Студент

NOVA ZGRADA BEZ TEMELJA I KROVA

U toku eu živj kontakti pretstavnika Saveza studena ta i žkolskih vlasti po pltanju izgradnje nove zgrade MaSlnskog fakulteta. Odmah posl 2 rata javila se potreba za Izgradnjom nove zgrade, јег su školske prostorije za vreme rat a oštećene. laboratorije uništene, a oprema opljačkana. Danas je stanje još kritičnije jer prema 200 stuđenata u školskoj 1940/41 godini sađa na Mašinskom fakultetu studira 2.014 sfcudenata. Na svakog stuđenta đolazi oko 1,5 m* školskog prostora. Međutim potreban školskl prostor prema iskustvima sličnih škol a u inostranstvu iznosi najmanje oko 10—12 m*. Od 20 neophodirih laboratorija samo četiri rade u ograničenom o-1 :mu i tu zahvaljujući pojedinim preduzečima koja su ustupila stare mašine i ttređaje izbačene iz upotrebe za čije su osposobljavanje utmšena mnoga inače oskudna sredstva Fakulteta. Ostale laboratorije ne rado јег za smestaj nema prostora tako da i ono malo njihove opreme propada po podrumima 1 đrugim improvlziranim skloništima. Ovakvo stanje na Mašinskom fakultčtu negativno se odražava ne samo na školski rad već i na saradnju sa privredom. Iz gore navedenih razloga ta samđnja uglavnom se razvija na individualnim osnovama, Sto nije u skladu sa željom nastavnog osobl.ji ni sa normalnim razvijanjem fakultetskog rada. U iščekivanju da se konačno reši nitanje školskog prostora i sredstava, Mašinski fakultet je prisillen da ograničava upis novih stuđenata iako se tlme smanjuJe broj inženjera koji su neophodni našoj privredi. Prak sa pokazuje da se n a kon-kursima koja rasplsuju naša

ReB je o mašinskom fakultetu

preduzeća ne prijavljuje ni 20% mašinskih inženjera, dok broj prijavljenih Inženjera ostalih tehničklh grana u sličnim konkursima iznosi nekoliko puta više od raspieanog broja. Osim sredstava utrošenih za aerotunel koji јоб nije dovršen l opremljen, nikakve dnlge investlcije nisu uložens za izgrađnju fakuPeta. Jedino je za razradu projekta nove z-grade odcbren kređit od 5 miliona dinara. Zato je obrazovan Akcioni odbor od pretstavnika narodnih < školskih vlasti, stručnjaka iz privrede i studanata. Odbor je napravio predlog plana inveetiije za izgradnju nove zgra ds i sađa se čeka da bude o«'obren.

V. Stojkovio

ЈЕ ЛИ ОДБОР КРИВ

Неки одбори Удружеља студената још нису схва, тили важност идеолоихк.ополитичког и друштвенс!? рада студената већ посвећују скоро једину пажњу развијању фории рада које им обезбеђују најуже стручно уздизаље и усавршавање. Такав случај је са Удружетвем студената Високе школе за физичко васпитање (раније ДИФ), где студенти раде као активни учесници једино у спортском друштву, чије резултате у сваком случају не треба потцењивати. Они су утолико зпачајнији, што се у овом сттортском друштву у организовању спортских такмичеља кије остало само у оквнру шко ле већ паред учешћа на универцитетским такмичењи ма организује гостовеља спартске сусрете ca омладинским клубовима у Београду и околшш. Захвал,ујући томе спортско друштво има и велики број обухваћених студената. Али овим у сваком случају није исцрпљвно интересовање студената за друге форме рада. Најбољи доказ за то су бројне посете (око једна трећина) предавањима која у оквиру дебатног клуба држе људи са страмеи Настрану то што на овим предавањима студенти нису активни учесници већ једино слушаоци, што она имају претежно информативни карактер, већ су та предавања и ретка и хтретежно из области спољпе политико. То показује да одбор удружеша студената не води рачуна о планском раду на идеолошко-политичком уздизању чланства. С друге пак стране културно-забавни живот је сведен на најмању меру. Он ce своди на рад Приређивачког одбора при четвртој години који с времепа на време органиву,lе забавне вечери и игралгке. .Лриход од ових вечери и-

де у заједничку касу, да би по завршетку године послужио за оргапизова тг -е екскурзија у ииостранство за учеснике. Кад се узме у обзир да не ради ниједпа драмска. или која друra група сем ове и да се њоме исцрпљује културнозабавни рад, може се добити утисак да и она постоји захваљујући озом „стимулансу”. Фото клуб не постоји већ две годипе иако за њега влада велико и разумљиво интересолање међу студентима ове школе, сутрашњим професорима физичког васпитан»а у средњим школама. Услове пак за његово поновно отварање постоје тим пре што ова школа плаћеног стручњака фотографије, који би могао помоћи у раду клуба, наравно уз услов да се добије одговарајућа простзрија и пронађе инвентар бачен на таван пре два године. Једино је оправдано непостојагне организације Фе-

ријалног савеза. јер студенти ове школв имају редовно екскурзије и месечно логоровање предвиђено наставним планом. Отскора је покренута једна врло интересантна дискусија да Удружење студената организује једно огледно логоровање на мору, на коме би могли узетм учешћа и студентм са других факултета. Што је најпривлачнттје то су предвиђоња да би пансион захваљујући сопстпеном персоналу, стручном особљу за организовање логоровања, био још јевтшгизи од оног у феријалним свратиштима, Уз то есхрана би била квалитетнија а диевни програм логорског живота садржајнији и бол>е организован. Реализовању ових замттоли he прићи иницијативни одбор који he се ускоро оформити. У ком обиму he се ова заиста лепа и оригинална идеја остварити показаћ« нам време. Давцд Атлагић

SA GODIŠNJE SKUPŠTINE

. Prošle nedelje održana je* godišnja skupština društve- . nog kluba u studentskim domovima »Vera Blagojevlć« i »Gajret«. Posle referata, koji je bio pažljivo saslušan, razvila se vrlo buma diskusija o daljem radu. Izneseni su i rezultati ankete koji govore da studentkinje žele predavanja iz mode, kozmetike, muzike, literature, politike itd. (ovlm redom su dobile sleđeće discipline najviše glasova), kao i organizovanje igranki. Ali baš oko igranki je potekla najžešća diskusija jer se stalo na stanovište da dosadašgje igranke nisu na potrebnoj kuiturnoj i zabavnoj visinl. Donesen je zakljućak da će se übuđuće više paziti na kvalltet priredbl. lako je skupštinl prisustvovao mali broj koleginica, ona je bila sadržajna i u evokm slučaju us; pela. :

Pravni fakulteti i društveno upravljanje na dnevnom redu

Peta interiakultetska konferencija stuđenata pravnih fakulteta ođržana је u Skoplju od 8 do 10 ov. m. ХЈ referatu kojl je pođnel a delegacija Skopskog fakulteta proanalizirani su uspesi i neКратке вести ca медицине ДВА ПРЕДАВАЊА Прошлог петка одржана су на Медидипском факул тету два предавања, Др. грофесор Милан Варгош говорио је „О политичким актуелностима", а Др. про фесор Урош Јекић „О моралу лекара" (са освртом на догађаје на Дечјој кли пици у Скопљу). ДРУГАРСКЕ ВБЧЕРИ фото клуВа... Клув Фото-акатера Меди* цинског факултета организовао Је у четвртак увече у са ли Општег студентског pecio рана, Јубиларно другарско ве ч« са веома успелим програмом. • ...и фериЈалаца Чланови дружине Феријалиог савеза Медицинског факу.тгета приредили су у сали Клуба иедицинара, другарско нече са разноврсним забавним лрограмом. М. Стамболић ВЕСПЛАТНО ДРУГАРСКО V ВЕЧЕ ЛруштвеКи клуб студектског дома „Иво-Лола Рибар“ у заједнипи са друштвеним *лубом студенткиња дома „Вера Благо Јевић“ организовао веоуспело забавно другарско вече. цил> ове вечсри Је био упознаваље и зближаваље студенткпн.а и студената ова два дома. Показало се да Ј« ова форма зближаважа веома добра и да Је УбУДУћ* уиражњавати. Како сазна Јемо сличпо другарско вече оргапи зоваће ускоро и студенткин.е домт „Вгре Благојевић“, у сво јим просториЈаиа. М. Ст.

doetatcl druStvenog upravljanja prl čemiu su izneti konkretni propusti i neđostatci na pravnim fdkultetima u zemijL Istaknuto Je đa Izvesni orgai.l đruštvenog upravljanja nlsu uspell »đa preduzmu opsežnije шеге za sređivanje stanja na fakultetima« uglavnom zbog toga što su ćlanovi odbora bili često preopterećeni dužnosrtima u đrugim organizadjama, a s druge strane »fakultetski saveti su bill zauzeti rešavanjem velikog broja pereonalnih i ma'erijalnih problema tako d'" su đruga pitanja Mla zapostavljena«. Sem toga JoS nije dovoljno ostvaren kntakt sa fakultetskim upravama 1 »slabo je bilo učešće stuđenata na godišnjim skup štinama fakulteta, zbog ćega krlviću snose sama uđruženj. i uprave koje su skupštinu rakazivale u nergodno vome lli na brzu ruku« kaže se dalje u referatu. Kao korlsna forma kontakta između studentskih pretstavnika u Savetu i studenata Istaknut Je nrimer zagrebaćkog fakulte'a gđe su bili

organizovani rborovi birača »žto Jt isMče se u referatu najpogodnija forma ri neposredno učešće studenata u drujtvenom upravljanju fakultetima«. Ovo je važno I ztoog toga što ova forma nije do sađa bila dovoljno korišćcna. Referiat je sem toga pretresao probleme naf' ive, saradnje univerziteta i ist. rodnib fakuiteta, režima studlranja i mnoge druge, pr s Cemu je ukazivao na konkretne nedostatke, i davao predloge za njihovo ispravljanje. Posebno je bilo reči o zadacima u radu studentskih organizacija posle Trećeg kongresa Saveza stuđenata Jugoslavije, o mogućnostima sarađnje studenata prava Iz zemlje sa stuđentima prava iz inostranstva. O svim ovim pitanjima razvila se živa diskusija na o-novu koje su doneti na kraju zaključci o budućem radu. Konferencija je završila sa rađom u poneđelak oko 20 časova.

David Atlagić

Такмичење у говорништву

Укиверзитетски одбор Савеза студената организу је ускоро велико такмичење у говортаиштву које he се одржати на Правном факултету. Кандидати he имвти одређено време у тј ку кога ће гово«рити о теми коју одреди жири овог такммчења. Тема се одређује унаттред, а такмичељу могу да учествују св.и ггуденти Веоградског униперзсгтета. Жири сачишава ;у: гтроф. Коистатиновић. СС."оспм професор Правнот

факултета, проф. Лукић редовпи професор Правног факултета, Љубиша Јовановмћ' првак драме Нарол ног поаоришта, др. Марко вић, доцент за логику на Филозофском факултету и Милош Белић потпретседиик Универзитетског одбора Савеза студеиата. Такмичешу he моћи дг присуствује и публика. Пр ва награда је боравак од недељу дана у свропском седишту Уједи-Iгених нација у Женеви.

МИРИШЕ НА КРАЂУ

Плакат позива на филмску претставу. „9-ХП-1956 год. у 20 часова у Сали хе роја на Природно-математичком факултету ттриказује се „Хлеб, љубав и љу бомора“ Де Сика и Ђина Лолобриђида, улаз 30 дин.“. Организатори студенти са природЈ i о-мате.матич ког факултета. Читам и у себи говорим; лепо и пажљиво с н»ихоае сране што студентима праве олакшице. Тридесет динара ни шта. И, разуме се, ти, траже и купују карте. Продано је преко тристо у лазница. Зарада око девет хиљада. Па, док плате филм, оргализаторима неhe остати кишта. То је до бро што се они за нас заузимају, поред тако мале зараде* Сала се пупи посетиоцима. Али то није Сала херо ja, већ неки семинар. Скидају се слике са зидова јадних гмизаваца и пузаваца, а студенти седају на столове. Један протестује: „Немојте нам семцнар упропастити због филмске претставе! „Јадни селтинар, помислих ј-а. Мир, молим тишину... и пројекпиони апарат тражи платно по зиду. Држ' десно! ма не држ‘ лево! Јок 6p»te, тре-

ба мало подићи... Сви помажу. Најзад, заједничким напорима средина Је пронађена. Тон! Дај тон, вичу мно ги. Нажалост, тон Је изгле да отсвирао уз нечију са вест која није била присут на. Па, можда Je то неми филм, неко иронично доба ДУЈе. Врати ми мојих тридесет динара. Прекими да изађем. Не гњави ме! Звиждук. Протест... Точак се okpehe и фидм ска трака показује шта је на н»ој. Нажалост, готово ништа се не види. Слабо осветљење. Трака се прекинул«. Многи одлазе. Не чекају крај. Жале тридесет динара и изгубљено време. Џаба се гурали и проби Јали кроз шпалир коитролсра карата. Вили смо у „биоскопу" Видео сам два налич.Ја наше савести и одговорности. То сам хтео да кажем. а другови са природно ма тематичког факултета, ако ово ггрочитају, нек се заин тересују за организатспе Јер Је иена за такву прет стову била скупа. Ипак су зарадили 9000 динара, так ва претстава не вреди. ЛЕТОПИСАЦ

Udruženja ili klubovi u unutrašnjosti

Već punih pet godlna u unutrašnjosti Srbije i Crne Gore postoje i rađe studentska udruienja. U mnogim mestima ова su se aflrmlsala 1 svojim r#d<?m đo sta doprlnela u reiavanju raznlh problema evoga mesta. Na Trećem kongresu SS.I održanom ove jeseni u Befgrađu, ietaknut je l pohvaljen rađ ovlh udruženja. Samo se stalo na stanovlšte da te organizacije ne mogu nosltl naziv udruženja, Jer im se ne prlznaje status овпол;nih organizacija. Predloženo je da se ont übuduće nazlvaju etudentskl klubovi. O radu tih studentskih klubova u unutrašnjostl. ц svetlosti odluka Trećeg kongresa SSJ biće govora na sastanku evih dđbora studentšklh udružehja iz unutrašnloatl koji će ae ođržati u utorak 25 đecembra u 19 I 30 £asova na Pravnom fabultetu. Zato Je potrebno da na ovaj sastanak dođu svl ćlanovl odbora postojećlh udruženja, Jer će se reSavatl važnl problčml 4 Iz onlh mesta gde uđruženja jd« nepostole poželjno bl bllo da đođe po nekollko drugova kojl bl u najskorlje vreme u avojim mestima окирШ atudente 1 olortttlll uđruženja, odnosno klubove. .f POSLE TRI GOOINE PBVA’ SKUPBTINA _ ч izgleda da је povoljno delovao članak o radu Udruženja etudenata larmaćlje kojl je obJ4Vjjćn u prošiom broju »Stuđenta*. »Ođgovornl drug, koll Je ijret' stsavljao иргалш družlne Ferliai nog sat'eza 1 blo pretsednlk. pot pretsednlk 1 blagajnlk ukratko Imao sve funkclje, zakazao je godlsnlu skupštlnu družlne, prvu posie trl godlne apsolutnog nerada. Skupština na kojoj nljć btlo prleutna nl trećln* Clanova, održtna Je u aredu, a »pretsfđnik, potpretsednlk 1 blagajnlk« је poneo izveštaj o »radu«i posle koga su dva-trl Clgna uzell uće SC# u diskusljl dok su se ostall bavill avo.ilm razgovorlma po uglovima prostortje. Sto Je Ipak najvažnlje. Izabran Je novl odbor u punom sastavu, t nadzorna komlaija, a bllo Jć reCl o organlzovanju doCeka Nove gođlne 1 Izleta kojl će ee moćl organlrovati tef< nt proleće. Nadamo se da će ovgj ptan bltl bolje realteovan hćge dosadašnjl. • i’« *> чA, O. DOCEK NOVE GODINE! Kao ! ranijlh gođina na Tćhnici će 1 ove gćriine bltt organizoran velikl doCck nore Gođjne. sa bogatlm programom, lutrijom itd. Emisija od 1500 ulaznica po cenl ođ 150 Ш 200 din. biće uskoro puštene u prodaju. СТУДЕНТСКА JABHA ТРИВИНА При Универзитетском од бору Савеза студената основана le Студентспа Јавна трибина која he ускоро почети са радом, можда веђ у току мдуће недвље. Како свзнајетио прва тема гласи: За општејугословен ски критеријум, а пред?аач је књизкевник Оскар Давичо-

VEDRI MOTIVI HOLIVUDSKE SLIKEIPRILIKE

Kažu da je P.omanska prupa najbrcjnlja na Filozotskom fakultetu. Da tamo poatoje Ijudt koji čak znaju da govore francuskl. To. međutim. nečp bitl puka izmišljot'na. nltl pak kleveta kojekakvib elernenata. Pouzdano se, Ipak zna to da na ovoj grupi ima nekoliko puta više studentkinja nepo stuđenata 1 da je to »imoatičan svet na ostalim fakultetima poznat pod imenom: ..Holivud". koji naziv. što rekli pravnici. ima svok opravdanja. Jer do ove Kodine bilo je dosta zvezda-lutalica sa ostalih fakulteta koje su tamo odlazlle u nadl đa će jednop dana zablistati čovek ne zna u kome če čofiku naiči na sreču kako mu se blagonaklono kezl. Ove godine. nažalost, „Holivud“ Je spustio rampu 1 upalio crvenl signal znak da je ova zemlja prenaseljena 1 da su emiErranti ncpoželjnl. Varate se ako mislite da su time rešeni svi probleml tamo. Postoji jedna ozbiljna opasnoet: invazija sa nekih fakulteta. naročito tehničara. Prema kojekakvim blehetanjima. ovl l njima sličnlh nasrtaii motivlsanl su old napadača nestašicom ženskog sveta, što se. naravnp. ne može uzetl kao opravdanje. Njlhova drskost ide tako daleko da je zaheleženo nekoliko slučajeva kidnepovanja.

Zato se novi odbor, koji tamo pretstavlja vla.st u neku ruku, ozbiljno zabrinuo 1 rešio da kako-tako zaustavi tu infiltraciju stranih elemenafa, Kad amo već kod odbora, da odamh kažemo nešto i o njemu. To je vam etereotipni skup od povornih Ijudl u kome je odnos broja muškaraca prema broju devojaka obrnut od prlrodnosr sa stava stanovniitva ove arupe, tj. đeset muškaraca pet devoja<<a, člme se u neku ruku parlra tako veiikom broju žena (Zar je pravo đa oni ne buđu u većini?). Inače. pomenuti ođbor ima na raspoloženju ill „salu 115" ili. ako je ova zauzeta. гаdijator ispred *пје gde redovno. uz ugodno zagrevanje održava sastanke na kojima se ,kao Što rekosmo, reSavaju goruća pitanja. pa čak i ova: kako upoznati toliki' broj ijuđl. ddnosno žena, kad 1 kako naplaćlvati članarine 1 tsl . . . Tako se, naprimer. đueo 1 naporno većelo oko oreanlzovanja brucoške većeri. Ppsle desetlnu sastanaka. odbora na kojima je trebalo pokazati svu veStlau or ganizatorskih sposobnosti. i na kojlma ni kod koga nije doSlo đo živčanog poremećaia, posao je krenuo. Svako je ođ članova odbora doblo po neko neko đa ugovori muziku. neko

da mlatl pečate po kartama i da fh „parafira" (da bl sft onemogučio ftverc). neko da bftzecuje salu Itd. I sve je iftlo prilično glatko. dok-gle! zapelo iрдк kod sale. tako da ovo bru* coftko veče umalo nije bilo c»dloženo za sleđeću ftkolsku gođinu da nisu opet kakvo k&yaljerstvo! tehničarl iz Iv* Ix)le Ribara pritekll u pomoć. (Ovđe treba napr/nenutl da eu ovl Iz I/ole Rlbara biil jogunasti 1 nisu hteli nl đa čuju za ladavanje sale đok Je „Holivuđ" u tlm pregovorima pretfttavljao Jeđan kolega. Clm је. međutim, jcdna koleginica preuzela tu diplomatsku misiju, „Holivud" ie u svojim anallma zabeležlo potpun trijumf. ftto mene lično n4yodl na razmiftljanje o tamo nekoj zagohetki žena adut l 0brnuto). Naravno. muftkarci su na ovo zlurado mumlali. jer im. ipak. ta saradnja sa tehnlćarima ne loži na srcu. Neko s.e zbog toga ćak tollko revoltlrao da Jft dožvolio sebi slobodu da fte posluži kočljaftkim jezlkom ali Je bczo ućutkan sledećom primedhom:" Kolega. nisi u шепzi! Izbaci tt to ovde iz svog jelovnika!" dok su žene likovale ne vodcći гаСцпа o interesima svoje velfke zatednice. OURSIN