну кецсљу носи Не знам се зове, зато нека буде мала црна девоЈка. Дошла Је из Аранђеловца да положи приЈемни испит на германској групи, У ходницима је тихо и немир је изнад оних што чекаЈу своЈ ред. Мала црна девојка је насмејана. Малоnpe Је положила И у томе и Јесте тава ствар и „бука” око ње. Ствар је у томе што јуче није хтела да полажв „Професор је рекао,” то други причају: „Сала ћете гви ви‘‘. А многи су дошли само да чуЈу своје цругове трга дана. И оида Је мала црна девојка устала, и разговетним гласом рекла: „Ја данас нећу да полажем”. То je било јуче. Данас је мала црна девојка насмеЈана, док ми други причају анегдоту о њеној „храбрости”. Када сам питао ко је овде из унутрашњости? одмах су ми њу показали. Када сам питао: ко је био наЈхрабрији? викали су у глас; она! Суседна врата су се онда отворила и неко је рекао; „Тише, колеге, испити су!” Мала црна девоЈка се смешила. „Сада ћеш сигурно да скинеш ту црну, средљошколску, кецељу? Сада, када си студент”. када нисам носила ,и никада ми због тога ниЈе било зима”. После тога се још неко насмеЈао и Ja сам покушао да видим ко Је. Била је то елегантно обучена девојка с наЈлонкама и високим потпетицама. Зашто да не, они су сада академски грађани. Најлонке; и у гимназиЈи се носе, потпетице; и у гимназији се носе-али, зашто је то смешно ако некоме најлонке и потпетице нису потребне. Мала црна девојка није чула таЈ смех, или није хтела да га чуЈе. Поново се смејала, а будуће њене колеге су Још пуно пута поновили: „Она је најхрабрија

девојка-ввде”, и причали- анегдоту од јуче, А те се анег. доте са испита памте. Дуже или краће време, али памте се, И сваки детаљ из ових дана, и најмањи, памти се. Мала црна девојка из Аранђеловца започела је свој студентски живот и затр }е насмејана. А можда је и заи ста храбра, па he Yi после годину дана да каже разговетно, како зна: „Носнм црну кецељу зато што је то практично и најлонке ми нису потребне, јер ми и без н»их ниЈе зима”. А колеге he да се смеју, добродушио, као и данас, и да узвикују: „Она је најхрабрија девојка! Она je врло чудна девојка!” Мала црна девојка. 3. Светла у соби 45 РЛСПРОСТРО књиге по клупи, прелиста једну, прв листа другу, па се опет врати и пита: „Овде одржавају књижевно вече? „Овде”. „Причај”. „Скоро свакоме од њтгх чинило се да су светла сувише јака ,док су стајали тамо, иза оног дугачког столате вечери. Лица су пред њима била озбиљна и строга. А они бруцоши, и први пут је требало да читају своје радове у четрдесетпетици.” Изгледа да опет не слуша шта му говорим. Поново листа књигу. „А онда?” пита одједном, „Критика је била огптра. Beh су се скоро уплашили да су прерано дошли у четрдесетпетицу, кад је устао високи црнокоси младић. Сређено и дуго је говорио о сваком раду и онда је завршио, казао Је: „Вечерас светла у четрдесетпетици нису горела узалуд". Младим људима, што су први пут читали у тој соби, што су први пут на факултету, лакнуло је‘*. „Прича се свашта о тој четрдесетпетипи, слушао сам” рече, па дохвати „Српске реалисте” и поиово поче да листа. „Ниси баш сасвим сигуран?" питам. Није одговорио, читао је о Лази Лазаревићу. Око нас Је било још пуно младих лица, много више девојака него младића. Много је тешко да после матуре изаберу своЈ позив. Неки се одлучуЈу на пречац: има их и овде, Они су неспокојни. Светла четрдесетпетице данас се разликуЈу од досадашњих. Некима њени широки прозори јутрос пуне очи радошћу. другима Је светло прејако, а сви они чекају. И сви се труле ла буду мирни и ла верују у себе. Данас је врло важно веровати у себе, јер то значи веоовати у будућност, веровати у добро изабран свој будући позив. Врата су се отворила и комисија Је заузела своје место иза дугачксг стола. Прва клупа је остала празна. 4. О врбо! Неко Је рекао: „Сваки Је човек песник", а Русо отприлике ово: „Култура квари човека". Знао сам и једно и друго кад сам дошао у ову собу. У собу пространу и светлу, где Је нервозе све мање, Јер Је све мање онмх који већ нису седели у првој клупи. А сести у прву клупу значи поразговарати мало с професором и стећи право за упис на факултет. Сви ови младићи и девоЈке сигурно да воле књижевиост. нначе не би били лпнас овде. Они су завршили матуру, и донели су собом сазнања и знања, или би бар тако требало да буде, а ево како је: „Пауци** Ћипикови**. Она је збуњена. „Шта мислите, кад се каже да је некакав човек разапео мрежу као паук, Je ли то комплименат?" помаже професор. Она ћути. Или: „Јесте ли чули за Петрарку? По чему Је познат Петрарка? 4 * „По Лаури“ каже он. „А знате ли кад Je живео Петрарка? Кад је код нас била Косовска битка?“ помаже професор. „Да, то Је негде у ХШ веку. (!) каже он. Или: „Читава радња у роману „На Дрини ћуприја** одиграва се на ћуприЈи" каже девоЈка што је завршила учитељску школу, била учитељица у неком селу, и

сада дошла да полаже пријемни испит на књижевности. Она је чула за Милана Ракића и Јована Дучића, али није ништа читала од њих. Сви они воле књижевност, иначе ие би данас седели у овој соби. А некоме је то и користшш. Младић из Гиљана научио је малочас ко су то хетере и куртизане биле. „Како ви разумете ту идилу?" „Тамо се прича о несташном дечаку, Деда је причао казао je: била је то хиљаду...** И ту је младић прекинуо своју причу. „О, врбоГ* рекао је неко други: „О, врбо!“ и то је некаква песма“. Неко радостан устане из прве клупе и одмах изађе напоље. Други устаке тужан и још дуго седи у овој соби, чекајући нешто и размишљајући. Можда о томе како није довољно само волети књижевнсст, па доћи : овД^Р Опет је неко седео у првој клупи, глас му је помало храпав. Каже: „У првом делу романа „У регистратури*' Ковачић се самокритички осврнуо**, и каже још: „неспособност људи на руководећим местима**, И све је то некако смешно. Јер свака наука има свој језик, И то није смешно на конференцији, то што каже: „самокритички“, али овде је смешно. „О, врбо!" рекао је поново неко; „О, врбоГ* и то је некаква песма, о, врбо, и ти си књижевностГ*

Бане ЈОВАНОВИЋ

Песма награђена првом наградом Храст

Блиједе пјеге

Храсг један полудео од самоће Maiue у помоћ на хоризонту. Сунце је као у т рку закрварило А од тога су људи u небо помало крвави. За далеким брдима чује се крик долазеће ноћи И све птице беже у самртном страху Пред непознатим јахачем. Једна звезда брзо је нестала у пукотини неба А неко је са украденим месецом побегао пут далеких сазвежђа. Небом је прошао огроман црни паук и све ie постало паучина. Велика жута змија брзо је ујела групло ноћи. Оно је крикнуло И од тога крика сругиио се полудели храст на хоризоггту, И погинуло безброј невиног лишћа. » ♦ * ♦ Сутрадан су људи нежно покупили гране храста И заувек сахранилц испод својих прагова.

Данило ДРОБЊЛК

На човјеку изнојепом од земље до сунца рубље посуто лоптицама очију, стисак постаје мода грла, јагоде с наусница поберу дјечаци, нечији су дланови засјечени у' храстоее, вук убрзава оплођење јагњета. Једним орозом насликајмо дугме атомима што разливају усне и очи у бијелу пјегу да се дими. Можда ће вене исциједити срце, мозак се неће убирати у вијуге. Упримо у то атомско дугме и крв ће почети да пуни локомотиве,

Блажо ШЋЕПАНОВИЋ