Студент

СТУДЕНТСКИ СВЕТ

УЗ ПОСЛЕДЊЕ ДОГАЂАЈЕ

У тгвриоду када je општа затегнутссг у свету показивала знаке попуштан»а и када су се и на тггању међунарсдне студентске сарад почел-и стварати поавољнији услови за превазиладееше подељености, у свету су се збили догађаЈи који опрбвдано изазивају нашу забринутост. Савез студената Југославије сагледавајућл сву озбиљност стгтуације прати развитак догађдја, од којих су два у центру наше пажње: Агресија на Египат изазвала је огорчешв студената Југославије. Оваквнм на падом не само да је створена опасност за избијање рата већнх размера, него се газе основна права једне земл»е која је тек недавно ступила на пут потпуне независности. Не треба ни сумњати у то да ј« агресија онемотућила рад Универзитета, а да су студенти замеиили учионицв и стварел«чки рад оружаном борбом за одбрану незавесности земље. Без обзира колико he дуго бити потребно док Уједињене нације потпуно спре чв ову агресију, она he оста вити тешке последице иа живот универзитета у Егип ту. Ипак већ досадашња настојања ОрганизациЈе уједињених нација гкжазују да је оправдана наша вера да се заједничхом акцијом мирољубивих земаља може стгречити оружано решаван>е проблема у свету и спасти светски мир. Савез студената Југославије је са симпатијама пратио тежње и борбу мађарских студаената за даљу де мократизацију, социјалистички развитак земље и боље могуђности за универзитетско образовање. Зато смо са интересовањем примили оправнане захтеве ма'ђарских студената изражене заједно са народом 23 сжтобра ове годиие. Утолико више иас је забрииуо квснији ток догађаја, који су се изродили у тешке и трагичне сукобе и створили ненормалиу ситуацију у земљи. Сматрамо да је у интересу Мађарске и развитка социјализма, сбуставља»е борбе у земљи, што he створити подлогу да се по-

стављени захтеви, иако у тешким приликама, остваре. Сигурни смо да народ Мађарске и његови студенти имају снаге и могуђности да сами, са што мање уплитања са стране, пронађу најбољи пут из ове тешке ситуације. Рззматрајући ове догађаје Претседништво Централног одбора Савеза студената Југославије на састанку

одржаном 8 новембра донело је одлуку да се преко Националног комитета Свет ске уииверзитетске помоћи упути помоћ у лековима и медицинским инструментима студентима Египта. На истсм састанку, рошено .1е да се ггомогке акција Југословенског црвеног крста за пружање помоћи Мађарској с тим што he та помоћ обухватити и студенте.

SKOK KROZ LAŽNI PROZOR GI MOLEOVA VLADA UVALILA FRANCUSKU U POŽAR UNUTRAŠNJIH POLITIČKIH BORBI

Kađ'. su ee pre nelcih godlnu đ&na počeli pronositi viSe ili manje senzacionalni Ili ozbiljni glasovi o ppjavi jedne nove »rvezde« na političkom nebu Francuske /које je tako beznadežno bledo) jedni su to primali kao јоб jedan hir »klaslčne demokratije« koja dopušta svakom da kaže Sta hoće (ali zađržava i prećutno pravo da, kad joj se to što se kaže ne sviđa, upotrebi isto tako klasična sredstva vatru i> batinu), л drugl su бергkali po socioložkim analizama l ekonomskim statistikama i za-

ključivali di j* tzv. »puia.dl*am< jedAn eitnoburžotiki protest na teško ekonomnko itanje a teralji, а Pjer Pužar tamo najbučniji najambiciozniji medu tlm malograđanima sa vclikim prCtenzijaша. Ne toliko zboy izčezavanja pužadizma kao socijalne pojave yeć zbog drugih krupnlh događaja koji su izbili u prvi plan, u poslednje vreme smo čak i zaboravlli na ono što паз je svojevremeno uzbuđivalo; fizičko obračunavanje s polltlčkim protivnikom, usijana rulja demonstranata koja pretl da svakog trenutka ekaplođira, i druge metode koje au forsirali ovi »poJitlčari«. Nlšmo pretpostavljali da će u tako kratkom roku ovakve »političke diskusije« toliko ući u Tndđu u FrancuskoJ. Parit Velike revolucije, Pariz Pariske komune, Pariz Pokreta otpora doživeo j« u vreine Cetvrte republike, za vlade socijalista da se na njegovim ulicama zlostavljaju radnici-komunisti, da se pale i demoliraju njihova seđišta. Ne braneći KPF a priori, jer i ta partija danas u Francuskoj ne pretstavlja neki značajan faktor s kojlm bi se moglo bogznakako računatj, ali konstatujući da je JCPF jedina organizovann grupacija koja se suprotstavlla anglo-francuskoj agresijl na Eglpat, da je »Imanite« Jedjnl llst koji napada vladu zbog toga. da su u velikim demonstracijama 1 sukobima do kojlh je dollo hapšeni samo komunisti (a oni su se aamo branili!) ne može se zapbići žalosna konstatacija: Francuaka je izgubljena. U agoniji koja je zahvata ona se grči mučl da pronađe pravi put ali niti vldi njega nitl oseća nekoga u sebi ko bi to mogao da učini. Opisujući situaciju u koju je Francuska upala otpoćinjanjem rata s Egiptom »Ekspres«, list Mandee Fransa čoveka koji u toj opštoj vrtoglavici nije pokušavao nl da koristi svoju poznatu energičnost kaže otprilike ovako: Vlada je, kaže Mandez Fransov list, ođvela Francu■ku u potpun ćor-sokak, Paciflkacija u Alžiru >e izjalovlla, Zarobljavanje pet alžirskih šefova je izazvalo gnev Severne Afrlke prottv Francuske, a suecka afera nanele je udarac francuškom prestižu. Vlada se ц Francuskoj našla kao čovek u zapaljenoj kući, A kad vatra obuzme kuću, čovek pokušava da se spase kroz prozor. »Francu Sks vlada kaže »Ekspres« skočila je kroz prozor«. U takvoj situaciji, zaključuje »Ekspres«, kada je skočlla kroz prozor, poVijkla je za sobom 1 Francusku i nema drugog nego tol vladi. kakva je da je, tbog Francuske poželeti uspfeh i to brz 1 potpun, ledino što »Ekspres« može da požell u ovom poduhvatu, jeste uspeh francuške nacije. A za uspeh nacije moraju se svi zau*eti. No, nažalbst, prozor kroz koji Je skočio Gl Mole nije bio pravi. On se zajedno sa francuskim narodom posle fijaska na Bliskom [stoku uvalio u još gori položaj unutrašnjlh politjčklh sukoba.

INICIJATIVA za stvaranje većih mogućnosti za razmenu studenata društvenih nauka

Studenti Beogradskog unl▼erziieta, kao i svi jugoslovcnski studenti, sarađuju kao ravnopravni flanovl u Međunarodnom udruženju za razmenu studcnata i tehničku jH’aksu (IASTE), Međunarodnoj federaciji udruženja studenata medicine (IFMSA), Međnnarodnom udruienju studenata ckonomskih I komercijalnih nauka (AIESEC), Međunarodnom savezu studenata veterine (IVSU), Medunarodnoj feueraciji studenata farmaci„e (IPSF) Međutim, kao Sto se vidi, ni jcdna skraćenica se ne odnosi na Međunarodnu organizaciju koja bi obezbeđlvala razmenu onih studenata kojl proućavaju strane Jezike i književnost, kao i studenata pravnih nauka. skraćenica ncma, jer ne postoji nijcdno mcđunarodno uđruženje koje bi se ćivo bavilo tim pltanjem. A trebalo bi da postoji, jer ako neko zaista treba da ide u inositranstvo na praksu, to bl trebali oni koji proućavaju strane jezike i literaturn. Nesumnjivo Je, da je strućna praksa za naše studenta u inostranstvu korisna, potrebna, pa ćak u nekim slućajevima ! neophodna aii је i ćinjenica da se često zapostavljaju naša preduzeća i usianove, te se prvo odlazi u inostranstvo, pa ćak šta viže, i sa nedovoljnlm poznavanjem jezika. Osećajući ozbiljnoet ovog probiema, Savez studenata Jugoslavije, kao što se vldi is kongresnog izveštaja, u to

ku prošle godine Је ućinio izvesne napore za rešenje o vog problema. Međutim, on i pored toga nije rešen ni polovićno. Pitanje je uto'iko ozbiiJnije što su filozofije i prava upućeni sami da organizuju odlazak u inostranstvo, tamo zapošljavaju pod vrlo nepovo’jnim uslovima da bi na taj naćin obezbedili materijalna sredstva za učenje i život. Studenti jezičkih grupa su ranije povremcno odiazili

na radne akcije u inoslranstvo. Međutim, danas, posle iskustva onih drugova koji su na njlma učestvovali, vidi se da su uslovi za život i rad na tim radnim akcijama bili nezadovoljavajući: slaba Ishrana i smeštaj, teški radovi, mali džeparac, -'tfon ЈОНћХВН и ООКНВХОПН kao i malo vremena za učenje. Dakle, kao što smo videll, radne akcije nisu odgovarale (Nastavak na etranl 3)

»Magareći dan«

: Izraelski studenti su veseo narođ. Imaju smisla za : i humor što I ova slika pokazuje. Na svom tradicionalnom j ! karnevalu u Tel Avivu imaju recimo i tačku koja se : : izvodi pod nazivom »Ko je magarac?« : i Ne znamo ko je tada dobio ovu »zvučnu« titulu. Ali j : ako bi neko pametan u Izraelu danas postavio io pitanjc, j jne bi mu bilo teško da nađe pravi ođgovor, nažalost. •

DRUŠTVENI PROCESI U ISTOČNOJ EVROPI (II) Rumunska radnička partija i Dvadeseti kongres KP SS

Intereeantnl ви eni delovi iilaganja g. Deža pred Rejonskim aktivima partisklh orgamzačija u Bukureštu u kbjima ве oevrće na destruktivnu akUvnost gfupe Ana Pauker Vasila Luke. Poznato je da su A. Pauker i V. Luka proveli celo vreme rata u SSR, a po dolasku u Rumuniju bili sekratari Polltbiroa CK sve do 1932 godlne, kada su smenjeni. (Zajedno sa njims. smenjen j« tadašnjl ministar unutralnjih poslova Teohari Đeođeeku). Vasile Luka je kasnije osuden na doživotnu robiju, dok Je A. Pauker samo izbačena iz Partije. U svojlm izlaganjlma Dež tvrdi da *e sve do 1952 nije moglo govoritf o »normalnom stanju stvari u гиkovodstvu Rumunske radničke partlje«. I to zahvaljujući antlpartiskoj delatnostl ove grupe, Dež navodi da su oni, be* konsultovanja Partije, uklonili privremeno rukovodstvo KP Rumunije, koje je јоб u periodu llegalnosti. bilo Izabrano od strane osnovnog partiskojf kadra! Kasnije, oni su, takođe. drzali stari partiski kadar po strani, a putem intriga i kleveta sumnjieili ga i pokuSavali da diskredituju, izoliraju i uklone. POSTOVANJE ZAKONITOiTI Na proširenom plenumu CK od marta o.g. Georglju pež izjarijuje: »Potrebno je istaci da je od strane nekih organa Ш službenika Državne bezbednosti, do lazilo u prošlosti, a i đanas »e to ponekad dešava. ozblljnih kršenia narotlne zakonitosti, kojima treba stati na put sa »vom odlučnošču.« Usvajanje novih principa u рат tiskom radu (jačanje unutrfcšnje demokratije i poštovanje lenjinskih normi u partiskom žlvotu. kolektivno rukovođenj«, smelije koriščenje prava kritike i slično) pretstavija pored več nabrojanih konkretnlh mera ozbiljan 1 pozitivan korak napred- Svakako je prerano donoijti ziJGjuČk« o

rezultatima ove nove polltike, o uspeaima lli teškoćama koje s« javljaju na terenu. Ovo ipak, аг ukljucuje mogučnost da se već sada uoče izvesne forme i metodi п radu partiskih organizacija. pogotovo ako postojj tendehcija da bi oni mogU ako se i übuduće naetavi sa njihovom primenom, postati karakteris t i č n i i za čitavu partisku liniju u sadašnjoj fazi. Radi se 0 ovome. U završnom delu svog referata, održanom na Martovskom plenumu CK RRP u vezi sa radom XX Kon"resa KP SŠ, Georgiju Dež je posebno naglasio i sledeče: ' »Proučavanje dokumenata XX Kongresa KP SS treba organizovati u tesnoj i nerazluč i v o j vezi sa proučavanjem

odluka II Kongresa naše Partije, ea praktičnom aktlvnošču 1 sprovođenje ovih odluka u žlvot«, (Pođvukao P. S.) Iz ovog se jasno vidi namera partiskog rukovodstva da se dut) 1 postavke хх Kongresa KP SS pr i l a g o d e odlukama i zadacima II Kongresa Ruraunske radnlčke partlje, odnosno njihovom praktičnom sprovođenju u Sivot. Ovde se, međutlm, pojavIjuje jedan problem. lako je II Kongres RRP podvukao potrebu jačanja unutranšje partlske demokratije, principa kolektivnog rukovohenja 1 smelijih koriščenja prava kritike i samokritike, Ipak se on nije prvenstveno bavio partlskim pitanj' a. Glavni referat na Kongresu i najveći deo diskusjje, bio je posvečen

ekonomskim problemlma t usvajanju đirektiva *a Drugi PetogodiSnjl plan privrednog razvitka Rumunije. Treba priznati da je pretresanje privrednih problema bilo veoma iscrpno, objcktivno, sa iznošenjem postignuUh uspeha. ali i neprikrivanja slf bosti l propusta koji se joS javljaju u radu. MeđuUm, problemi iz oblasti partiskog života bili su tretirani u шапјој meri. šta viSe, na Drugom kongresu RRP došlo je do jedne promene suStinskvg karaktera, koja se tlče same uloge par Uskih organlzacija na terenu (ova promena je uSla l u izmenjeni Statut RRP kojl j'e Drugi kongres usvojio). U vezl s tim Georgiju Dež lxjavljuje u svom referatu: »Neprekidno učvršćivanje partisko

dlsdpHne, Jeste zadatak od centralne važnosti..., a besuslovno Ižvršavanje odluka partije 1 vlade jedna je od najelementarnijih i istovremeno statutarna obaveza za švakog člana partije.« (Podvukao P. S.) Od partiskih organizacija tražl se da übuduće »još konkretnlje rukovode industrijom, poljoprlvredom, kulturnom đelatnošću, da likvidiraju veStačke metode u rukbvođenfu, da poboljšaju partlsko rukovođenje masovnim organizacijama 1 državnlm organlma kako to Ističe M. čeaušesku u rčferatu podnetom II Kongresu RRP, povodora lamena u Statutu partlje, Iz ovoga preizilazi da je II Kongres Rumunske rađničke partije joS viSe ojačao l onako 1staknutu ulogu partiskih organlzacija u svim oblastima đruStvenog života. To ne bi toliko nl padalo u oči đa se ovde rađi o jačanju vaspitno-politlčke uloge RRP i njene aktivnosti na vaspitavanju Siroklh masa na principima Izsrradnje socijaiizma 1 marksističko-lenjinističke ideologlje (zađaci J na ovom polju svakako poatoje). več je reč o pojačanoj adminitrativnoj intervencljt partiskih organi^acija. Međutim, i ovo bl se moglo nekako objasniti bar privremeno i za početak ako bi ove nove funkcije partiskih organizacija 1male za cilj da pojačaju samo kontrolu nad radom državnog apnrata. radi poštovania zakonitostl i prava rradana. a da bi s« snrečile one štetne pojave do kojih je đolazilo u proSlostl. AH ,se 1 ovde stalo na pola puta. Ismenienim Statutom Rumunske rađničke partije. dato je pravo osnovnim partiskim organizaciiama da usmeraveju 1 kontrolišu s a m o rad ađmtnistracije ц proizvođnji i trgovlnskim jedlnicama. dok one ntntju nravo da kontroliiu rad minitter, stsva. centralnih, oblasnih. rejonskih Ј grndskih ustanova. ’ Sto značl vilu driavnu upravu! Tako se. u sadainioj fa»i. doSlo do jeđnog pomalo čudnog t neobičnog paradoksa. Dok se «a iedne strane pronagira duh XX Konaresa KP SS i Insistira na razvijanju lenjinskih normi u partiskom životu. sa dmge strane _»• ulaže veliki napor naročito ц »Skanteji« i partisko'j prbpaganđi da se ove Cisto prfnclpijelne I nolitičke postavVe nekako usklade sa konkretnlm

ekonomsklm zađacima II Kongrcsa Rumunske radničke partije! lako smo napomenull samo neke, najvainije, manifestacije 1 promene koje su u poslednja vreme, izvršene ili tek započeta u Rumuniji, to ne znači da takvih promena пеша i u drugim ohlastima. Radi se o tome da su neke ili samo principijelno dodirhute, ill se čak i praktično ostvaruju. Tako je na velikom Martovskom plenumu CK RRP Dež govorio i o potrebi razvijanja socijalističke demokratije 1 poboljianja rada narodnih odbora kao lokalnih organa đržavne vlastl. »Potrebno je da proširi« mo kompetencije izvršnih komiteta narođnih odbora, kaže Dež, da preduzmemo mcre za uklanjanje suvišnog centralizma kojl koči aktivnosti narodnih odbora. Treba, pogotovo, ojačati rad narođnih odbora radl angažovanja Siroklh masa u rešavanju ekonomskih l kulturnlh problema, razvljajučl njihovu stvaralačku inlcljatlvu i aktivnost. Treba sprovesti u praksu pravilo da poslanict podnose račune o svome radu onima koji su lh izabrali.« I dalje: »Birokratizam nastavlja da kočl povoljnl razvitak ekonomske aktivnostl, dovodeči do prenatrpanostl neproduktivnost aparata 1 do povećanje troškova proizvbdnje«. Iz svega ovoga Sto smo naveII jasno se vidi da je proces destaljinlzacije u Rumunijl, več ostavio za sobom početnu fazu. On se odvija, istina, postepeno bez velike buke 1 skokova, a često I u grčevitoj borbi sa ukorenjenom praksom 1 shvatanjlma koja su godinama usađivana u svest 1 postupke Ijudi. Pri tome treba imati u viđu i objektivne i subjektivne faktore pod kojima se proces odvija. Mebutim ovde ie bltno to, što iz nastallh su;oba no v o oblčno izlazi kao pobednik makar za početak i sa maniim rezultatima, ali kojj su dovljno opipljlvl ј realni da mogu pretstavljatl otskočnu daaku za produbljivanje procesa i postizanje novih, većih uspeha. To otvara perspektivu i doprino*i joS jsčem angažovanju iirokih narodnih masa u prvom redu rađničke klase čija podrška i probudena revolncionarna aktivnost ne samo da uslovljavaju nego ujedno i obezheđuju krajnl oozitlvni rezultat ovog preobražaja. Pavle STOJANOV

Novo otvorena rumu naka rafinerija nafte

U DVE REČI Ekskurzija u Italiju

Grupa od devetnaest članova Univerzitetskog odbora Ferijalnog saveza odlazi 12-og- ovog meseca na petnaestodnevnu ekskurziju u Italiju u cilju upoznavanja sistema rada Studentskih do mova centara za prihvatanje stranih studenata i turista. Turneja će obuhvatiti obilazak Venecije, Rima, Napulja, Firence i, pri povratku, Trsta. Zajedno sa ovom grupom otputovaće i tri druga iz Univerzitetskog odbora Savez studenata Beogradskdg univerziteta.

ИЗ СТУДЕНТСКИХ НУЛОАРA Ексортимпорт Познати италијакски рестауратер фресака М. Г. 6о равио je у Охриду и том приликом разгледао манастир ср. Климента. Видећи колико су несавесни посетиоци упропастили фрескв својим лотписима и „успоменама”, Италијан је патетичним гласом узвикнуо: Какав варваризам! Ка кав балкански варва-

ризам! Погледајте само. лбратио се он једном нашем прбфесору, а затим је почео читати: Милан... Боба... Мар... и одједном је застао. Да, да, рекао је професор. Та) Марчело се потписао најкрупнијим словима. Чак је и латум своје посете ставио. Италијан је ћутке изашао напоље.