Студент

SADRŽAJ RADA SAVEZA KOMUNISTA MORA SE OKRENUTI NAJBITNIJIM PITANJIMA

PRED SEDNICU UNIVERZITETSKE KONFERENCIJF SAVEZA KOMUNISTA

IZVODI IZ PREDLOGA PROGRAMA RADA UNIVERZITETSKE KONFERENCIJE SK

Jedna od novina koje će doneti prva sednica Univerzitetske konferenclje SK, koju činl oko 150 delegata sa svih fakulteta, viših i visokih škola i akademija, biće i predlog Programa гаda Univerzitetske konferencije. Nalme, radna grupa koja je pripremila ovaj predlog istuplće na konferenciji sa nacrtom programa rada koji ćlanovi Konferencije treba da razmotre. Tek potom će se napravlti konaćna verzija Programa rada u kome će bitl naznačene samo oblasti. dok bi komisije Konferencije ovaj Program razradile dodajući mu specifikacije. Na taj način, u pripremanju Programa rada za dvogodišnji period Univerzitetske konferencije učestvovala bi aktlvno većina delegata. U ovom broju donosima izvode iz nacrta Programa rada koje radna grupa Univerzitetskog komiteta, čiji je predsednik dr Velibor Gavranov, već pripremila za Konferenciju. Dosadašnji interes članstva Saveza komunista pokazao je da se u novim uslovima, karakterističnim za današnju fazu društveno-ekonomskog razvitka, sadržaj rada Saveza komunista mora orijentisati prema najbitnijim društvenimi idejno-političkim pitanjima, u okviru kojih Univerzitet zauzima posebno mesto. Rešavanjem pitanja položaja i razvoja Univerziteta u samoupravnom društvu, organizacija SK na Univerzitetu će se menjati, osposobljavati i jačati. Rad univerzitetske organizacije Saveza komunista a u narednom periodu trebalo bi da bude posvećen razmatranju postignutog stepena samoupravne prakse, oceni političkog stanja i dejnih kretanja na Univerzitetu, analizi idejnog i vaspitnog efekta nastavnog i naučnog rada na Univerzitetu, razmatrajnu efekata privredne i društvene reforme u oblasti visokog školstva, položaju i ulozi studentske omladine u političkom životu itd. .

PROGRAM ZASNOVAN NA SIROKOJ AKCIJI Iz oblasti glavnih zadataka i pravaca angažovanja celokupne univerzitetske organizacije SK izdvojene su pojedine teme kojima Konferencija, njene komisije i organi treba neposredno da se bave tokom 1968. godine. Za ostvarenje prihvaćenih zadataka Konferencija će nastojati da angažuje sve raspoložive snage na Univerzitetu, višim školama i Umetničkoj akademiji. Pored raspravljanja pojedinih pitanja u zajednici sa privrednim organizacijama grada ili u okvirima gradske organizacije SK, Univerzitetska konferencija će preduzimati inicijative da se obezbedi snaga i akcija Saveza komunista i na međmmiverzitetskom planu. Posebnu pažnju Univerzitetska konferenčija treba da posveti pripremama za VI kongres Saveza komunista Srbije i IV kongres Saveza komunisla Jugoslavije. Zbog toga će biti potrebno podsticati diskusiju u univerzitetskim organizacijama 0 narcrtima rezolucija i drugih kongresnih dokumenata. NAJVAŽNIJA PITANJA Posebnu pažnju Univerzitetska konferencija će posvetiti nekolicini najvažnijih pitanja. • . Univerzitetska konferencija smatra neophodnim da se sagledaju realne mogućnosti übrzavanja daljih procesa deetatizacije odnosa društva prema Univerzitetu, da se sagleda dostignuti stepen razvoja tog procesa, njegove implikacije na društveni i materijalni položaj naučnog i nastavnog rada na Univerzitetu. Na Univerzitetu treba naći specifične oblike upravnih odnosa kroz koje treba dalje razvijati proces samoupravnog osamostaljivanja visokoškolskih ustanova u cilju najracionalnijeg koncipiranja sistema visokog školstva i organizacije i unapređenja nastavno-naučnih aktivnosti. Savez komunista mora stalno imati u vidu potrebu da celokupni naučni i nastavni rad treba da odgovori zadatku formiranja stručnjaka sposobnih da se aktivno uključe u radne i samoupravne odnose u društvu. Stoga je potrebno sagledati i sve uticaje koje postojeća fizionomija Univerziteta i način rada na njemu imaju u formiranju idejno-političkog odnosa inteHgencije i studenata prema samoupravnim odnosima u našoj zemlji. U tom smislu i Univerzitetska konferencija bi trebalo da se angažuje na nekoliko krupnijih tema. Položaj Univerziteta u društvu u okviru ove teme diskusije se mogu voditi o više рЧаnja (nauka i njena uloga u borbi za privrednu 1 društvenu reformu, specifičnosti pojedinih visokoškolskih institucija, dalje povezivanje Univerziteta sa privrednim i drugim radnim organizacijama, perspektivni položaj, fizionomija i funkcija visokostručnog kadra u privredi i društvu, mogućnost übrzavanja procesa poboljšanja kvalifikacione strukture privredno aktivnog stanovništva i zapošljavanje diplomiranih sludenata i dr.) Reforma unutar Univerziteta, kao sastavni deo društveno-ekonomsk'h promena i tokova razvitka naše društvene zajednice. (Dugoročne koncepcije razvoja i reforme Univerziteta u samoupravnom društvu, mogućnosti koncentracije i specijalizacije .nastavno-naučnog rada i najracionalnijeg kprišćenja raspoloživih društvenih sredstava, poboljšavanje stručnog naučnog i idejnog nivoa nastavnog i naučnog univerzitetskog kadra, demokratizacija kadrovske politike, uzdizanje i način formiranja naučnog podmlatka itd.) Samoupravljanje i dohodak (Materijalna osnovica razvoja samoupravljanja i sistem finansiranja nastavnog i naučnog rada na Univerzitetu, sadržina samoupravnosti Univerziteta i karakter Univerziteta kao zajednice visokoškolskih ustanova stanje i koncepcije daljeg razvoja, raspodela prema radu, položaj stude-

nata u samoupravljanju, osnove i pravci samoupravnog povezivanja pojedinih visokoškolskih ustanova sa organizacijama van Univerziteta, kao i sa društveno-političkim zajednicama u ciIju ostvarivanja zajedničpih interesa i dr.) Univerzitetska konferencija će dati prioritet sledećim pitanjima: a) Mogućnosti revizije mreže visokih i višlh škola u Srbiji i racionalizacija sistema nastave i naučnoistraživačkog rada. b) Analiza mogućnosti i pravaca đaljeg razvoja samoupravnih odnosa u okviru zajednice obrazovanja c) Samoupravnl položaj studenata d) Aktuelna pitanja kadrovske politike i položaj i perspektive naučnog podmlatka ■ Sadašnju društvenu situaciju karakteriše i političko i idejno difereciranje pojedinih aktuelnih pitanja društvenog razvoja. Da bi mogao da odgovori zadatku aktivnog nosioca borbe za realizaciju usvojenog pravca soc’jalističkog razvitka, Savez komunista mora da bude u središtu političkih raspoloženja i idejnih strujanja na Univerzitetu. Univerzitetska konferencija če analizirati i zasnivati svoju političku aktivnost polazeći od političkih raspoloženja i idejnih strujanja koja se ispoljavaju kroz različite vidove u univerzitetskoj sredini. U tom cilju, Univerzitetska konfrencija treba da usmerava javno iznošenje stavova i kontrontaciju prema neprihvatljivim tezama koje izražavaju otpor prema privrednoj reformi, negiraju dohodak i samoupravljanje kao osnovu privrednog I društvenog sistema, koje se zalažu za superlromi društveni položaj inteligencije, dovode u sumnju ispravnost nekih osnovnih stavova naše spoljne politike, pokušavaju da nametnu neosnovane dileme o ulozi Saveza komunlsta u uslovima samoupravljanja itd. Univerzitetska konferencija u procesu геorganizacije Saveza komunista treba da iznađe i najadekvatnije oblike idejne borbe za praktičnu realizaciju usvojenih stavova u Savezu komunista o bitnim pitanjima našeg društveno-političkog razvitka. U vezi sa tim, Univerzitetska konferencija t njeni organi (pre svega UK SK) treba da kontinuirano prate i analiziraju pojave i raspoloženja u umverzitetskoj sredini i zauzimaju stavove za političku akciju Saveza komunista. • Za univerzitetsku organizaciju Saveza komunista je od posebnog značaja praćenje idejne orijentacije nastave i naučnog i kultumog stvaralaštva. Idejna i politička strujanja koja karakterišu sadašnji trenutak našeg opšteg гаzvoja prirodno su našla svoj odraz i u nastavi i stvaralaštvu na Univerzltetu. Univerzitetska konferencija, zbog svega toga, posebno će razmatrati idejne pozicije koje se zastupaju u nastavi i stvaralaštvu i podsticati naučno-istraživački rad u oblasti marksističke razrade savremenih društvenih problema uopšte i jugoslovenske socijalističke prakse, kako bi п oblasti naučnog stvaralaŠtva Beogradski univerzitet davao svoj doprinos osavremenjivanju socijalističke teorije i prakse. Komisija za idejna pitanja u oblastl visokoškolske nastave 1 nauke će zajedno sa organizacijama na pojedinim fakultetima (akademijama, školama) anallzirati idejne koncepcije које se ispoijavaju u udžbeniclma i nastavi u cellni sa stavovima imiverzitetske konferencije iznositi ih u širu javnost. Univerzitetska konferencija će posebno razmotriti teme; Koncepcije nastave društvno-političkeog obrazovanja. Sistem i kvalitet izvođenja nastave iz ove oblasti. • Punu političku odgovornost u idejnoj boj*bi Saveza komunista za usmeravanje dalje socijalističke izgradnje i razvoj marksističke misli mogu da preuzmu na sebe samo idejno izdignuti komunisti koji se sa razumevanjem i

prihvatanjem stavova svoga pokreta beskompromisno i javno angažuju na njihovoj realizaciji. Stoga će Univerzitetska konferencija Saveza komunista podsticatl rad na idejno-političkom obrazovanju članova SK kao osnovnom preduslovu akcionog osposobljavanja Saveza komunista za delovanje u uslovima samoupravljanja. U tom pogledu Univerzitetska konferencija če posebno razmotriti sadašnje stanje sistema marksističkog obrazovanja u Savezu komunista 1 Saveza studenata, a naročito mlađih članova Saveza komunista. Pri tome posebnu pažnju zaslužuje razmatranje sadržaja ideološkopolitičkog rada u Savezu komunista sa gledlšta njegove funkclonalnostl u odnosu na stvarne i aktueine idejne i političke probleme i potrebe razvijanja naučne i partijsko-politlčk* kritike. • Proces reorganizacije Saveza komunista odvija se u uslcvima istovremenog prilagođavanja i omladinskih organizacija (Saveza omladine i Saveza studenata). Univerzitetska konterencija treba da razmotri zadatke članova Saveza komunista-studenata u radu Saveza studenata a posebno potrebu njihovog kritičkog odnosa u razmatranju političkih pitanja položaja i uloge Saveza studenata u političkom životu studentske omladine i rešavanju svih drugih pitanja koja proizlaze iz društvenog i materijalnog položaja studenata. Isto tćiko Univerzitetska konferencija, u zajednici sa Konferencijom Saveza studenata treiba da razmotri mogućnosti, oblike i sadržinu političkog aktiviranja studenata, a posebno komunista, van okvira Univerziteta. • Komunisti Beogradskog univerziteta veliki deo svojih interesa i političke aktivnosti ostvarujuju upravo u Beogradu. Njihova društvena i politička aktivnost predstavlja, prema tome, sastavni deo rada organizacije Saveza komunista Beograda. Upravo u procesu reorganizacije Saveza komunista, Univerzitetska konferencija smatra da je neophodno prevazići sadašnje stanje nedovoljne povezanosti komunista na Univerzitetu sa gradskom organizacijom Saveza komunista, kao i nedovoljnu uključenost Univerziteta u celini u društveni život i političke procese u gradu. . U tom cilju Univerzitetska konferencija treba da razmotri moguće pravce i oblike aktiviranja nastavnika i studenata u društveno-političkom životu grada, kao i mogućnosti šireg i stalnijeg angažovanja beogradske partijske organizacije u rešavanju problema pred kojima se nalazi Savez komunista na Univerzitetu. в Opšta partijska diskuslja o reorganizaciji Saveza komunista Jugoslavije, koja je započeta IV plenumorti CK SKJ i usvajanjem Teza l Zaključaka CK SKJ, još uvek nije završena. Univerzitetska konferencija treba da sagleda rezultate dosadašnje faze reorganizacije i da prati njene efekte u praktičnom delovanju Saveza komunista na ostvarenju svojc političke uloge. Istovremeno Univerzitetska konferencija smatra da je neophodno da analizira j stavove koji su se u diskusiji o reorganizaciji ispoljih na Beogradskom univerzitetu, kako o pitanjima organizacionih promena, tako strukturalnim promenama u Savezu komunista, usposta\ Ijanja idejnog jedinstva, funkciju Saveza коmunista i metode njegovog delovanja. u samoupravnim odnosima itd. Komlslja za reorganizaclju SK i Univerzitetski komitet će ovim pitanjima posvsećivatl stalnu pažnju, iznoseći pojedina od njih na Univerzitetsku konferenciju i na ooštu diskusiju u organizacijl SK Univerziteta. Tim putem će se uspostavljati jedinstveni stavovi i usklađivati praksa u celoj univerzitetskoj organizacijl SK na ostvarivanju njegove funkcije idejnog usmeravania daljeg razvoja Univerziteta i samoupravnih društvenih odnosa u njemu.

IZVEŠTAJ RADU UNIVER TETSKE KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA OD XIX DO XXII REDOVNE KONFEREN CIJE SK

(NASTAVAK SA 1. STRANE) Ove diskiisije pokazale su da ima neshvatanja kako u načinu postavljanja problema, tako i u traženju rešenja za međunacionalne odnose kod nas. Univerzitet, a posebno komunisti na njemu, dobijaju time i nove konkretne zadatke; U nauci se na ovim pitanjima nije dovoljno radilo. Filološki jakultet i komunisti na njemu (nastavnici i studenti) duini su da organizovano i sistematski iniciraju u okvir.ma čitave zemlje rad na naučnim analizama i trazenju rešenja. Srednja škola је iz svog gradiva mahom izostavila ohjašnienja međunacionalnih odnosa ili se to čini preterano kvantitativno. Osnovi nauke o društvu na fakultetima takođe se retko bave ovim pitanjima. Neiedinstveni nastavni planovi i vrogrami pojedinih istorodnih fakulteta i viših škola u zemlji uvućuiu na potrebu nj hovog usklađivanja, tako da eventualne razlike hudu reztdtat specifičnih potreba u kadrovima, Ivkalnih istmfivanja i tst. a ne proizvoljno smišljenih rarlika. Saradnja studenata iz različitih utuverzitetskih centara i bogatstvo oblika te saradnje doprinose punijem razumevanju i razrešavanju zajedničkih prohlema. Nastavni programi, pre svega na »nastavničkim« fakultetima, ne omogućuju dovoljno studentima da uvoznaju istorju, knjiievnost i kulturu slovenačkog i makedonskog naroda. Nema ni potrebnih kadrovskih uslova za to, a ni razvijene saradnje sa odgovarajućim faktiltetima u drugim univerzitetskim centrima, kako bi se uzaiamno, angažovanjem nastavnika i na druge nač ne ove slabosti otklanjale. U razgovorima sa studentima na objasnjavanju suštine međunacionalnih odnosa kod nas i

o putevima prevazilaženja ovih problema govorili su: Ald Sukrija, Vukašin Stambolić, Koča Jončić, Dragoljub Ilić i Miitja Ribičič. U programima seminara za mlade komuniste ova tema zauzimala je značajno mesto, a na tribini »Javnost« je razgovarano o ulozi i mestu federacije i SK uz učešće druga Avda Huma, Veljka Zekovića, Marijana Cvetkovića i drugih. AKTIVNOST NA UNIVERZITETU POSLE IV PLENUMA CK SKJ U danima posle IV plenuma održani su na svim fakultetima sastanci studenata, nastavnika i radnika komunista na kojima je razsovarano o povodima i odlukama Plenuma. Sastanci su takođe održani u organizaciji SK viših škola, na nekim institutima, u Studentskom gradu. Univerzitetskoj biblioteoi i Studentskoj poliklinici. Izvori birbkratskih tendencija na Uajverzitetu zaslužuju da budu pažljivo izučeni. Jedan broi Ijudi nije übeđen u opravdanost samounravlianja na ovom području. Postoji ozbilina opasnost da novi strućnjaci, zbog nedovoljnog teorijskog i praktičnog znania o samounravljaniu, zaostaju kao nosioci nrogresivnih društvenih kretania i postaju tehnokrati i biroVratska snaga u kolektivima u koiima će raditi. Savez komunista na Univerzitetu »učaurio« se u školske probleme, čime postaje neosetljiv za ostale važne stvari i probleme kojima је naša sredina bremenita. Mladlm komunistima i onima ko ; e tek nrimamo n Savez komnnista treba posebno obratiti nažniu na usvaianje i razumevanje Programa Saveza komunista, jer mosuće neshvatanje suštine IV nlenuma proizilazi samo iz nerazumevanja suštine Proerama SKJ. Osnovni zadatak је da se na svim OOSK rasnravi karakter deiovanja organizacije Saveza komunista na Univerzitetu i van njega. Nastavničke osnovne organizaciie moraiu da se založe za sređivanie međuUudskih odnosa, ier u sadašnjim uslovima to kočt veće angažovanje komunista na krupnim problemima koji postoje. U tumačenju odluka Plenuma komum'sti sa Univerziteta moraju biti aktivni i van Univerziteta čime će i nartiiski onravdati autoritet Ijudi sa naivošim obrazovanjem. Potrebno je činiti mnogo veće napore na sistematskom ideološkom obrazovaniu studenata i na bogaćenju njihovog iđeino-nolitičkog iskustva, kroz neposrednije uključivanje u društveno-politički život i borbu za socijalisrički razvoj našeg društva.

MEĐUNARODNA SITUACIJA I ULOGA KOMUNISTA Krajem decembra 1966. godine održan je na Univerzitetu miting u znak solidarnosti sa narodom Vijetnama, posle koga je došlo, usled slabe organizacije, do neželjenih događaja. Sazivači mitinga su biM Udruženie univerzitetskih nastavnika, Pagvaš gruna i Udruženje književnika Srbije. Univerzitetski komitet je obrazovao posebnu komisiju, koioj je stavljeno u zadatak da ispita uzroke ovih dosađaja, utvrdi političku odgovomost organizatora zbog nastalih posledica, kao i da nredloži mere koje treba preduzeti u organizaciji Saveza komunista. UK SKS је usvojio izveštaj svoje komisije i zaključio da su konstataoije, ocene i nredlozi koje on sadrži od značaja za dalie delovanje i rad univerzitetske organizacije SK u celini. Posebno je podvučen deo ocene koji se odnosi na stanie u iednom delu organizaciie SK na Filozofskom fakultetu i pri tome je zauzet stav da se o svim nroblemima. novezanim sa navedenim događaiima, raspravlja u ovoi orgam’zaciji i ulože napori da se uočene slabosti otklone. Osim toga, UK SKS ie uka/ao i na ocene u izveštaju koje se odnose na slabosti i nedostatke u rađu cele organizaciie Saveza komuna Univerzitetu, Umetničkoi akademiii i višim školama, kao i na sopstvene slabosti. U tom smislu se iavlia vntreba rn7.'>'ianja i pntsticania daleko intenzivnijeg ideološko-voHtičkof' rada u orznniz/>cijama Saveza komunista, a posebno diskusija o aktuelnim vroblemima iz mnđunorodnog mđničkog vokreta i međunarodnih odnosa uovšte. Takvoi aktivnosti niie u voslednje vreme b ! la vosvećivnna dovolina važnia i vored velV'og interesa članstva SK. kao i studennta vonšte ?a teme iz m>e oblasti. Otvda se javlin i kod jednog broia članova SK izvesno nedovolino voznavonie stavova SKJ i njegove oktivnosti po određenim me*’'narodnim pitannma. Univerzitetski komitet SKS је, takode, zakliučio da ie potrebno da i sam iičini više napora kako bi se otklonile neke u unutrašniim odnosima u univerzitetskoi organizaciii SKS. U nrvom redu to ie r>o+reba uspostavliam'a nenosredniieg i čvršče<r kontakta sa svim fekultetskim (i odpovaraiuč'm') komitetima, kako bi živlie i br*e stntiale imciiative, isku'tva i ideie iz noiedmih d'jlmra univerzitetske ororpnizaciie SK u sve ostale i ostvarivao uieđnačavanie stavova po odrcđenim tako pokrenutim pitani?ma. Izvlačeći odavde osnovni zaključak đa stu-

denti a posebno komunisti nedovoljno poznaju međunarodnu situaciju i principe i akcije spoljne politike naše zemlje 1 Saveza komunista, UK-a je preuzeo obaveru da na Univerzitetu otrganizuje većd broj razgovora na ovu temu. U proteklom periodu na Univerzitetu su govorili drugovi: Магко Nikezić, Nijaz Dizdarevdć, Josip Đerđa, Dlmče Beloski, Vlada Obradović i Vladimdr Popović. Na osnovu svega ovog moglo bi se zaključiti da je UK-a ređovno imao sagledanu političku situaciju na Univerzitetu, ali da nije đovoljno sagledavao tenđencije njenog daljeg razvoja t niti је usvevao da svoiim iniciiativama pokrene univerzitetsku organizaciju SK da se ozbiljnije angazuje na rešavaniu najkrupniiih pitanja kao što su: nagrađivanje vrema rađu, pođizanje efikasnosti studija i kvaliteta nastavno naučnog rada, übrzavanje integracionih procesa na Univerzitetu, junkcionalno pove-’ivanje sa privređom i društvenim služ.hama itđ. U ovom pogledu moze se reći da se nije dovolino usve• šno iznalazio način na koji organizacija SK treba đa se bavi ovim pitanjima, jer su u ce* lini gleđano ona bila u centru đruštv”eo-volitičkng zivota na Univerzitetu. Na'me, Univerzitetski savet i fakultetski scve.fi i veća kao samouvravna tda vosebnu paznju su vosvpćivata prohlemima finansirania, dohotka, izvorn sredstava za navčni rod i đr. PoliVčke ocene koie ie UK-a đmosi bite sa znrčaina vomoć organizaciiama SK po iokultetima. ali nis*i. usvevale uvek da ih mohilišu za dolju voUtičku borhu, z.hog čegn se još uvek u delu članstva os*>ra izvesna idejna dez.orijenforiia, otsusfvn idejne borbe i nedostatak poVtičke akcije SK. I pored naved°nih teškoća i vedostotnka UK-a ie uspevao da reagnje i uspešno otklonl naivažnijp. nednstatke koU su se u vroteklom periodu iavliali u radu Univerzitetske organizacije SK, da svojim stnvovtrna i ocenama pomogne čhnstvu i nrganiznc'iama đa u proresu sveveče ideine dHerencijaciie delum na avšt.oj liniii SK i angahiiu se u reoVzariii zodafoka utvrđivanih u vrocesu svrovodenja privređne i drvšivenp a posebno u procesu reorgan'zaciie SK.T. Reorganizacijom SKJ na Univerzitetu stvorene su reolne mngućnosti za otklanjam’e navedemh neđostataka, za izboi ideino i politički zrelih kndrova u sastav Univerz.itet.ske konferencije i nien'h orgona, za anp/'z.nvanie daUko vereg broia komunista u sagledavoniu ovšteuniverzifetske i op.šfpdrušutpnp vrohJemotike i u nastojoniima z.a krnsolidsiciju univerzitetske organizacije Saveza komunista.

1968/3

STUDENT

3