Студент

Jeсте ли већ чули?

Шта јеит каква је 6ила ортанизација ОРНАС? Који је ректор Беоrpa-дског 3'ниверзитета био на ј ре акцион арии ј и ? АНО НИСТЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОРНАС opramnaпија националвпх студена( та формирана је за време противнародног дс-гктаторског режима Еотољуба Јефтаћа. Ова организација је терорисањем, премлаћивањем и изазивањем да: на сваком послу који су предузстмали напредни Студети па чак и убијањем и-азивала огорчење свик цоштених студената Београдског универзгггета. ПоР?Д киза других терористтгчкг-тх и злочгчначких акиија у којима је увек би'ла свесрдно помагана од подиЦије, њен<> )е лело и уђиство једног студента се десило 1936 годипе пред Мелицинским факултетом. Наиме, 4 априла 1936 тодине секпетар ОЈГНАС-а Слсбозан Недељ ковић, ie убпо уларпем кам-е (коју су носили сви члановгт ове органнзаимјр) напредног студента Жагжа Мартегновгтћч, теш>ко панич Јована Шћечановића и Вељка Кргонгтћа. Рскгов В. Tiop*rt«h, ie био почасшт ОРНАС-а. Може се слободно рећи ла је био на}оеакттонзГнији гекРтп који je икад управ.љап Веотпадокт-тм укивепзитетом. Он ie знао за и се са убиством Жагка Уочп самот дача кала ie Пзвпгпогт злочРн. ттгетге ОРНАС-а ♦р' , ан стуле-гг ггтава рекао ie ппет њчм Мислећ(т,т нз 'напое-тИе ст\тленте; „Рстдеће пни cvrra шта ie тепоо”. Ректоо Ђога ie на то потЗпшао по ралтену.

Нужни део у наследном праву

(I?аставак са fctpaHe 1) те дечуртмје. Ала |е даваб гтокваеен свет'’; И изгрлјчћ е доброг сина. а Рн ће л!ожда да плаче; али ће и даље да стпче rpaitnirldнално оггште Једног дана ће доћч на факглтет и втћлеће ла он И» пак Мало nito-tnfa зна. Vчстће и испећи занат то wy је сигурно. Имам друга ко ! и *е ttpeeнео као бртпошктћа каз би чуо неку ружну реч. Дошао је на сћулије w rtpfeo што је чуо од свога нОвог колеге било је: ..MSlkv му. матго сам пара понео од куће”. И тако из дана у лан. Оц добао гладић. отвраћ§б људе. He>to|te ла rt6V,if?№. Т6 је рУжнб. Наравнб i! 1 ко га није слушао. Он Hftie Знао да то није ружно. про сто зато iijto кгме знао ла посточ! тралИш4.ја. Али у поолелше време П*тдно се про>јенио. Ппчео човек да ncvie и то гласно, јако гласно. Чуде се људи. Шта му бН оајелНоМ. А он, дсбто младић каже: ~Ак6 се баш мора псоваT»r, онда ћу гтасно псовати. јер ако већ псујем на глас треба сви ža Кте чтЈу, ibp зашто Ce Нраче ncvie. ако не да ме неко чује. Ко је та) неко није важно”. М .л,уди реклг! ова,l човек ,ie луд. И виде Moi дру? да опет нешто не ваља, не ваља, па неваља. Погмозимо му. Дртже, разМислп мало. Hnie стеар у псоваи>у већ у традНииjri. Дед унуку. отац сину, разумеш. Треба тб очувати. НРразумем. НеразумРМ да треба рздтта оно што не ваља. Па право да то кансез!, ни ја не рвзумем. GBtt Ми кажемб, дббУа ћсбрашЛ. доста некултуре, докле ћеМо да псујемо! Мајку му! Ето опет! Љ. Ј.

STUDENTI SU VREDNI, GRADIVO ЈЕ PREOPŠIRHO

• Sima Grozdanić:

Na godišnjoj skupštini SS piirodno-matematrčkog fakul teta profesor i dekan dr. Sr ma Grozdanič govorio je o problemima, ne samo fakulteta kao ustanove što je obi'Зј mnogih dekana, nego I p problemima samih Stulenata i ituđija. On je zastupao gledište da program i gradivo koje je predviđeno za mnoge grupe na fakultetu ■> može da se savlada za četiri godine nikakvim rađom. I nije nikakvm čudo što na PMF ima veliki broj apsolvenata; i to nije tako žalosho niti je to za osudu, to je jedna prirodna pojava za o\ v aj fakultet; ona izvure iz samog sistema gradiva, nje><£° Ve °kiHHiosti i ozbiljnosti. 4’rofesor Grozdanić je istakao da bi bilo sašvim na svom tnčstu, kad bi se apsolventima, i to samo onima koji uče, prođužio apsolvčntski rok Sa jedne na dv’e godlne dena a išto tako im se prođužiio I đavanje stipendija. A kad je reč o političkOm rađil, tada nije đovoljno govorili samo o aktivnosti stuđbnata nego i nastavnika i hjihbvoj vezi sa studentskom orgbnižacijom. Kad ovakvi predlozi dolaze od jeđnog starog profesora, onđa še s ptavbm možemo zapitati gde su ti silni mladi nastavnici i asistenti koji zauzimaju bu siju satno na konferendjaitia SK? Njih nema čak hi kao prisutnih i zainteresbvartlh uččšnike škupstina. Za razliku od mnogih govora dekana koji iz običaja i kuftoaZije kažu nekoliko bolečivdh reči i pozđravfe štuđente, požele im uspeha u rađu i mlrrto izađu iz šale ođvučeni švmjlm važnijim i prečim poslovima, govor Sima Grozdanića blo Je i đug I oštar бевФ preklđaft aplau* Zima.

A kađa je reč o ođftosu studenata i profesora i o njihovom uzajamnom iđeololkom i političkom rađu ne može se preči preko činjeftice đa takvih Veza nema i da ih ima sasvim malo. 1 naši profesori nisu ni po jednom đrugom pitanju stuđentske naobrazbe tako ravnodušni kao po ideološko-političkom pitanju. Njima kao da je sv rejedno kakav je program ideo loškog i političkog rada u organizaciji studenata. Da li on potpun i da li je đovoljan za celovito vaspitanje stuđenata? Nijedan protesor

nije doiao na debatnl klub ili na kakvo đrugo mejto da vide kako ti njegovi studen* li politički fnišle, јег on njih vaspitava, on je ođgovoran i fca vaspitanje studOnata. Nigde se profesori ne osećaju manje odgovornl nego kada je reč o iđeološko-polltičkcm obrazovanju i vaspitanju studenata. Na ovakve saključke navodi nas baš điskusija dr. Sime Grofcdanovićft, koji je pravilno, kdo pravi naučnik sagleclao probleme i otVOrio širom vrata svoga kabineta da čuje sve glasove svojih studenata- Rađosftv t)okić

Krađe u studentskom domu

TJprtviit pđbor atudfefttskog domft Leta Rihfcr“ ko.li Jfe hio MStavUfen \-fe<Jinhm ол mtnđih Mtidehat*. Otlrttno jfe ч Јочч pvotpklr Ro-linfe oko 2П aaStnnfekfe an prrko 70 tafaka đhfeVftOf rrdfe 1 и.чроо <la rfeSi dosta problprna od ’-ojih ач najvažniji: hmna je bila konstnntno rtobra. raferft nrkfetivfte pojave kfeo pijahke i tiićfe nvedene su nft najma niu meni, uofeenfe au majverzaoiife, Motinotrpbfe i kradp. tfe su ifeVfesni plnSbfenife! otpuStfehi i prfedatl Smin. srfeđPn је rad Dru Stvpftog: klnba itđ. No pored uspeha blio је i slahoßtl npravпоег odbora, koje su na ovoj чЗоbro orsraniaovanoj akunSttnl .1stakftute. 'Pojfediftl slstahci tJpravhosr ddhora PdržSVanl au u Ikvfeftnim sluSfcjtavima hf>r đnVdljne ptfetftodnfe рНРГете. hiје $е fenerarifenije zantevalo ođ upravnika da aprovodt odluke trpravfto# ftdborS. .loS jfedlriS ftfeeativna stvar koH је Ml svlkft oSPitU. U thku protfeklfe Ifodiftfe dfesiip ве nar kvađl, Nedavfto feu jfednom studprttu fek vrfemfe ftfe* stlnHl fevfetife iikrlldfena d\H olra Pdfela. Krli'fel nlsu oroftndfefti. Om pojavu trfehft odklnftlti kfejpdftlfekifti anakiifta Ivlh stftnarft đdiftl. ВИ6 je t kftrtaftia ft I kftckanjft. Prdtfekla kodifta kafeftkteMftfe sfe ! tllftfe fttP је Upravftl ođbor ddfc' ftfed odluku dft predUftfttfe hle fft*

dora na urftđftnju floml 1 tnšja* lacljft, U toku letnjih maseci iz. vršhiia lc fccnamlftft. rckhftštrukc' sa * kotlnrftlcft 1 cfttokufcnć gfftjnfe miTžc. Oftrrtvkc su isvrflcnc 1 u kuhlnjl knko bi onn moßlft 7TTđtivoljlU kftpftcltpt od 1200 ftbhnenfttft. Ufiftlcfto jc đostft 1 kft opravku nempetajn po pobama. U svim sobamft | hodniclma po* stftvljcnb pu Vlftftče svfttlftPft APntfttuPb. Plikft Tlrtmft ftft u potnunosti I*пМг>гПц Mhvtljttjurti 0srromnim sredstvimft koie zeiednlftft UlftSft zft poboljSnrtje Uftiova žlvTbtft 1 rađa studenata. R. N.

АУТОМОБИЛИ СУ КРЕНУЛИ

HpouiTife нелћље бДржАнА осннвчтка скупштииа Акаламскбг aVtd-Mćto клуфа ćtytteната Машннског факултета. Скутитинн te присуртвбвао bpetćeaHHk Аутб-Mćto cifeeal ЈуЕ-бблавкје. генВрал Војк toвећк 6p0.l feactafeHMka и всиетсиата МаШИкскоГ npfetćttefeHttk АутдMotd сВвВзВ CpOrtJe kSo и nptet ставницц нВколико ЛрВкУзвћа РаниЈд Jte ftććtojać Ayto-Mćtć клурЈ Iли због ć6jtektrtfeHttx rt ćy6jtekTrtßHrtx разЛОга ttptećtao Jfe aa paart. ttHHterttip J* naćriteflrto HOBOocrtofeaHrt ktvA rt ćtapa управа ће otertx nSrta aa rtnnorttrt panvrtte rt поеаа rtn 1 вентар. У саМоМ WMerty rtćfeot ktvša ertoMrtTite ce ke Jte он Ktv6 etvaertatl Mamrtrtćkćr факттЈтета, али то само лначп аа Је он поа патронатом Маtimsiekbr факУлтћтА. погнто 6У itaJirtmnrt нкЈбгтжи По стКУПи а и тигаиЈатићв За rtteyrtßa»te Jte потекла оз гаих. мећУтМм члаи клућа Mrtferfe ла ovafc енакИ ctvfttertt Beterpaackor унИвеозитета. Глаћнн броћлеМ матебИЈално tmras,e mile саовим решено. Али rtoćfoJn оћећан.е Cl fertirite етран? (ifeafthrtkl аутОмобта .Застава”! ла ће лобмтч аоташпе ako Клуб тжаже свбјим ралом олмах нА по ~втку да засчужуЈе помоћ. Већ сама ckvmnrnva оалгтш ооганпздИич anftpo hbctefeente tt fedto caatertkajrta. irtioro оћенвtete. Jte, помоћ нас*-апчог ocoftjfel MauhtHČkot факУлтћтА и 6aßtette ĆTVTtertafli kteo и ćrtnk остзлих затпттересованих чтожемб ćte нАлати птгтРм vcntexv. Клућ rtte дапити v cteKtmJatta tea вована. ćtćvhhoJ ита. Чтанапина Je VTrtrtrtva лпа и НДнбси лиЧ Vrtrtc rtttertoea сВчки дкн о.д lž—lŠ rtfecofea У

Hl?ofctbprtlftMa Клуђћ у уЛиии ДнМитрНј* Туцовнћа 28a. КАућ kfe rfbufeTrt са paabM чИМ ćfe aftftpuin rtpuMV)-rrpfeMftift nHßfem tajpa, за iftnft. Љ. 3.

ВЕДРИ МОТИВИ

Нехат или нешто друго

Овде ce ради o једпом* neсхватљиво'.! постутгку iipeма студентима. У irtrrart»y су потврде које издају сбкретаријати факултета ради регулисаља војне обавезе. Да ли се ту ради о незиа«>у или иех&ту свејед но је. јор ниједно нема оправдан»а. У Закоку о п«рOIДНОЗ одбраНИ јаснО стоји да овакве и с.По<чне потврде не под лежу таксама. Међутим, овај став Закона изгледа imje ђоанат ггојединим секретаријатима Техиичких Факултета. .Тер иначе не би категорички тражили да се уз таксшрану молбу прнложи још марка од 10П длнара. бпоме треба још Heitito додати. Секретармјати пет факултета који се налазе под истим кровом и чије су кацеларије удаљене међу еобом са no педесетак метара ходника, рвзличито се односе према о* воМ пропису. Док се «а Ма шинском факултету такса безус.ловlно тражи на Електротехкичком су се са горißifM прописом упознали тек три дано npe одређеног рока за одлагате војне обавезе, На Архитектои ском факултету се овакве потврде издају без икаквих такса. И што је Још чуднхје код наведених факултета нм интервенције нису ггсмогле.

За скромие студентске бу рбте 130 динар® доста знаHti, нарочито ако су непотрсбно издати. Најзад, све ово је још несхватљирије што сс дешава у ери друштвеног управљан»а универзитетима. У сваком слу чаlу овакав поступвк ]је за осуду. М. П.

Skupština saveza studenata Pravnog fakulteta

U petak 9 novetnbra održana je uz učešče preko 200 etudenata godi'šnja skupština Saveza studenaata Pravnog fakulteta. Izveštaj o prošlogodišnjem radu i nairedn m zadaclma SS podnco je VeHSa Markovtć, dosadsšnii pretsednik fakultetekog ođbora. Posle điskusije o геferatu izebran je novi fakirltetski ođbor. Prvl sastansk na kome је јтлтвепо konstltuisanje novokabranih i bMo reči o konkretnim zadaoima, fakultetski od.bor je održao 12 novembra. Za prstsodnika je poaovo izabran Veliša Marković, student treče godine. Davld Atlafflć

НЕПРИЈАТНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ

Кларииег ппшти, хармоника отеже, хавајка плачеПред Микрофоном „ЏиМи” Ćtamth пева јбдан ћоанати шлагер. Али не само то. Он поцутгкује и плђшће длатмнтМа пр Такту муаМ« ке rt to на >елан сугестиван, да не кажем илаЗивачшгј начин, којм трева да побУди подражавање. Штета је што морамо да споменомо ова.l детаљ иначе, на čß<>i нанин, врлс. уСпеле Лруцошке вечерн студената Машинске техки ке п ТехнолотиЈе. лли да се рачумемо. НИко не меже да има нтпта протов шлагера и забавне на сгудентскцм прирбдба-

ма, нггт прогмв извођачД. Уоеталом, доста je всмтО другарских сечери које се своде на игранке. Ha«ipoтиа, ТР је само једио пријатко освежете. Међутим, може се, ча>к се мора имати против нечег друтог. У питању >е оно ударање длаиовима По Такту музике. Некако ненамерно човеку се намеће асоцттјација са Рок-Ен-Рол-ом о коме се толпко пише у последње време. На срећу подлота за сличну атл*осферу, те вечери, nnie бида погодна. Јер у питању су не тглкцери, већ студенто одређеног

уметничког укуса. О том укусу говори чиљенсЈца да је Стјспан Аидр&шовић са своЈпм оперским репертоаром био изазван ма „бис** вишо пута, дугим аплаузом. Ако се овомб дода да су Вера Костић и Аница Јсвановмћ, наступили са не мањв успеха код публике Оваквог састава, ott'Aai' Је }Д А ' сно да су студенти по свомв уметничком укусу дораСли, а по својој друштвеној улози дужнп да ее суНрОТСтаве свим сличним тендонцмјама. М. П.

КАО У СНУ

Žk tkia ćKjtrtić.Mo ćfe. frte uitte ако ćttfe ćfe ćjatUAit ttteft Jfeftrtl трећика?! ' Ma дан&с нгће ла .ife одлбжпзЈб ita макар cfenteo самб УnpfefHttK. унравнм рДЗоо rt н,Мхови пЈкЈЈатељи. и лдчћло је. РеЉерат Је оио добар еа свом nocft.TfeMĆk&tt АналИЛбЧ « crtHтезтИД, чак и у цгфрнм.А, I ви Kojtt ceatite рачунаЈте, •* .iHrtCMo ВалдА тзпкаћоши да ситничарммо. Оаобрава.мо, netb и дД апЛауДИрамб" cteт« cte Jfcaatti и породи ete аћлlуз невпћеки. Почела Је пискусија. Ulta fep pfekafel Дискусија. Стзарно дискусиЈа. Јес, права сув«ата лискусиј*. Прво Је уствло Једно &руле коЈе j* Јуче *з инте|>кате. „Другови не уствје се и* греме. спава се до пола Јеланаест; да се казне цепаљем дрва онц коЈи закасне." Сви; „А-а-а, тако je!“ Тако се почетак и краЈ поЈзвио у исто време, ка истом месту, протмвио св-им закоиима физпке. Онда Jfe почВло д! би rpaiateo гаопгзано tt кбнструктивпд. ДрагИ другови, rtnстач iie (глас побећеиог) стоЈе по два с атl са канал,еlк!ма по хоДИИцима и плачу узн Зlгл да г и rtx л»У'пт T*iiniftTi. T.vptrttue Једне, треба само да промене коладнц сектор ц пр6к%нн азиКЈут, уз.му орИјеНтлр превац соба... е, «ећу ад ка:ке\Ј 6poi соое. Неиа траже сем*. нема љуб?в на tt нћке сервирке фалв to ttctć.

Е лвжеш, лажеш м* Лтаио стрцаиа, š»h9m т® соАоле join кбд сц клl»в£тао он% na темају ?.iai%ak тт4 ćfc и rroctsfciino лз га имаЈут рлц МвллеЈкии сажиакали алву (актај « ~нема“ мзн>ак. даклв, само Опе? keui fia мс hpdabSam. Н/>Је ово наштимована сТвар, ово Јв... Доета! it Tiko друп>*и *ioj клоает.. чвмац, патроллт монитор и... понтонски Мбст... И мој кло-icT... загушљивб... Кл»учсв'Л kpleiia нК б%јаЛ*ша!Лк... Бупцају људи све време као * сОД', kkd да ]% то Jaftt, не.

не см% to бл*ги V ćTß&pHdCtit и tMI, неко и ттоЛбну да гв не узму пвсле ив зув па he да виви како е« io EfмштН. Mnlfe bBo уфоксцллско гнезДс> fećh... А у Mbjbj кади. Шта у нади? Hehy cavo име да кажем, ал»l д{)уговн у кбДч, у itbjb], не у Hiuioj кВди, Jio... Jio у кади. Ма зар у кади. Ject чу će. Ject, које ее Bćh неко.Шко rbširHß чуlе. Jecrt ие.ти упрапник и у кади и масти .. . јест! Да жалосно Је tč, и W иНтелектуалци. ja и ове голине подвлачим најBehn проблем Дома. Било смо као ротовц у врећи. Управни оабор и ја, а.тм је то било ло вро за опште довро. Замисли-

те; хармонију, ЈеднбЛичну, блссаву. kso нАшКа nšjrri, хар мониЈУч и ¥b ми је нешто. тако Je!tl Море не вичи, aeh теултур но таттшА. MbJ ci . друг, а И видАп! ty Jfe. дн. Ко? Он. Дсшао. ама само како гле да, не гледао ни мајху, н.ч опа. ни сестру Му , . . МуЧ Ш се да tć направАм куЛТурнАм вли Јок. Што муцаш, одсеци! када, празна, каца пуна, ма празнВ. Е нећеш дВ Mć скренеш са мислЦ, Ово је годишња скупштина и ohy да се cytpa тотше. У сво Јој дискусиЈи он се окрепуо, и осврћућм се изнео Конструктивно са пуно жар-л аналнтички и са афкнитетом миели, елемснтарно разлажу-

ћи и До at6Ma разголигио нбtžTiifeHočt да би у па{)ала*сси завршиО риМованим Стилом Eto тако xohy. Хајдемо ово је све нека Гулг?,рност. нема ту чичег . . . И ofcoliie мНоги. »*- Ама ко čy онм. што исправише? <С»ол ие овиђа им се конферетшја, не to .. . зкуре če на уДакМИцу. Да гЛасамо! па добро, хајде, шесг tfte ба да изаберемо, а има седам предложених. Ošai Iеддн је ко шипка уз бубћњ. Овде Јае другОЕИ, све демократичнб, Hnjfe 686 супз. Ово Је свечани тренутак; Јелном је у гбдини п нека буде озбиљио Н мисаоно спроведен, као, како ћу рећи, као отвзр»и,е нсве тролејбуоке линијс.

БАЦИ ВОДУ

жипот Си био прекрасаи да нема испита. Овако он је леп за неквга, 34 j»*Kori нт*Је, всћ како ко»е. Жики би живот био Јако леп да иема испита. Таман лепо крене са играћкаи*> ухол* се а oho дођу иcrtH+и. Ortna треба учкти. Он Је cßect»H да испит мора иоложити, али како то не зна. Ваба Живка. добра његова газАКриК*, гамо tty г.SФO мћсечно наплаћује. брине се за свбга ЖПКу. Зна oni CtV;<итсН* муке. ИиЈе и,о< Жика први егудент нотстанар, Каже она н>ему пред испит: „Да ти гатам сапко*’. а не баба Жпвка, нсверуЈем Ја У карте. и «др жмка на нспит и паде. Слупајио се десило. Он љега lirtta оно, а он одИ>ворн ово п ето. ваба Живка Мудро клима главои ti каже: ,rJa еам ипак Оацила карте, и тамо Је стајаЛо Ал пДдаш”. Жика паметан младић, клима главом и апгсли. Да сам положно, рекла би прочитала сам Ја то у картама. Е иећеш мСпе СДбо преварити. оДћ Жвка на другп испит а Живка добра бака, 0»ц» за cftßKott сво Јин, do-

ду. Жика се правио иевешт и отишао Је са мало више самопоуадаља n лоложмо. И tajt& ]е Жика ћоЛАГао MCttM're а баб* Живка Ј е sацала воду. Али гле иесреће, Жлка Је опет пао. Значи да вода није баш сасвим сигурна. |»ече Му Један друг, да се он прСд nchßT нНје Вријао. и можДа би пустио браду до колена да два положена испита НиЈе онет nao. ОНда му реме Једна колегпнппа да, ако 6аба Живка за н,им баии метлу сигурно hC положити. Ваба Живка злурадо се смешила v себи, али опет дрбра женД бацала Је метле за Жиком. Али ни то не помаже. Један, други, а.ти трећи нспит сигурно пада. и на иисистираље баба Живке пред Један ¥ежак вспит пристаде да му пвгЛедћ у карте. „е ИоЈ синкп, добро т* карте кажу. Кажу, чућеш Један добар глас’’. Аха, fy смб. Ама tte верујем ја тој баби. А fiuta га знЗш. Пбгкђа неки иут. И Жика će малд развесСлио, распр Iчао fco kd ЦгТрафЛи Ri№о М он «ам» да вооиЈе оваЈ

испит на екс. Стиче самопоуздање а кад на испиту ои опет пане. Намрштио се Жика, наљутио на бабу, на враџбпне, на професОре, на Hfeo живот, бацио кљпге у ћоuiaK и легао на ме« кревет па мисли ли миОли. нема Opehe од метДи и воДС док се hfe угрУЈе столида. Па ипак учио сам доста. Можда нисам, а можла професор има пИк на меие. Осетио сам ја да ме он Лекако попреко гледа и све загледа ,у мој пигмеии па клима гДавом. Алн заисУа, Један задатак иисам израдио. иремеће С е Жикл по кревету из ћошка у ћошак n знојг, св од муке и вриге. Из те његове arbhtije, Тргну га Перии глас. Пера Је његоп наЈбољи друг, ситурно Је доntao да га теши. Здраво Жико, шта £и се Скупио. Хајд, на утакмицу. Добио сам две ст5 г дентске карте. погледа га Жика na се лупи fto глави, сћгурно Је то taj бава Живкин добар Глас. Добио пера сту-дентске карт«. Погађа ова ваба. и одоше пргма Стадиону, Jb. Јовановић -Г 00 " <*** f

rtijtA.Tfi ГАВЕЗ ГТУДЕНАТА ВЕОГРАДГКОГ УИТТВГМИТЕТА rt АКАTFMrtJR * УРЕЉУ.ТЕ PFДАКШIСКИ * ГЛДВНН И ОДГОВОР* НИ УРЕДНИК МУХЛРЕМ ПЕРВТГћ * УРЕДНТТШТВО n АдмттигтрлпиЈА ВЕОГРАД, BA.TKATtCKA 4/IV, ТГЛЕФОН 2в-Ш * ЧЕК. РАЧ. I§3S— Т— 2Ž7, ПОШТ. ФАХ 542 * ШТАМПА „БОРБА**, ДЕЧАНСКА 31 * ТРОМЕСЕЧВА ПРЕТПЛАТА 120 ДИНАРА