Студент

SPORTSKA 1957

Уес pune tri godine postoji i radi Savez sportskih отganizacija studenata Beogradskog univerziteta. To је snaz na i masovna organizacija, koj u sedam postoječih potsaveza okuplja oko 7.500 stuđcna a sporlista. Ljubiša Lejavac, sekretar Izvršnog odbora SSOSBU

Svakodncvno se održavaju raznovrsna takmičenja, tumiri, kupovi itd. Za naš itiovogodišnji broj obratili smo se rukovodiocima potsrveza, da za naše čitaoce iznesu dosadašnje uspehe i probleme organizacija ko.’ima rukovode.

osnivanja jesu nedostatak sportskih objekata, finansiskih sredstava i struCnih kadrova. U pro tekloj godlni, iako je čltava organizaclja pokazivala tendenciju noprestanog širenja 1 omasovljenja, budžetska sredstva dobljena od Unlverzitetskog. odbora, bila su neuporođlvo шапја nego ргоteklih godina. U narednoj godini glavni akcenat u svome radu, bacićemo na rešavauja gorućeg problema izgradnjn sportskih objekata. Ko liko ćcmo u tome uspeti ncznarao, jer to zavlsl nglavnom od onih koji raspolažu eredstvima i» investicije, A’eć smo dobili nrka obećanja., Svesnl smo da nam zajcdnlcn ne može obezbeditl tako vellka sredstva, рл predlažeшо Izgradnjn sportskih ohjekata sopstvenim snagama, dakle formiranjera radnih brigada. To sii uspesi. problemi, planovl 1 prediozi sa kojlma napnStnino staru i ulazimo u Novu godinu.

BUDŽETSKA SRETSTVA NEDOVOLJNA

Prošle godme u radu SSOSBU bila je veoma plođonosna, jedna od najznačajnijih u sportskom životu beogradskih studenata. Stvarne potrebe naše organizacije našle su svoje mesto u Statutu tmiverziteta i statutima fakulteta. Tako su prošle, godine sportska aktivnost i fizičko vaspitanje studenata ozakonjeni. Iduće godine biće formirane na Univerzitetu i pri fakultetima komisije za fizičko obrazovanje studenata. Na fakultetima, biće verovatno pcstavljeni геferenti za fizičku kulturu, začeci budućih katedri za fizički odgoj etudenata. Pored potsaveza i već razgraI natog sistema takmičenja. novina

Selimir Ilić,

u radu Saveza u prošloj godini bile su sportske škole (teniska) koje su opravdal-' svoje postojanje i namenu. Vrše se poslednje priprcme za osnivanje smučarske škole na šari. Posle vel kih teškoća uspešno su rešeni neki pro bleml plivačkog bazena, tako da ćo već pcčetkom januara, studenti moći da se bave i plivanjem. U isto vreme počeće akcija formiranja plivačkih klubova, potsaveza kao i plivačke škole Osriovni problemi kojl prate našu organizaciju јоб od njenog

pretsednik Rukometnog potsaveza SSOSBU

KVALITETNA TAKMIČENJA

Vojislav Latinović,

sekretar Atletskog jjotsaveza SSOSBU

Rukomet na Beogradskom univerzitetu zauzima vidno mesto u sportskom. životu studenata. Počeli smo skromno, sa svega 10 muških ekipa i oko stotinu rukometaša, dok danas imamo 15 muskih ekipa i б ženskih ejjcipa, sa oko 500 rcgistrovanih rukometaša i rukometašica. Kvalitet je ranije bio slab. Međutim danas je to najkvalitetnije takmičenie na Beogradskom univerzitetu.

Sto se t!6e problema. u prvom ređu, to su sudije. Drugo je nedostatak jedne velike sale, јег sala na Novom Beogradu nlje nl dovoljno velika. niti je koriste 'samo rukometaši. Problem su i slabe uprave naših rukometašk'h klubova. Najčešće umesto uprave jednog kluba postoji jedan čovek kojl je 1 pretsednlk 1 sekretar i sve ostalo. i on zaista radi, all zna se kolike su mogučnostl jednog Coveka. Kao glavnl zadatak Potsavcza н narednoj godini jesto okupiti Sto većl bro.j riikomelaša i rukometašiea. pripremiti interesantna takmičenja, a to se može postićl ako uprave bndu Jake, a mi ih moranio ojaeati.

David Bošnjak,

pretsedmk Odbo-jkaškog potsaveza SSOSBU

OMASOVLJENJE GLAVNI ZADATAK

Za Atletski potsavez može se reći ds u svojim r iovima okuplja veoma malc studenata. Svega 6 klubova sa nekoliko desetina takmicara. To je zaista malo. Zimski letnji treninzi redovno so održavani na terenima VSFK pod rukovodstvom trenera Jovančića. Težlšte takmićenja klubova bila je akademska rtletska Pored toga organizovani su, u sali i na otvorenim terenima, pojedinačno i ekipno prven'stvo Univer/iteta, kao i nekoliko mitinga, a naše ekipe uzele su učešća u uličnim trkama »Oslobodenje Beograda«, zemunskoj uličnoj trci, zatim na prvenstvu Beograda u krosu, orijentacionom krosu itd. “Osnovni problem je omasovljenje atletskog sporta na Univerzitetu. Najveći propust i od Potsaveza l od samih klubova ućinjen je baš po tom pitanju. Propuštena je mogućnost, da se u ±oku prošle godine poveća broj klubova

Milan Lazarević

pretsednik centra SSOSBU

NaSl zadaci sn formirati klubove na svlm fakultetima, na kojima postoje nslovi za to, sprovesti registraciju rlanova, omogućlti redovvan trening, i organlzovati dosta popularnih takmičenja и sali i na otvorenim tcrenima, naročito и prirodi.

NA AMATERSKIM PRINCIPIMA

Znači, pK>stižemc ono čemu težhno, da se redovno bave sportom I na taj način još bolje pripreme za učenje. Dva osnovna pitanja su problem naših klubova. Pre svega. rekviziti. koji su vrlo skupi (jedna komplet sprema košta oko 100 hiljada dinara) Međutim, naši klubovi dobijaju godišnje prosečno po 20 hiljada dinara, to je isuviše malo jer se time ne mogu zađovol. '1 potrebe nl prvih ekipa, te nema ni govora da sa ovakvim sređstvima klubovi mogu da pristupe formiranju drugih tlmova. jNeSostatak materjjalnih sredstava, ustvari pretstavlja problem broj l za omasovljenje fudbala na Beogradskom univerzitetu. Moma Marković

Naiveći uspeh futbalskog centra na Beogradskom univerzitetu, jesu postignuti rezultati nn osamovljenju futbala i uvođen’e ređovnog sistema takmičenja. Cinjenica je da je fudbal na Univerzitetu zasno r an na čistim amaterskim principima. Uvođenj m stalnih takmičenja po dvostrukom bod-sistemu, u kome učestvuje 21 klub obezbeđeno je da se naši fudbaleri permanentno pripremaju i učestvuju u takmičenju.

pretsednik Košarkaškog potsaveza SSOSBU

OPADANJE INTERESA

ProŠle gcdine odbojkažka organizacija na Univerzitetu Imala je 20 mužkih i 10 ženskih okipa sa preko trista igrača. Takmičenja so održavaju kroz lige, u koje su ekipe razvrstane p'' svom kvalitetu. Međutim u jesenjem delu takmičenja, zapaženo je opadanje inter'.-sov nja za odbojku žto je uslovila uglavnom smena rukovodstva. To se odrazilo i na samo takmičenje. IJ narednoj godlni predviđamo odrJavanje prolećnoff kupa za ženske ekipe и fast 8 marta, kao i redovno prnloćno prvenstvo и svim katefforijama, fim vrrme otopii i izađemo na tcrene Guberevca. Kao rer.nltat ponovnog: buđenja interesovanja odbojku orgraniiovall smo jimski kup za mufike ekipe na kome je učestvovalo 10 ekipa.

ZIMSKI TRENING - ŠKOLA KOŠARKAŠA

Košarkaški potsavez od svoga osnivanja do danas imao je prilično uspeha. Okupio je u svoje redove prilifan broj studenata i studentkinja. Klubovi su organizaciono čvrsti, osim Vaska, Sumara i Vere Blagojević, koje će verouspeti đa srede svoje stanje i stanu na čvrste noge. I pored postignutih .ipeha ’/ilo je i propusta, јег gde se radi tu se i greši. lako imamo terene na Guberevcu, oni su nam glavni problem, jer se veći deo jeseni, zime i proleća, nemogu koristiti, več sr'o orijentisani na dvorane, a njih nemamo

VŠFK izlazi narn u »usret koliko je u mopućnosti. ali to je nedovoljnono. Kođ klubova glavnj je problem оргеша, jer sportska društva na fakultet ma ne vođe dovoljno računa o košarcl, već se najviše daje za fudbal, (mada 1 njima to nije dosta, primedba urednika). Naši bndući zadaci sn još veće oraasovljenje košarke па Vniverzitetu. Pošto prvenstvo ho-

ćemo da sprovedemo п sezon! рто leće jesen, Jer nam to najboIje odgovara, ovogodifinji zimshi pcrlod korjstlmo ra trcninffe. Savczni kapiten Лга Nikolić trenira sve naše klubove. Svl sn zadovoljni jer na treninzima se sistcmatski radi, poćev od kondićije, tehnikc, pa do taktike. Jcdnom ге;п, to Je prava škola košarke koja će koristiti mnogim stndentima koiarkašima.

KAN-KAN NA TASMAJDANU

PRVO je počeo d-a pada mrak. Kad su se upaLili геfleklori i oživoli zvučnici, počela je da ulazi publiika. Prodavci vruće rakije muvali su se kroz masu. Program je počeo sa standamim zakašnjenjem. Potom ,je bila pretstavljena cela ekipa sa svim titulama. I najzaa je počelo ono najvažnije. Ukratko, program je bio raznovrstan. Bile su zastupljone razne igre, obavezni sastavi, itd., ali je najvažnije to da je mladost trijumfovala.

da padne a to kan-kan baš i zahteva. Najbolja je ipak bila Helga Celner, najmlađi član ekipe, prvak itd. Ona je prava balerina na ledu. Rafiniranog sluha, treperila je kao leptlr izmedu pirueta koje je izvodila lepo i efektno. Ali idemo dalje. Ispod oštrog sečiva kliealjke ostaje beličasta pruga, koja blešti pod svetlcšću refiektora. Sa zabačenom rukom otvorenih očiju koje gle daju negde u svemir, samo na jednoj kiizaljoi opisivaia je spiralu. Jedan trzaj, i već su zajedno Eva i Vida (reč je o paru Eva Seleši Vida Gabor) leteli prestižući jedan drugog tek ovlaš držeči se za ruke. A cnda opet figura, samo sad je Eva bila visoko u vazduhu. I tako zr.jedno, igratući po taktu muzike od 1950, da bi 1954 na studentskom prvenstvu sveta u Beču osvojili prvo mesto. Oboje sn'jcš i eada studenti. Eva studdna fiskulturu, treća godina, udata. Kliže od 1948 gođine. vida je ansolvent tehnike. 7.ele i dalje da se takSvida im se Beograd, i beograđari. АИ B’’dimr>€šia je...! Vole film.. italijanчке i francuske drame. Od kniiževmika лго!" Sekspiin i G e tea. Eva ттИ Kronina,. HerviVvfi, Fckner... ne, ne dniu im se. Novu godrnu bi diočakaV ’i T Kad sam cdla'dn r°kcše mi na вгплкгАп - TVnd *<*•■» 1a!

Temperamentna Keti Rakoci, učenica II razreda gimnazije (po naški šesti razred osmoljetke!) bila je najbolja u igri kan-kan (na muziku Ofenbaha) i klasičncga završavajući sa špagom dobila je buran aplauz ali i primeđbe đobrog dela publike gde da joj se desi baš na kraiu

Ljubcmrir JOVANOVIC

DESETOGODIŠNJICA POSLERA TNOO FUTBALA NA UNIVERZIT ETU KUP NAJMASOVNJE TAKMIČENJE SPORTSKO POPODNE NAGRAĐENI I POHVALJENI NAJBOLJI

Fudbal Je blo prva sportska grana koju «u studenti počeli upražnjavati posle oslobođenja. Te prve ;o dine posleratnog razvoja fudbala na Univerzitetu. znat> godine borbe za i огganizaciono učvrSćenje fudbaiske orgaiilzacije, Prva takmlčeпја, koja su se odvijaia po itup sistcmu, iako чц nckad bila stihiska, pokazlvala su da studentl žele da s e bave sportom, 1 da im to trcba omogućltl, Na svim fakuitefima formirane su fudbai ske sekclje. U tlm prvlm godinama po oslobođenju najbolje rezultate pokazivala je eklpa Vlsoke saobraćajne škole koja Je tri godine uzastopno osvajala рг vcnstvo i odnela prciazni pehar u tralno vlasništvo. Posle nekoiiko godina rada ko Jc Je Imao niz počctnlćkih greftaka, Sto J« sasvim raznmljivo, jer nlje bilo nlkakvog iskustva, fiidbaiska organizaclja s e sfahilizuje, Osnovan Је odbor koji ru kovodi takmičcnjlma. Skolske 1951 /52 godine eklpa Univerzltcta učestvuje na turnlru u KruSevcu gde osvaja prvo mcsto. Dve godine kasnlje prl Savezu sportsklh orgahlzacija studenata Beogradskog unlverzlteta formlran Je fudbalskl centar, Godlne 1954 prvenstvo se odvlja u tri grupe, a prvo mesto osvaja Tehnolog. Te gođine studentska reprezentacija Bcograda pobeđuje na svom tcrenu odgovarajuću ekipu Kclna sa 9:0 a sledeće godlne go stuje u Zapadnoj NemaćkoJ, gde od trl utakmice dve dobija. Na studentskom prvenstvu Jugoslavije za 1955 godinu, и Skopltu, igrajući sa timom sastavijenim isključlvo od igrača klubova sa fakulteta osvaja treće mesto. Pr vcnstvo Unlverziteta školske 1955 /56 godlne, u kome učestvuJe 18 eklpa, osvaja Mašinac. Na prvenstvu države u Novom Sadu za 1956 godinu, beogracfckl studentl osvajaju drugo mcsto. Sve su to rezultati desetogodišnjeg’ rada fudbalske organizacije na Univerzltetu koji su istaknuti na osnivačkoj skupštini fudbaiskog centra koja Je održana polovinom decerabra. Interesantna Je bila điskusija na ovoj skupštlni, druga Rajlnca, dugogodišnjeg fudbalskog radnlka na Univerzltetu, koji Je praviino sagledao sve uspehe l probleme ove organlzaclje. lako je fudbalskih terena malo te se utahmice moraju Igratl рге podne, bez publike, a nekad na uštrb predavania i A’ežbi, Rajinac predlaže da se na proleće sve utakmlce igraju ponedeonikom po podne, kada su svi beogradski terenl slobodni i da se taj dan proglasl sportskim popodnevom itudenata. Onda će bl tl'l publlke, a 1 same utakmice bi bllc ozbilinlje. Ovaj predlog Je interesantan 1 o njemu bi trebalo porazmislitl. Na skupštlnl se điskutovalo o Još jednom pređlogu. Reć Je o masovnom kupu studenata \>ogradskog univerziteta n kome bl ućestvovalo po nekollko ekipa sa svakog fakulteta i stndentskih domova. Ovo Je predloieno radl toga da se što većem broju studenata da mogućnost da s e takmičl. Delegat FSJ, Stanojevlć pozdravio je ovu Inlcijativu i obećao prelazni pehar Fudbalskog saveza Jugoslavije pobednlku ovog kupa. u fudhalskom odboru sada se radi na Izradl ргоpoziclja 1 verovatno Је da će se prva takmlčenja za Kup održati već na proleće. Na kraju skupštine ekipi Maši Na kraju skupštine eklpl MaSinca pređata Је zastavica za osvojeno prvenstvo UniverzlTeta

1956 godlne. Pohvaljenl su klubovi: Građevlnac, Student, Vete riuar, Ekonomski 1 Sask. Za dugogodišnji rad u fudbalskoj organizacUi Unlverzlteta nagrađenl su knjlgama i pohvalnlcama sledcći drugovl: Rajinac, Rlstlć, Srdanovlć, Elijaš, Jovanović, Mi llćevlć, Pctrovlć, Orsln, Popovlć, Nlkollć, Ilić, Lazarević, dok su pohvalnice doblll; trener геprezentaclje Mitrović, raflm Clanovl uprava društava, Mllenkovlć, Cefov, Orabovšek, Jaklć, Spasojevic, uanjanm, MllenKovl, Stefanović, Nedimović, 1 igrači Begovlć, Stefanović, Matlć, Debcllć Л. Revo, Stojanović, Despotovlć, Lazarević i Debeiić J. U novl Izvršnl odbor »udbaisKog centra izanrano Je 11 drugova na čelu sa pretsednlkom Milanom Lazarevlć#m.

sava novakovic

PURTRETI SPORTISTA

Kandidat za medalju u Štokholmu

Naša velaka nada u sprintu Veljko Petro vić, робео ie kao i mnogi druigi atletd'čari. Pobeđivao је ne krosevima ali je voleo i da iora fudtoal. Dugo je bio u dilemi fu'dlbal тН atletika. Po nagovoru jed nog profesora ipak se odlu 6io za atletsku stazu. I počeo ie, voljom tadašnjeg tre

nera, na sredniim prugama ma da је imao više naklonosti ргеша kratkim staza ша. Zato je kasnije prešao na 400 m. ali ni tu ruiije imao mnogo usipeha. Za dve godine aktivnog treninga, sve ga 51,4. Krajem aprila 1953 prvj put је trčao 100 m. i napravio veliko iznenađenje pobedivši Višnjića, tada našeg dobrog sprintera. sa re zultatom 11,4. To je bio do voljan razlog za trenera Bo žu Jankovića da ozbiljno poč ne pripremati Petrovića za naikraće staze, Rezultati so lidnog trenanga odmoh su se pokazali. U ppčetku 1954 po stiže 11,1 na 100 m 4 22-2 na 200 ш. Tokom iste sezone rezultat na- 100 m. poboljša va na 10.8, postaje državni reprezentativac i odlazi na prvenstvo Evrope u Bern

kao član Stafete 4XIOO. Ove godilne je zablistao kao nikad do sada. Skoro pred kraj sezone u finalama ekipnog prvenstva bio је ne nadrmašan: 100 m 10,6 200 m 21,7, 400 m 48,9, a najzaslužnrij? je bio za pobedu spoja ekipe u štafeti 4XIOO. Posle toga slede dva pokuša’ja obairanja rekorda na 200 m ali opet oba puta, uslcd sla be konkuiriencije iz,jednača va rekord, Jednom prilrikom nažli smo Petrovića sa svojim trenerom na ređovnom treniingu, Nairavno đa nas је najviše interesovalo šta on očekuje od iduće sezone. To smo mu pitanie ,• uputili.. Uvek, počeo je on* Ukda sam mnogo p'an'rao loše sam prolazio, Zalo ću samo trenirati, a ako ne bude povreda nadam se boljem nego što sam postigao ove gotline. Zatim smo se obratili tre 'neru Jankoviću da nam on da mišljenie o svom pu’enu. Trener je bio dosta konkrot nlji i nije krio planove. Ove serone je megao dv postigne 10,5 na 100 m i 21,5 na 200 m da je bllo ja re konkurencije. Vernjem da je u meču prntiv Poljske bilo na 200 m 21,5 ali sudije... Ako ne ođe u vojsku smatram da ге na prvenstvu Evrope u Stokholmu 1958 biti kandiđat гл jeđnn od medalja n sprintu od 100 do 400 m. Mi'-iim đa će to biti staza od 200 m. Izgleda- nam da je optimi zam Janirovića realan jer smo zaista u Petroviću dobrili vanrednog sprintera od koga se s punim pravom mo ze samo najbolie o6<ai<ivatr. Ljubomir KUZMANOVIC

SVIM SPORTISTIMA NASEG • SAVEZA, SPORTSKIM DRUSTVIMA I OSTALIM SASTAVNIM ORGANIZACIJAMA CESTITAMO NOVU 1957 GODINU IZVRSNI ODBOR SSOSBU