Студент

Разматрања Уметниково враћање почетну Пут ка духовном оцу

Једна од особеник карактеристика уметничке градње јесте мит о почетку, одлазак или само покушај да се оде тамо одакле потичу кореки, одакле је никло име и својство трајања. Та поставка о том никад није била само акт враћања које понекад може да се протумачи и као бежање од стварних свакодневних догвђаЈа и nojaва које преокупкрају људско биће, његову есендију и егзистенциЈу. BpahaiHe почетку никад није било бежање, и неће никада бити то. Сви велики писци имаЈу заЈедничко скоро наследно одредбено духовно питаље које поставља избор и почетка и краЈа; међутим наЈважниЈе Је то; објаснити пут живота у Једном времену, а таЈ пут не може никако да се осммсли без оправданог рашчлањавања почетка коЈи иеки уметници погрешно називаЈу традициЈом; и можда Је наЈпотпунији израз питања тог опчетка тражење духовног оца, Хоћу да кажем да Је баш таЈ духовни отац потпуно И изражајно (али Још неизражено) осмишљење пута коЈи. такође често полази ка тгочегку. Несумњиво Је да су Марсел Пруст и Томас Ман (у савременом свету) наЈдаље отишли и наЈвише продужили тенезно обЈашњење живота, везуЈући та са временом нролазности као значаЈним 'и зар не превасходним) актом свеукупног посто Јања. Време Је синтеза и духовног развитка и спознаје коЈа саставл>а рођење човека са његовом смрћу као наставком пролажења. Јер су живот и смрт само две заЈедничке компоненте сваког времена и сваке таЈне која моаке да буде и непроучени циклус коЈи je садржај времена и живота и друго, сваког иастајања коЈе Је израз и долазак на свет уиме нових открића а у смислу иастевка кретања. Овде се не поставља

гштаље о томе како су разни писци са својим субјекгивним ставом и оОЈекхИвшш свстом схватали cnoje доба и_ још даље, ие само своје доба већ и свако доба, време времена. Свако време носи у се-6и кораке, нечујне, или звучке • свеједно, и они, ти кораци који претстављају хоризонталу или вертикалу кретања. заправо чине битно » основНо и доживљавање и израстање свих струјања, свих колебања e вере, свих лутања а наде, у друштву човека и ca Н,им, и са неухввтљибим У њему и око њега, а под звездама крзе оличавају даљину или смисао вечног или одређени (и симболични и обтгчни) звкон у OBOM (И ДругОМ) жишоту. Али ти кораци не долазе кво нешто што је eeh ту рођено, и што Је сада;ти кораци су и наставак онога uito Је eeh прошло, а исто тако, и спојкица са оним што ће бити. Овде се сад не говори о ономе што he 6итИ, већ 0 оиоме што Је било. Наиме, сдакле воде ти корацм, где су мм кооени, где им je гточетакт Где је био почетак роћења, кад су се створили и пОтпјшо родили ти кораци? Такви одговори скоро и не постоје у свим литературама света, казкем скоро не постоЈе, а има кх где-где, тамо у оствареном свету великана. Треба иапоменути да и ту, код вепикана. ти одговори су. уствари. Један став, Један закључак или мозкда јелна компонента уметиикове впзиЈе, а увек компонента уметниковог дела. t Између уметника и онога пгго ,1е било постоЈи само време као реална одоедба об!ективног у сваком зкивотт. Ми•сли се, оио што Је прошло 1е сећање или већ заборав. Уметник зна да није тако. Узгетник зна; измећу садашњости Р! протчлостм 1е време, тизги хол њсов Тр°ба се итттчупати из тог временв или надрасти себе. Време Је Још Увек неосвоЈено. 1 Јединство чопека далеко нетде има своЈе корене. Биће 1е к оптжвдање тих кооена. разpol дууа оазво! кмлтуре. Виhe Је и свест и свет почетка.

ЈБУБОМИР ТЕШИЋ;

Биће Је идеЈа ко}а Је наследна, као одређени и стварни садржински облик матефиЈе. Уметкик носи у себи све атоме бића, у њима Је и почетак и право рођење; то Је Један нелресушни извор, Једна негтротекла крв. Једна непролазност у пролвзности. Сваки уметник, углавном, објашњава себе. Он ствара свет у свету, Један нови свет. Природно Је, таЈ нови свет ниЈе нешто апстрактно и безвезно, таЈ нови свег уметник гради од света који Је већ ту, коЈи окружава уметника, који Је родио уметкика. он, уметник, доживљава таЈ свет и открива та на своЈ начин, посебно. Да би га потпуно открио (таЈ свет) уметник се нужно враћа почетку, рођељу. Како се то ради? ОбјашњаваЈући себе уметник објапгњава и свет око еебе. уметник треба да надрасте тај медиЈ, да га надвиеи. Међутим, ту нешто оствЈе нејасно. НаЈвишв неЈаено за читаоце коЈи не желе да размишља Ју. Како уметник надраста? Он не измишља. Он узима наЈбитниЈе из свога доба, Језгро, целисходни смисао, И Још: то најкарактеристичниЈе Је у Једном добу није само характеристика топа доба, већ и друтог, веђ и времена. и живот свв више напредује. и иаш и други. И у људима постоји много за+едкичкот и ипеалл и остварења и немири. Савремена уметност све више тежи ка универзалности постје универзалиа. Свр ее втпе гогори о човеку уоппгге. Али то није ова тема. Не желим да говорим о томе како се код разпих уметника CKBa’vfc почетак и долазак на вет. НиЈе важно „како Једни а како други” схватаЈу доЛаазк у живот, Јер то би личило ка наше не веђ превазиђеие распре или теоријице о реалном и нереалном. Свака добра умет-

ност ]е стварна, то Je М Крлежпн фплип латиновић илн „Банкет у Бјштви”, и ћев Ћамил, и Давичов Вековић, и Ћопићев ' Николетина Бурсвћ. Не ради се овде о стнарном и несгварном, већ о ономе што ]е стварниЈе од саме стварности, о остварењу коЈе Је реално а савремено. Опет, мисди се на надрасгање. Свакако Је тржење ночетка у делу америчког пиоца томаса Вулфа Једно специфично Зали и емпириско) улисовско путовање у изгубљене годиие, то пуговање дугачким ходницима година коЈи* вишћ нема и покушај да се нађе духовни отац и духовни дом. Вулфово Je дело (код нас преведепо ~Поглед*Ј дом ceo], апђеле’') иајвише и скоро гтотпуно оело тај пут ка оцу. ка дому коЈи не постоЈи. Вулфова одисеЈа нема Kpaia али Она )е и без правог иочетка. Јуцин Гант, уствари сам Томас Вулф, живи поД сенком отта и вома. он може да их наслути али их не сазнаје и не познаl6- тв) пут ка почетку и дому Је вечич одисеЈска глат, а ч->lтмотин романа Је „глади т нема. Срећне »емље v Нема ни дома. Нема с з»митпљеног (или и*>»- великог -она животч, Томас Рулф 1е веровао у тог ведиког оца, али га ниЈе наило. Живот ее наставља и дух Још •"ток тражи свбЈ дома и свога oua. Опет. да ее вратимо назад. епоменуо сам Пруста и Томаса Мана њиково ооваЈћње (или сазиавање> временв. И тамо гле ее елуеи по* четак трвје време. И дела Петра Лтбчопе или МеттгтооиИћп. дубоко т ее«и kohlv мглику коlа саста»ља иочетак са г* > апеаде«им )*обом. Од почетк* до очст »*ои »х-ттттпта, годиче л-чб-чл vola ое елету или коlа треба Д' втде. Hvt ка почеткт н«lе аоедно-ч сатчч за себе н само s» сеРл, већ 1е и откоивање cveoeрпемена м v на-гом* **.« илИе гвеглост Kpie ттогтучо отпара врата вудућностн. Рдттлсдао РОЈВОДИЋ

ПЕЈЗАЖ

KULTURA I UMETNOST Човек је "прерадио" смрт

(Радомир Константиповић: Мишоловка, Космос, 1956) БоЈим се да ли ће овај наслов моћи да одмах одреди суштину новог романа Радомира Константиновића, а њиме се то хтело. Човек је успео да преради смрт. Преведено са аргса, за оне који не з«ају наш улични говор, то значи: човек је изиграо, надвладао, превазишао смрт. Онда кад је било сасвим сигурно да he га смрт имаги. Да је већ „одапео“... Једном у случајном разговору, један пријатељ је упитао да ли можда у „лопову“ нема мало шунда? Многи тврде да је цео послератни Ремарк обичан шунд, или у руку полушунд. Нико се у овтш разговорима не сећа Томаса Мана или Фокнера или Кафке. По овоме, ако се разуме шта хоћу да кажем Радомир Константиновић би дошао у романсијере нај већег формата. Судећи по оваквим критеријумима, Константиновић је један од високих писаца којих се обичан читалац нерадо при хвата иако га се прихвати не дочита га. Од наших писаца ово би био први велики скок ка тим неиспитаним тгределима есеЈистичке прозе. Константиновић ie наттисао „Миш Оловку" без икаквих детерминанти: не зна се име јунака, ни социтал»и ттоложа ; l Гбио је боксер, вагвбунда и љубавник), ни „време радње“ (по сахтби или другим »еким назнакама можда je то данаС). Али сигурно је сигуоно: Зунак Мишоловке је савремени човек. Човек који живи у цивилизааији. („Уморан сам од цивилизације,.одмрримо се мало, Лиси ТЈПејн* Фентон Џонсон) e крв -снова сааременог човека je прна. Човек у Мишоловки се двви, грца, на ттреко 400 i страна има снове који га приморавају да издахне, да прегоеже себи вене или било како да издахне, али човек на Kpaiv оста Је. Оcrai еда. изнуоен као и свп ликује. Џпна ie кпв онова савременог човека. Хлеб снова ie гооак ,и несварив. А Констангиновићев Ivhsk је rme живео најмрачмије снове

(којимаби се магаоклети и због чега ће се књига тешко читати). У унутрашњи монолог јунака Мишоловке, у обрачун са животом, (са курвом живота), или боље са смрћу која је ту, под руком, са својим одвратним смрадом, гшсац је укључио све оно што савремени човек има рђаво од градског живота, од велеграда проказаног, од цивилизациЗе маћехе. По ономе ш т а мисли човгек из овог романа, био би песник који 3e сит свега, организовансг блуда велеграда <не у уском

смислу блуда), осетљив а пренадражон песник који не уме да нађе снаге у себи да избори своје место под градским звездама све до последњег обрачуна. По ономе ка к о мисли, оsaj човек је велики утамањивач дана| беспосличар боксер, љубитељ филмова (добрих каубојских филмова са Гари Купером) и познавалац подземља, његових обичаја и његовог гово ра. Али су та једина спољна обележја овог човека ипак неважна. Оно са чим ое треба ndзабааити ~кад је реч о мишоловки није њена експерименталносТ, ни бкрутност језика (за уШи неше православне) биће то њена филозофија, филбзофија опстајања у овом свету, у свету гадноМ и' неблагодарном. „Што је човјеН, а мора бит човјек?” још је Eberom мислио. Све Зе од безименог тражило да умре („између мене и смрти без nojaca за сттасавање”):

МИЛИЋ. СТАНКОВИЋ;

прошли живот који Ни је био главан, који није био победнички; сТрах од крви, од рата, од пуцања, неизбежан страх пред бомбама коЈе се мере прекобројиим људским телима; онај тринаестогодишњи дечак који је симбол изгубљеног и неповратног детињства непреболног бола свих наших песника: будућност која се смеши разроко, која је несигурна (Хоће ли се изменити нешто или ће све испочетка?) И онда пролазе снови, симболични, и без икакВог значаја, језиви и незамишљиби, интересавтни, па чак и комични, и досадни тек Ј снови. Снови транспоновани као да је све на jaви, са размитнљањем која нас одводи у најсувљу и најсивљу снакидашњицу, а опет панични и страхотни до дизања косе на глави. Приказ земље без воде je језивији од приказа рата, али је овај другИ свакако значајниЈИ; „Људи ће Једног дана »<r нагфаве бомбу n којом ће читав свет да дигну у ваздух (зашГо да не?), људи ђе измислити српе од каучука, и нос ђд туие алИ ко ће да измисли бомбу која ће да унишТи txyстињу? (Сетите се „треВутка савремености” Тана Сија Младеновића). Још једнн цитат, сав од грозе: „Нек мртви покопају мртве!... Љу ди, како ћете суТра дћ пијете белу кафу са ТоликИМ мртчзацима на души?”. ПовОк је на овоМ свету сам, у пустињи која je са-

моћа и изоловамост. нема с ким да те, нема ни пријатеља, ,ни жене. Да би се опстало труба убијати. Пут води прекб лешева других. (Та симбо-*. лика убиства најбоље је остварена, најчиткија ја: све је бесмислица, ако се решава револверашењем, то Је добро само за интересантан' филм). Тренутак кад је смрт последња оданост и шта са њом? Препустити се или одложити (доћи he ионако кад-тад!) и вратити ce у чељуст градског пакла. Налази се ту и саи о смрти, о последицама тог чина, м то није најгоре што је човек прикован за пусГињско тле могао да одсања у свом кошмарном сну. Постојало је нешто много јаче оД човекове привидне безизлаз-* ности и очајања. (Крик л живот Флорв!” Давичов је али се намеће и не сасвим случајно: и у овог, Констан тиновићевог јунака, има иге_ Што од мужјачке преокупације, рд препотенције која није само сексуална иако je то.) Победио Је живот. Иа кФ се тачно знало: „Онда мв шишај полако. Шишај ме страшно полако. ШишаЈ мв тодину дана. ШИшај ме десет година. Важи? рекао је, а берберин Је рекао: наравно, казао је, али Једном ffe ипак да прође и та година даиа. Шта да радимо онда? Пазтовор са берберином који је имао да умре кад га оишша. Живот халапљив, неумољпв, ниЈе хтео да призна никакве разлоге за одлазак. Зар сгварно жиВОТ кије био ништа? Човек ће да изгори, изгорећу, а.тги неће моћи да оде, никако нећ« моћи да оде, иако су разлози у иорист бекства заузеди 400 страНе романа. Мишоловка је завршена враћањем безименог у оваЈ свет. Читалац одахне после овако паклене књиге, измучен, незадовољан (јер нисмо никада имали неконформистичку, стрмотлављу јђгћу прозу, а страни су так ви лоше пролазили) Мишоловка се међутим памти као ретка, важна и велика књи га иако се не узима други иут. Нека размишљања коЈа нам намеће за Касније потврде како је то са литературом! Ммрко МИЛОРАДОВИЋ

УГАО

На раскрсници

Сад сам на путу. Трудим се да идем утсорак са невидљивим сапутником. Гледам тамо гдје треба да буде пиАх Нема га jom. Зашто идем жјфно. Покушавам да набадам стопе човјека који ми измиче. Често ми не успијева. Тада сам љут на себе. Предвече ме мрак угура у собу и сам закорачи за мном. Останемо нас днејица у празној соби. Мрак посвуноћ избечи своје црне очи. Лудује док не изађе мјесец: нарањен, жут и сам. Провири и у собу. Мрак се повуче, заостану му Само дроње прибодене мјесечевим пипцима. Подамиом се дави слама и ие могу да заспим. Хладно ми Је и вдтоља и изнутра, није ме страх од мрака, али сјуфа треба иа про Дужим корак даље. Мјесец се издигао, притајио се и вреба заостале руке мрака да их усмрти. Затреггери, ааигра, па нолети и дуге сјенке се смаљују, блијеле, нестају. Мјесец као усијана кламфа убоде их, повуче н аадави. Чује се лако тиштање. У крви мрака кали се усијана кламфа мјесеца. Околина ми смета да сттавам. Кроз незастакљен прозор сусједов радио плави моју собу млаком музиком. Зидови су влажни и добро упијају бијес елсктричннх оргуља. Мој сваки сусјед има радио. Недјељом пуштају исту станмцу сви. У околини тада све изгледа накривљено. Треба само још Један талас, па да се све то сруши. Опасност почиле благо, прикрзда се. Као набујала ријека преко травних лука, погрбљена на шибљу ракита, улива се тиха музика у мебране. Онда почнње нешто да пуцквта као да катран кључа, све Је бдиже, блилсе... наваљује талас за таласом. Пуцкетање прелази у Јасне пупњесе који се сливају у један, дуг н заглушан. Онда и он спласне, npeпукне и из те прслине чују се хиљаде повика. Неко се ослобађа . тамнице, изгледа; народ св ослобађа негдје тамнице, народ многобројан, бучан. Одјелном све повике придуави туп ударац, затим тишина. Њу расијеку звуци војничког марша н кораци... кораци... један-два ... један-два... хоп-хоп.

Од тога се плате сусједове матсе; извиЈених хрбата реже једна ва друту. Неко је лудачхи окретао вариоиетре.. Посљедње хоп заклало је нечију појесму, дуту и сјетну. За њом, из њене крви, отицала је друта, тужна и далека ширила се, као сггирала, према двориш Ту. Мачке су се кревељиле. Мјесец се повлачио брду, уморан. А пјесма је дрхтала. ... На Конгу Је један дјечак пјевао. Смијешно и тужно. Дозивао је мајку да му се врати; дуго, дуго је звао. А ње нија било. Ничега није било. Капала је киша са трпгчаног крова и дјечаку су капале сузе, мале, црне. У сутону Је поигравало странчево бијело одијело. А дЈечак је доЗивао. Некад је и он волио дјевојку дјевоиицу, Црну и дебелих усана. Па је и ње иестало. За маЈком. Свих је нестало, одвели Су их. Он Је заостао на тавану. Девојчице нема, маме нема, никога... Дјевојчице Baft нема! Странац је својом биЈелом руком преејекао палму њеног тиЈела. Никога... А Дјечак је дозивао... Ол тога се сада плаше сусједове мачке. А сусјетка узкива у тој запјевци. И скшје се накостријешеним манорима. Њој долазе неки, мени непознати људи. Њен муж је често na путу. Трговац и доб;к> примљен старији човјек. Бивши некИч*. већ иелужени. Бар што се тиче сусјетке. Мој пајблпжи сусјед и сусјетка су без дјеце. Сус Јетка иде на пијацу, у позориште и код сусјетке. Меие. при сусрету. гледа мало Можда матермнски или чежњиво. Ја не овакве погледе. Они су чудпи. И смијешик. Измиуењени од музмке са Конга н још пеиживљених страсгги. Недјељом сусетку не познајем, тојост cma менВ не познаје. Најприје изађе n прошета се. За њом неко лудачко окреће вариометре: Црнци пјевају и с времена на врпјеме спЈеку синкопиране топове очајничким узвицима. Бијели мантил и тамни окулари наочцра промичу достојакствеио. Ни лијево. ни десно. НевЈешта гримаса младости на напудерисаном лпцу.