Студент
SEĆANJA Iz života heroja... Povodom trinaestogodišnjice smrti jednog od osnivača našeg lista, prvog sekretara CK SKOJ-a Ive-Lole Ribara
Godina 1935. Sestojanuareki režim vrfi stalne juriše na autonomiju Univerziteta. Foliciski teror upinje sve svo je snage na uguši pokret naprednih studenata. Mlad, doskora nepoznat student Pra va prve godine, Lola Hibar •übrzo pada mnogima u oči. Njegova visoka borbena svest, solidno poznavanje niarksizma, široka kultura, sposobnost da svoje znanje svakodnevno primenjuje, «sama njegova pojava, sve je to odavalo čoveka po sverau upadljivog neobično visokim kvalitetima. U auli Pravnog fakulteta, mestu gde jedino nije bilo policije, svakcdnevno su se vodile žučne diskusije koje su često biie apstraktne i ne korisne. Loia je u te diskusije ulazio smelo, usmeravao ih sa praznog i apstraktnog na rešavanje aktuelnih političkih problema. Jedna od karakterističnih Lolinih osobina bila je njegova sposobnost da snažno utiče na Ijudo i da ih brzo pridobije za svoje mišljenje. Uticaj koji je on vršio na svoju okolinu, blo је tako snažan đa su se Ijudi đrukčijih shvatanja, če sto potpuno suprotnih, vrlo brz opovodili za njegovom ar gumentacijom i menjali svoj stav. U trenucima predaha, cno malo vremena koje je mogao da posveti odmoru, on je sistematski koristio i ogromno čitao. U razgovrima ss Ijudima raznih profesija, književnicima, profesorima univerziteta, on je ispoljavao toliko mnogoznanja i obaveštenosti ne samo one enciklo pediske, da je ulivao poštovanje prlmoravajući sabesednika da sa njim razgovara na ravnoj nozi. Pored svih svojih, veoma odgovomih dužnosti. Lola je bin i ođličan student. »Mnogo koristi o dovih 1spita baš nećemo imati često je govorio ali moramo pred studentima i profesrrima ćuvati naš autoritet«. Kada je polagao Krivićno pravo. koie je tada po obimu rr.ateriiaia pretstavljalo skoro zaseban fakultet, Lola je uspeo da čak i u tom predmetu koii ga Inače nPe posebno interesovao, nade zanlmljivosti, da ga čak sa neradošću čita. da se smeie duMČkim, nakazno korrno rovanim definicijama. Takn tc smejući se savladao udžbenik 1 odlično položio ispit.
Sami profesori, bez bbzira na njihovo raspoloženje ill neraspoloženje ргеша studentskom pokretu i Loli lično, odmah posle prvih knjiških pitanja osetili bi ga nekako ravnim sebi i upuštali
se sa njim često u duge diskusije o održivosti ovog ill onog stava i slušali njegove, ne učeničke, odgovore, već izlaganja znalca, uvek Ih uvažavajući ako se i nisu slagali sa njima. Kao Sto je übedljivo razložno i lako govorio Lola je tako 1 pisao.
Njegovi članci u »Stuđentu« pisani su na njemu svojstven način: oštro i jasno su ukazivali na događaje iako su pisani onim jezikom i stilom koji su diktirali uslovi poJiciske cenzure. U uvođniku za prvi broj »Studenta« Lola je pisao: ...«Sa prvim brojem našeg lista studenti Beogradskog univerziteta, preko trideset svojih stručnih, ekonomskih, kulturnih i sportskih organizacija dobijaju na pokon svoje glas Do. ...reol javnosti kako mi ži vimo i radimo, kakvi su naši problemi, pokazati svima kakav je duh nove generacije intelektualaca, postaviti napokon sve stvarl u vezi s nama na pravo mesto to je eto naš prvi zadatak«. Svoje članke (nema skoro nijednog broja »Studenta« bez njih) Lola je pisao obično u ređakciji iista koja se tada nalazila u jednoj prizemnoj kući u Siminoj ulici. U sobl ađministracija, a pored toga u kojoj je bila I redakcija i I Sekretarljat svetskoe omladinskog pokreta za mir, Lola je kucao svoj članak, lako i brzo razgovarajući usput
S'i studentima koji su navraćali u Redakdju. Ta sllka je ostala u sećanju mnogih tadašnjih studenata. Treća godina prestiže deceniju odkako se ugasio život velikog Lole. Ponikao na tlu našeg slobodarekog Univerziteta Lola Ribar je borbenosti studentske omladine udahnuo svoju živu inteligencju, svoju političku snagu, i više nego njen predvodnik, on je postao simbol jedne generacije koja je ceo svoj život posvetila borbi svoga narođa u slobođi.
V. Miletič
ИЗАБРАН JE НОВИ УК САВЕЗА КОМУНИСТА
Једанаеста годишша универзитетска конфгренција Савеза комуниста завршила је у недељу, 16 о.м., рад избором новог Универзитегског комитета. Новоизабра ни Комитет сачињавају. Милош Белић, Јован P.ieлић, Зора Благојевић, Пала Бркић, Бруно Брун, Жарко Булајић. Милан Вукос, Митар Вул г ‘ г, «?Н. Jl'eofTonje Вученов, Милојко ДРУловић-Чича,’ Плала Ђурић, Брат-имир Ђурковић. Милап Пгњатовић, Драгослав Јанкозкћ, Милета Јешић, Манојло Лгбап, Пера И*ап дић, Мирјана Моцић. Жар ко Остојпћ, Бора Павловић, Мухарем Первић, Зоран Пјапић, Љубиша Ракић, Боривоје Рашајсх« и Ибрахим Хаџић. Нсви комитет се консти- Ј ТЈ'исао и за секретара по- ( ново изабрао Милојка Дру ловића. *- Ј “ 1
ДОКЛЕ ТАКО?
Ако хоћете да видите како изгледаЈу гужве на нашим укате пролеће. Довољно Је да дођете на Правни факултет и да посетите Амфитеатер v» где се одржавају предавања за студентв прве године. Разлика Је у томе што овде, порсд осталог, можете да видите све могуће летеће проЈектиле од хартије, науци Још непознатих конструктора. Они коЈи не познаЈу „конструкторску ввштину” гађаЈу ништа мањв агреciißiio своЈе другове згужваном хартијом. Најгоре Је што таЈ „рат” траје и за време предавања, уз пратњу опште галаме. Неки дан Је доцент Ру жица Гузина била скоро приморапа да напусти предаваонпцу где je требала да одржм час. Мећутим. тако ниЈе било у почетку. Чуле су се чак и лохвале од страпе професора, упућене „генерацији коЈа Је озбиљно схватила студиЈе”. Истини за вољу. има међу тим студентима Једаа добар броЈ оних који xohe да слушају ова предавања, тим пре што иема довољно уџбеника, па су приморани да белсжо лредавања наставпика. Има међу њима и велики броЈ стипендиста коЈи су одговорни прсд заједницом да положе
на време испите. Питамо ce да јги he они моћи одговорити тоЈ сво Јој обавези уколико се и даље овако продужи? Свакодневна пракса међу онима коЈи хоће да слушају предавања, приморава многв да долазе уЈутру у седам сати (дакле читав сат пре почетка лредавања а некад и npe) и да чекају док се не отворе врата „петице” да би заузели места у првим клупама гдв Је Једино могуће несметано пратити предавања и водити белешке. А шта то повлачи за собом у ове хладне дане када београд ским улицама брише хладна кошава о томе не треба ни говорити. Још Је тежи случај са студентима коЈи стануЈу У Студентском граду где ce Још ие ложи и где се ствараЈу дуги редови када се чека аутобус. Ако се овим несланим шалама и неозбиљностима, коЈе не доликуЈу чак ни осисвцима, не стане на пут, настаће Још веће компликациЈе. Све дотле док организа ција Савеза комуниста и Савез студената нс заузму Један оштар и принципијелан став против оних коЈи ометаЈу ред ово he ce понављати. А томв треба стати на пут док Je време.
У ЗЕМЉИ НЕМА ДОВОЉНО ПРАВНИКА Адвокатура се гаси на једног приправника четири адвоката
У Србији ce oceha знаттан недостатак адвокатских приправника, нарочито у послератним година
ма, иако су онч неопходни у раду адвокатске службе. На целој територији Срби је (без АП Војводине) има свега 249 адвокатских прм правника од чега је 6 са територије НР Црне Горе (адвокати НР Црне Горе су везани за Адвокатску комору у Београду). Од тога 172 у Београду а 77 у унутрашњости. Истовремено на овој истој територији ради 1000 адвоката, у Београду 487 и у унутрашњости 513 (22 у Црној Гори). Дакле, на свака четири ад воката долази по један адвокатски приправнЛк! Ове цифре најбоље илуструју критично стање које захтева хитне кораке по готову ако се узме у обзир да је од 249 приправника 109 између 30 и 50 година старости. До 30 година ста рости има света 19 приправ ника. 5 у унутрашњости и 14 у Београду, а преко 50 година 18, 6 у унутрашњости и 12 у Београду. Ово показује још једну веома нажну ствар: да је број мла дих адвокатских приправ-
ника веома мали, а ггросен на старост једног адвокатског приправника је 43 гоч дине. Посебно је забрињавајуће да се млади правкици по зааршетку факултета не укључују у адвокат ско приправничку службу и поред шшлх потреба. Да кле овде се најоштрије поставља питање ња адвокатског кадра. 1939 године на пример, стање ни је ни изблиза било овако забрињавауће. Адвоката је било 729, а адвокатских при правпика 493. Јасно се види да је овде однос мното реалнији. Зар Државни секретарлјат за правосудну управу ИРС не би из својих фондова могао одвојити извесна материјална средства и у виду стипендија их додељивати студентима права? Зар ово исто не би могли да учине народни одбори срезова и ошптина из унутрашњости, наравно уз обавезу да се стипендисти по завршетку факултета посвете адвокатурл?
Д. Атлагић
ДЕЦА СУНЦА
Затварао ce круг радости док су ми трнули кораци у тишини полумрачног партера. Напољу поносно пада бело студено драперје. Подижем руке изнад очију да умре у мени овај сиви новембарски реквмјем, да мине она далека реминисценција о плачу под звездама од сребра и смрти. Овог поподнева треба заволети сунце, да би ce увек рађала црвена свитања. Овог поподнева треба у срцу загрлити децу хзме. којима је плаховита ћуд стихије даривала уместо младости прегршт одрицања и чудно снажну визију живота
ПРИЧД ПРВА Година 1944. Дечак Је волео реку и њеие немирне обало. Дсчак Је волео обале и причу њихову преко моста. Дечак Je лолео игру и играчке. Пру»гио је р>ке и очи да снови дечачки нал њимl цветају, Д опда: ужасии пуцањ крај реке... Вила Је послелња њсгова сташна игра под супцем. Нашао се латим. бел очиЈу, мсђу Јауцима 700 рањеника. Jotn Један поклон стихиЈи ужаса: иет прстиЈу небе осетити лепогу мтшовања. Ла више никада не будв рат... Прошло Је 12 година У тами п борбн за жипот. Данас у партеру дома иа вратима њсгове собе пише: Вукотић Ђорђе', Љули гопдо полижу погледе када затрепери његов глае, његова пегма и његова гнажпа љубав према животу. ПРИЧА ДРУГА Прича друга, или четири чуд човате игре случоЈа. Четири елегије испод облакосплава низ воде и ветрове.,. Анте, Бура. Јагош и ЈанковиН. Прозебло дечапттво по скверовпма туга. Међу далеким ветропима усне ге гп * бале. а радогт бролила водама. ПРИЧА О ЖИВОТУ И ЉУВАВИ Они више нпкада неће видети свет. Због тога ии трунка
очаја у њима. Колико одушевљења, колико корчагиновске љубави лрема животу. Њихов нови живот, нови напори. пошли су из света таме у свот пауке и уметности. Ђура Је апсолвент на Правном факултвту. Остали гу млаћи. Алн. немаЈу увек еви цоста разумевања за њих. улружење глепих не пиди у њима људе од акцнје. Са колико жубави су они пошли према Пионнрском граду. ове Јесени, на Кон грес удружења слепих А дожпвсли су да буду одбачени од л>уди које толико воле. Удаљгин су са Конгреса зато што нису би.ди пелегати. Замолили imo их после тога да иам бар не смета Ју. каца нас не разумсју и не пшгажу нам. Поред тога имамо мало књнга из белетристике. штампане по БраЈопОм систему. Свв смо то прочитали. Научннх књига уопште немамо. НаЈрадиЈе су причали о студеитима: Захваљујући околности што смо у студектгкоЈ среднни. ми иикад не помињемо да смо ван света, да смо у мрд ку и титаини. Наг вређа гажаљење. Студенти су открили У нама веру у сопствеие могућности. Оии су иам показали да много можемо. Са девоЈкама Је друкчиЈе. Оие су сувише сентииенталпе. а ми смо увек вссели и спремни на шалу.
Они нсмаЈу речи да искажу своЈу захвалност друговимл ко)и им читаЈу тексторе, коЈи заЈсдно са њима гпремају чспите. Много воле шах. Вукотиђ Је чак добио цартиЈу против КараклаЈића, Iћих четиорица такмиче се у ДругоЈ београдско.) лиги. У свету музике и литсратуре тече њихов живот. Ђура рсдоп но свира па хармоници. Мали Jarom Ђуретнћ Је тек студснт: Бусам се v груди да гам већ студент. а Још сам по много чему бруцош. прича ои одушевљено. Много воли књижевност, нарочито модгрпу. Поли песме Слоболапа Марковчћа и Стене Раичковиha. И сам пише, а неке Је песме и обЈавио. ... Гледам кроз прозор. Напољу поноспо пада бело студено драперје. Негде у даљини као да видим децу сунца Мрак је побеђен.
Јован БУКЕЛИЋ
Nov predmet na tehnici Početak nastave već ovog semestra
Ако zapitate studenta teh nike koje predmete sluša, on će vam u toku nabrajanja spomenuti đa su n eki teoriski a drugi strućni. Međutim. uskoro će se među njima pojaviti i jeđan koji ne spada nl ч jednu od ovih gru pa. Možda je, na prvi pogleđ, 6uđno da se ovde radi o predmetu iz oblasti ekonomije. АИ treba imati na umu oa inženier ne sedi samo za crtaćim stolom sa šiberom u rukama. On je, prvenstveno, čovek koji organizuje proizvodniu. A ekonomija i proizvođnla su nerazdvojni pojmovi. Spomenimo јоб dru*tveno upravlianje privredom. pa će sve poetati mnogc jasnije. Radi se o uvođeniu predmeta ekonomskop obrazovanja na tehničkim fakultetirr.a. Prlpreme se privode kra ju i nastava treba đa pcčne
sa tekućim semestromds u smanjenom obimu. Gradivo će obuhvatati trl oblasti: Osnovi političke ekonomiJe Privrednl sistem FNRJ l Tehnićki ekonomskl problemi. U ovom trećem delu će se naročito naglasiti problematika koja se cdnosi na datu granu tehnike, žto zavlsi od fakulteta na kome se predaje. Kođ izbora nastavnika ргvenstveno će se orijentisati na honorarne, strućnjake ekonomiste iz privrede kojl svakođnevno rešavaju probleme iz ove oblasti. Nastava će se obavljati u tcku dva semestr po dva časa nedeljno, uglavnom u završnim godlnama studija. M. P.
TEME UKUSI I NAVIKE
Т. А.: Дуборез
Starolatinskn ierekn De чт•tibns non est disnntandnm možemo prihvatiti namo ako ie shvatamo n Jednom određenom rnafenjn. kao tolerinanje рот.јtivnn ra/.nolikosti sveta. Ako se rađi o izirradivanjn. fikolovan.i)i nknsa. onda ona ne može biti prihvačena. „Na itranu to. <to kod nas stvari tako stoje da iz*rleda đa Je ona nrihvaćena n bnkvalnom smisln). Pod nknsom pođraznmevam rnnogo viSe od smisla za nknsno odevanje i fririranje, On Јо n kranjoi konsekvenei određeni snbjektivni krtterilmri koji profzilazi iz ćitavosr dnhovnosr fonda Jedne iićnosti. Oćevfdno je dakle, da se radi o nnžnom stenenn onlter isknstveno?, knltnrnog obrazovanja koje Je neodvojivo od pojms lltnofeM. Nedozvoljen Je nrimitivizam smatrati za maloerradanštinn jedan ođređen vid ..erađsnskoor". drnStvenocr obrazovanja, koje se ispoilava п stavn, manlm. odnosn, konverzaelji, obaveStenosti 1 nnnćenosti n stvari i doirađaie zs koje se prepostavlja da ih moramo poznavatl. Ne bi bllo pametno tražiti danas od Jednn? asrronoma da obrazlaže probieme umetnosti, ali se od njejfa može traiiti jedan. životrim isknstvom. izgrađeni kriterifnm koji prihvsta I odbacnje. Od nfera se tražl samo da ne papostavlja sebe toliko, da bi postao nesposoiian da геакпје na stvaranje svocr vremena. Jer. nkns evolnira n копtinnitetn. ankeesivno. TaJ Hćnl kriterijnm nkns kao poslediea obrazovanja, prlrode i đnhnvnth moenćnosti Jednocra ćoveka, kađa ве rndl o knltnrt. Izsrradnje se Jedilm saživljavaniem sa Javnim. knltnrnim žlvotom. ва npomim na*t')lanjem da se Irvesne stvarl, koje nam Izgledajn nerajpmljiте, shvate.
Međntim ta praksa, kada je геб o studentlma, ne nostoji iz viie objektivnih 1 snbjektlvnih ra/loea, meda ko.iima §n i ovi: Cene. vredne knltnrene zaba* те sn raista prevelike ra бкгошпе §tndent§ke džepirce. vegetira. §em tpnra, JoS аvek narof'ti nbdik prlmUivno? ahvatanja koje §e formaliSe odprilike ovako: to nije sinšao ni moj otae (r§di §e o operi) pa nećn ni Ja. Kao da se Ја radi o neklm nrodenlm sposobmstima „srrađana“ kojima, kao da je predođređeno, da raanmevaЈа I vole орега. a ne o jednom sintematskom тагЛбкот vaepitanju. o stvaranju mnzifke knltnre koja бе гчт omotrn<4tl da raznmeno to Sto nam se Cini t-'-o nerazumljivo. 7‘hog sveera ovosr. skromne. knltnme tahave. preovlađivanja Jevtinih knitnrnih priredbi. lake avantnrističke literature 1
filma, kriterijnm Ttejim omladina danas odabira втојп razonodn. isuriše je nizak ' popularan. No treba zaboravitl da ве k ’ miadih liudi formiraju navike a one вп kao što je noznato naše drnsro Ja. A stndentl se navikavajn da priređujn drusrareke veferl i veferl n ritmn; >e r one sn пајтевсЈЈЈв i Sto Je vašno га jjevtinije. Ulazniea je evcjfa 50 dinara. Dok je za jeden koncert notr.»bno najme-eie 200 dinara. Ako Plinlje i Monteni preternin kad navikn razivajn pospodarem živo- . ta, oni sn u ravn kad nas epomin'n na njenn važnost u životu svakosr pojedinca. Izlazi da če neko morati đa povede rafnna i o njima. budr'"i đa nam nije svejedno da li Je džer srotovo jedina muzika koja privlaci omladinn, a laka I površna iiteratnra njena oenovna lektira. Ako bi to bilo I ostaln tako. onda bi bj iz takvoe izbora zabave mosrll ijndl u jabavl izbeeavajn svaki nmni nanor; da apsnrdno odbacnju neke umetnosti za koje Je po>trebno sistematsko školovanje da bi nam dozvolile da ih shvatimo i zavolimo. Znadi Ц to s drnsre strane da je broj onih sa predispozicijom dra dnblie гаzumejn I shvate pravn umetпоЛ tako mali da bi moraU biti zabrinnti? Ostaje nam đa se založimo da nešto od komercijalnosr momenta ’’ ";Ie žrtvovano vaspitnom; da stvaramo kultune navike kod naših mladih Ijudi. Jer sa našesr faknlteta još uvek nije o* Sao poslednji stndent kome je jedini dokaz njejrovosr взковг obrazovanja diploma, Muharem Pervić