Студент

OSVRT PANIKA?

Povodom proslave pedesetogodišnjjce svoje đelatnosti Nacionalna unija studenata Francuske najavila je *a iđuću godinu jedan nezvanični međunarodni sastaaa'k na kome treba đa se razgovara o problemima studcntske saradnje. Na sastanak će bili pozvani nretstavnici s\ih nacionalnih studentskih uruja bez obzira da li su cne članice MSS-a ili sarađuju ргеko COSEC-a. Francuski studerti, dak!e, tilažu novi napor кз, prevazilaženju pođeljenosti u students'kom svctu. Put koji su izabrali ,|e u sadašnjim uslo-

Parlski sastanak bi pretstavIjao drugi korak. To je, uostalcm, mišljenje koje danas u students'kom svetu podržava veliki broj unija. —Ali ne sve makar zvanično. Shvativši da je francuska inicijativa uperena protiv COSEC-a jedan brnj е\торskih uinlja je zahvatlla panika. Z a to i pripremaju kampanju proliv r. ’e. Zaista je apsurd pobijati ovakva shvatanja. Ali jedno pi'anje se namsće: Nije li COSEC svojevremeno csnovan s clljcm da posluži razvijanju dcmokratsfke i rav-

do nfp 3 os7ed^fh T ko Ć n C f 8 B w« nßr^ a / SJ doil ° 1e 11 atmoif*rj sllcl: IZMEĐU DVE SEDNICE 6 — U A^žfra^Tli 4 г' П Ј3 ' nja sociialistkinin таЛ IZ i c Аll Abd alui, FrancueklFurnije u srdaliom таг/ovo rj 1 pretsednll{ UN EF-a Miiel

vima jedino moguć, јсг se samo ц međusobnim kontaktima i direktnim razgovorima može stvoriti atmosfera u kojoj će se topiti zamrzla slival- nja o studentskim blo kovima. Primer letošajeg Du brovnika to najbolje pokazuje. Na susretima kove je organizovao SSJ na Jađfanskoj obali nekoiikn deso'ina ođgovornih studentskih ruko vcdilacA Је niakar samo i načelo niz aktuelnih pitanja. Nije toli'ko bitno dokle se u tcme -tišlo. veĆ da je st v orena povolj.na a(mos f р.г Os H e kr e n ii I o 1 da treba nastaviti. Posle Dubrovačkih susrsta,-

nopravne saradnje, 1 nije li on svoj cilj promašio? Jeste. A zat 0 su i potrebne nove inleijative, novl konfakti koji će sami io sebi dovesti i do ođređenih organlzacionlh ali fakvih koji ćc đa služe raztljanju saradnje njenom unapređenJu r ne da joj se nametnu i da је podrcde đicgativnim snagama. Kada sc, Ima na nmu рге svega itnapređenki saradnje medu unijama, tada »sudblne« i COSEC-a MSS-a odlate u zadnii plafl gde urri i jestc mesto, Pr.

TRIBIN A PODRŽAVAMO FRANCUSKU INICIJATIVU

Na pitanje šta misli o per spektivama razvoja univerralne studentske saradnje u svetu i formama koje bi najviše odgovarale teinjama svih stuđenata za zb'lženjem, J. Ilijesku js odgovorio: »Mislim da su u sađašnjem mcmentu uslovi me đunarod'nu studentsku sarad nju povoljniji no ikada, Sve veći i veći broj studentskih orgamizadja ulaže naipore 1 preuzima inicijativu za otklanjanje pos-tojećih jazova, Zelja studenata i stuđentsk!h organizadja iz svih zema-lja za razvijanje univerzalne studentske sarađnjs 'e najvažnijl elemenat ra plodnije rezultate u ovom smeru. Bez sumnje uklanjanje postojećeg razđora u sta đentskom pokretu nlje та!а stvar. Postojanje dveju grupadje MSS-a 1 Međunarodne studentske konfependja (sa COSEC-om), redpročno nepoverenje 1 rarlike u shva tanjima ulo«e međunarodnog studentskog pokreta, stavlja još uvek Vnnogo problema i stvara potešknće чо je treba da buđu otstranjene. Zato je u prvom redu ncophodno razvijanje bilate ralnih veza- između razllćitih nacionalnih studentskih orga nizacija, bolje redpročno upoznavanje. šlroka razmcna mišljenja. Baš zbog toea kao nozitlvnu smatramo inicijativu francuske nacionalne unije da se održi nezvaničan sastanak rukovodilaca nacb . nalnih stuđentskih unija iđu će gođine u Parizu inicijativu koju je podržao 1 Sa _vez; sttjdenata Jugoslavije. [ Jeda<n takav pokušaj več je bio ućinjen u Dubrovniku.

Ove grodine Je došlo đo uspoetavljanja kontakta između Narodne oeniadine Jugoslavije 1 Ujedinjene radnlčke omladine Rumunij«. Jedna delegracija NOJ blla je proletoe gost na Kongresu Ujedinjene radnlčke omiadlne Rumunije, a poređ ostalih .stranlh đelegacija Trečem kongresu SSJ prisustvovala je I đelegacija stuđenata Rumunije. Zamolili кто šefa delegacije Jona Ilijeskua da oaogovori па nekoliko pitanja za čltaoce naieg lista čemu se on vrlo rado odazvao.

Mi smatramo da ođržavanje sličnih sastanaka ne može da donese drugo do pozitivne rezultate. Svakako đa ovo nije jedino sređstvo da bi se razvila saradnja. sportske univerzitetske igre za koje je predloženo da ee organizuju iduće godine, zatim zajednički stručni među narodni seminari kao i proširivanje bilateralne razmene studenata, isto su tako mogućnosti za poboljšanje stuđentske saradnje, U pogledu perspektivnog razvoja raznih formi mi smo optim'ieti. lekustvo zadnjih gođina bilo je besumnje pozitivno«. Na pitanje kakve su регspektlve razvoja ođno«a Između naiih đveju studentsklh organizacija, J. Ilijesku je ođgovorio đa postoje povoljne okolnosti da se počev

Jon Ilijesku

od ove godine ona razvije u raznim oblicima. On je, ta kođe, • istakao korisnost boravka delegacije rumunskih studenata na Kongresu SSJ. jer je to doprinelo učvršćenju prijateljskih veza i razmeni iskustava. »Koristim ovu priliku, rekao je na kraju Jon Ilijesku, da upulrm svim jugoslovenskim studentima topao prijateljski pozdrav i Savezu studenata Jugoslavije, zažeIkn nove uspehe u ardu. M. S. V.

Boravak delegacije stranih studenata u Zagrebu

Ро povratku sa Trećes kongrre ?a Savera stuđenata JugoslavJje u Be'offrađu, u Zagrrebu su *e sadržsli pretstavnicj nekollko na c'onelnih uniia studenata. ll i 12 ov. m. u Zasrrebu »u borav|ll pretstavnlci stuđenata Zapsiđne Afrlke, AiJlra, Italije, Argenti. nf, Urugvaja i pretstavnicl franstudnata socijalista. Oni su posetili Pravni, Filoaofskl 1 Ekonomskl fakultet 1 vkxSvoućiliSnh knjižnlcu. Ođbor udružen.ia stuđenata Ekonomskog fakulteta, priredio je pritem i organisovao zanimljlvu dlskuslju o ektfnomsldm- problemima u којој su Živo uCestvovne 11 svi prlsutnl. Grostl su takođe bfli primljeni u Sveuftillžnom ođboru SSJ a druerosr dani svcfg boravka posetili su rođno mesto maušela Tita Kumrovec.

14 i 15 от. m. u Zaerebu su bor&vili studentski rukovodioci iz Poljske. koji su pored razgoг-ora sa Clanovnma SveuCili&nog odbora SSJ i Sveueilišnog komiteta SKJ razgledall neke fakultete i inatitute. (~ Studentski llst“) OMLADINSKA DELEGACIJA NR KINE U BEOGRADU U petak, 19>og ovog meseca, u Beograđ je doputovala delegacija Centralnog komiteta NovođemokraiS'ke lige Kine koju predvodi Liu Hsi Juan.

ШКОТИ И ЕНГЛЕЗИ ОНАКВИ КАКВЕ ИХ ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ НИСТЕ ПОЗНАВАЛИ

Мој први визуелни контакт са живим Шкотданђанином догодио се онога дана када сам, у својству члана такозване Екипе за дочек, угледао један пар поташих кривих ногу у краткој шареној сукњици шкотском националном обележју. Те исте ноге припадале су вођи једне групе, истовремено јунака ове мале приче, која је тог тренутка започета. Али најпре једно објашњеше: Шкотланђанин Јеста Шкотланђанин, а никада и никако Енглез; и то треба упек имати на уму. Зато дозволите један савет: пожелите ли каткад да се отарасите друштва једног таквог становника северне Еританије, онда ra једноставпо ословите са „Мистер инглиш мен”, и ваша жеља је испуњена А да Скоти могу да буду забавнији, на енглески начин, и од самих Енглеза, то ћете тек имати прилике да чујете. Али. ицатимо се на нашег првог познаника, или мистер Смита, како ћемо га отсада звати. Ено ra гдв Стоји на подиЈуму пред стручно-медицинским аудиторијумом, лако опаљен од сунца очито задовољан што he у готово три четвртиив свог поздрввног говора моћи објапитн присутнима „колико Је то „вандерфул" за н,ега што Је, бар за кратко време. оставио за собом хладну острвску кишу и нездрави „смог“, да би макар мало уживао у овом неупоредивом сунцу Југословенском." Узгред речено, ова изЈава ста Јала ме 1е доцније многих неприлика. Јер сам. у тежљи да сачувам себе и одбраиим се евиитуално од опаке сунчанице, безобзирно бежао у оне тамније делове улица. док би ме моји аиемичми на супротноЈ страни улице пратили са блаженим изразом лица, вапијућим за атомима „Југо-сунца". ТИПИЧАН ЕНГЛЕЗ Када сам замољен да кажем ко Је по мом мншљењу типичан Енглез без двоумљења показао иа високог Џима, моје колеге Енглези прснули су весело у смех. Кладио бих се да би се и читаоци сложили са мном што се тиче мог избора јер Џим Квики био Је за главу.виши од свих нас, а уз то не тежи од 70 килограма. Сем тога, више Је одавао утисак сталожене особе него било ко од његових другова. Али, веровали или не, био сам поражен још од прве; „па он пре свега и ниЈе Енглез, него шкотланђанин”, додале су, још увак смеЈућн се, буцмасте (не мршаве!) Енглескиње. „А друго, наши младићи су прави кепеци у поређењу с вашим момцима, rfe смо често у неприлици када треба изабрати партнера за игру, код нас У Енглсској.” Енглез мали?! Понављам у себи тај чудни фепомен, и не иде па не иде... Уосталом можда су у

праву, Јер ево овот тренутка видим малог црвенокосог боЈа, Тед Кенејра, чије се пегаво лице руменило баш као и остатак слатког прршека коЈи Је држао у руци. Отада он ће бити његов нај Већи пријатељ, пријатељ или узбуђујућа слабост која he му на крају стручиимедицинског семинара донети „слрву” један завидан трофеЈ, с којим he се поносно вратмти у своју земљу. Као њен типичан претставник. Типичан, иако помало кеобичан, бар овде у овој земљи. КО О ЧЕМУ Дозволите опет јелан првктичам савет: када намеравате л* ступите у разговор са Једшгм Енглезом или, пак, шкотлацђанином, онда се не усуђујте да то Ј*чините ако претходио нисте лобро проучили метеоролошке извешт*lе о шремену. То Је кад« вае случај нанесе иа Британска острва. ОћЛе то ниЈе случаЈ. „ФрушкогорскИ бисер" „Прошек" и „СлилОвиц". незаменљиви су сурогати временски терминим* И што сам превидео, фЈшбал. Када сам нх Једнога Јутра затекао при дор>~чк>’. оазговор Је већ увелико текао о ф>’лбалу Морам одмах да напоменем Л« сам ce имао оместа лишити првобитних намера да зађем мало и у ону личну, студиску и сличну тугаљиву проблематтпсу, будући да Је дискусија о фудбалу била прилнчно бучна. наиме. радило се о првтстојеђем мечу између спортске „елите" несуђених прететавника двеЈу реномираних' звмаља. ТачниЈе: о пријатељском сусрету Енглеска Југославија учесника

свминвриста. И мви Je игран и одигран. Како e'e завршила игра. иијв »ажно. Ниlе важан ни пораз, Јер зиање Је поражено, а важна Је победа Јер дисцнплина је победила. тако су говорили Британци Они су говорили а ми смо поуку извлачили, s*колико поука вреди. Уопште. Резултат нијв важан. Ништа није важно, понављали су они, и ми. Неки од нас били су обазривији: „важно Је“ понављали еу у себи; важно Је када Једнога дана и то постане ВАЖНО! А навика je навика. То змају они старији. И противници наши то знају, с?мо ћуте. Они имкад много не говоре.,. ТРАЖИ СЕ ДОН ЖУАН... Последњи је дан Опроштајно вече у несвакидашњој атмосфери. Тешко је растати се без свежих успомеаа. Аза то побринули су се организатори... Тајно гласаље је завршено, Резултати познати. Претстављам вамГрахама ЈТистера конференсијеа. Влаго устрепталим гласом, он чита: „Учесници Четвртог међународмог семинара студената медицине дарују ову ФЛАШУ за ИЗВРСНОСТ у најчаснијој уметности ПИЈАНСТВА (крешчвндо!) Тед Кенејру. Молим нека ee добитник јави да прими награду”. Један, два, три минута... изчекивање... Најзад наш стари познаник, Клатећи се. хита да из руку претседника жириа прими драгоцени дар достојно му признање. (Дуготрајан аплауз). Почаствовани се враћа за оближши шанк где је седео и, као да се ништа није догодило, маше келнеру... Из сале је допирало: ... „додељује ову ЦРВЕНУ РУЖУ за ИЗВРСНОСТ у најчаснијој уметности ЉУВАВИ,.. Том Мак Алист£ру". Пљесак. Затим дуг тајац „Пошто констатујем одсутност именованог, прочитаћу следећег по броју гласова”... Мала, неспретна фигура провлачи се између столица ло подијума. Црвена боја поплављује сметено лице. Дискретан смех тешко ла Је допрео до ушиЈу збуњеног „срећног добитника”. Био Је то велики дан за шега несуђеног Дон Жуана . СТАРА ТУРПИЈА И на краЈу, дрвги читаоци. ивмојтв миелити да се збил* случаЈкост и да су промућурми организатори уаели ово престаро оруће у спмсвк ловорика само ради тога Јео ми се оно нехртипе нашло при руци. Ако сте тако нислили, снда ста ce грдно преварили. Јер. оруђе Је оруђе. и као "v*? °Р у,)е им * ев °ЈУ С"Рху тако и ово свд е има c?oly. Уосталом, сами ћете се уверити у то овог истор момента. „Као послелње, учесници Четвртог мећународног семинаоа етудеиата мелициие, поклеи.аЈу obv ТУРПИ-Tv ч* ВАНРЕЛНУ УПОРНОСТ У ДОСАЂИВАН>У ДРУГИМА! АудиториЈум у џапетом стању. .. КоЈи од пет озбил.них кандидата за ову премиЈу? Ла ли he очекивања кзмеверити* То еу бпла питања 72 етввл,али севи - Д° к (Лозволите ла прећутим име лотичног) олЈедком провалв смеха. Преводилац се гуши. пропраТне речи претседаваЈућег Једва се чуЈу; .. „ С а жељом ла еам оваЈ инструмент (смех)... корисно послужи у вашем будућем раду на одговараЈућем подручју". СтвНите. У Ово Је просто немогуће „награђени** ее безазлено и задовољно смешкв. Без разумевања отпоздравља. да би се на крају достојанствено повукао на своЈе место... н jy д ПрОводилац се повратио. Оркестар наставља да свира. Све Је ■ постало исто као раније. • • • полако кренуо. Из краЈичка начичканог прозора вагона вири етикета „Југословенеко,- шампањца- о чиЈи голић канапом - ј ош зисила лепо исписана це.д> ља. рука заклањала Je слопа ка н.ој док нам Je друга дуго махала... 1 д к

Коста КОЊОВИТ,

Ilustracija Mome Markovića

VESTI

PRETSTOJI RAZMENA GRUPA STRUDENATA BEOGBAD MOSKVA Kako smo ohaveAtenl, postlje Izgledi da u bliskoj budućnosti dođe do razmene ddiegaci.ja studenata Beogradskog Г Moakovskog univerziteta, koje t>i imale iskljufiivo međunarodnl diskusioni karakter. BOBAVAK DELBGACITE KINESKIH STUDEKATA U NASOJ ZEMMI Pretstavnici studehtsklh organizacija NR Kine gosti na Trećem kongresu SSJ zadržali su se kraće vreme u JugOslavijl po zavrSetku rada Kongresa oblSavSi univerzitetsks cen tre Beograd, Ukoplje i Novi Sad. U četvrtak 13 oktobra gosti su otputovali iz naSe zemlje Поводом... Десило ce нашима ! У „Вечерњим новостима” од 13 ов. м. појавила се нотица следеће садржине: „Летос Је Једаи нонинар београдског „Студента" правио анкету у иитериационалномг студентском кампу у Дубровнику. Између осталих било Je и пнтатБе: „Шта Јо COSEC?”. Ниједан студент, а било их је из разних земал>а ниЈо Умео да одговори. Узгред: COSEC Је координациони секретарпЈат националних студентских унија у чиЈоЈ су режији анкетирани студенти летовали у Дубровиику", Прво: У Међународном студентском центру Савеза студената Југославије који је отворен летос у Дубровнику, летовали су студенти из многих земаља као и наши студекти, али нико није летсвао у режији COSEC већ о троцжу своје уније или свом ли-чном. Друго: један новинар „Студента” је питање: „Шта је COSEC?“ поставио грУпи београдских студената на семинару у Задру и добио само три тачна одговора (од 60 анкетираних). Дакле, ипак, десило се на шима... Смисао ове анкете није био у посебном придавању важности СОБЕС-а већ се само хтело видети колико наши студенти прате развбј односа у међународном сту дентском покрету у коме , COSEC данас, ииаче, не игра славну улогу.