Студент

POLEMIKA Pačija škola ili vežbaonica stila

Psihalogija Je ba§ velika ref. Kada *o izffovoii aintftipna „paiholoika anali/.n“ ili knd se sponiene rcč psihologi/,acija, mi> sll •« svnkako na tannnu pslhologrizarijn, tnda so ima pred očlma jedan čovek koji nlje Čovek neso dubokl vir, Taj vlr lm» *latkn povriinn. odaore se niita ne kolnta. samo se nebo offleda n njeron, piavo i nekonnčno. Covek koji slika psihološki nvek pretstavlja tnaglčara sposobnos: da u taj vlr /.arine гпке on n taj vlr cariva nsoe, /.ariva dušu svoju svevldovnu. kupa se n blstiim vodamn psihičkih flnida. O velićnjnosti psiholoKiziranja ne trebaslovltl. АИ kakva su to psiholotri/iranja koja bolno od,|ekuju ne zbojf svoje liolečlvosti .nesro tek fni:o ie čista mira liČe na neusrodno iskasapljene krn.jotke čovcka? U zasTižljivoJ polemici koja se vodi danns na niarjrinaroa naših časopisa (na/.alost JedinoJ težoj i etastlčnijoj liorbi mlsli) mnogi vide tek isprazno glagoijanje bez ikakve osnove. Medotim, polemika če # nara pokaznti da postoji neka inateri ialna Člnjenica. A tn materijalna činjenlca jeste ono što obe strane kažn. 1 icdni i drn»i se mafflovito bore za nelcakvog: kompletnoit Čoveka, z» čoveka nsiholoSki 1 vremenski verođnstojnogr. BaS zato što se svl slažu da treba tražltl pslholoakoff čoтека, baš zato što je reč psiholoxi.ja postala tako srandiozna treba reči nešto o fom psiliolosi/.iranju. Umesto srledanja na čoveka kao svesno l»iće preterano insistiranje na „psUilzniu“ dovodi do pricdauja čoveka kao biće sa svešću, a opet svest Je jedina, koja treba da bude dostojna umetnosti na tako ta svest postaje arandovita grromada којп pisac kućka svojim dletom. Trenntak п kome „pslhičnost** Ilteratnre postnje otnžna i mučna jeste onaj momenat kad pisac pretstavl svet kao poplavn psihičkih fluida. TI fluidi teku na sve strane kao poроп, kao nametljivi insekti, kao manična rečitost. Pa Je jasno da ti fiuidi više nisu nikakva psihoioška traktncija da oni čak nisn ni pslhološka vežhnnja. Jer fluid lam z» sebe ne može opsto« Jati, fluid Je sličan fiogristonn, on je inkorporiran n situacijn. n materijalna fakta, on čak možda f ne postoji. Tok nrnebesno snrvanih fluida pretstavlja samo snažan izgrovor za vežbanje. ali nagrlašavamo opet, ne za pslhološko vežbanje. neffo za stilističko vežbanje. , . Napredak je stalan. Mladane iiterature se neizbežno nvek vežbajn. U prošlom текц naša književnost је bila izrazito filološka, pisci su učiii jezik. nacija se bndlia 1z vekovnogr sna. Zato nije čudo ito se naša knjižcvna nanka podobro filoiogrjzirala. Ali, savremena epoha donela ,1a prve stidljlve reznltate; # pisci sn več naučill narodnl Jezik, zgrromiii ■ od njoaove čarovitosti. nanfti-11 se da bojjate кпјп i savijaju. I najzad evo nas n vlšoj fazi: počela sn i stlllstlčka vežiianja. Bravo. (Naravno, to пе znači da je iručavanjo knji/evnosti n hrninn naSo nanke danas manje flloloi{isfičku ncgro u prošlom veku. Јег svakako Je privlačna teza da je п vreme svakovrsne isprekrštanostl 1 slolenostl đanainjejr sveta najvažnlje deiovati н svom narodn nčeči d» jta deklinira. No to sad nlje važno, iako bi se mojfao navestl 1 primer: bolje je đa se zna kako se шепја imenica bomba bombe —• bombi bombn, negro da se nčl neka književna fllozoflja koja bl vežbala pitomce da saznain za pojam agrresije). Ova beleška o „psihologriziranjn" пЦв sasvim konkretna. Umesto da ilustrujemo svoje ćaskanje negratlvnlm ргџпегот (kijuč. da kl.juč. Da. da. kad je blo mall isto je imao kljoč, tako vrnč, tako hlndan, tnkn kljnčiv. iako Intimno nezaboravan. tnn ključnm ntkliiičava), zadovoljićcmo se da pokažemo tiho 1 odmereno psihološko siikanjc, iznenađujnče n vreme opšteif Uternrnogr egrzercira. Negrativnfh primera čak i ne želimo nnvoditl zbogr togra što književnost nijo matematlka. tako da п njoj u principn i ne postoje formalne . jrreSke'*. Nikako nam ne iziazi iz sećanja Crbičcva kritika Pavlovičevojf ..Stnba sečanja'*. Grbič, i sam pesnik (u to vrcme) pišnči o izrazito пуваопој llricl svugra cćnfr!ve-« kao Sto je sa poezijom nvek. п osnovi nlje nlšta do stilistička zamerka. Tako se videlo_ baS knko taj Pavlović gr г e š i. (Ove reČI nemajn nikakvn maiicioznn namenn. no itn Је Jedino cllj da pokažu đa se o ~negrativnim“ primerima n Hteraturi i ne može jfovoriti). Evo i togr pozltivnogr prlmera: Oođinama na obali геке sede starac I starica, a kad nsamIjeni mladič ne pogrleda na svoju pccaljku. Јет svrhe nema, tad starac kaže: .Trza'* ~Trza“. ponnvl.fa starica. Jednojfa dana, nsred najživijih opisa mrtve Jeseni, nsamIjeni mlad s ć ćnfe starčev trias: „Тг/а", A posle kraćc neugodne ćntnje, kad se »tarica ne otriasi. kad mn ne ponovi rcći jer nie nema, samo trnli oani кгај starca. tad ovaj ne podnosećl опstoš i tlšinn. ne podnosećl ta.i sve( iprtav I bez ođ«rovora па čovekove reči. nonavlja sam sebe. n ime svoje mrtve starlce. N1 manje rečl. nl prostijih iimii .» ni vlše tMiholo'lJe, I to one velike psihoioirije. onoer vira linriske duše. Sve to be* otožnogr епгепја pslhlčkih flciđa ? siotaksičkih vežhanja. Proćitati prinovetku 1 npamtiti piščevo Ime: Zoran Joksimovlć, Ako taj miadi čoyek nema /а sobom đeset knjisra to ne značl da Je njegrova zasliijfa za isGnsko nsiho-ioei/.iTanie, ovnea pnta bez navodnlca, nešto manja 111 mnnje tonla i nmetnfčkn, Možda če se postaviti nifanje. otknda ovaj nr’mn- « И Je uTstlnn značajan. Odgrovor ni.ie dati iako. Јет Je primer ovaj dat zbogr iznzetne intimnosti Jokstn-oviča sa rekom. «ч teecnjlm poljero, zbogr nevulgrarne osame junaka. B. P.

MUić Stanković:

Bulevar

Mirakl za dečiju zabavu

Ranko Marlnkorić ,fe već Ispolemlsao ea Jedntm koji Je bjo visokoumni I celomndreni savetnik posle izlaska Glorije. Tsj je bio mnogo forniata (zgodan da se strpa п bilo koji dzep) nego dramatur* koji n „Mladosti'* piSe O tomo kftk V a 1 e mog I a Glorlja da ispadne. ne traži ..Bnblka” (kao dete koje ne *na sta Je to, kao kritićar . Književnih novina"). On ena. sasvim određe« np zna, Sta bl mosflo dn izvadi Glnriin i da taj Mirakl ne ispa■ dne jalovće. Kvo kako Misailović, pOšteno I Iskreno, пкатпје pl" sen na razloce v.bocr kojib Gloriia . " ■ dohaen.ie Idejnost do onof kvaliteta I visine koja odjrovßra pišćevim namerama*‘: ~U drugrom deln ovok Mirakla nedostaje ,i ona neophodna nađcrađola svake umetnlćke necacijet п ovom slnćajn netna đrafti ske poetićnostl odlnćninćeff kvaliteta i* kojra izrasta dimenzionalnost. snaga 1 pnn smisao dramske reći dopšte... Кад je već vodio radnjn tako da Giorl.la nobeiravši i«. manastira treba đa predoseti svoln smrt I da valsta pojrlne. .. trenalo je Jj 1 *” jati radn.jii tnko da Glorija. рге smrti ufini nešto ijndski vellko i poetski nzvišeno, da bi to moßlo đa ee izditne i ostane kao dominantna vrednost nad smreu. Setimo se Muerovo? tftnvnfkot pntpika koji оге notro što dode п okoinost da itiora da izvršl snmonblstvo odlor.i« n baštn dn zasndi malo povrća... Marinković je п oolemlei sa kritićarem Kniiževnlh novina skoro v.aplakao: ..ftto ml to ranlje nlje rekao? Sto ćn sađ? Sada Je 'prekasno. Ima tako sehićnih Ijnđl koji neće đa vam nomofnn na vrljeme. nefro vas pnštnjn da propadnete. da bl kasnije токll Istieatl svoje sposobnnsti." A kako će ee tek sad oseentl kad vidi da je токао samo iednn ishravkn đa nćini (na primer da pošaije Oiorijn đa knpi Don Jern pefece) i đa spase dramn od ~dramaturško<j kalemljenja“ kraja. ; All to. Je jeda*i đetalj. Medntim nešto što će mnopo više korl'tit-i Mariiikovićn dramskom pisen Je ponka kojn će moći d» izvr*e iz ovoc; MissPovićevoK napisa: da pisanje drame nije isto Sto i plsanje novele. Zo

KULTURA I UMETNOST

Nedovršena igra

Nedovršena Igra za nae. »Uvodnu beležku za ponovno čitanje Andre Zida« člta: u Rnjlževnoatl, u Imoratao sam marljlvo I trl pulistu 1, evo, u Anlnoj balskoj haljini. Onde sam je јоб nekoiiko puta pregleđavao sve u želji da proniknem u čemu ie ta draž Matićevog plsanja. Draž da o Ziđu Ш »Poezlja nepreklđna svežina sveta« Citamo nekolik puta kao đuboku posmu, recimo kao Pisano pređ zoru 111 u ncsi upalio se prozor. I đa uvek otkrijemo nešto Sto је prošli put ostaјо skriveno u nijansi. makar đa čitamo pomno, sa olovkom u ruci. Jesam li Post sk: fptum iz Jeđnog viđa,..« toliko čitao zbog onollkih st-.iova francuskih pesnika? Ali nikađ mi se nije đogađ lo da preskačem komentare! Treba b'iti pristrasan. Treba <u kritici) biti stvaralac. Treba (u krltici) imati stal .no na umu đijalektiku i odvraćatl glavu ođ bllo kojlh dogmi. Treba stalno prevazilaziti svoje i tuđe teorije. »Ako se ičim razlikujemo od epoha koje su nam prethodlle. onda bl to bilo u tom otvaranju ka nedovršenom beskraju. U toj nedovršenosti sva је na-ša savremena blt. Ako vam slike modernih slikara izgledaju nedo'vršene, dovršite ih vi Ako vam pesme i teksU>vi izgledaju nedovršeni. dovršite ih vi.« Usuđujem se đa kažem, po cenu veštačke analogiie ali nikako i obezvređivanja, da је ono što је Matić rekao zo moderne slikare I pesnike (»Stvaramo samo celokupna dela, nikad dovršena«). da se to ođnosi i na njegov esejistički metođ. Dovršavame koje Matić zahteva od čitaoca I posmatraća modernih umetničkih dela neophodno је 1 pri Citanju i pohođno је I pri čitanju njegovih eseja. Cak i onđa kad suđi. kad. ustežući se. р-езиđuie. lako pristrasan. sav an gažovan. iako zainteresovan čitavim- svojim is'kustvom njegove ocene nisu izričite, suve, bespogovome, nlsu besprizlvne, samo su sdgestivna 1 obrazložena, Impresivna razmatranja. smem II đa kažem ćaskania? U tom Mat’‘ćevnm postunku. da suđove izložl nenametliivo i sa naširokim obja<šnienjima, ima nečeg što potseća па poštenog sabesednika, koji će vas slušati I tiho рго tivstaviti svoja mišljenja ne interesujući se napadno kako ćete ih primiti. Učinilo rtii se đa bi posle nekoliko eseja iz Anine balske haliine. moglo mlme đuše da stojl neko pitanje. Zar ne? rćcimo. Ш intimnile Jekh? Matićeva điialektika, tai gnoseolo.ški razvoj bio ie primetan još u đugim iščitavanjima Baeđele. A uvođ-

(Dušan Malić: Anina balska haljina, SKZ, 1956)

n! esej ove knjlge je vrlo ak tuelan: »Oni koji priželjkuJu pobeđu modernlzma u smlslu novog dogmatizma, nisu ništa razumeli od modernog duha«. Bacanje ovakve krilatice u nn* savreme• - -

ni književni đvoboj teorija. bilo je od strane jednog oU vodećih mođernista vl Se nego priznavanje nužnosti. Ili, u eseju »Anina balska haljina« kad se nekadažnje übeđenje, koje su samo vreme, razvoj ličnosti i na-

taloženo saznanje prevazlšli kad se nekadažnje übeđenje роуекпе, onda to po kazuje da se neđovršenost ne ograničava samo na knji ževna dela nego đa prelazi 1 na ličnost. Kod Matića su neodržive definicije. Citati se đoduše kpriste obilno ali samo kao ispomoć. kao pozl vanje ha ovog ili onrig pesnika mislioca. (Vidite, 1 on tako misli). O ođnosu krltika pisac. Dušan Matić ima nekoliko ne tako novih ali evakako übedliivih } zažarenih stranica. Kođ ovog kritičara stvaraoca, zalaganje za kreetivnu kritiku zvuči kao zalaganje za stvar koju on, hteo-nehteo. propagira već svojim pisanjem. Pa ipak :’e to zalaganje bilo potrebno zbog svega onoga što se kođ nas prođaje kao kritika Neki prilozi iz An ! n»* baleke haliine svedoče o žlvom učešću Matićevrm u našem svakodnevnom javnom iivotu. Njihovo uvrSćivante u knjigu eseja ima svoie opravđanje u širini koiu te uvek umeo đa pronnde. za svaku pril’lru .ovai eklatanta: đuh. Pročitajte nicgova razmišljanja o uticaiu f'lma na omlađinu 1 uverićete se sa koliko oštroumlia i poznavanja može đa se rwvori o jednom takvom problemu.

Esejl o Židu. o Luju Giju-u, o Milamu Dedincu, Ujevlću, su bogati uvek nekim novlm tonom. O pisanju Matićevom povodom Svetozara Markoviča i Viktora Igoa moglo bi mnogo više i duže da se govori. Uostalom, o S'. emu iz ove knjige. Posebno bi se moglo o eseju »Trageđija zbirki koji je retko duhovita i U isti mah retko pronicljiva p tza. A koliko važnih i. za nekoga nasušnih. saznanja donose eseji Literatura i vreme. Blika oko zida! Osetite da se o ovakvcm piscu ns mcže govoriti геcez r .ntski i prlkazivački, kao obično. Ali o ovoj knjizi tre ba govoriti priiateljima i drugima, trebai ih rtagovoriti đa je čitaju. Zbog toga ova ovako hitra beleška koја svakako nije odgovorila na Matićev poziv kritičarima: budite kreativnil Napro sto. nlje se moglo, trebalo je vlše vremena. više zamišljenosti nađ svekolikim, tu pokrenutim, temama. Na kraju.. * Da imam đnevnfk upisao bih: »Nekad satn zamerio jednom mlađom kritičaru koji je ?a Knjlževnu politiku Marka Ristića napisao da je POEZIJA KRITIKE Sađ u situaciji kađ me taj trenutak nepoverenja grlze. Iег sam naišao na knjieu za koju bih гекао baš to. Pošto nemam đnevnik. neks ostaoe ovde zapisano.

Mirko MILORADOVIC

Dušan itfatić

Аристотелове „категорије“

Аристотел. први систематичар у античкоЈ Грчкој, м.ноге од њих Је и сам први створио, ОваЈ спис Је у ствари увод у Аристотелову ■ логику, коЈа први пут тада у његовом филозофском оистему постаје научна аисциплина. Ако проучавамо логику. не можемо мимоићи овај спис коЈи Је у неку руку класичан за питературу логике И сама чињенииа, ла су његоии логички списи вековима интересорали филозофе. говори да je Аристотел темељ и основа од коje су полазили многи путеви у развоју филозофије, нарочито логике. Од посевног су интереса и сада за нас „Категорије*' у којима Је Аристотел покушао ла категоријално олреди објективну стварност. Противуречи свом великом учитељу Платону, по коме наЈреалниЈи свет Iесте ,свет илеЈа. а поЈединачне ствдпи сач«» сеике идеја копиЈе апсопутних непроменљивих идеЈа Аристотел насупрот њему. даЈе материјалистичко учење." ПостоЈе само поЈедттначне ства ри а општи појмови су само

мисаоне слике нате свести о постоЈећем иако се Аристотел колебао између материЈализма и идеализма по питању порекла општих поЈмова. (поЈам Је резултат радње разумне душе), он le диЈалектички мислио учећи: да 1е прва ствар супстанци Ја. оно што Je Једино постоЈеће. Она Je субЈект свему осталом. Ако немз ове прве супстанциЈе не може бити ничег лругог- Њу као такву одређуЈу остале ка-

Миљан То мић:

тегориЈе. А пгта су ове категорије? Оне су уствари мисаоне форме. погичке олредве али недељиве. зависно од садржаја бића Оне су дакле и форме самог бића, тј. • објективнв стварности. Појмови нису чиста мисаоона Једииства. већ научне одредбе коЈе носе И еам салржаЈ бића. коЈи их условљава и одређуЈе. Оне су Јединство субјективног. тј. ммсаоног и обЈективиог, тЈ- ствар- , иог садржаЈа света Вез тих наЈвишмх апстрактциЈа не може се аршити научно схђењв о бићу о стварности. То je оно материЈалистичко место у АристотеловоЈ одноено логици за коЈе ђе Лен.ии оећи да се баш ту Аристотел ~приближио материјализму". Нема форме, нема поЈма идеlе независно ол садржа Ја. Форма и садржаЈ су дцЈалек« тички условљеии и повезани. Успознаваљу откривањем самих еуштина обlективних ствари образују се и логичкв форме, које одговараЈу супстанци Јама тих ствари. Тиме Је Аристотел стекао глзс оснивача логике CboJitm уче« њем достигао Је врхунац п'то ra 1е уопште могла лостићи античка грчка диЈалектичкв мисао. и ие само то. љегови логички сттиси утипаће напочито на развоЈ филозофскв мисли копз векове. ОктЈ н,егових ..КатегориЈа” вопиће се борбе кроз Срелњи век. у схоластицн све по Хвгела па и после. Аристотел ће бити охватан и тумачен на разне начине. али ђв тек клвсиии марксизма поавилно обтаснмти оначаЈ и позитичан логгоинос Аћистотелов за ФипозоФиЈу уопште. '• посебно за разлот погике. нарочито диЈалектике. Пренод Аристотелових „Катетриlа‘* и ца.нас Је ол ингереса за чтттаоцв. посебно за one коlи се ФилозоФијом баве или Је проучава Ју. Иако овв литерагуоа ниlе лаКа.ои* бпзо заинтеоесмЈе Јер нам откоива и показуЈе какосуфилозоФи f стаооЈ. ГрчкоЈ мисаоно поимали обЈвктивну ствар« ност и крко ev олоеђивали љене еЈшггине. Превођељем овог списа. Мала филозофска библиотека Je Још јелном показала да има разумеваљв у олабирању филОзофских делз узимаlтћи nainpe она. коЈа еу одунек биза насушна потреба за развој и популаризациЈу филозомеђу нашим људима.

Живојин НИКОЛИЋ

Акт

МАЛЕ ВЕСТИ

КЊИЖЕПНЛ СРЕДА HA МЕДИЦИНН Прошле среде, у врло пријаптм просторијама друштвеног клуба „Медииинар" одржано ie књижевно вече. које се рзтликуlе од досадашн.их, оргаиизованих од стране Литерариог клуба Мелнцинског факултета за студентв, тиме што се после прочитаних радова развила врпо жива дискуеија. слушаопи су разговарали са ауторима о литерарном стварању. начину и формама стварања, о самим рааовима који еу те вечери прочитани. ♦ ♦ ♦ КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЗАГРЕБУ Клув писаца етудената Фи тозофског факултета, основан пре неколико дана, већ је почео своју делатност. Поводом сајма књига у ЗаГребу, ,чланови Клуба посетили су За» греб и у оквиру сајма одржаmt кн.ижевно вече. То ммслав МиЈовик, Влажо Шћепановик, Радослав ВоЈвопић. Бранко Ба њевић. Пзвле Поповић и остали песниил чланови Клуба билм су топло примљени од загоебачке студентске публике.

КЛУВ 3a ликовну естетику На семинару за истори)у уметности основан Је клуб -за ликовну естетику. Рад клуба разви Јаће се на врло разиоврсан начин од предавања и разговора са познатим личностима из нашег уметничког и научног жиаота, приказивзња филмова о ликовним уметностима посете радним колективима, изложба мв. спомеФтима и атељеима сликара и скулЛтооа до анализа разноврсних анкета и писање етудиЈа и огледа. Клуб је замишљен као начин да ce попуии на* ставл која ни у теориским ни У иеториским предметима не може да обухвати сва важна филозофска и практггчно-техиичка питања естетике ликовних уметЛсти. Поред овог клуСа. исту сврху допуне наставе и продубљи вања стручних прелмета има и постојећи куро историЈв ликовне критике коЈи, води др Павле Васић. као и клуб за ередњевековну уметност за чиЈе су оснивање извршене све припреме. А. К.