Студент
lITEMZIVNIJA SARADNJA
(Nastavak sa prve strane) Na pitanje koliko, drug Rektor cdgovara tim što kšže da treba reguMsati pitSfrije nastavnih planova i programa na principima savremene nastave »pri čemu |fe cd prvorazredne važnosti naći pravu meru između »starog« i »novog« ti, izbaciti iz programa ono što prctstavlja anahronizam u njima. A to je moguće i nužno. Moguće, јег se pojedinci moraju osloboditi želje da program bude izraz njihovih ličnih stavova, a često iamhicija. Saradnja nastavnika i studenata na izradi prog-
Dr Bora Blagojevlć
rama treba da bude što je moguće intenzivija. Savremenost u nastavi ne može da znači samo operaciju zbiranja putem dodavanja novog uz već postojeće, već i uvođcnje stalno novih relacija n celinu materije. To svakako nije lako, naročito u đoba tako značajnih naučnih otkrića na polju aiomistike, i to otkrića koja idu takvom brzinom da se skoro svuda u svetu ističc činjenica zaostajanja univcrzitetske nastave za savremenim stadijumom razvitka društva«. U svom daljem izlaganju, pored pitanja kvaliteta i obima nastave insistira na nužnosti novih metoda u izvođenju nastave. I tu poetoje problemi »a oni se u prvom redu tiču poseđovanja savremenih učila, aparatura, prostorija i ostaiih materijalnih sredstava potrebnih za izvođenje nastave na savremenom nivou«. Posebnu pažnju poklanja zmačaju žive reči u nastavnoj metodi јег »i sadržinski r.ajbolje pređavanje, ako je rđavo održano neće postići željeni rezultat. Potrebno je ncgovati tchniku i način izlaganja, a to bi pomoglo da se provalija između katedre i studetskih klupa smanji ako ne i sasvim ukine«. Kraj svoga govora Dr, Blagojević posvetio je idejno-vaspitnoj ulozi univerzileta u formiranju svesti čoveka u socijalističkom društvu. »O značaja ovog zadatka svakog univerziteta bilo je vcć reči. Isto tako o njegovoj nerazdvojnosti od zadataka stručnog osposobIjavanja studenata, jer bi prvo bez drngog pretstavljalo stvaranje od živih Ijudi samo jednog tehničkcg earadnika, jednog robota, što niti je potrebno našoj zajcđnici niti je to, možda, u-
opšte moguće pošto će Ш život sutra nužno naterati da se izjasne bilo na koji način, za ono Što je napredno, za ono što je soeijalističko, ili za ono što je nazadno, za ono što je strano našem . društvu. Našem đruštvn, pa i nnlverzltetu kao naučnoj i najvišoj nastavnoj ustanovi posebno danas u ovom momentu, nije svejedno kakav jc lik čoveka koji kao stručnjak izlazi sa unlverziteta. Njegov iedjno-politički stav i njegovo poznavanje našeg društvenog života i razvoja, njegova svesnoet i spremnost da aktivno sarađnje u tome životu 1 razvoju bitni su uslovi za dobar kvalitet stručnjaka koje daje univerzitet, 1 to isto onako kao što Je njegova stručnost takav bitan uslov«.
MAGNETOFONSKA TRAKA JE ZABELEŽILA
GOSPODA PROFESORI
plsano po magnotofonsko] trata ii razgovoru sa nehollko ptofesora fakulteta. Došla je, ili sad već bolje rečeno, prOšla Skupština Elek trotehničkog fakulteta u Beo gradu. Bilo Je 1 duhovitosti. posle veo шј duge 1 dlsparatne po sadržaju dlskusije pretsedavajućcg Dr. Mltrinovića, (prićao Je, ćak, da su i ijudi od trldeset Cetlrl pet godina »za nešto mladi«). Izazvan pokretanjem pitanja broja njegovlh ćasova, prof. MlIjanić Je Izazvao 1 druge da ЈоЗ poneito kažu. Odluka Saveta o povećanju broja njegovlh ćasova »izazvala Je kaže Miljanić anlmoznost kolege Rakovića«... »Međutlm, može se reći da Je ta dlskusija i na Upravl blla u stvarl između Rakovlća 1 mene, MlIJanića« ! Energet i idiot U daljem izlaganju, pitajući se, ito se docent Rakovlć nUe usprotivio predlogu »upornog prof. Petrovjća« da se ime Prvog
otseka izmenl u Energetski od imena »za Elektrićnu snagu« zadire, i u neke naućne postavke, osporavajnći taćnost tumaCenja prof. Petrovlća o prenošenju energije sa primara na sekunđar transformatora, razmlrice se potrtu, Petrovlć protestuJe ,s mesta, Miljanić mu odgovara »Vi uvek samo odgovarate iz buđžaka« (smeh), aplauz, IJudl se razonode, ako 1 to ponekad treba Prof. Petrović napuSta salu. U našlm rcđovima, nastavlja prof. Miljanić, ne postojl sagla-
snost, ima razmrica, nazaiost, Između nas starljlh i sad, kao £to to uvek biva, miađi to iskorišćavaju. I tako Je i docent Raković iskorlstio te razmiric e 1 u Upravi kad je doSlo do glasanja, dobio«. Pojavila se potreba da neko, Ispred stuđcntske organizacije kaže, Sta mi mislirao o tome, pošto se nas ovo najvlšc tiče. Rečeno Je da nastavnlk neekonomično korlstl vreme, inače bl stvarno bilo moguće da sc sa smanjcnim brojem Casova 2 + 2 umesto 4 + 2 u letnjem semestru Ispredaje predviđeno gradlvo. Tražećl od ostallh profcsora da nam daju udžhenikc mi nlsmo mogll da zaoblđemo nl prof. MlIJanića »da napiše udžbenik iz Jcdnog predmeta koji Jc po mlSljcnju prof. MilJanlća, a 1 po našem mišljenju jeiian od najvažnijih predmeta na fakultctu, predmet kojl određujc flzlonomlju fakulteta«. Prltom Je dodato da ml priiično praktičarskl ocenjujemo nastavnike 1 da »kad imamo knjigu centmo nastavnlka, kad nemamo knjlge, manje cenlmo nastavnlka«. Dok smo JoS kod ovog naučnog razralmoilaženja prof. Mlljanlća 1 Petrovića, dodajemo da drugl izjavljuje: »Ja nlsam govornik, ne umem da govorim na skupovtma«. Dalje kaže, d a bi Imao puno Sta da Iznese i pozlva prof. Mlljanića đa Stampanim sptsom odgovori na njegove postavke o prenosu energlje * prlmara na sekunđar transformatora i dodaje da o ovom ргоblemu isto misle naučnlci Kalantarov i KnželJ kao l on Petrović. Sto s e tlče imena nlgde na svetu ne postoji otsek »za Eloktričnu snagu«. Kad smo već tu.
đa đodam JoS jedan prllog ovoj naučnoj diskusljl o suštinskom problemu imena otseka. Profeosr Miljanlć Je na času o tome izjavio: »Kod nas se Пе upotrebljava геб energet, kao recimo, iđiot, pa, ako se kaže »energetski« onđa je to stvarno idiotskl«. Eto kako nauka cveta. Eto, u tome Je sađržan Još Jedan apsurd na našem fakultetu. Ljudi kojl sanjaju o doktorskim tltulama kao ing. Protić, Popovlć, kaže Dr. Mltrinovlć, nalaze se u komisljama koje đodeljuju doktorske titule. A mogu II onl đa daju nekom ono što saml nemaju? Eto, Cega sve ima. Kad smo već tu, mogll bl da đoda 1 mo da se među studentlma vlše prlča o, možda, preterivanjima profesora Mitrlnovlća, kojl Cesto stvf.rno neshvatljivo potcenjuje ostaie profesore matematike i njibov krlterljum na ispitlma. Da spomenemo u svoje vreme prof. Tomlća 1 sada prof. Pejovlća. Cemu služl izjava đa bl oni, koji su položlll matematlku kod prof. Pejovlća. trebali da dođu da ponovo polažu kod njpga. Cemu izvesno potcenjlvan.ie knjige prof. Kašanlna? Ne izgleda II u neku ruku istlnita izjava Jednog profesora da Je jedino Mitrinović pozvan da na ovom fakultetu daJe blagoslove. Saridnja sa privredotn Ш »honorarna saradnja« Govorećl o radu u laboratorijama prof. Mitrinovlć Je rekao da Jc formulacija tog posla kao nauCno-istražlvačkl rad najkrupnija fraza koja Je ikad upotrebljena. Dok je docent Raković govorio o tim problemlma 1 dotakao se osvajanja proizvoda, prof. Mitrlnović mu upada u reć i pita: »Osvajanje Cega?«, a prot Miljanić, s mesta odgovara; »Honorara«. Eto kako (možda) gledaJu naSl cenjenl profesorl, pa makar i da su se po malo Salili. Mišljenja o potrcbl saradnje sa privrcdom su vcoma podcIJena 111, možda Je bolje rcCeno 1 nisu. AIl su mnogo zabrinutl o tome ko gđe i kollko zarađuje. Prodekan, ing. Popović, IstlCc da Je fanije fakultet osuđivan zbog slabe povezanosti sa privredom i da Je ta saradnja u duhu zakona. Podržavaju ga ing. Protić 1 dekan Rakić, kojl istiCe da tu nema ničeg taJnog, da Je sve regulisano uredbama 1 kaže: »SaradnJa Je potrebna. A obično, svaka saradnja, poSto Je saradnja, povlaCi za sobom 1 naknadu«. Govoreći o ovome prof. Mitrinović kaže: »Kako 11 taj. kojl tako tumaCl propise 1 zakone, pitao sam s e 1 ranlje, kako on može da sastavi svoja predavanja, kako razume onu materiju?« Pa dalje đodaje da nlje protlv sarađnje, all »Ja bih voleo da vidlm kakva bl bila saradnja sa prlvredom, kad ne bl bllo honorara tamo (u zakonn) Ima saradnje i sa drugim organizacijama i on e se razvljajn, aii to iđe slabije t to samo po nekl put I nikako tako masovno... Како Je to moguće, da nekl na ovom fakultetu ovo ne mtslim samo Ja već 1 Јоб nekl profeosrl i to odlični. kako Je to moguće đa m| ceiokupno svoje vreme đajemo za fakultet, a tl, Sto sarađuju honorarno sa
privredom, oni a svom oetatku vremena zarađuju mnogo vlše nego mi za celo svoje vreme. Dakle, piitm Ja, da li se onl dovoljno posvećuju Skoli?« Govorećl o tome i prof. Miljanlć pita, kako to da mlađi fakultetski saradnici zarađuju vlše od redovnib profesora i to u IstoJ kućl? Ne iđe 11 to na uštrb njihovog osnovnog posla? OdgovaraJućl na ovakve postavke, docent Raković kaže da treba ustanovlti ko su ti koji ne izvršavaju svoJe prlmame poslove, pa onda razgovaratl o njlma, ali da Je Cudno, kako to da nekl profesorl n e sarađuju sa privredom, a l ne ispunjavaju obaveze prema školi. Na pltanje profesora MlIjanića, na koga se to pdnosl, đobija ođgovr »pa 1 na Vas, što ne napišete udžbenlk«. (aplanz). Završnu reC o ovlm pltanjlma dao Je ing. Jovanović iz »Elektrosrblje«. »Mi smo zahvalnl ovoj školi Sto nam pruža pomoć«, гекао Je on, pozivajućl i »gospodu profesore« kojl do sada nisu sarađlvali sa privredom, da to učine. Eto, tako se završila naša Skupština, Od onog što Je posle nje rečeno da spomenemo samo izjavu prof. Mitrinovlća: »Smatram da Je pozitlvno što su otvo reno i javno diskutovanl problemi koji se godinama povlače na fakultetu i zbog kojih je nezdravo stanje. Može se očekivati da će posle ovoga Savet, Uprava 1 drugl organi na fakultetu preduzeti mere da se to otstrani«. Opšta ocena Skupštine је svakako veoma pozitivna, јег je pokazala da su sagledani svi problemi škole, pa da su čak 1 neki, koje mnogi
smatraju nezgodnim, javno diskutovani. Verujemo da će se posle ovoga preći preko tlh ličnih razmirica, te da ćemo, pomažući našim profesorlma uspeti da pođignemo na odgovarajući naućni nivo izučavanje svih predmeta ponaosob, kao i rešimo druge manje važne probleme.
IN MEMORIAM Prof. ing. PETAR MICIĆ
Na dan 11 decembra 1956 godine, umro je u 68 godini svoga života prof. ing. Petar Micić. redovni profesor ‘ Građevlnskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođen je u Zaječaru 1889 godine. Diplomirao je u Beogradu 1911 godine, pa se ponovo upisab za poslednje godine studija, na Tehničku vbsoku školu u Berlinu, gde je takođe diplomirao. Radio je u Nemačkoj do 1914 godine kao konstruktor u Mindstarstvu građevi-na, a od 1916- do 1918 godine u Francuskom Minietaretvu građevina. Posle rata od 1920 do 1922 godine je radio u Beču i Pragu. Godine 1923 je postavljen za vanrednog profesora na Tehničkom fakultetu za pnedmet Celične kon strukcije Od 1936 —1938 je bio prorektor, © od 1939—1941 rektor Univerziteta. Za vreme okuipacije je odbijao svaki stručni rad. Posle oslobođenja Je đobrovoljno 1 besplatno po svojoj želji stavio na raspolaganje svoje znanje 1 svoje snage u službu obnove porušene zemlje.
Studentska zadruga za male poslove
Poznato je da studenti nisu dovoljno m + erijalno zbrinuti. Stipendije nisu dovoljne a dečji dodatak takođe. Prinuđeni s v . čeeto puta da se snalaze. Poslodavci više puta koriste ovo i stuđenti postaju predmet za korišćenje ш minimalnu nagradu. Univenritetski odbor Saveza studenata se zabavio ovim p oblemom i doneo odluku ča osnuje Zadrugu ,za male poslovts. Jedinu ovak u u zetnlji koja bl imala za cilj da pomogne studentima, da in. omoguc. da огganizovano zarađuju, a da se u isto vreme uključe u praksu, primaju radne navike. Zadruga će imati pravni status ostalih samo će dobiti još i jeđan elemenat socijalne ustanove. Kao takva trebalo bi da bude oslobođena novčanih obaveza prema zajeđnici, јег će taj novac ići direktno studentima. Pojavljivaće se kao samostalno pravno lice. Studen ti će se učlanjivati, plaćati članarinu i dobijati naloge za rad direktno cd Zadruge, koja će ih i Isplačivati. Neče imati nikakve kontakte sa ostalim poslodavcima, a za sve obaveze i eventualne ne-
pravilnosti odgovavraće Zadruga. Zadruga će osnovati svoje servise i pogone, a na fakultetima će imati svoje organe koji će voditi evidenciju članstva. T maće centralne organe kao i ostale zađruge. Momentalno inicijativni odiboi predviđa: servis za epremanje učenika, sends za prevođenje, servis za medicins'ke usluge, servls ekonomista, servis etnologa I arhitekata, servis z и veterinarske usluge, servis za poslove studentskih menzi 1 servis za usluge domaćinstvima. Osnivaće se i pogoni koji se razlikuju od servisa po obimu poslova i finansiskom efektu. Preko pogona primenjene umetnosti, pogona za izradu skripata, pogona tehničara, zadruga će preduzimati velike poslbve, kao što je aranžiranje Izloga, izložbi, uređivanje budućeg beogradskog Velesajma, štampanje skripata, crtanje i kopiranje plancn’a, pomagati Geo-zavođu prilikom ispitivanja terena. Upravni odbor Zadruge će vođiti računa da studenti koji'rade ne zapostave učenje. To će postiči na taj način što ć" 1 ih menjati na poslu, i davati zaposlenja samo dobrim stuđentima.
Mile Miletić
NEZDRAVA SOLIDARNOST
Niz slučajeva su pokazali da ako negde dođe do spoга između studenta i bilo ko ga drugog ko nije student (milicionera*. konduktera itd.) većina studenata brani svoga kolegu ne vodeći uopšte računa ko je u ргаvu. Retko će koji protivurečiti svojim drugovima 1 геći im da nisu u pravu. Neki, ako bi to i učinili. ne žele da seizlažu neprijatnostima јег će na njih biti osuta* vatra §to ne brane kolegu i. time postaju »izdajnici«. Zato se radije povlače i ostaju po strani. Ilnstracije radl: JTondukteni koji je radio na liniji 36 ncko
Je iz manžetne od rnkava iivukao dnevnik prodaje karata (oko njega sh bili stndenti, koji sn Sp pre to)ja svađali sa njim). Molio je da mn vrate dnevnik Jer to mn Je novčani doknment: smejali sn se i jrovorili da pojma nemajn ni o kakvom dnev niku, a polovina od njih Je dobro Je videla ko ga je izvnkao. Kondnkter Je morao ds iskljnči kola dok ne napravi sapisnik 1 dok ne doblje ncvi formnlar ta vođenje dnevnika. Za celo to vre me antobns Je čekao prazan, lako Je mojjao nepraviti nekoliko tura. Stndenti koji sn čekali п rcdn srnnđali. sn na račnn GSP. 1И Još Jeđan primer. opet ва sa linije 36. Antobns Je bio pretrpan; kad je poiao za vrata ве rakačio Jedan stndent i Inpao da mn se »tvore. Poito Je to bilo nemojcnće, antobns Je stao da ovaj siđe, on Je i dalje vlsio sa strane, antobns Je joi Je-
dnom stao, ail nije moglo niSta. Tako su stigli do orvog milicionera koji Je nstavio kola. Pošto je to bio prekršaj krivca Je trebaio kazniti. Na pltanje ml licionera, zašto nije zanstavio au tobus da *e skine ..ovaj Sto visl“, kondukter je odjfovorio da je to nčinio # đva znta; našto je zadnja platforma viknula kao u Jedan glas: „Nije istina, vozio Je brzo i nije htco da stane". (!?!). Samo, milieloncr je poveravao jednom čoveku, oficirn ЈХА, koji Je potvrđio kondukterovu izJavu 1 sasvim normaino, kažnjen Je pravl krivac. Odknđa to nepoverenje п dvadesetinl mladića. akademskih građana, zreiih ijuđi? To poverenje Je izgleda proigrano.
8. KB2AVAC
Teme: Naše poštovanje samopouzdani kolega
Svakako Je potrebno cenltl sa niopouzdanj e kod mladog Coveka. Priznajemo ga kao dostojnog onoga što radl 1 ulivamo mu veru đa istraje, 1 tako daije, i tako daije. samo, gieaamo često isuviše mnogo samopouzdanih, naročito na seminarsklm vežbanjlma, a razloge za to opravdavamo mladošču, usijanom glavom, snagom pnstrasne zagrejanosti i slično. Student Je čitao svoj semlnarski rađ. Navodio Je primere, brisao zamagljene naočari, čitao autorltatlvnim glasom, uzivao u proizvedenom efektu posle na merne pauze pred početak novog pasusa. Koiege su se ćutke osmchlvale: »Studiozno, zar ne?« On je mcrio prepunu saiu 1, poSto Je uputio poslednje mudre reči onima u zadnjim ređovima, zalupio Је tvrđom fasciklom da su s e zgužvali beli nežni llstovi. Dakle, energično l samouvereno, kao rnladi naučnik pred obeloda njenjem novootkrivene teorlje. Zatim Je predao rad profesoru uz nonšalantno »izvolte« stupio čvrstom nogom sa podijuma 1 seo na svoje mesto spreman da prlmi čcstttanja. Ona nlsu Izostala, razume se, mnogo Je onih koji materiju nisu obradiii, a kolega Je tako pažljivo radlo, Cak Je i svoje zakijučke doneo. Doduše, onl s e kose sa mišljenjima пекш poznatih autorueta, all utollko Je sve to opravda nije: i u načinu na kojl Je rad rađen, i u preduzimljivosti autora đa ostane samostaian. Lepo. boga ml. Profesor Je rad pohvallo, all Je sitne zamerk e odložlo kao poslednje svoje mlšljenje. Samo, bilo je i takvlh koji su našli da ga dopunjuju, bilo zbog potrebe za rasvetljavanjem činjenica, biio zbog navike da nešto каге. »jedna te ista zakerala,« cedio je referent kroz zube a onda giasnije »objasnicu tl tu stvar, posie, Koiega. Ja sam u tome, misiim, blo dovoljno jasan.« Bio Је uvređen, sujetan, osion zbog tamo nekih ne-
upućenlh jnjavatora. д onda Je profesor, da ne bl uvredlo mladog refcrenta, rekao da će on sve oojasniti, govorio nepristrasno, a referent je tlmrkao oćlnia, »znamo ml t e kompromlse«. Profesor s e ustrućavao 1 ćlnilo se da mlii dve na smrt zarađene Stranke. uobičajen slučaj, rećl će te. Pa da, samo ne bi trebalo da bude uobičajeno. Jer, iza sve ga stoji 1 nepoštovanje koiegiJalnosti i smetnje đa se radi kako bi trebalo. Zajcdnički koreni ra takve pojave valjda i ne postoje, one zavis e ođ samih individua. Pa ipak, zar natn pohvaie ne golicaju prijatno uši, a sklonost ka isticanju koje nailazi na odobravanje učvršćuje veru u sebe, naročito ako smo na to navikll? a mnogi su u svojoj umišljenoj studioznosti (doduše, postoji 1 prava, ali reč Je o ovoj prvoj) našll realizaciju svojih dečačklh snova o torae kakvl bl trebalo đa budu, Isttči se samo, mladićn, u tom pričam ti priču razgovoru, jer Ijudl gleđaju, za boga a kad smo već predmet posmatranja zauzmimo pozu dostojnu dlvljenja. Postojl I samopouzdanje đruge vrste. Kod nas, naravno. Takvi ćute čltavo vreme đok se lome kopija, a onda važno ustanu l sve slupaju do temelja. Aha, kođ ovog trava n e raste rećl će kolege, on Je o tome već negde nešto plsao, vldl se, ne mora čak to nl da naglasi. Zar Je važno Sto Je malo preterto, ovde lonako treba ćvrsta 1 pouzdana ruka da s e okonča ova primitivna »gnjavaža«, Inferiorni slušalac guta mudre rečl kojima se rezlmiraju sva dosadašnJa mišljenja sluša kako iz toga izlazl nešto iepo stllizovano 1 svojim ćutanjem, a na kraJu možda 1 aplanzom odaje zahvalnost žučno istresenoj snperlornostl. Ovakvl ne prlmaiu čestitanja, glupostl, šta tu ima, vldl on 1 sam da im Je svima oćltao lekci
Ju. Dobro J e Sto ova masa to konačno uviđa a ako ne, onda, nlje 11 Bekon u pravu kad kaže za Grka Fokiona da se s pravom pitao šta Je pogrešno učinlo đok mu narod aplaudira? utena je, аак!е, u prottvnom slučaju, spremna da pritekne u zaštitu samopouzdanju. »Gadan momak« rećl će oni kojima s© Cini đa ga znaju, »taj um e da bud e samouveren«. Cesto se Javl 1 ona za koju to niko ne bl smeo da tvrdi. Kakvo samopouzdanje kod tebe, ženska glavo, zar ne vidiš da nl dve unakrst ne umeš da spetljaš? ЛИ, čitalac Je dužan da se ne poved e za mišljenjem slušaoca, Јсг samopouzdanje ove vrste ne ma veze sa polom, bar nema ve ze u samom svojoj suštlnl. Ovde Je sve u samom činu, u nemarno zabačenoj kosi, u slatkim ustašcirca koja tepaju: »Ja misllm da J e kolega iepo odgovorio na temu ...« itd. itd. Ona će takod e zasiužitl aplauz, možda Još 1 neko o-o-o 111 bravo o-o lz zadnjih redova, ali će dokaza ti da smelost nije samo muška osobina, A slušaoci će biti uglav nom zadovoljnl plodnlm diskusijom. A ako se 1 Javi neko zakeralo, kao pobornik ozbiljnosti koja treha da dolikujc studentima, recimo, starijih godina, vr lo važno pa brate, kakav tl Je to rad kađ nema nimalo osve ženja 1... seđi brate, n e priCaJ koješta, odkud ti smelost da lupaš gluposti pred prepunom salom? Daieko smo od toga da rešenje ovih problema postlgnemo nekom spoljašnjom merom. Pro blem je u nama, usađen i okorenjem ,1 treba ga iznutra iščupati. Jer, rešavanje spolja bllo bl smešno kao izraz lica Jednog Fransovog opata, kome njegova sluiavka kao opatu kaže: »Traži te 11 zapnšač od boce, gospođine opate? Pa u rucl vam Je.« R. I.