Студент

УЧЕШЋЕ СТУДЕНАТА У ДРУШТВЕНОМ УПРАВЉАЊУ ДАЛО ЈЕ КРУПНЕ И ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ

(Наствак са прве стране) вета, чији је члан и један претставник студената; у раду комисија Ункверзитет ске управе и Универзитетског савета; у раду факултетских савета и комисија факултетских савета и управа; на међууниверзитет ским и међуфакултетским конференцијама. По мом мишљењу, ово суделовање студената у ра Ду органа управљања универзитетом и његовим факултетима имало је позитивне резултате, од којих hy истаћи само три најважнија. 1. Приликом дуготрајних проучавања Пl>едлога Универзитетског статута и статута факултета суделовање студената омогућило је да Се многи школски проблеми шире сагледају и ?а њих нађу најподеснија решења. Ово се нарочито односило на проблеме настав-

Дража МАРКОВИЋ:

“их планова и режи>lа стуДирања. 2. Учешће студената било Је врло активпо у раду Управе за матсријална питања студсната, где су се ино г ° залагали.за правилну ор ганизацију и услешво пословање у студентским домовима и рссторанима, као и у студентској поликлииици са амбулантама, лечилиштима и опоравилиштима. Њихово учешће би ло је велико и у факултет ским комисијама за примеНу Закопа о стипендијама. 3. На интеруниверзнгетским и нтерфакултетским копференцијама претставници студепата су се живо залагали у настојањима да се рад свих наших унпверзитета усклади како у погледу општих грописа о ду жности>lа и правшча студената тако и у погледу на стар.них плапова и режпма студија на истоимепим факултетима. Ово залагање студената у раду оргаиа управљања Уииверзитетом и његовим фа култетима несумњиво је са жан фактор за обезбеђење даљег успешног рада нашег Универзитета. Проблеми нашег Упнвсрзитета у току протекле две школске године и папори у њиховсм решавању изложе «и су детаљно у публикованим годишњим извештајима о раду Београдског уннсерзитета. На овом месту могу само истаћи, да су сви ови проблсми детаљно разматрани у току двогодишњег врло интензивпог рала bprana друштвепог управљања Универзитетом. Тражила су сс и изналазила па ЈповољниЈа рсшсња под услосима наше стварности. Мислим да могу тпрдитц да је залагање било максималпо, а и да резултати ових напора нису изостали. дептских претставника, би ла срачуната на јачање унисерзитета, ua побољшање наставе и услова рада у њему, на повеђање квалитета учења, да су била врло конструктивна без имало ускости и посматрања проблема са негативних посебних „студентских, ђач ких” становишта насупрот стаиовишта која су у иптерссу школе, уш!верзитета у целини. Ако се пак жели говорити о досадашњим резултатима друштвеног управљања на универзнтету, то је у иајмању руку, у окпнрима једног оваквог од гопора па кснкретно питан>е врло тешко. Ти резултати су врло значајни. Пре свсга уочавању проблсма, у сагледавању става у Чlш>еници да многа крупна питања жмвота и рада на универзитету цису никаква уиутарупиверзитетска питања, всђ значајна општедруштвена питања. A има и зиачајних решења из области наставе, изграђивањ» паучно-наставиог подмлатка, рсжнма студија ктд. Поменизто само лроблси пост-дипломских студија, иаставе друштвеиих наука, Шlтзњс стипендирања итд. Но, ипак, основии рсзултати су баш у сагледавању става, у уочавању прсблема. Многи од њих су такве прнроде да се у кратксм псриоду не могу решити али oini су уочени, саглсдани, мере се предузимају. И то је битно.

Мањак: 900.000

(Наставак са стр. 1) месеца главобоља и абонената и управе, и кошта и једну и другу страну. Днев ни извешта-и од 1 до 5 —6 у месецу указују губитак про ссчно по 5—7.000 динара. У исто вр>еме абоненти се хра не по ресторанима у граду који су скупи, јер новац од куће стиже најчешће после првог а ц стипендије се исплаћују до 5-ог. Решење је међутим врло једноставно. Треба увести пролазне бонове од 1 до 5 у месецу. Менза може да ради пуним капацитетом јер су абоненти зтлавном исти. Ак© се Управа боји овог корака си гурно rie познаје ситуацмју. Могло би се pehn нешто и о стручности особља. О томе је било речи на годишњој конференцији. Је.пан

податак је несхватљив. У једном од највећих ресторана сви кувари немају стручне квалификације. „Храна је једнолична. Наш јеловник се од понедељка до понедељка креће око кромпира и маргарина” кажу абоненти. Такво стање се неће побољшати сигл>но ако се нешто не предузме, а студентска менза на Новом Београду има све удлове за добро пословање: 1000—2000 сталних абонената велике сале а од нове године имаће и најмодернију зграду и уређаје. Нешто треба предузети ihto пре и без сентиментал ности, јер, у питању је пра вилна исхрана 1000—2000 студената.

Д. СТЕВАНОВИЋ

INICIJATIVA

(Nastavak sa 2 stranc) svojoj nameni. privatnih odlazaka u inostranstvo је j'»§ uvek malo. jer su protkana nizom materijalnih probiema, a jedne me(Jtinamd n e oraianirari.ie. koia bi ?e isključivo bavila tim pitanjem još nema. U vezi s tim, osećajući aktuelnost to? problema. redak ci.la »Stuđent« će u гекоHko narednib brojeva doneti miSljenja pretstavnika Centralnog odbora Saveza studenata Jugoslavije. Udruženja saveza studenata Filozofsko?, kao i Pravno? fakulteta. . J.

Недовољно иницијативе

Присуство студената у ор ганима друштвеног управљања на Универзитету само по себи не мора да значи много са гледишта решавања основних питан.а на Универзитету и садржаја рада органа друштвеног управљања. Основно питање код тога je У коликој мери студенти s у целини као основни фактор у уннверзитетском животу преко својих организација учествују у решавању бројних питања живота и рада на универзитету. Да будем јаснији: реч је о томе да би студенти преко својих организација на кон ферснцнјама, радним састанцима стручних удружв ња морали не само широко претресати и дискутовати о свим питањима која су постављена од стране факултстских управа и савета а која се тичу живота и услова рада на факултетима и универзитету него и бити иницијатори, покретачи. Може се рећи да је то и највећа слабост у том погледу у протеклом периоду. Баш тог учешћа иницијативе није било у довољноЈ мери. Из разних, пре свега, оојективних разлога: не довољно искуство у раду ор гана друштвеног управља• ња, нека законски незадовољавајуће регулисана питања (време одржавања го дишњпх скупштина папример). Но, било је и субјективних разлога: недовољно залагање студентских низација, слабо припремање заказаних састапака и тако даље. Тако су многе годишњс скупштине прошле без довољног пршуства студената а још чешће без њпховог активног учешћа. Чак пи дискусије о статутима факултета (ради се о жииотним питањима за студенте: рсжим студија. на ставни план и програм) појединих факултета вођене су без довољно шкроког учешћа свих студената.

Ваља рећи, међутим, да Је и поред тога само присуство и учсшће студената у друштвеном управљању дало врло крупних и по зитивних резултата: читав низ питања је покренут и постављен, читав низ npoблема је уочеп. Да помснем само, например, врло конструктивна наступања сту-

Вукашин СТАМБОАИЋ:

дентских претставника на Првој универзитетској конферепцији. Миага питања наставног плана, режима студија и друго на многим факултстима покренута су баш на иницијативу претставиика студената. И бсз изузетка може се рећи да су свуда, у овом случају, та иступања, ставови сту-

Озбиљно су разматрани проблеми студената

Међу пајважннја питања н а којима су радили органи друштвеног управљања у протеклом двогодишњем периоду свакако спадају: 1. Брже развијање социЈалистичких односа на фа-

култетима и Универзитету и успостављање таквс оријентаиије у раду свих управних органа на Универзитету кроз коју се све оише испољава повезаност Универзитета са залацима и тенденцијама развитка иаше друштвене заједнице. Факултетски и универзитетски Савети су помогли Да наше највише образопне -установе боље сагледају савремене пбтрсбе и интересе наше земље у области њеног привредног, техничког, друштвсног и културног преображаја. Органи друштвсног управљања су о.могућили са друге стране да наша јавност н државни органи ближе упознају проблеме факултста. 2. Рад на спровођењу општег Закона о Универзитетима, нарочито у погледу израде разних законских прописа, почев од републич ког Закона о Ушlверзитетима па до наставпих плапова у факултетским статуткма. Све је то доприпсло извеоном сређивању паших факултета и ближем одређизању њихове физиономије. 3. Прелузимање многоброј них мера на путу ублажавања негативпих последица

које настају услед неусклађености школско-наставпих могућиости са великил? бројем студспата. У том правцу вршепо јс проучавање псрспектнвног развоЈа Униперзитета и појсди-

них факултета, рађепо на плапском обезбсђивању и што правилнијој расподелп средстава за проширење школских капапитета, отпо чео организованији рад на подизању настапног и научног подмлатка и учињени први покушаји па успостав љању после дипломдских студија. 4. Органи друптгвепог управљања су омогјФили да če темељпије разматрају и оргапизсваније решавају по ,Iедипа студентска питања нао што су: исхрапа, гмештај, стипендирање и здрав ствепа заштита студената. Стварање унизсрзитетскв управе за материјална питања студената и усвојени захтев за образовањсм комисија за материјална пи тања на факултетима јесте израз повећане ориге школ ске власти за услове живота и материјално обезбе»»ење студената. Израдом упиверзитетског и факултетских Статута учињсни су тек почетни кораци па путу рефорие универзитетског on разовања. Иако се у ста тутима извеспа питања ре шапана на иов начин, они ипак пису успели да коре нитије мењају систем сту-

дија, а поготопу наставпе планове. Тако су у већини статута унсти администратиппи послови за скра ћивање студија а у истоЈ мсри пису вршене суштии ске промепе у ссжимању на ставних плаг.зва и модсрнизовању иаставе. На пример, „општи тип стручњака" разнопрсно Је тумачен а однос између те ориског и практичпог дслд паставе различито решапан. Због свега тога разго вори и практичпе мере-за подизање нивоа унпверзитетског сбразовапа морали би и д!*ље бити на дневпом реду. У том циљу сад је врло хитац и значајап рад па изпади пових иаставпих плапова, кроз ко.Је би се реалпо предвидела наставна материја која фак тички одговара савремепим потребама и нашнм условима. Затпм, потрсбпс су дру ге мере које би обезбедиле квалитетиије извођењс паставе њеио унапређење. плански рад, па подизању п-гтпвпог и паучног под. б-м?,« гоцтчње про блема стручне праксс сту дспата, ефикаснији рад на «*чпзди унивеозитетских у цбсника и обезбеђењу дру гих учила итд. Друго, актуслпо питање, покренуто приликом диекусија о Статутима, Јесте даље разви. Јање васпитне улоге школе, њен систематски рад на изградњи погледа па гвст код студената и веђа бттга о општем образовању и фнзичком васпитању студената. Наредиа међууничерзитетска конференција he расправљати о питању извођрња нагтаве из ппедмета Огнови пру штвенпх наука на факултетима. Исто тако, Јога увек је актуелан рад на усклађивању Статута истородиих факултета у читавој земљи, нарочито у поглсду плапа и система студија, с обзиром на чињеницу да на многим У ниверзитетима Статути Још нису утврђепи. Мухарем Псрвић у разговору са својим бирачима

Кандидати

14 новембра бирају студенти Универзитета из сво tax редсва једног члана Г ниверзитетског савета и ње говог заменика и 100 своЗих претставника који имаЗу право да присуствују зассдањима универзитетске скупштине и да учествују у расправљању. Претставници студената на универзитетској скупштини се бирају при факултетима, сраз мерно броју студената, тако да сваки факултет мора имати бар јсдног претставника а да укупан број не прелази стотину. Мандат им траје две године. Према обавештењима коie cito досад дсбили на факултетима за факултетске претставнике су кандидовапи: на Ветерини ТАДИЋ РАДОЉУБ, студент V године; На Стоматологији МИША МИТРОВИЋ, студент V годнне; На Пољопривредном факултету СТЕФАНОВИЋ МИ ЛОВАН; На Рударско-Геолошком факултету ШЕГРТ ВОЈИСЛАВ; На Техиолошком факултету АЛЕКСАНДАР РАДО ВИЋ; На Правном су истакнуте двс листе. Јсдном се каилидује ШЕСТАНОВИЋ МИ РА па другој JOBAII ШКЕ РОВИЋ; На Шумарском факултету ОСТОЈИЋ ЖАРКО. сту деит Ш године. У универзитетску скупштину Архитектонски факултет бира три, Ветеринарски 1, Грађевински 3, Економски 11, Електротехничкц 4, Машински 5, Медицински 12, Пољопривредни 1, Правни 13, Природноматсматички 6, Рударскогсолошки 2, Стоматолошки 3, Технолошки 3, Фармацеутски 1, Филозофски 27, Шумарски 1, Филозофски Нови Сад 1 и Пољопривред ни Нови Сад 1 студентског претставника. Како смо већ Јавили за члана Универзитетског савета кандидован је Милета Јешић, студент Технологи-

је (V година) а за његовог замсника Мухарсм Первић, студент филозофије (Ш roдина’. Избори се врше непосредпим и тајним гласањем па свим факултетима у исто време. Декани факултета сдређују просториЈе у хојииа he бити изборна места. Иа једиом факултету може бити више таквих мсста. Изабрани су oim кан дидати који добију највећи број гласова. Кандидатску листу за универзитетску скупштину мора поднети до сдрсђеног рока који је назначен факултетским статутом најмање 25 студената сднссног факултета. Кан дидат мора бити студент тог факултета. Каидидатска листа се подноси Секретаријату факултета и њу оверава Декан. Примљене и оверенс кандидатсхе листе морају бити благоврсмсно истакнуте на фа Култетским таблама како би студенти били б.чаговремспо обавсштсни. * * Добросав Цветковић, студент V годиие медицине. дугогодишњи омладински и студентски рукрводилан, кандидован је за члана Фа култетског савета Медицин ског факултета. Нашем сараднику он је изјавио: Тежићу за тим да иптереси студената, школе и заједнице буду једно. Желим да наставим пут развитка наше школе и да нашем друштву дамо интелек туалце онакве какве оно с правом очекује напредне социјалистичке лекаре.

Сретеп Урошсвиђ Машински факултет

Т. Јаблановић Природпо-математички