Студент
SVI IMAJU SVOJE STAVOVE
ODGOVOR PETRA POŽARA NA TEKST »TREBA LI STUDENTIMA SINDIKAT« ...
»Pohvaliti da bi se pokudilo« stara je metoda cmih koji iz ovih ili onih razloga (to je njihova lična stvar) imaju drugačije mišljenje od nekog drugog ili trećeg. Još smo se jednom u to uvjerili listajući posljednji »Student«, koii izlazi u Beograđu. Clan redakcijc tog lista, Borislav Džuverović prebacuje mi da ima mnogo »problematičnog« u tekstu koji je objavljen u Studentskom listu (12. prosmca) pod naslovom »Položaj Saveza studenata«. Kako to dobri običaji zahtijevaju ja bih mu ovom prilikom želio samo neke stvari razjasrati, jer je očito da ih nije tačno shvatio (ujedno pretpOstavljam da je donekle upućen u problematiku reorganizacije SSJ, što se naslućuje i onim, kao slučajno spomenutim: »te ovdje nema potrebe pominjati več poznate stavove (vidjeti »Student« od 21. XI 1967. god.)«. Usput napominjem da zbog pomanjkanja slobodnog vremena nisam mogao pogledati čiji su to stavovi i kakvi su to stavovi. Najveći dokaz (nije rečeno koliko dokaza drug B. Dž. traži) da je studentska organizadja »stavljena na led« jeste za mene čdnjendca da se mnoga zbivanja 5 događaji koji su odlučujući za život, ne organizacije, nego studenata prolaze kraj te organizacije iz jednostavnog razloga Što nju nitko ne pita da li se s nekom odlukom slaže, u ima svog članstva ild ne. A radi se o egzistencijalnim pitanjima studenata (npr.: standard lli ako ni to nije dovoljno jasno cmda: poskupljenje stanovanja i prehrane, kao i niz drugih stvari). Primjedba da se tu organizaciju ipak »konzultira« nc stoji jer time ne smije biti iscrpljena uloga ove, ipak masovne, organizacije jer bi po mnogim mišljenjima una mnogim tim stvarima mogla ravnopravno suđjelovati u odlučivanju. Dalje ni je rećeno u članku da je »svaka društvena aktivnost politička aktivnost«, druže Džuverović. To je vidljivo iz članka (molim vas pročitajte laj odlomak još jednom, druže Džuveroviću) nego je rečeno da je svaka akcija u društvenom planu, ma kakva ona bila politička akcija«, što stoji, jer svaka takva akcija (a jasno je da se radi o stud. akciji) neminovno izaziva potitičke implikaciju utoliko više jer se radi o takvoj grupi kakva je studentska organizacija. Ne znači to da je svaka takva akcija negativna, ali znači da je politička. Navodni znakovi osim svima poznatah funkcija ima i jednu posebnu (i to je svima poznato osim B. Dž-u) da kažu nešto što se želi drugačije kazati od uobičajenoga. I zbog toga kad se govori o sindikatu stuđenata svuda pdše »sindikat«. To je istaknuto, a ne imajuoi neki bolji
t«rmm (druže B. Dž. da li baste nam ga mogli savjetovati?) za onakvu organizaciju kojoj u prvom redu treba biti briga STUDENT, njezin CLANf. Komparacija s »radničkim sdndikatom« predstavlijala je samo jednu metaforu koja je trebala prikazati čemu treba služiti studentska organizacija. Usput ukoHko B. Dž. smatra da treba citirati Program SK kako bi se pokazalo da danas radnički sindikati imaju novu, kvalitetno no\ai ulogu, onda se to isto moglo implicite primijeniti i na SSJ, a ne insinuirati neke stavove koji iz konteksta čitavog članka ne proizlaze. UkoHko B. Dž. smatra da se SSJ ne mora brinuti za studente, neka on to slobodno kaže. jcr osdm njegove konstataoije da studenti moraju »ispunjavati i obaveze« (što je razumljdvo samo po sebi i ne treba trošiti vrijeme da se to dokaže, mislim nikome, pa nd studenfcima) nismo doznali dz njegove »krdfcike« čime se treba bavitl ta organizacija. Studentska organizacija nije nikakva »sfraleško-interesna organdzacija« kako to pogrešno shvaća B. Dž... nego kroz jednu organdzacionu forrmi, organiziranu na principima punpg samoupravljanja, ne samo unutar ove organizacije, nego i prema vani treba da djehije kako bi studentski pokret i studenti doživjeli svoju punu afirmaciju. Bez ovakve organizacione forme i onakvog sadržaja sve postaje stihdjski, a s onakvom formom i umnogome dobija ozbdljniji karakter ne u onom »ozbiljnijem« smislu, nego kao snaga koja djeluje stvaralački u ovom društvu. »Dekreti« nasu pravi izraz druže Džuveroviću za ono za čim plediram. Možda vam jc zakonitost suviše strana, možda vi imate pogrešan utisak da u ovo naše vrijeme trebaju nekd drugi pmtevd osim _ puta zakonitosti. lli smo ipak uprkos svim onim idejama kpje vi hvalite u poČetku, suviše konzervativni za vaš ukus. Izjasnite se i kažite nam koji su to drugi putevi. I ujedno: kakve veze ima sve ono što sam ja napisao s intervjuem V. Gutelj Velagom? Ako ona smatra da studentsku ornranizaciju treba ukinuti, onda to nju pitajte kako to zamišlja. Pri kraju moram napomenuti da Savez studenata mora biti organizacija svih studenata (sveda su neki aktivniji, a neki pasivniji) a nc organizacija nekih klubova, kružoka ili grupa jer u tom slučaju imamo jiiz oštro podTjeljenih grupacdja (možda i stalešfcih! što vi mislite, druže Džuveroviću?) a smisao Saveza studenata kao organizacije potpuno nestaje. I što je »organizirani studentski pokret« kojd vi tražite? Da li je to nešto za nekoliko studenata, ili TI STUDENTI moraju radati na tome da se i druigi studenti priključe radom studentskoj organizaoijd kojoj pripadaju. Uz formalnu pripadnost, jasno je da treba raditi i na stvamu, djelotvomu no to se ne može ovakvim ođvajanjem kakvim predlaže B. Dž. O tome, da završim, kako bd Savez studenata trebao bifci uklopljen u Savez omladine ne treba ni govoriti. To je nemoguče! Slažem se s time da može biti eventualno dio Saveza omladine, iako ne vidim neku analogiju s nekom drugom organizacdjom sličnom Savezu studenata. Uostalom, možda bi i Savez omladine morao pri reorgamzaciji razmisliti o ovoj grupi mladih Ijudi koji gube, umnogome, vezu (odlaskom na studij) s tom organizacijom, a da i ne govorim o tome da je dobna granica tih »omladinaca« (i ne samo tih) ipak malo previsoka u doba kada svi mi postajemo mnogo stariji u vrlo ranim godinama. Na kraju, želio bih se zahvaliti Borislavu Džudareviću, što je pažljivo pročitao članak (uz već izrečene rezerve) i potrudio se da ga i u ovakvoj slici prenese našim beogradskim kolegama. Možda je bilo i boJjeg načina za to! P. POZAR (»STUDENTSKG UST« 9, SIJECAMJ 19M)
NEPRIHVATLJIVI IDEJNI KONCEPTI
Sveućilišni komitet SKH raspravljao je u nekoliko svojih sjednica o pojedinim aspektima političkog djelovanja Sveučilišnog odj bora SSJ. Rasprave su vođene o raspuštenoj Skupštim SS održanoj u januaru prošle godine, o raspuštanju redakcije »Studentskog lista« i o peticijama stanara pojedinih studentskih domova a povodu poskupljenja u Studentskom centru. lako fragmentarna, ta razmatranja su ukazala na nesnalaženja, neaktivnost i idejno-političke devijacije jeđnog dijela studenlskog rukovodstva. U kontekstu tih zapažanja, posebno je sporninjana uloga predsjednika Sveučilišnog odbora V. G. koja se svojim metodama političkog rađa i reprihvatl jivim ide nim konceptima udaljila od linije Saveza komunista i postala bariaktar onih snaga unutar Saveza studenata lcoje po svom političkom profilu pređstavljaju oooziciju socijalističkoj orijentaciji Saveza studenata. lako takve snagc pređstavljaju mam'irm među stuđentima, one su, konstituirane de facto kao grupa, uspjele osvoiiti o'redenc poziciie. Koriste
ći čmjenjcu da sc Savez studeaata kao masovna politička organizacija nedovoljno politiŠri osjeća, bar ne u svojoj bazi, ta je grupa pod firmom Saveza studenata pokušala, a i danas pokušava, ovu organizaciju skrenuti s koiosijeka stvaralačkog društvenog angažovanja. Osnovna karakteristika određenih idejnih kretanja u rukovodstvu SS za prošlogodišnje razdoblje jest orijentacija i mobilizacija snaga oko tcze o tzv. studentskom avangardizmu. Ta teza posebno je isticana na prošloj skupštini i bazirala se uglavnom na platformi, koju najbolje ocrtavaju parole o studentima kao jedinoj rcvolucionamoj snazi našeg društva i suvremenog svijcta, o tehnokratskoj koncepciji po kojoj svu vlast treba dati stručnjacima, o potrebi rušenja institucija i afirmiranju neformalnih grupa i sl. Bio je to u suštini zahtjev za monopoliziranjem revolucionarnosti, za privelegiranim položajem studenata kao posebnog društvenog sloja, koji je takav samo zato što se tako naziva, i čiji avangardizam ničim nije utemeljen u šire društvene okvire i procese. Već na toj skupštini pojavila se jedna grupa koja je veoma organizirano, služeći se jeftinom demagogijom pokušala diskreditirati dotadašnje studentsko rukovodstvo zbog njegove tobožnje »državnotvomosti«, velikim dijelom i zbog toga što se nije izdiglo iznad postojećih društvenih struktura. U veoma bučnoj atmosferi stvorenoj na toj skupštini, ta gmpa eksponirala je drugaricu Gudelj kao svog predsjedničkog kandidata. lako se ona bar tada javno nije solidarizirala s tom grupom, ona je svojim istupima, služeći se đemagogijom i karijerističkim podmetanjem lažnog sadržaja u stvari hrabrila takve akcije, To se najbolje vidjelo iz završne rečenšce niezine napuštene besjede u kojoj je konstatirala »da je u teškim vremenima izabrana za predsjednika Sveučilišnog odbora SSJ«. Nesumnjivo da su tok skupštine, ilejna konfrontacija oko nekih čazičnih program >kih načela SSJ i borba za mkovođeće pozicije, određenu atmosfem u javnosti a nav:to među studentima. »STUDENTSKI LIST«, ZAGREB
SVI IMAJU SVOJE STAVOVE ALI KOLIKO SU ONI PRIHVATLJIVI
... I REPLUCA BORISAVA
U »Studentskom listu« od 9. sječnja« bbjavijen je tekst »SVI IMAJU SVOJE STAVOVE« u kome mi Petar Požar želi »neke stvari razjasnitl« u vezi sa reorganizacijom SSJ, a povodom mog teksta »Trcba li studentima sindikat«, koji Je objavljen u »Studentu< od 1. 1. 1968. godine. Pomenuti tekst ja sam objavio kao prilog džskusiji o reorganizaciji, i pri tom sam bio daleko od namjere da kritikujem druga Požara. Nažalost, on je moje nesiaganje sa stavovima koje je iznio u »Studentskom listu« od 12. prosinca shvatio kao kritiku 1 odgovorio mi tonom punim povrijedene sujete. Sem toga, on se u tekstu »Svl imaju svoje stavove« (koji u potpunosti prenosimo) obraća samo meni (redovno sa onim: »druže Džuveroviću«) ane čitocima »Studentskog lista« (koji su prethodno vjerovatno čitali tckst »Položaj Saveza studenata«), koji bi možda takođe tičestvovali u diskusijl. Pri tom je »zaboravio« da imese čitaocima »Studentskog lista« stavove koje ja smatram problematičnlm (pošto je tekst objavljen u beogradskom stuđentskom listu), već ih Je komentarisao kao da su onl već poznati čitaocima »Studentskog lista«.
ŠTA JE PROBLEMATIČNO
Ja sam u pomenutom tekstu smatrao da drug Požar nlje argumentovao tvrdnju da Je studcntska organizactja »uglavnom SVJESNO« stavljena na led. Međutim, on u odgovoru (svjesno ili slučajno) izostavlja ono »SVJESNO« ( a to je moja bitna primjedba) i smatra dokazom to što studentsku organizaciju nlko »ne plta da 11 se s nekom odlukom šlaže« u vezi sa studentskim standardom. Ali, očlgledno je da da je 1 ovo stav koji treba dokazivati, a ne dokaz za tvrdnju da je neko svjesno stavIjao studentsku organlzaciju »na led«. Sto se tiče mlšljenja da je »SVAKA« AKCIJA u društvenom nlanu, ma kakva ona bila POLITICKA AKCIJA«. Moja glavna primedba nlje u tome (mada ovu tvrdnju ne prihvatam) već se ona odnosl na stav: da bi Savez studenata mogao djelovatl, on mora »provoditl akcije znači političke akcije, a takve akcije može provoditi samo politička organizacija«. Međulim, nije teško zapaziti da postojl niz društvenih (te prema Požaru »političkih«) akcija, koje izvode razne grupe (formalne i neformalne) Ijudi, ali nikom ne pada na pamet da ih proglasi političklm grupama (tj. organlzacijama) iako obavljaju akcije »na društvenom planu« i koje neminovno izazivaju i »političke implikacije«. Ukratko, ja samo osporavam mišlje-
nje da SSJ vrši djelatnost (polltičku) rato što postoji, pošto je tačno samo obratno; da on postoji zato što se oseća potreba da vrši, i što vrši (drugo je pitanje kako) određenn vrstu političkih djeiatnostL Kad je riječ o problemu studentskih »sindikata« Požar ga prebacuje na drugi kolosjek. On se brani da nije stvamo mislio na SI\DIKAT već na »sindikat«. Ako je to stvamo tačno, četmi služl ono implicite postavijeno pitanjeT ako DANAS u radničkoj državl postoji i radiiički sindikat, zašto ga 1 mi ne W imall, pa ma kar on Uo i specifičan? Autor kaže da jc to samo »metafora«. Ja stvatmo mislim da Po žar nlje toliko neupućen pa da traži osnivan’? pravog sindikata studenata. Ali, zanimljivo je da previđa da je to i rečeno: »pa misil da treba formiratl poseban sindikat (zapravo pod na vodnicima, »kako on to želi«) ili da postojeća studentska organizaclja dobije oblik sinđikata koji će se spolja boriti za studentska prava. On se zapravo zalaže za takvu studentsku orga nizaciju koja će vršiti ulogu svojevrsnog sindikata, pošto je »studentima potrebna zaštita, jer ih (...) ne šdti nek! POSEBNI ZAKON, iako su POSEBNA GRUPACIJA ovoga dmštva« »...pa je studentima potrebna neka organizaclja da ih šdti i da preko njih ostvaruju svoja prava« (»Stuđ. Ust« od 12. prosinca). Ovakvo pledište predvlđa osnovnu ulogu samoupravnog sistema na unlvendtetlma, koji (kao što sam rckao u »Studentu«) treba dići na jedan viši nivo i da-Ijc razvijati, pa kroz njega afirmisati stvarmi borbu svih studenata samoupravljača, ne samo na univenđtetu već 1 na širem planu. Savez studenata u tom smislu može, i mora, da učini mnogo na osmišljavanju ovog mcha nizma u njegovom postavljanju na pravo mjesto; jer, slgumo Jc da će politički činioci i übuduće igrad važnu ulogu u postavljanju, razvljanju 1 afirmisanju studcntskog samoupravljanja. Studentska organizacija je u stvarl najviše t pozvana da afirmiše ovaj obllk odnosa, imajući u vidu, prije svega, interes studenata (člja je organlzadja). AH, njeno djelovanje se ne srnije okrenuti samo na »staleške okvlre, pa da čeka hoće 11 je ili neće neko pitati za studente pri donošenju odluke, kako to misli Požar. Stvama politička snaga ne nameće spolja, ona je zapra vo izraz stvarne i stvaralačkc aktivnosU nosila ca akcije. Prava politička aktivnost se odvija nezavisno od toga koliko je neki oblik odnosa fonnalno priznat (da ne kažem: dekretom određena). Ustvari, politička akcija može biti pospješena zapravo težnjom da se i na formalnom planu obiIježe dostlgnutl odnosi. Pitanje pravnih normi može da bude odlučujuće samo u određenim situacijama i poscbnim slučajevima, ali ono se postavlja uglavnom na kraju. Možda je to i boIje nego da formalnim odredbama unaprijed regulišemo samoupravne odnose, koji, sem toga, nijesu nigdje i nikada ranije u istoriji praktlčno upostavljeni na duže vrijeme. Što se tiče Požarevog pitanja: »Kakve veze ima sve ono što sam ja napisao s antervjuom s V. Gudelj—Velagom?« želim da napomenem da je to samo ilustracija jedne slmtomatlčne težnje, isto kao što je Požareva komparacija »s radničkim sindikatom« samo jedna metafora. Uz to ja u tekstu nisam imao namjeru da pi šem o Požaru već o problemu reorganizacije. A ako se neko osjeća nelagodno zato što se.po minju imena nekih rukovodilaca u vezi sa njegovim stavovima, to je njegova lična stvar. Ja sam TADA (u »Studentu« od 1. 1. 1968.) naveo Vesnino raišljenje da je »ovakva studentska or ganizacija kakva jeste... zrela za likvidaciju u stilu reformc« kao primjer da Je težnja da se status SSJ riješi kroz formalne odredbe (pre vashodno) posledica nedovoljnog uviđanji stvamih uzroka takvih stanja. Na kraju, mislim da jedino diskusija u ko joj se iznose obostrani stavovi može imati svo ju svrhu, a ne da se lične interpretacije stavo va (koje se ponekad približavaju kons'mkciia ma) uzlmaju kao stavovi i onda se polemišc sa njima. Zato u ovom broju »Studenta« i objavljujerao cjelokupan tekst druga Petra Poža ra iz »Stuđentskog llsta« kako bi čitaoci imali uvid u cjelokupnu diskusaju (ne kroz interprc tacije već iz prve ruke). nomsLAV DžUVEROVIć
GLASANJE O RAZGLASNOJ STANICI
MISLJENA
Emisije razglasne stanice u Studentskom gradu iz dana u dan sve više pokazuju odsustvo stvaralačkog entuzijazma, inventivnosti i umešnosti njenih urednika i saradnika. Onc čak i ne uspijevaju da uspostave neki prisni ji kontakt sa auditorijumom kome su namenjene. U takve emisije (da ne bude zabune) ne übrajam emisije Radio Beograda: Dnevnik i Vesti. Emisija »Vesti i obaveštenja« (i!i: »Da vas podsetimo...«) emituje se dvaput dnevno i najčešće se svodi na objavljivanje filmskog repertoara bioskopa Radnički univerzitet sa Novog Beograda. Pitam: zašto se ponekad ne bi najavIjivali filmovi izuzetne vrednosti a koji se prikazuju u drugim bioskopima, ili neke značajne poozrišne predstave, predavanja na Kolarčevom univerzietu i drugim tribinama? Postoji odgovor; najavljivanje revolveraških filmova (većinom se filmovi takvog žanra prikazuju u Radničkom univerzitctu) je reklamna informacija- Samo se pitam, ako bi slučajno palo na pamet vlasniku kafane »Kod Emina« da ponudi ovakvu reklamnu informaciju: »Večeras će vas u našem lokalu prijatno zabavljati poznate pevačice Vera i čuveni Žika armunikaš«, da li bi bilo dileme oko njenog emitovanja? Reklama je reklama! Za sve muz'čke emlsije (počev od one jutarnje-budilačke, koja se nekad »uspava«) dobri poznavaoci muzike kažu đa su prilično nevesto pravljene (možda je u pitanju oskudna di-
skoteka). Narodna muzika se najčešće predstavlja šundom i običnim kičom. Samo pooeki put sc »nagazi* na žicu autentičnog melosa. Zabavna muzika se nikad ne predstavlja kako bi trebalo. Jer, takva muzika se rodi u jednom vremcnu, zavisno od uslova ona egzastira kratko i brzo pada u zaborav pod navalom no vih ritmova. Dakle, u zabavnoj muzici treba biti uvek aktuelan, i treba emitovati pesme koje se u datom trenutku pevaju u celom svetu. Međutim, Radio stanica emituje »stano modnec ritmove i ploče, koje su pre pet godina bile na vrhovima top-listi! Emisija »Pozdravi i želje slušalaca« koja sa cmituje nedeljom, spusta se na nivo petparačkih sličnih emisija Radio-Niša, Zagreba... Preko glasnogovornika (da ne kažem preko »etrac) trguje se na najbanalniji i najsmešniji način sa Ijudskim osećanjima. Najsmešnlja jo sadržina pozđrava sa kvazipoetskim, bljutavo sentimentalnim rečenicama, čitanim patedćno i »milozvučnoc od strane spikera: Gile, želim da te pesma »Ničeg nemac dime u srce i da osetiš Ijubav koju gajim prcma tebi. Tvoj Mile. Ima istine u izjavi jednog studenta: »Drugovi iz našeg Radija nas, u nedostatku zabavnohumorističkih emisija, slatko nasmeju i bavljaju glupostimalc I tako iz nedeljc o nedelju emituju se iste ploče i isti velelepni i visokopoetski jx>zdravi, a imena pozdravljenih i uručilaca, brojeva soba naravno menjaju se! * Studentska hronlka je na programu petkom. Ona je i najbolja emisija. Obaveštava o društvenopolitičkom životu na Univerzitetu, interesuje se za poboljšanje studentskog standarda, objavljuju se intervjui sa predstavnicima studentskih foruma, mladim pdscima... Redovno objavljuju i kratku priču. Jedino bi se moglo zameriti što nema reči o konkretnim, pojed'načnim problemima Studentskog grada (ne žigoše se pojava prostitudje, ne govori se o higijeni u sobama, a odnosu domskog osoblja pnoma studentima, itd). To je jedina iz\-rsna em'sija koja malo umanjuje utisak o proaramn Radio stanice Studentski grad. A taj utišak je da ponovimo ovakav: odsustvo smisla n* rednka i ostalih zaduženih za pravljenje emisija, koje bi bile slušane i prihvaćene od studernskog auditorijuroa.
MILISAV SAVU
4
STUDENT 1968/4