Студент

SA GODIŠNJE SKUPŠTINE STUDENATA MEDICINE

BLIZU DVANAEST HILJADA PREGLEDA

TJ redovnom rohu diplomirao 1 student Osnovno: stračno uzdizanje Najbrojmja, osnovna organizacija Saveza studenata, Udruzenje studenata medicine, koje u svojim redovima okuplja 5.613 studenata, održala je prošlog petka svoju petu redovnu godišnju skupštinu. Posle pozdrava dekana, profesora dr. Milutina Neškovića i Simeonov Borisa, studenta Meddcinsikog fakulteta iz Skoplja, skupština je saslušala izveštaj pretsednika Fakultetskog odbora Miroslava Đorđevića.

Dosadašnji rad ove osnovne organizacije odvijao se lO sekcija Saveza stude nata ix> godinama. Pošto su te sekcije ustvari pretstavIjale osnovne organizacije, to će übuduće shodno odlukama 111 Kongresa SSJ on to i biti. Tako će Medicinski fakultet od sada imati 7 udruženja Saveza stu.'.enata. Vlše orijentacije na sopstvene snage Blizu sedam hiljada studenata prisustvovalo je na 42 politićka predavanja održana u okviru sekciia. Osam ргеđavanja u okviiu fakulteta elušalo je 2.600 stuđenata. Društveni klub je organizovao dva seminara politićke ekonomije sa 120 slušalaca. Na rnlađim godinama održano je 8 usmenih novina kojima je prisustvovalo 2.400 stuđenata. Sve su to, ne mali rezultati, postignuti na ideo-1 o ško-politi ćkom obrazovanju studenata medicine istaknuto je u izveštaju Fakultetskog odbora. Га ipak politički rad je bio jednostran i čisto informativnog karaktera. Nije bilo sister matskog rada na proučavanju marksizma * i naše društvene problematike. Ovome übuduće treba posvetitl više pažnje. Treba negovati studiranje polßičkog rada od strane stuđenata, a ne oslanjati se samo na predavače sa strane. Pojedine grupe studenata mogu posle obra-

Đoka Kozarević, pretsednik fakultetskog odbor a S. S. de izvesnih problema izlaziti pred svoja udruženja na godinama i o tome diskutovati. Ne treba se boriti za stvaranje nekih visoko specijaliziiranih političkih ekspe rata, već političkim radom podizati p>olitičku svest 1 zna nja studenata, stvarati od njih vredne Ijude, koji če zalaganjem, stručnim kvalitetima i društvenim radom 1 odnosima sa Ijudima pretstavljati so jalist;!kog lekaга u pravom smislu te rečl. Učenje nije stvar pojcdinca Analizlrajući rezultate jednogodišnjeg rada na stručnom polju, dolazi se do zaključka da veliki broj studenata ne dzla-.i na ispite i nemamo se odnosi prema svom zadatku učenju. Rezultati januarakog l iumskog ispitnog гока to najbolje potvr-

đuju. U jamuaru ođ 9 152 prijavljena ispi'ta, položeno je 2.969, palo 853 a odus-talo 5.330, što u procentu iznosi 58,2%, a u junu, d prijavIjemih 16.530 odustalo je 8.522 ili 51,6%. Pitanje učenja i odnosa prerna radu ne može biti stvar pojedinea, jer školovanje svaikog L.denta, njegov boravak na imstitutima i klinikama košt a zajednicu više no što iznosi jedna šestogodišnija studentska stipendija. Zbog toga odnos prema učenju bio je u proteklom periodu često na dnevnom redu eastanaka po godimtma. No, ne može se ш reći da su studenti u svemu krivi, јег od generacije koja se upisala na fakultet školskc 1950/51 godine u redovnom гокц diplomirao je samo 1 studeotl Nemoguće je da .ostalih 500 —600 studenata koji pripadaju toj generaciji treba da dođe u red neradnika. Iz svega izlazi da prosečan studij na Medicinskom fakultetu traje 7 i po do 8 godina kađa .dlplcmira 50% studenata. Ovo govori đa ima još nedostataka u programlша nastave koju treba svesti na realnu snovu. Rešavaпјеш svih tih problema, pobolj'anjem uslova rada na fakultetu, otvaranjem Citaonica i drugog, treba se nadati boljem uspehu u sledećoj Skolskoj godini, A dosađašnii odnosi sa školom i shvatanja njenih nastavnika, đaju zapravo da se veruje u rešenje svih ovih problema. Znaćajno mesto u stručnom radu studenata igra, KLuto za stručnb uzdizžinje, koji razvija raznovrsnu delatnost. Naročlto je značajan rad stručnog kluba van fakulteta, na problemima zdrav stvenog. prosvećivanja. On se odvijao kroz opštinske odbore Crvenog krsta, domove učenika u privredl, fabrike, sela itd. Veliki uspeh imala je i sprovedena anketa o alkoholizmu u kruševačkom srezu. flezultati rada u Medi'Cinskom seilu Jabučju, govore o velikoj važnosti i značaju ovog područja. Jabučje je postalo nova škola za buduće lekare. Ekipe studenata i Iекаг а su se smenjivale, i ove godine proflavljena je jediia prijatna gcdišnjica. Mada su cifre suvoparne i dosadne bne će ovde posvedočiti o jednom velikom delu i rerultatu na zdravstvenom prosvećivaniu naroda. Za gođinu < ana izvršeno je 11.553 intervencija u ambulanti, 852 laboratoriska pregleda, anketirano 250 domaćinstava, vrše.-T vakcinacija protiv boginja i difterlje, patronažna sflužba, otvoren je antituberkulozni dispanzer i zdravstveni univerzitet, održano "5 zdravstvenih predavanja, organizovan kure za seosku omla(Nastavak na strani 9)

МITА MILJKOVIĆ NOVI PRETSEDNIK UNIVERZITETSKOG SAVETA

(Nastavak sa prve strane) uprave za Univerzitetski saDeroko arh. Aleksandar, Radojčević dr. Miloš, Lazare ( vić inž. Đorđe, Todorović dr. Dragoslav, Jovanović inž. Vladislav, Milutinović inž. Sima, Perović dr. Radivoje, Milić inž. Stanko, P-vle Vukosavić, Đorđević đr. Jovan, dr. Inž. Vladimir Baziljević, Puljo dr. Đorđe, Božić dr. inž. Branko, Trifunac dr. Pavle, dr. Vojislav Đurić, Mirković dr. DragoIjub, profesor univerziteta Mlađen Leskovac, književnik Bročić Radenko, delegat Gradskog odbora, Za pretsednika ovog Saveta izabran je Mita Miljković, naš ambasador u Bugarskoj kao i novi članovi Komisije za budžet i finansije, za uaučni rad, za ретsolnana pitanja, za nastavu i Komisija za studentska pitanja. Na savetovanju je, pored ostalog doneta ođluka, đa s e do 10 novembra ove goćHne održe naknadni kvalifikacioni ispit na svim fa-

kultetima u Beogradu kao i u Novoen Sađu, da bi se omogućio upis onim studentlma koji su bili sprečeni bilo zbog odsluženja vojnog гока u J’ugoslovenskoj narodnoj armiji bilo zbog bolesti ili polaganja popravnih ispita na višem tečajnom ispitu. Clanovi savet. koj isu prisustvovali na kvali fikacionim ispitima održanim u toku septembra ove godine, izrazili Su mišljenje da kriterijum popustio usleđ nedovoljne spreme koju je kandidatima pružilo srednjo školsko obrazovanje.

СТУДЕНТИ!

ОД САВЕСНОСТИ ИЗБОРА НАШИХ ПРЕТСТАВНИКА ЗАВИСИЋЕ РЕШЕЊЕ МНОГИХ ВАЖНИХ СТУДЕНТСКИХ ПИТАЊА 14 новембра 1956 године одржаће се изборни на Београдском Универзитету за претставнике студенти у факултетским саветима и Универзитетском савету. Данас када се спремамо да по други пут бирамо своје претставнике у органе друштвеног управљања за нама стоје две године плодног рада и видних успеха на спровођењу општег закона о универзитетима, на побољшању услова и режима студија, материјалног и здравственог обезбеђења студената итд. Наши претставници својим двогодишњим учешћем у органима друштвеног управљања били су увек верни тумачи наших жеља и оправдали повепење које смо им избором дали. Бирајмо за своје претставнике студенте који најбоЈве уче, који ће у свакој прилици знати да буду тумачи тежњи студената, који ће у органима за које их бирамо давати конструктиван допринос у решавању свих питања а посебно у ства рању нових програма и подизању Нивоа наставе. СТУДЕНТИ! Масовним учешћем на изборима манифестујмо још и јединство наших редова. Универзитетски одбор Савеза студената

CA АРХИТЕКТУРЕ Ублажење критеријума

Прошлот уто(рка роктор веоградоког Ункверзитета иримио je делегацију студената архитектуре. Распрввљало се о условима уписа у трећи семестар. Досадашњи критеријум за упис друте године био је следећи: кандидат мора да има оверен други семестар и све поЛожене шствите сем мат&матике. Према тврђењу студената овакав критеријум довео Је до тога да су наставници »а испитима блаже оцешивали знан>е студеиата. Де-

летација је заступала став да Је боље да се повећају захтеви на иопитима а да се при упису студената смаље него обрнуто као што сада намеће ситуациЈа. У одбору СС архитектурв речено Је да he на основу постигнутог опоразума са ректором факултетока управа размотрити могућност упмса HBi другу годашу оних студеиат* коЈи имаЈу четири положена испита и оверен други ceaie« етар. В. С.

SKUPŠTINA STUDENATA GRAĐEVINE IMA VETERANA JOS OD 1945 GODINE Zabrinjavajući rezultati

Aplauz se stišao. Pretsedavajući najavljuje izveštaj o fmansiskom poslovanju. Izve stilac izlazi na govomiou. Ređaju se brojke. Na prvoj godinii ima toliko i toliko ćlanova, naplaćeno toliko članarine, što 6ini ovoliko i ovoliko procenata. Na drugoj... Na trećoj.:: Suvoparno leđanje brojki шје initeresantno, prisutni zure nekuda i ćekaju da ova taćka dnevnog reda prode. Izvestilac nastavlja: Na petoj godini... Na Sestoj... Kad je spomenuta sedma godina mnogi kao da se trgoše. Međutim spominje se brojno stanje članova osme godine. U sali već komešanje. Došla je na red i de-

veta godina, među prisuitnima već uzdržan žagor. Najzad deseta godina. Brana uzdržljivosti je provaljena u sali grohotan smeh. Ovo je jedna od scena koja se zbila na nedavno održanoj skupštini Saveza studenata građevinske tehnike. Ta naizgled beznačajna sličica, u nOkoiiko objašnjava ton i pravao diskusije na sk/upštini. Јег ako se imaju u vidu apsolventi generacije od 1945 godine i broj od 6 i slovima šest studen-ta koji su među svojih 200 kolega uspeli na vreme da daju ispite iz prve dve gcdine, onda je lako uočiti da ima nečeg što nije u rcdu u dosadašnjem načdnu studiranja. Do sada je dosta učinjeno, rezultaiti nisu zavidni, što samo рбкаиије obimnost i složenostt posla koji treba uraditi da bi stvari krenule na bolje. Razumljavo je zato, što je o stnuičnim problemima bilo majvl& reči na skupštini. Cula su se razna mišljenja. Izneseni su mpogl _predlozi i velika je Steta što je bilo prisutno svega nekoliko nastavnika. Na skupštini su se čuli podad o uspehu ili boIje o neuspehu, a mnogi od njih su zabrinjavajući. Јег šita da se kaže ak, na nekom ispitu pozitivne ocene dobije desetak kandidata, kao što je bio slučaj sa matematikom i otpomosti materijala. Kad se i usvoji nedovoljno zalaganje studenata ovako drastičnl ге zultati ukazuju na krupne nedostatke u sistemu naštave ovih predmeta. Ako se vežbanja iz matematike održavaju u grupama od po 100 i više studenata, ako asistent raJi'zadatke na tabli ne vodeći računa da M ga slušaoci prate, ako eu kolokvijumi formalnost, rezultat je logičan. Matematika jo ilustraoija. Zatim, pregled grafičkih

radova pi;etstavlja drugl рго blem. Јег čekati celo posle podne Ш čak dva da bl se došlo na red uludo je traćenje vremena. Rešenje je svakako u povećanju broja aslstenata. No, u dosta slučajeva stvari se mogu pcpraviti i sa brojem asistenata koji se već nalazi na fakultetu. Radl se, naime o tome, da se vežbanja sprovode u manjim griipama, i da određeni broj баsova u neđelji asistent etojd na raspoloženju studentima. Nije potrebno posebno naigla šavati koliko asistentovo objašmjenje može da užtedi vremena pnrovedenog u fiamostalnom razjašnjavanju po jedinih problema. Jer, krajnje jo vreme da se od učenja već jednom pređe ina studiramje, da formalističko savlađivanje gradiva ustujM mesto diskusiji. S tlm u vezl se pokreće osnivanje struč* nog klufca studenata Građe* vinske tehmke. Izgleda da ni dosadašnji naćin ispitivanja nije baš najprikiadniji. Uvođenjem usmenog ispita tamo gde god je to moguće, pored već postojećeg pismenog deia, postigle bi se dve stvari. Sa jedne strane stvorila bi se mogućnost za svestranije proveravanje znanja kandidata, a sa druge to bi pove>* ćalo odgovornost studenata kad iziaze na ispit. Pored pit mja ideološko-* politićkog rada i odgovotmosti studenata prema stručnom raćLu, to su uglavnom najvažnije tačke iz diskusije održane na godišnjoj skupStini studencta Građevinske tehnike. Njihovim sprovođenjem došlo bi se когак bliže vremenu kada izvestiiac o finansiskom poslovanju neće dmati prilike da govori o svo jim kolegama desete godine kojd nlsu nigde zvanično prizmti kao takvi, a*li eto nezvanišno ipak postoje.

M. Popovlć

CA ИСПИТА

В. ЂОРЗЕЕЈГБ.

СНИЛШО;

KORISNA NOVINA NEDELJA MLADIH STUDENATA

DEKAN JE PODELIO INDEKSE Na skvro svim skupštinama l konferencijama Saveza studenata, govoreno je o problemu prve godine, njihovoj neuključenosti u Cl-mstvo Saveza, slabom interesovanju za rad itd. No, činjenica ie 1 to da se tim mladim Ijudiша posvećivalo malo pažnje u njihovom prvom dodiru sa fakultetom 1 Savezom studenata. Jedino su bile' organlzovane bruc'ške večeri. I to je bilo Sve. A ti mladi Ijudi dolazeči sa raznih strsna i sa raznim shvatonjdma često su potpadali pod negativne uticaje i posle ih je bilo teško privoleti na rad u Savezu studenata, Da to übudućo ne bi bilo tako, đa se i dalje ne bi govorllo u prvoj godini kao gorućem problem Saveza studenata, fakultetski odbori Veterinarskog i fakulteta, dugo su razmišljali, kako da ,te mlade Ijude od njihovog prvog dana boravka na fakultetu Sto više vežu za organizaciju. Veterinari su jednu čitavu nedelju posvetlli mladim studentlma Na svečan način 44-tvoricl brucoša uručeni su indeksi od strane Dekana fakulteta. Tom prllikom svoje mlade kolege pozdraVili su pretstavnici fakulteta. fakultetskog saveta i udruženja studenata veterinarske medlcine. Potom su mladl studentl obišli klinike 1 Institute fakulteta gde su ih njihovi budući profeso ri upoznali sa svim onim što ih oćekuje u njihovom st”diranju. Poređ toga zajedničkl su posetili fakultetsko poljoprivredno dobro u Panćevačkom Ritu, i гаиgleđall stoćni fond. Organizovana је zajednićka poaeta oozorištu I prikazano Im veče filmova ia oblasti veterine. Na kraju neđeIje održano je zajednlćko drugarsko veće. Nešto slićno ućlnjeno Je ! na l'edicinskom fakultetu. U ргеpunom amfiteatru Flzlološkog ln. stituta mlađe stuđente pozdrnvlII su Dekan prof dr. Mllutln Neškovlć, lcoji je posle pozdravne rećl govorio i o društvenom upravljanju. Potom Im Je u .ime organizacije ćljl će članovi uškoro postati govorio pretsednik fakultetskog odbora Saveza stuđenata. Zatim se mladim studentima obratio Buha Mihailovlć. asistent Pnto-fiziološkog instituta koii se upisao na Mrdlcinald fakultet u pn'oj generacijl posle oslobođenja. Posle govora Jednog apsolventa I svrfionog etuđenta prve godlne, kojl Je sve Ispite po'oiio na Vreme, u Ime 538 brucoSa teđan studont prve godine zahvhTTo ве па topllm reć«ma upučenJm njTma S. N.

ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА ВЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТ А И АКАДЕМИЈА * УРЕЂУЈЕ РЕДАКI7КСКИ КОЛЕГИЈУМ • ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИЋ • УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАПИЈА БЕОГРАД. БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-035 ЧЕК. РАЧ. 1032—Т—227, ПОШ. ФАХ 542 • ШТАМПА „БОРБА”. ДЕЧАНСКА S1 • ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 180 ДИНАРА