Студент

ИЗ КОНГРЕСНОГ РЕФЕРАТА МИЛОЈКА ДРУЛОВИЋА

ОМЛАДИНА ДАНАС ИМА ВИШЕ ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ

У уводном делу свот исцрпног реферата друт Друловић, истиче пре свега неке карактеристичне моменте SV3 рада Савеза студената између два конгреса. У том вериоду отворена су четири нова факултета од којих Два у Новом Саду, и по један у Ријеци и Задру. Врој студената ттовећао се за око 30 хиљада што је за једнз* ВВдовољно разиијену земљу од великог значаја. У овом периоду универзитети су дали заједници 11.528 нових стручн>ака, док се оа то време уписало 40 хиљада нових студената. Ова година је по нечему и јубиларна. У њој се уписала на универзитет прва генерација, која je своје школовање започела у слободној земљи. Анализирајући масовност организације Савеза студената, Друт Друловић, налази извесне слабости у ускости и површности, политичко-васпитне акције појединих студентских удружења. Савез струдената мора бити онај фактор који he нашем стручњаку специјалисти омогућити да стекне и неопходну опште-културну наобразфу, како нашој младој интелитенцији не би остала страна и оатшта сазнања науке и културе. Проблем једностраног васпитања и уска- специјалност није код нас ни из далека тако акутан као у друтим развијеготјим земљама, али је он обзиром на то да наше друштво захтева друштвену активност нарочито опасан. Ако није добро вапити за старим „добрим временима”, ни прижељкивати универзалност генија Ренесансе, онда се треба заузети за хуманизаију савремене индустрнје и њено потпуно потчижавање човеку. У реферату се даље подвлачи да југословенски студенти имају не мало материјалних проблема и да једна тахва организација као што је Савез студената, не сме те проблеме ставити у последњи план. lep, ако не решава ове проблеме везане за живот и цросперитет појединаца, наша, као ниједна друта организација,, не може рачунати ни на какву масовност. На подручју васпитно идеолошкот рада, реферат подвлачи потребу подизања нивоа опште-политичке делатносш од стандардних облика, претежно информаТИВ.НОТ карактера, до изучавања савремених идејних и теоретских питања на нивоу који одговара интелектуалној омладини. „Такав начин рада, ангажује сопствене снаге и води студиознијем изЈгчавању појава и догајђаја”. Затим се подвлачи оредност организованих студентских дискусија о проблемима које намеће савремени живот, над ранијим облицима који су се свели на конференције и предав-ања. Оваквим дискусијама омогућена је широка размена мишљења, која је од нарочитв користи, ако се има у виду шареноликост схватања наших студената у области културе и уметности. Оно што је нарочито похвално, то је чињеница да се студенти у овим дискусијама не задовољавају научним дефикицијама из уџбеника, него на основу сотгствених размишљања дола?е до извесних закључака. Више пажње мора се у даљем раду обратити теоретском изучавању нашег друштвеног развитка. Чак и систем радничкот самоуправљања, за кога се заинтересовао читав протреоивни свет, често je студентима познат само поврпшо. С друте стране чудно је да данас, када већ готово свако село има овоју историску хронику, историја револуционарнот студентоког покрета није још обрађена. Данас омладина има вшпе могућпости и више желл Не би се мотло рећи да је однос студената према друштвеној имовини, задоволуавајући. Још увек се по студеНтским домовима не води рачуна о инвентару за који заједготца улаже велика материјалка средства. Па ни понашање није увек на висини високо образованих људи. Срећу се још увек појаве пијанчења и коцкања. У културно-уметничким друштвигла, феријалном савезу и другим организацијама не води се довољно рачуна о

васпитаљу. То често доводи до немилих послсдица. Наравно не може се критцковати жел>а омладине да се забавл»а, да се лепо обуче. Нико се више не служи старим критеријумом из рата, јер данас омладина има и више мотућности и више жоља. Може се нажалост констатовати да је мало облика и прилика који би омотућили културну разоноду студентима. Удружење Савеза студената врло мало чини на том плану. Зато не треба критиковати студенте, који траже више разоноде, забаве јер су то нормалне појаве код наших младих људи који имају разлота да буду ведри и крепки. „Ми имамо великих тешкоћа због вулгаризаторских схватања идејности у забави”. Здрава забава је cne оно што доприноси ваопитању и ширини живста младих људи и ако је она на одгсварајућем културном нивоу. Од 15 годипа навише студснт у Епглеској пе мора да напише ни јсдпу страну реч Уочљиво Је да универзитети доприносе недовољно општем васпиташу студената. Највећи проблем због кога се не може опровести систематско изучавање марксизма је недостатак одтоварајућег кадра. Мноти професори и данас на нашим факултетима процесе у историји књижевности и другим наукама тумаче на позитивистичкији начин, не улазећи у њихову суштину. Овакав метод наставе нарочито на изучавању друштвених наука води површности и не потстиче студенте на самостална истражизања. Због свега овот уведена је на неким факултетима у Београду општеобразовна настава на факултетској основи. Нарочиту бригу општем образовању треба поклонити на техничким факултетима, где су науке специјалније. Ових дапа угледни британски научник написао Је у часопису „Ствјшн внд Нејшн‘‘ у вези са негативним последицама специјализације сле„У Ентлеској од 15 година па навише студент jie мора да напише ниједну страну реч, нити да прочита иједну књигу ван своје опецијализације”. У колико Савез студената и школске власти не учине све да се на нашим факултетима уведе општеобразовна иастава, стање ће бити слично од 18 година неће се морати на

техничким факултетима учити ниједан страни језик, нити прочитати иједна кжига ван специјализације. :ј>џ. Вронскм најпопуларнмји сирота Офелија Неки подаци дсбидени из Анкета нарочнгго лепо илуструју празнине ошптег образовања. студената. 60 београдских студената одговарало је на неколико сасвим једноставних питања. На ггитање шта је КОСЕК негативно је одтоворило 33 студента. На питање urra’ је предмет „Антидиринта”, цегативно је одговорило 41 УЈчесник. За аутора слике Мона Лиза знали су 27 учесника. Иако се Дундо Мароје давао 200 пута, 25 учесника анкете готје знао ко итра Помета. 24 учесдцжа нису знали да одговоре из ког је познатог књижевног дела име Офелија, Росинанту су препознали само 14 учесница, Дездемсну 33. Вронски је био »ајпопуларнији. За њета нису знали само 19 учесника. УчеСници анкете били су 'са факултета друштвених наука и са техничких факултета. Оеи први сматрају да су нетативни одговори потекли од њихових колета стручњака. Зато су им се колете убрзо реваншиграле са ттитањима из своје струке. 36 учесника није знало шта је коњска сната и које су њене димензије, а 11 студената није знало ко је поставио основне законе механике. Пет пута више студената него 1939 године На нашим универзитетима студира данас укупно 93.842 редовна и ванредна студента то је око пет пута више нето 1939 године. За последњих 10 година диттломирало је 39.683 студената дакле више него за 24 године старе Југославије. Са релативно мање хадра, просторија и наставног особља, наши универзитети су дали четири пута више дипломираних студената. Међутим, овај број диггломираних студената ни из далека не задовољава потребе наше привреде и културе. Ми шта више не можемо бити задовољни тим бројем као ни темпом дипломирања, нарочито ако се ттмају у виду огромни издаци које заједница, изнад својих могућности, даје за универзитет. Није охрабрујући податак да само 50% студената на нашим универзитетима завршава уписани факултет, док друга половина одустаје или мења фахултет. Студији на нашим факултети.ма трају релативно дуга Фактички од 4—B година. ш Напги студепти су старији од својих колега у ;г иностранству за 3—5 година Наши студенти оу у просеку старији 3—5 тодина од. својих колега у неким страним земљама, и то оних који се редовно школују. Наш најмлађи дипломирани студент мора ииати 23 године, док толико има најстарији дипломант у Британији, Совјетском Савезу и САД. Познато је да наш дипломирани студент има просечно 25—27 година. Забрињавајуће цифре милпонски поклоп Да брита за стручно оспособљавање није довољна и свестрана најбоље показују ове помало забрињавајуће цифре. На Београдском универзитету просечно се полаже 44% пријављених испита, 16% пада, а 40% одустају. (За пријаве и таксу, за испите на које не изађу, студенти београдског универзитета дају у једном року преко милиок динара). Слична ситуација је и на осталим уииверзитетима. Поред објективних разлога који доводе до овакве ситуације, тла и мното субјехтивних неозбиљности појединаца, као и недовољне систематске акције Удружења Оавеза студената на овом плану. На загребачком фармацеутском факултету предаје се тридесет предмета у Београду двадесет Још увек имамо мало факултета где се планови и правилници студија моту сматрати дефинитивним, било зато што још нису завршени статути који треба да регулшпу наставне планове, било зато што још нису израђени програми наставе. Једино je на Београдском упиверзитету статут предложен скупштини, док he на осталим универзитетима доношење статута и републичких закона уследити у току ове године. Ма да су универзитетски и факултетски ортани приликом израде статута извршили ревизију наставних планова и програма, њиховим доношењем неће бити решени свн основни пркзблеми образовања на нашим факултетима.” Јер реформа не подразумева само регулисање планова и програма ваставе, већ и одговарајући квалитет наставе, њену савременост и повезаност са потребама привреде и развитка у земљи”. Тако је на пољопривредном и шумарском пакултету извршено механичко спајање предмета и тиме формално смањен број испита, док су у суштини програми остали исти. Несмањено градиво ранија три испита на природно-математичком факултету полаже се као један, испит. На фармацеутском факултету у Загребу дискусија око наставних планова и програма довела је. до повећања броја предмета од 27 на 30. Тако се на Фармацеутском факултету у Загребу предаје 30 а у Београду 20 предмета. И на многим другим факултетима уведени су нови предмети и тиме студије продужене. 26 милијарди динара за инвестиције и опреме универзитета Познато је како су наши универзитети разореки у Другом светском рату. Зато је заједница уложила огромна средства да би обезбедила што је могуће нормалшгји студиј. Само за иивенстиције и опрему утрошено је од Ослобођења преко 26,400.000.000 динара не рачунајући ту издатке за изградњу студентских домова. Па ипак та средства нису била довољна, те зграде фгагултета нису могле бити грађене у оном темпу у коме се повећавао број студената. У најтежој оитуацији у погледу просторија је Филозофски факултет у Београду на коме се предавања одржавају у пет зграда у разним деловима трада. Слична ситуација је на Машинском факултету у Београду и Љубљани. Тешка ситуација је и у погледу опреме универзитета, Уместо 2000 мггкроскопа Београдски универзитет има 700, тако да се настава мора изводити у више смена. Нема доволшо апарата ни на техничким факулетима, нема довољно ни библиотека ни читаоница. НсдостаЈу наставници за 233 предмета Нашим универзитетима недостају наставници за 233 предмета а исто тако недостају 414 асистената. На Филозофском факултету у Београду, на једнот професора долази 110 студената, а на Правном 140. Филозофски факултет у Сарајеву нема професора француске и енглеске књижевности, а на техничком факултету 17 ■ предмета предају хонорарни наставници. Најповољнија ситуаЦија у овом погледу је у ЈБубљаци, где на једног наставкика долази 12 студената. На крају реферат даје исцрпан преглед међународне сарадше Савеза студената Југославије.

Конгресне анегдоте

О ЈЕСЕЊЕ ДУГЕ НОЋИ

Пре него што је почео да чита закључке Комисије за наставна и школска питан>а пред Пленумом Конгре са, известилац се оградио од стилских и граматичких грешака, „јер се морао писати у току ноћи“. Но зец није лежао у том грму. Наводни закључци су били управо нови реферат. Када је после 50 минута известилац завпшио са читањем јепан делегат ie промрсио; „Доуги nvT Конгрес ипак ггеба дпжати v јулу. Тада су ноћи краће". РАДНА АТМСГФГРА За сво време рада Комисије за мећунаоолнч сарадњу у АмЉитеатру IV био ie жагор. Претседаваlући ie ипак имао гтраво што ниlе интервенисао. У оаду КомистИе наиме, узели су учешћа сви стоани гости на Конгоесу коlи cv ггоатили рад преко своsих ггреводилапа. Док је неко говопио репимо сппско-ховатски, v сали се истовпеметго поеводило на 7—B страних Iезика ПРАЗНИНЕ У ГЛАВИ „Због празнина које осећам у глави као целшш, не

могу да гласам за њу", образложио је сасвим искре но своје мишљење делегат Н. приликом једног гласања при претресу Статута ССЈ. ПОЗОР! СНИМА СЕ! Пред крај Конгреса када је требало већ извршити гласање за нови Централни одбор појавили су се и кино репортери. Инсталирали су рефлекторе и када су хте-

ли да почну са снимањем претседавајући је чукнуо у микрофон: Молим делегате да заузму природну позу. Снима се! Тешко да ће неко захваљујући овом снимању бити откривен као филмски глумац, али претседаваlући се несумњиво афирмисао као филмски режисер. ЗАБОРАВЉЕНИ ПОКЛОН „А сад ми дозволите да свој говор завршим мало

шаљиво“ рекао је на кра jv свога говора претседник Националне уније студената Француске Мишел Фурније. Кроз салу је прострујала радозналост. Симпатични Француз је до тада врло озбиљно разматрао проблеме мећународне ,студентске сарадње па је било интересантно на ком ће се плану појавити тај његов хумор. „Ја наиме имам један мали поклон за вас, али сам га нажалост заборавио. Само... срећом не код куће већ у хотелу" завршио је он. Аплауз био награда за напоре кол'е улаже нз развијању сарадње међу студентима света и захвалност за поклон. Идућег дана М. Фурније је предао Претселништву неколико плоча француских шансона. ЗДРАВЉЕ. СКРОМНОСТ И УСПЕХ „БиТи здрав, учити добро И радити добро јесте циљ кинеских студената", рекао је у свом поздравном говору на Конгресу Цунг Ти Лин, претставник кинеских студената.

Његов говор на кинеском језику који је сав &ио прожет искреношћу и скромношћу преводио је директно на српско-хрватски наш стари познаник Ши. Ши је заједно са још четворицом другова дошао тачно пре годину дана да на Београдском универзитету студира наш језик и културу. Пример њих петорице несумн>иво потврђује да је Линова формулација цшва добра и тачна. За годину дана иапорног рада сни су успели да савладају наш језик, што признаћете, ако сс рецимо ставите у обрнут

положај, није нимало лака ствар. А да воде рачуна и о своме здрављу потврдиће становници Студентског града који их свако јутро виђају на часу гимна стике. v